Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Историја => Српски средњи век => Тему започео: Синиша Јерковић Април 29, 2015, 12:03:49 поподне

Наслов: Старе српске жупе
Порука од: Синиша Јерковић Април 29, 2015, 12:03:49 поподне
Познато је да се већ код Константина Порфирогенита јављају називи првих српских административних цјелина-жупа. Касније су многе жупе споменуте и у Љетопису Попа Дукљанина.

Хтио бих овдје споменути три жупе које се спомињу у попису Влаха Херцеговине у првом турском попису из 1477. Ради се о жупама Грачаница, Пива и Зета.

Пива и Зета су као жупе поменуте још код Попа Дукљанина. Жупа Грачаница се налазила источно од данашњег града Никшића на подручју Никшићке жупе. Треба је разликовати од жупе Оногошт која је покривала подручје самог града Никшића.

У турском попису Херцеговине, ове жупе су наведене као влашке жупе (власи у смислу статуса) с тим да је за сваку од ових жупа наведено и друго (ново?) име, па је Пива или Бања, Зета или Бјелопавлићи, Грачаница или Никшићи.

Очигледно је да је стара средњовјековна српска жупска организацији или нестала или сасвим ослабила, а да су јаке влашке племенске групе Бјелопавлићи, Никшићи и Бањани постали доминантни, толико да су замијенили и стара имена жупа у којима су се настанили. Слично би могли рећи и за однос имена Кчево(помиње се код Дукљанина) и Озринићи.

Поставља се питање, да ли су власи Бањани, Никшићи, Бјелопавлићи старосједиоци на том простору или су досељени и ако јесу када? У Бањанима имамо читаву групу породица везаног поријекла која спомиње досељавање из Бањске на Косову, из источног правца. Власи Никшићи су забиљежени у турским пописима на подручју Новог Пазара. Бјелопавлићи сами тврде да је њихов предак Бијели Павле поријеклом из Дукађина (Метохија).

Вјерујем да је главнина ових нових племена дошла на подручје Херцеговине у 14. вијеку.

Не треба свакако сумњати и да је претходно жупско становништво опстало и да се уклопило у влашки систем новопридошлих племена, па често и преузело њихово племенско име.

Поред овог таласа са истока, из правца Косова, Метохије и Македоније, евидентно је да је постојао и талас са запада, из области које су гравитирале Босни. Озринићи и Дробњаци су примјер за ту сеобу са запада.
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: vojinenad Април 29, 2015, 01:03:17 поподне
Интересује ме да ли се зна из извора Константина Порфирогенита и Љетописа Попа Дукљанина шта је обухватала жупа Морача, односно да ли је у њеном саставу била и каснија нахија Ровца?
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: Синиша Јерковић Април 29, 2015, 01:24:37 поподне
Интересује ме да ли се зна из извора Константина Порфирогенита и Љетописа Попа Дукљанина шта је обухватала жупа Морача, односно да ли је у њеном саставу била и каснија нахија Ровца?

Жупа Морача се не спомиње код Порфирогенита, вјероватно стога што је спадала под Србију, а не под Дукљу, чије су жупе наведене.

Већ Љетопис Попа Дукљанина наводи жупу Морачу у саставу Подгорја (Submontana). Реља Новаковић је сматрао да је област Подгорја која се пружала у залеђу Захумља, Требиња, Дукље од Раме у Босни до Мораче, најкарактеристичнији српски простор у раном средњем вијеку.

Што се Роваца тиче, не знам за помен у средњем вијеку. Међутим Ровца се као нахија помињу у турском поису из 1477. Нахије су пресликавале претходну жупску организацију, тако да су и Ровца прије тога била жупа.

У турском попису из 1477. помињу се и нахије Горња и доња Морача.
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: Синиша Јерковић Април 29, 2015, 02:08:34 поподне
Жупе Подгорја из Љетописа Попа Дукљанина:

"Барски родослов Подгорје (лат. Submontana) дијели на двије уже области, са укупно једанаест жупа. Источне жупе (налазиле су се у предјелима данашње Црне Горе) набројане су као:

Оногошт (лат. Onogoste) означена за најважнију жупу у Подгорју,
Морача (лат. Moratia)
Комерница (лат. Comerniza) и
Пива .

Западне жупе Подгорја, по Барском родослову, биле су :

Гатачко поље (лат. Gerico)
Невесињско поље (лат. Netusini)
Вишева ,
Ком (лат. Com)
Дебар (лат. Debreca) и
Рама."
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: vojinenad Април 29, 2015, 02:32:00 поподне
Жупа Морача се не спомиње код Порфирогенита, вјероватно стога што је спадала под Србију, а не под Дукљу, чије су жупе наведене.

Већ Љетопис Попа Дукљанина наводи жупу Морачу у саставу Подгорја (Submontana). Реља Новаковић је сматрао да је област Подгорја која се пружала у залеђу Захумља, Требиња, Дукље од Раме у Босни до Мораче, најкарактеристичнији српски простор у раном средњем вијеку.

Што се Роваца тиче, не знам за помен у средњем вијеку. Међутим Ровца се као нахија помињу у турском поису из 1477. Нахије су пресликавале претходну жупску организацију, тако да су и Ровца прије тога била жупа.

У турском попису из 1477. помињу се и нахије Горња и доња Морача.
Познати су ми ти подаци из турских дефтера. Неке од њих у којима су уписане нахије Д., Г. Морача и Ровца, успео сам уз помоћ неких наших признатих турколога да организујем превођење само тих нахија. Постоји неколико турских дефтера из разних периода османске власти на подручју Херцеговине који још увек нису преведени јер се у овој држави изгледа не сматра да су они богат извор информација из тог периода, и да могу бити од огромног значаја за изучавање и потврду историјских чињеница. Неко у овој држави би требало да се посвети прибављању и превођењу истих, а колико ја знам само за област тадашње Херцеговине има их сачуван приличан број.
Постоји неколико дефтеравлаха Херцеговинеи то:
- недатиран, 164 стр.
- из 1548/49. год. 256 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)
- из 1568/69. год. 140 стр.
- из 1580/81. год. 132 стр.
Што се тиче пописа целог Херцеговачког санџака, њих има неколико: опширних, сумарних и пописа главарине.
Опширни:
- из 1477/78 год. 565 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)(превод урадио Ахмет С. Аличић, као и Бранислав Ђурђев уз помоћ Ламије Хаџиосмановић).
- из 1519/1520. непотпун, 522 стр.
- из времена Мурата III (1574-1595), 121лист(242 стр. отприлике)
- недатирани, 133 стр
- недатирани, 158 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)
- недатирани, 521 стр.
- недатирани, 115 стр.
Сумарни:
- из 1518/1519. год., 293 стр.
- још два из 1518/1519. год. али у фрагментима од по 20-30 стр.
- из 1519/1520. год., 232 стр.
- из 1528/29. год., 235 стр.
- из 1528/29. год., 71 стр.
- из 1533. год., 319 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)
- из 1540., 221 стр.
- из времена султана Ахмеда I (1603-1617), 482 стр. (уписана нахија Горња Морача)
 Мене су конкретно занимали искључиво они дефтери у којима су уписане поменуте три нахије, али сматрам да би од немерљиве користи били сви ови други који су сачувани, микрофилмовани и као такви се налазе архивирани у државном архиву председништва владе Турске.   

 
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: Синиша Јерковић Април 29, 2015, 02:46:42 поподне
Што се тиче нахије Ровца из 1477. године, Аличић ни Ђурђев нису успјели да убицирају сва насеља. Међутим, Барјактаревић јесте, тако да се може стећи и утисак о простирању нахије Ровца. Међутим Барјактаревић Ровца наводи као катунску, племенску нахију, тако да је могуће да жупа Ровца у ранијем периоду није ни постојала, већ да је била дио неке веће жупе, могуће Мораче. Ево тог дијела Барјактаревићевог текста:

"Ровца се у оном попису помињу као катун који има зимска и
летња боравишта. Зимска су била: Богутов до, Гостиње, Плате, Ја-
ниште и Крановић, а летња: Штитово, Вукотица, Пониквица и Бр-
њик. Ђурђев није успео да пронађе Јаништа и Крановић у Ровци-
ма. А то су била Јагњило и Каранове рупе, простор измећу ровачког
села Трмања и Пипера, недалеко од Трмањског поља, богатог травом
која је сигурно и кошена за зиму. Овако велики простор мала Ровца
су могла да чувају и за себе одрже само слогом и заједнички. Потре-
ба, опет, да се очувају пространи пашињаци и шуме, природно је го-
нила Ровчане на што тешње мећусобно збијање. Ипак су им вре-
меном јачи Пипери и Бјелопавлићи отели добар део планина (Шти-
тово, Пониквица, Вукотица).Преотето им је и негдашње зимско
боравиште Гостиље, које се (сада) налази у нижем делу Бјелопав-
лића, а за које Ровчани такође знају да је некада било њихово.
Уосталом, у прошлости је доста често неко имао онолико права и
правде колико је имао снаге и моћи. Пораније је и речено да је „ја-
чем племену била јача и правда". Ровчани су, у одпосу на суседе, били
малобројни па су им зато и отимане територије."

Као што се види, територија је доста разуђена и више подсјећа на племенску својину него на средњевјековну жупу.
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска Мај 25, 2015, 07:07:41 поподне
Познати су ми ти подаци из турских дефтера. Неке од њих у којима су уписане нахије Д., Г. Морача и Ровца, успео сам уз помоћ неких наших признатих турколога да организујем превођење само тих нахија. Постоји неколико турских дефтера из разних периода османске власти на подручју Херцеговине који још увек нису преведени јер се у овој држави изгледа не сматра да су они богат извор информација из тог периода, и да могу бити од огромног значаја за изучавање и потврду историјских чињеница. Неко у овој држави би требало да се посвети прибављању и превођењу истих, а колико ја знам само за област тадашње Херцеговине има их сачуван приличан број.

Потпуно подржавам вашу самоиницијативу ,очигледно је то једини начин да се дође до детаљнијих и далековидних података из наше прошлости. Ако смем  да питам, како теку превођења? И, да ли знате нешто о последњем (до сада) објављеном дефтеру " Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine". Sv. 1/1, ½, 2, 3 - Sarajevo, 2000 : Bošnjački institut Zürich, Orijentalni institut Sarajevo.
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: vojinenad Мај 25, 2015, 07:43:57 поподне
Овако велики простор мала Ровца
су могла да чувају и за себе одрже само слогом и заједнички. Потре-
ба, опет, да се очувају пространи пашињаци и шуме, природно је го-
нила Ровчане на што тешње мећусобно збијање. Ипак су им вре-
меном јачи Пипери и Бјелопавлићи отели добар део планина (Шти-
тово, Пониквица, Вукотица).Преотето им је и негдашње зимско
боравиште Гостиље, које се (сада) налази у нижем делу Бјелопав-
лића, а за које Ровчани такође знају да је некада било њихово.
Уосталом, у прошлости је доста често неко имао онолико права и
правде колико је имао снаге и моћи. Пораније је и речено да је „ја-
чем племену била јача и правда". Ровчани су, у одпосу на суседе, били
малобројни па су им зато и отимане територије."
Ровчани су поменуте катуне изгубили због дуговања крви према Пиперима и Бјелопавлићима, јер су ова два далеко већа и бројнија племена имала далеко мање планинских катуна и кренули су снагом своје бројности и оружјем да их преотму од Ровчана. Ровчани су у тим ситуацијама сложно се одупирали овим насртајима, и како предање то памти побили неке од нападача. Пошто су Ровчани били бројчано далеко слабији били су принуђени на ,,умир крви'' према традиционалном начину који је подразумевао да онај ко је убио и дугује крв то може ,,пребити'' давањем делова имања, планинских испаша, или плаћањем у златницима уколико их је имао, или у ,,леденицама'', пиштољима окованим сребром, који су имали велику вредност и није их било у великом броју. У овом случају Бјелопавлићи и Пипери су сигурно били највише заинтересовани да се ,,умир'' изврши са планинским испашама које су Ровчани у то време имали много више од ова два племена.
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: Сол Август 30, 2019, 12:45:59 пре подне
Жупе Подгорја из Љетописа Попа Дукљанина:

"Барски родослов Подгорје (лат. Submontana) дијели на двије уже области, са укупно једанаест жупа. Источне жупе (налазиле су се у предјелима данашње Црне Горе) набројане су као:

Оногошт (лат. Onogoste) означена за најважнију жупу у Подгорју,
Морача (лат. Moratia)
Комерница (лат. Comerniza) и
Пива .

Западне жупе Подгорја, по Барском родослову, биле су :

Гатачко поље (лат. Gerico)
Невесињско поље (лат. Netusini)
Вишева ,
Ком (лат. Com)
Дебар (лат. Debreca) и
Рама."

Оногошт има сличност са именом хунског велможе - Онегесија

https://en.wikipedia.org/wiki/Onegesius
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: пек Мај 20, 2020, 11:31:24 пре подне
Шта мислите о Живојину Андрејићу? Мислим да је истражио где се налазила која жупа у средњевековној Србији али оно што пише о Немањићима је стварно чудно . По њему цар Душан се двапут женио и кнез Лазар је његов син из првог брака, било је више Немања а велики жупан је син жупана Вукана а други Немања Десин син је владао источном Србијом и западном Бугарском.
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: НиколаВук Мај 20, 2020, 12:27:29 поподне
Шта мислите о Живојину Андрејићу? Мислим да је истражио где се налазила која жупа у средњевековној Србији али оно што пише о Немањићима је стварно чудно . По њему цар Душан се двапут женио и кнез Лазар је његов син из првог брака, било је више Немања а велики жупан је син жупана Вукана а други Немања Десин син је владао источном Србијом и западном Бугарском.

Он је директор некаквог Центра за митолошке студије. Нисам читао његове књиге, додуше знам да сам негде чуо да има некакве фантастичне тврдње. Ако је написао горе наведене ствари, онда је ништа друго до псеудонаучник.
Наслов: Одг: Старе српске жупе
Порука од: пек Мај 22, 2020, 10:15:01 пре подне
По томе како је за скоро свако село пронашао у којој је жупи било види се да је он добро проучио повеље турске пописе и записе на црквама али на основу записа изводи чудне закључке.На једном избрисаном запису из Тршке цркве који су сви различито читали он је прочитао да је цркву зидала Оливера али на основу године мисли да то не може да буде сестра Стефана Лазаревића па мисли да је Ђурађ Бранковић имао и ћерку Оливеру.