Аутор Тема: Бубањe I2-PH908  (Прочитано 94278 пута)

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Бубањe I2-PH908
« послато: Мај 14, 2015, 02:51:12 поподне »
Линк за  податке o најстаријем помену презимена Бубања и Мацура (1301г.) Monumenta Ragusina, Јосип Ђелчић, Загреб 1897:

Custo de Macura, Castellano ad sanctum Laurencium (1301г.)

Laurencius и Nicola Bubagna (Bubayna,Bubana,Babano)(1301г.)

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Јул 08, 2015, 04:42:54 поподне админ »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #1 послато: Мај 14, 2015, 06:03:53 поподне »
У уговору потоње зетске књегиње Десиславе са Дубровником, о уступању два брода од 20. августа 1189. помиње се Петар Бубања (А. Вучетић, “Срђ“, Дубровник, 15. VI 1906, I, 54-55. Шекуларац, 26-28.), али се он не може доводити у везу са братством Бубања, јер је та породица изумерла у XIV вијеку. Имате о томе и родословне таблице у књизи И. Манкена - Дубровачки патрицијат у XIV вијеку (Београд, САНУ, 1960. стр. 160, 161.). У књизи су дате родословне таблице за породице Bubagnna и Buba.
« Последња измена: Мај 18, 2015, 04:43:14 пре подне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #2 послато: Мај 14, 2015, 06:18:43 поподне »
Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:43:26 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #3 послато: Мај 14, 2015, 07:19:40 поподне »
Да, заиста је фасцинантна та дуговјечност презимена Бубања. Ми Бубање заиста имамо сјајан родослог гдје је од 1710. скоро стопостотно уписан сваки Бубања. Свакако не одбацујем могућност о бочној вези дубровачких Бубања са данашњим Бубањама. Напротив, али нијесам за то могао да нађем неке опипљивије доказе. Постоји једно магловито предање о поријеклу из Дубровника, али је потребно да још нека братства, као нпр. Јанкетићи ураде ДНК анализу. Уколико би се резултати поклопили прича би могла да иде у том смјеру. То би дало и ново свијетло на поријекло нашег претка Трипка Гуриша о чему има неколико контраверзних предања.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #4 послато: Мај 15, 2015, 08:25:16 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:06:28 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #5 послато: Мај 15, 2015, 09:33:06 поподне »
А одакле вам Маргита то да дубровачке Бубање имају грб?



Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #6 послато: Мај 15, 2015, 09:41:30 поподне »
Пошто су били чланови великог и малог већа заједно истовремено са Бобаљевићима, Менчетићима, Гучетићима, Рањинама, Пуцићима, Соркочевићима итд.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #7 послато: Мај 15, 2015, 09:44:44 поподне »
Према ономе што ја знам и што сам успио да прикупим од предања Бубање воде поријекло од средњевјековних херцеговачких Војиновића. Наше гробље у Бубањама нема тако старих споменика на којима је уклесан грб. Наиме, Бубање су од Турака ослобођене тек 1912. и није било могуће да праве нека значајнија споменичка обележја. Тачно је да је и мене интересовало значење презимена Бубања и у слободном преводу са турског оно значи: То је моје. О томе има и једно предање како смо добили то презиме. Према мојим истраживањима наш предак Трипко Гуриш је рођен око 1670. године, а његов син Петроније-Петар са својом женом Недом Михаиловић (Брауновић) су родоначелници братства Бубања. Владимир Мошин, Ћирилски рукописи манастира Морача, ИЗ XIII, 3, 1960. Титоград, стр. 560.
На маргини листа, у јеванђељу из манастира Мораче, записано је: ''Да се зна када приде монахъ Василие от села Ђурђевине у манастиръ Морачу те за свою душу приложи Шипракъ до ниже села и тому бише сведоци Симонъ Воиновићъ и Раичъ Лешнанъ и Лазо Осречанинъ и Радивое Рвнјанинъ въ лето ., зсле. при игумену еромонаху кир Луци. (7239, тј. 1731 г.)''. Наш родоначелник Петроније имао је брата Симона (имао је и браћу Марка - Шаботићи, Антонија - Гурешићи, Јована - Карађорђевићи, Митра, Радака и сестру Живану (Жижу) - Жижићи). Овај запис по мени потврђује предање да смо потомци Војиновића. Е сада, ако би се потврдило да су савремени Бубање потомци дубровачких Бубања то би значило да су и херцеговачки Војиновићи заправо потомци дубровачких Бубања. Иначе, занимљиво је да данас на простору екс Југославије постоји само једно братство Бубања, да смо сви рођаци и да имамо изузетно очувану генеалогију. Сваки Бубања било гдје да живи, може да се пронађе у родослову. Због неколико догађаја Бубање славе: св. Алимпија столпника, св. Николу, св. Петку и Цвијети, али су сви Бубање славили св. Алимпија, заједничка преслава је св. цар Константин и царица Јелена. Неколико породица је промијенило презиме у Митровић, Радовић, Гутић, Грбић, Грбовић и Вељовић. Све ове породице знају да су од Бубања а и ми их имамо у родослову.
Вас бих госпођо Маргита замолио ако имате грб дубровачких Бубања да га објавите. За сада ми баштинимо грб Војиновића.
« Последња измена: Мај 20, 2015, 07:00:39 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #8 послато: Мај 15, 2015, 10:43:46 поподне »
Пошто су били чланови великог и малог већа заједно истовремено са Бобаљевићима, Менчетићима, Гучетићима, Рањинама, Пуцићима, Соркочевићима итд.

То што су били чланови великог и малог већа није нам гаранција да су имали и грб. Нажалост, хералдичка грађа о дубровачком племству није широко доступна, чак ми није познато ни да је нешто на ту тему икада објављено. Има онај Дуишинов Зборник племства у Хрватској, Славонији, Далмацији... Дубровнику..., али ни до тога још увек нисам успео да дођем, јер је штампан у малом тиражу и поседују га само ретке библиотеке у Хрватској, при чему сам зборник никада није завршен, па вероватно не садржи ни комплетну грађу за Дубровник.



Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #9 послато: Мај 15, 2015, 10:56:32 поподне »
То што су били чланови великог и малог већа није нам гаранција да су имали и грб. Нажалост, хералдичка грађа о дубровачком племству није широко доступна, чак ми није познато ни да је нешто на ту тему икада објављено. Има онај Дуишинов Зборник племства у Хрватској, Славонији, Далмацији... Дубровнику..., али ни до тога још увек нисам успео да дођем, јер је штампан у малом тиражу и поседују га само ретке библиотеке у Хрватској, при чему сам зборник никада није завршен, па вероватно не садржи ни комплетну грађу за Дубровник.

Слажем се, једино што може помоћи при потрази грба је, да су Bubagna (Bubagnia di Puglia) пореклом из Апулије, и да у Дубровнику их бар у главној грани нема од  (estinto 1324) г.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #10 послато: Мај 15, 2015, 11:18:45 поподне »
Поштована Маргита, гдје могу нешто прочитати о томе што наводите у вези дубровачких Бубања? Нешто сам о њима читао у књизи Ирмгарда Маркена, Дубровачки патрицијат у 14 веку, САНУ, 1960.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #11 послато: Мај 15, 2015, 11:28:28 поподне »
http://de.scribd.com/doc/223331605/Nikša-Andretić-Ranjina-Nicola-Ragnina-Annales-Ragusini-Anonymi-Nicolai-de-Ragnina-Anali-Di-Ragusa-Gamulin-Mice#scribd
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:42:06 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #12 послато: Мај 16, 2015, 12:19:00 пре подне »
Први линк не могу да отворим. Овај други је уреду.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #13 послато: Мај 16, 2015, 06:37:52 пре подне »
Када изађем из стереотипа предања и епских пјесама и размислим за кога су се удавале принцезе Немањића, тешко да могу да замислисм да су то били Срби, синови појединих племенских вођа. Ако знамо да се ћерка краља Милутина, Неда (Ана) удала за бугарског цара Михајла, онда је мало вјероватно да би се нека друга удала за локалног првака. Државни интереси су одређивали и избор зета и снахе. Немањићи су женили принцезе из Византије, Бугарске, Француске, и тд. Сјетимо се само да је црногорски краљ Никола имао осам ћерки и ни једна се није удала за неког црногорског војводу или сердара. Ако је то тако било онда сам себе питам да ли је војвода Војин, родоначелник Војиновића и зет краља Стефана Дечанског а по епској пјесми цара Душана, био Србин? Да ли је мит да он потиче из племена Рашковић које је насељавало простор од Звечана до Тутина са сједиштем у Расу? Ако Јанкетићи кажу да се у њиховој кући ''шапутало'' да је Војин био Јанкетић, мени се чини да имам више аргумената да кажем да је био потомак дубровачке патрицијске породице Бубања, која се у документима помиње 1189. Србији су требали добри дипломатски и трговачки односи са Дубровником и обратно. Женидбом са принцезом Немањића, Војин је добио титулу војводе и простране области са сједиштем у Ужицу. Наравно да ово изгледа фантастично, али је и могуће да је племић из куће Бубања примио православље и позицију у дворској номенклатури. Имајући овакву претпоставку у виду логично је и да добије Херцеговину на управу. Али ово отвара нека нова питања која се могу ријешити само ДНК тестирањем. И то приличног броја братстава.
Овдје се неминовно прича враћа на Трипка Гуриша и предање да он а не кнез Богдан потиче од Војиновића. Прије неки дан сам наишао на текст Стевана Поповића који је написао најбољу књигу о Ровцима и Ровчанима и у комем он тврди да је Драгутин Вуковић измислио везу кнеза Богдана, његових Вуковића, Трипка Гуриша и Карађорђа. Ако имамо у виду и предходни цитат Владимира Мошина гдје је презиме Војиновић назначено само за Симона Војиновића док су сви други присутни свједоци окарактерисани називом села, што много говори.

https://books.google.me/books?id=yM2tCAAAQBAJ&pg=PA159&lpg=PA159&dq=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE+%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&source=bl&ots=tC8FvBdlF_&sig=owrP-AhU5KiKvjTF-F6_H8qfwRQ&hl=sr&sa=X&ei=iSBLVb-pB8S5UYHsgNgK&ved=0CFIQ6AEwDQ#v=onepage&q=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE%20%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&f=false

Занимљиво је да су у периоду од 350 година, три пута на исти начин побијени Турци: 1476, 1733 и 1800. Вук Брајанов 1476, Трипко Гуриш 1733 и Антоније Шурков Бубања 1800. У сва три случаја позвали су Турке на вечеру, напили би их а онда би их поубијали. Бубање никада нијесу биле чипчије, а тапија за земљу на бивољој кожи чувала се у манастиру Никољац, или, у манастиру Бањи код Прибоја, маузолеју Војиновића, има много фресака које приказују св. цара Константина и св. царицу Јелену а Бубањама је то преслава и сл.

   
« Последња измена: Мај 19, 2015, 10:45:13 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #14 послато: Мај 16, 2015, 07:52:10 пре подне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:34:55 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #15 послато: Мај 16, 2015, 08:10:17 пре подне »
Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #16 послато: Мај 16, 2015, 01:32:59 поподне »
То што су били чланови великог и малог већа није нам гаранција да су имали и грб. Нажалост, хералдичка грађа о дубровачком племству није широко доступна, чак ми није познато ни да је нешто на ту тему икада објављено. Има онај Дуишинов Зборник племства у Хрватској, Славонији, Далмацији... Дубровнику..., али ни до тога још увек нисам успео да дођем, јер је штампан у малом тиражу и поседују га само ретке библиотеке у Хрватској, при чему сам зборник никада није завршен, па вероватно не садржи ни комплетну грађу за Дубровник.

« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:46:46 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #17 послато: Мај 16, 2015, 01:51:17 поподне »
Пре неколико година прелиставах га (Дуишина) у Виени у књижници познатог генеалошког удружења " Heraldisch-genealogische Gesellschaft -Adler". У суштини je колико се сећам компилација зборника Hayer von Rosenfelda и Bojnicica tj. Siebmacher-a, али је прилично добро обрадио новије бокељске племићке породице.

Мислим да би грб Бубања требало потражити код Heyer von Rosenfeldа“Familiae Patriciae Ragusinae extinctae". Једино (али зато круцијално)што се коси у целој релацији дубровачки Bubagna (Bubagnia di Puglia, значи пореклом из Апулије) са садашњим Бубањама, је хаплогрупа тестираног Бубање (I2DinS). Она нажалост није домаћа у Апулији.

Да, хералдички гледно, то је у највећем делу компилација Розенфелда и Бојничића, уз Зибмахеров Зборник племства Угарске, могуће са неким новим Дуишиновим грбовима, али Дуишин је поред грбова унео још неких нових генеалошких података.

Листах синоћ Рајстапов Armorial Grande и нађох грб извесних Bubanga, али у питању је неко луксембуршко племство, од осталих презимена ниједно нисам могао довести у везу са овим Бубањама о којим причамо.

За ово друго Розенфелдово делу сад први пут чујем. Не знам да ли то ико у близини има? Зна ли се бар кад је штампано и ко је издавач?



Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #18 послато: Мај 16, 2015, 02:07:52 поподне »
Да, хералдички гледно, то је у највећем делу компилација Розенфелда и Бојничића, уз Зибмахеров Зборник племства Угарске, могуће са неким новим Дуишиновим грбовима, али Дуишин је поред грбова унео још неких нових генеалошких података.

Листах синоћ Рајстапов Armorial Grande и нађох грб извесних Bubanga, али у питању је неко луксембуршко племство, од осталих презимена ниједно нисам могао довести у везу са овим Бубањама о којим причамо.

За ово друго Розенфелдово делу сад први пут чујем. Не знам да ли то ико у близини има? Зна ли се бар кад је штампано и ко је издавач?

« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:46:05 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #19 послато: Мај 16, 2015, 05:58:15 поподне »
Овдје се неминовно прича враћа на Трипка Гуриша и предање да он а не кнез Богдан потиче од Војиновића. Прије неки дан сам наишао на текст Стевана Поповића који је написао најбољу књигу о Ровцима и Ровчанима и у комем он тврди да је Драгутин Вуковић измислио везу кнеза Богдана, његових Вуковића, Трипка Гуриша и Карађорђа. Ако имамо у виду и предходни цитат Владимира Мошина гдје је презиме Војиновић назначено само за Симона Војиновића док су сви други присутни свједоци окарактерисани називом села много говори.

https://books.google.me/books?id=yM2tCAAAQBAJ&pg=PA159&lpg=PA159&dq=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE+%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&source=bl&ots=tC8FvBdlF_&sig=owrP-AhU5KiKvjTF-F6_H8qfwRQ&hl=sr&sa=X&ei=iSBLVb-pB8S5UYHsgNgK&ved=0CFIQ6AEwDQ#v=onepage&q=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE%20%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&f=false
 
Народно предање је у највећем броју случајева једини извор и једина основа на којој се базирају породични родослови наших братстава и породица. Оно у комкретном случају, када је у питању потомство кнеза Богдана Војинића, садржи мноштво података без којих ми данас о свом пореклу не би знали готово ништа. То што постоји неколико сличних али у исто време и различитих варијанти које су сачуване до данашњих дана је последица дугог временског периода кроз који је предање преношено искључиво усменим путем пошто је наш народ био неписмен и без реалних могућности да барем нешто од тога запише и тако сачува од заборава, све до друге половине прошлог века када су неки хроничари ентузијасти то предузели да ураде. Није Драгутин Вуковић једини који је повезивао кнеза Богдана са средњевековним Војиновићима, већ је то исто заступао и Божо Ћетковић, а познато је да су обојица свој рад базирали на прикупљању података на терену. Моја критика њиховом раду је да су обојица направили нама који смо дошли иза њих ,,медвеђу услугу'' тиме што су на неким местима где нису имали решење односно конкретне податке покушавали да доносе сопствене закључке који се јако тешко могу одвојити од оног што су они заиста прикупили на терену од тада још живих старих ,,памтиша'' и преносиоца народног предања. Нешто слично али у мањој мери је урадио и Милета Јанковић када је покушао да објасни порекло кнеза Богдана. У том погледу најпоузданији је свакако Радун Трипковић који такође помиње претке кнеза Богдана и каже да је његов најстарији предак спахија Војин из Херцеговине. Он нигде изричите не каже да је у питању знаменита средњевековна породица Војиновић, али се из његовог материјала свакако може доћи до сличних закључака који кнеза Богдана заиста могу повезати са Војиновићима. У прилог ове приче иде и један писани извор са почетка 16. века а то је турски дефтер Црне Горе из 1521. односно 1523. год., где је одмах иза уписаног села Цуце    (Karye-i Cuce) уписана махала тј. засеок Војиновићи. Преводиоц га је превео баш тако као Војиновић а у напомени је ставио да се вероватно ради о селу које данас носи назив Војинићи и налази се на Чеву. Није редак случај да су називи села кроз векове мењали свој назив, нарочито ако би се десило да га староседелачко становништво напусти, а насели се неко новопридошло ускочко, које би назив обично прихватало али каткада и прилагођавало га или скраћивало ради лакшег изговора, као што је то нпр. у случају назива села Ђурђевина у Доњој Морачи, које је под тим називом и уписано у турском дефтеру из 1477. год. а касније му је назив временом упрошћен и избачено је једно слово тако да га ми данас знамо под именом Ђуђевина. 
Једна врло битна ставка у овој причи око народног предања је та да нико од приповедача и хроничара није пре свега повезивао Трипка Гуриша као потомка средњевековних Војиновића већ управо кнеза Богдана, а касније је публициста Миле Недељковић на основу приче односно предања које је чуо од Драгутина Вуковића који је покушао да повеже Трипка Гуриша и кнеза Богдана, објавио ту причу о пореклу Карађорђа тј. династије Карађорђевић од средњевековних Војиновића. Трипко Гуриш је без сумње стваран историјски лик који је заиста живео у селу Веље Дубоко, и који је остао не само упамћен у народном предању код родова из Мораче и Роваца, већ је догађај када је убио турке и због тога морао да се склања и бежи уписан и на самом зиду манастиру Морача  ,,да се знае кад Саковићи убише 12 турака колашинских'' 1733.г. (наводим из главе по сећању али мислим да баш тако стоји уписано). Трипко Гуриш је предак Гурешића, али и Карађорђевића, што је Карађорђе потврдио приликом доласка у Сјеницу када је намеравао да се споји са устаницима из Брда и да прошири устанак. Том приликом је својим рођацима поклонио неке чутуре за ракију. Заједничко порекло потврђује и чињеница да Гурешићи и данас славе св. Климента, славу коју су некада славили и Карађорђевићи. Да ли је Трипко Гуриш заиста потомак кнеза Богдана Војинића могло би се једноставно утврдити уз помоћ ДНК теста али је проблем наћи неког од Гурешића који би пристао да се тестира, пошто досадашњи покушаји моји и Ранкови да некога од њих убедимо у то нису имали успеха. Веза са средњевековним Војинићима би једино могла да се потврди или одбаци упоређивањем ДНК резултата теста са ДНК неког од братстава Вујовић из Љуботиња или братстава Лекић и Лалић из Црмнице, обзиром да за њих постоје неки писани извори који потврђују народно предање да ова братства воде порекло од косовске гране средњевековних Војиновића тј. од оне гране која је након силаска са историјске сцене Николе Алтомановића најпре се повуло у област Зете а касније на Косово у Вучитрн. Надам се да ће се ускоро појавити неко из ових братстава ко ће се тестирати и да ће се на основу тога стећи услови да се упореде наши и њихови резултати ДНК теста и дође до неког закључка. У наредном периоду од неких месец дана требало би да стигну резултати теста за Ћетковића из села Рашко у Доњој Морачи који према предању такође воде порекло од кнеза Богдана Војинића. Према томе његов ДНК и хаплогрупа би требали да се поклапају са мојим. Ја планирам да ускоро проширим тест са 12 на 37 маркера па ће мо онда дефинитивно моћи да упоредимо своје резултате ј, Ћетковић и Ранко Бубања. За сада је све још отворено и постоје разлози да се може веровати предању, али остаје још да наука тј, ДНК то и потврди или одбаци.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #20 послато: Мај 16, 2015, 06:59:25 поподне »
Покушавам да поставим неки прилог који сам добио од Ранка Бубање али ми никако не иде. Добијам поруку да је прилог већи од 128 кб колико је максимално могуће.
« Последња измена: Мај 16, 2015, 07:03:10 поподне vojinena »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #21 послато: Мај 16, 2015, 09:35:09 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:48:18 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #22 послато: Мај 17, 2015, 12:10:29 пре подне »
Појасните ми, како и на који начин се дубровачки Conti Војновићи de Usize , као наводни потомци Јова Војнова (око 1560 г.) из Херцеговине  уклапају у Алтомановићки род?
Најпре наведите коме сте упутили питање. Ако мене питате, онда могу укратко да вам дам одговор. 
Вујо Војиновић живео је почетком XVII века у Поповом Пољу. Његови синови су сердар Милош Вујов Сердаревић и Јован Вујов Војиновић катунски кнез у Поповом Пољу, одакле су се у време Бечког рата доселили око 1690. у Херцег Нови. Војиновићи су користили и презимена Кнежевићи и Сердаревићи. Венецијанска република је Војиновиће признала за кнезове, сердаре, колонеле и касније им је доделила титулу грофова венецијанске републике, тј. конта (conte venteo), која је у Русији била призната као титула грофова (страног порекла). Војиновићи су се истакли као поморски капетани, трговци у Трсту и Одеси. Породица грофова Војиновића из Херцег Новог сматра да води порекло од средњовековних Војиновића. Нема поузданих историјских извора који би могли да потврде да Војиновићи из Херцег Новог воде порекло од средњовековних Војиновића. Међутим, Венецијанска република им је признала (после 1771) грб Војиновића (штит са три једноглава орла, између којих се налази угласта пруга) на основу чега су користили титулу ужичких грофова тј. конте ужички, јер је Ужице био град у поседу Војиновића, тј. Алтомановића. Аустрија је признала грб Војиновићима 1815.
О овим Војиновићима писао је и проф. др. Јосип Голомбек ,,Породица Југословенских Војновића - Монографија о Иву Војновићу''.
О косовској грани Војиновића тј. о Вуку Брајанову и његовом потомству постоје записи од Милорада Лукина Вујовића који је у ,,Монографија Црмнице - Родослови и таблице'' дао детаљан опис развоја братства Вујовић. Податке о овим Вујовићима потомцима косовске гране Војиновића имате помена и у другим издањима која дају приказ Црне Горе и њених племена као нпр код Ј. Ердељановића.
Било би неопходно упоредити ДНК резултате теста неког од ових Вујовића са резултатима мог теста и теста Ћетковића, пошто обојица припадамо потомству кнеза Богдана Војинића (Војновића) за кога постоји народно предање које га везује за ову средњевековну властелинску породицу, и на тај начин утврдити да ли народно предање има основе за такве тврдње или је све то само плод нечије бујне маште и погрешних закључака појединих хроничара. Али индикативно је то да у две по многим детаљима различите верзије народног предања везују кнеза Богдана за средњевековне Војиновиће, а трећа помиње некаквоg спахију Војина пореклом из Херцеговине, као претка кнеза Богдана Војинића. Село које се помиње као место из кога је кренула сеоба Богдана и његове породице данас се зове Војинићи и давно је ушло у састав племена Озринићи тј. припојено је територијално области Чево или Кчево, а у турском попису из 1521. односно 1523. год. помиње се под именом Војновићи и уписано је као махала односно засеок уписан одмах иза уписаног села (karye) Cuce. 

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #23 послато: Мај 17, 2015, 06:22:55 пре подне »
Хвала вам vojinena на исцрпном одговору!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #24 послато: Мај 17, 2015, 07:32:42 поподне »
         


       Bubagna (Бубања), род, јавља се у XIV вијеку још само са својим посљедњим мушким представником Laurentis-oм f. gu Martoli de Bubagna (1290-1324). Тешко је рећи да ли је овај Laurentius посљедњи изданак самосталног или само једне гране неког већег рода којем се име Bubagna усталило као презиме баш у његовој генерацији. Ово име потиче од његовог дједе Bubanna filius Petri (1228–57). Не може се са сигурношћу ни тврдити да се у овом случају ради о специфичној дубровачкој породици. У Улцињу је постојала породица Roncino, у којој се у XIV вијеку име Bubagna употребљавало као лично, на шта је већ Јиричек указао (табела XIII). Међутим већ у XIII вијеку живјели су чланови породице Roncino у Дубровнику, а свјештеник Bubagna Vitalis (1249–91), кога Јиречек наводи као примeр за појаву имена Bubagna у Дубровнику, а који се у времену од 1259–1262. јавља у неким изворима као canonicus et dom archiepiscopi iuratus notarius, зове се пуним именом Bubana f. Vitalis de Roncino; њега уосталом само ријетко називају овим пуним именом. Са сигурношћу се, међутим, може толико рећи: дубровачка породица Bubagna, чија је последња генерација изумрла почетком XIV вијека, живјела је у Дубровнику већ од XII вијека и уживала је тамо велики углед. Bubanna Petri спомиње се средином XIII вијека редовно као iudex (судија). Његови унуци Bubagna и Laurentius, синови Martholus-a Bubane, подијелили су 1283., своју кућу, земљу и новчане обавезе. Старији Bubagna је умро ускоро послије тога, око 1285.; жена му је била Сплићанка. 
       Laurentius, који је од тада био једини мушки представник рода, учествовао је живо и активно у јавном животу града у току читаве прве четвртине XIV вијека; био је редовно члан Већа умољених, а често члан Малог већа или iudex. Понекад су га слали као посланика у Млетке, Србију и на преговоре са сусједним Словенима из Требиња и Конавала. 
       Laurentius се двапут женио. Прва жена Gaia, која је као једна од шест ћери Ursacius-a de Gulerico потицала из породице, која је у XIII вијеку била врло угледна, али је та породица изумрла. Други пут се Laurentius оженио једном Которанком и поред тадашње забране склапању бракова између Которана и Дубровачана. Међутим, од казне у износу од 500 перпера, која му је због тога изречена, опроштен му је дио од 200 перпера који је припадао Млецима.                             
       Године 1313., замолио је Laurentius дужда да му препусти убирање пореза на острву Ластову а тиме и управу острва. Овај порез припадао је тада млетачком comes-у у Дубровнику, а убирао га је један vicecomes. Laurencius de Bubagna хтио је да добије право на убирање тога пореза (и тиме могућност добитка за себе); одређну своту пореза би предавао comes-у. Молба је изгледа одбијена. 
       Послије Laurentius–ове смрти 1327. остале су му само кћери. Једна од њих, Cathena је била удата за Junius-a de Volcasso, једног од најбогатијих патриција тога доба. Да је и њен отац Laurentius спадао међу најбогатије људе оног времена, види се поред осталог из чињенице, што је Cathena добила мираз од 2.000 перпера, док су мирази тада обично изнсили само око 500–800 перпера.
       Године 1332., пошто је изумрла дубровачка породица Bubagna добио је један члан горе споменуте породице Roncino из Улциња, Nicola Filius Bubagna de Roncino de Lucigno, права дубровачког грађанина. Он и његов брат Michael били су у сродству са дубровачким властеоским породицама (табела XIIIa); међутим, они сами нијесу стекли право да буду чланови дубровачког Већа. Због тога И. Манкен и не говори подробније о овим Bubagna (односно Bube).
       
       Употреба породичних имена у смислу сталних, наследних надимака продрла је као принцип тек око 1300. Развој ове појаве може се пратити током цијелог XIII вијека. Код пучана у већини случајева недостају стална породична имена и током цијелог XIV и XV вијека. Породична имена су се прво одомаћила код значајних трговачких породица, које су се од трговаца–патриција, углавном разликовале само по томе што нијесу имале право учешћа у Вијећу и што у управи града нијесу имале важнијег удјела.
       Уговор закључен између Пизе и Дубровника 1169. у Дубровнику садржи само проста лична имена: vobis consulibus Ragusli Vitali et Lucaro et Lampredio et Felicio et Michatio et Dabraslauo... coram testibus Stephano, Vito, Cerno, Valentino, Nicolao, civibus Ragusii.
       У споразуму из 1190. између хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, и Дубровника налазе се само имена састављена из два дијела: '' Vitalis Pudisii, Lucarus comitis, Nicolaii, Petrus de Predi, Michatius vicarius, Petrus Bubanne, Michael Gouslavi, Vitalis Vulpis, Michael eius nepos, Grosius Goyslaui, Theodorus de Stilii, archidiaconus Marinus... итд.
       Из дугог пописа од 60 имена види се да је најприродни надимак било очево име, али да је и очево име пружало само једну могућност ближег одређивања уз лично име. Било је уобичајено и довољно такође и навођење положаја у јавном животу (iudex, vicarius, archidiaconus), а и то евентуално као патронимик.


И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV вијеку, књига I, САНУ, Београд, 1960. стр. 160, 161,
« Последња измена: Мај 18, 2015, 07:46:04 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #25 послато: Мај 17, 2015, 07:42:03 поподне »
Уговор потоње зетске књегиње Десиславе са Дубровником, о уступању
два брода

(20. августа 1189.)
 

У име Христа.

       Године утјеловљења господњег 1189, мјесеца августа, о дану св. Стефана, код града Дубровника, пред свједоцима ниже забиљеженим. Ја књегиња Десислава, великог кнеза Михаила жена, будући безбједна, од своје воље, уступам свој галијун и сагитију општини дубровачкој, одређујући да, докле буду остали у граду иста дријева (лигна), остану у моме власништву, али у служби општине Дубровчана, а што се буде догодило с њима, који би се могли штетовати, одређујем да ми општина да 100 перпера, а сада кад ја напустим Дубровник, или се вратим, исти ће се бродови водити као моја имовина. А кад бродови буду стајали у Дубровнику, или изгњију или им се друго догоди, како је речено, биће на штету само општине дубровачке, ако узмогну 100 речених перпера мени исплатити.
       Усљед ове одредбе општина дубровачка звоњењем звона, скупивши се на састанак, прими бродове.
       На ово се потписаше: прво Георгије, барски надбискуп, жупан Чернеха, Виталис Бодације (Будац), Десимир, судија дубровачки, Гросијус Гојислав, Доброслав Бодације (Будац), викар Михат, Петар Бубања, Доброслав Слабе (Сладе?), Теодор Капутаси, Дуесиус Ветрије, Лампридијус Матеј, Балотија Белетуси, Поверсенус (Површко) Пезане, Михат Фуратере, Беривој Костин, жупан Крепун, Касвеј Грдомир, Пелегрин Сергије, Радован Нејевјеријус, Братоје Тихомирић, с којим и ја, Марин дијак и општински нотар бијах назочан и ово написах.
       Само да општина усчува ове бродове као своје властите.

(А. Вучетић, ''Срђ'' Дубровник, 15. јун 1906, I, 54 - 55, Шекуларац, 26-28).
« Последња измена: Мај 18, 2015, 01:12:33 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #26 послато: Мај 17, 2015, 09:53:27 поподне »
XIII Bubagna

Petrus Bubanne --------Bubanna -----Martolus Bubanie----Bubagna, Laurentius, Maria, Anna, Dragoslava; 
  (1189-1199)  (filius Petri 1228-57)
Tomo de Bubagna ----------- Andreas, Margrita; Andreas------ Desa;
Vito de Bubana -------Nikolas, Clericus, Dimiano; Nikolas-----Vito;

XIIIa Bube

Brailo de Roncino---Bubagna---Nicola, Michael; Nicola----Bube; Michel----Slaua, Parue, Andre;
de Dulcigno             (1324)
(1324)           

И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV вијеку, књига II, САНУ, Београд, 1960.

« Последња измена: Мај 18, 2015, 06:39:48 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
« Последња измена: Мај 17, 2015, 11:23:45 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #28 послато: Мај 18, 2015, 06:15:13 пре подне »
 ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.

Bubagnia (Bubagna), (di) Bosna (di) Puglia, (estinti) .... 1324.

Che i Bubagna fossero oriundi dalla Puglia, si stenta a credere. I Libri Ref. nominano due maschi di questa famiglia: Laurentius de Bubagna, che Г ultima volta ricorre nel 1324, е
 Mieho de Bubagna de Olsinio, che pare morto nel 1348, 1' anno della grande peste, lasciando delle figlie. Puglia е forse errore per Olsinio (Dolcigno)
 
il quale, secondo la geografia dell' au tore, sarebbe in Bosnia. L' anno, poi, 1324 pu essere Г anno della morte di Lorenzo, ma non di Miho; е pare perci , che convenga correggerlo nel 1348.

Bubagna, di Zara, obiit 1324. (Бубања, из Задра)

У родословној таблици XIII Bubanga, уписан је Laurentius de Bubagna, док нема Mieho de Bubagna de Olsinio штозначи да је било још Бубања, односно изгледа да нијесу сви изумрли.

Надам се да ће Маргита мало прокоментарисати моје објаве.
« Последња измена: Мај 18, 2015, 07:49:41 пре подне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #29 послато: Мај 18, 2015, 06:15:33 поподне »
 ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.

Bubagnia (Bubagna), (di) Bosna (di) Puglia, (estinti) .... 1324.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:49:35 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #30 послато: Мај 18, 2015, 06:50:03 поподне »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #31 послато: Мај 18, 2015, 07:34:22 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:52:12 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #32 послато: Мај 18, 2015, 08:12:06 поподне »
Незнам годину издавања и издавача, ево могућег линка на стр.169: http://www.academia.edu/3079550/Grb_Pavlovića_-_The_Coat_of_Arms_of_the_Pavlović_Family

Хвала Маргита.

Малопре нађох један извор који спомиње дубровачке Bubagne као грбоносце, реч је о књизи Зденке Јанековић Румер под називом Оквир слободе : Дубровачка властела између средњовјековља и хуманизма, коју је издала Хрватска академија знаности и умјетности 1999. године.



Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #33 послато: Мај 18, 2015, 08:58:58 поподне »
Хвала Маргита.

Малопре нађох један извор који спомиње дубровачке Bubagne као грбоносце, реч је о књизи Зденке Јанековић Румер под називом Оквир слободе : Дубровачка властела између средњовјековља и хуманизма, коју је издала Хрватска академија знаности и умјетности 1999. године.

Нема на чему Amicus-e, свака похвала на уложеном труду.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:36:32 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Demetrius

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #34 послато: Мај 18, 2015, 09:09:56 поподне »
Занимљиво је што на простору сјеверне Далмације постоји род Бубоња.
Матица им је у Голубићу код Книна, гдје су према Сави Накићеновићу дошли у XVII вијеку из Босне. Према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 12 кућа. Крсна слава голубићких Бубоња је Никољдан, али у истом селу постоји неколико родова који славе Алимпијевдан.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #35 послато: Мај 18, 2015, 09:12:55 поподне »
Био сам слободан да упутим мејл Архиву у Дубровнику с молбом да погледају у њиховом грбовнику да ли имају грб дубровачких Бубања. Били су врло брзи и обавијестили су ме да њихов Архив нема грб породице Бубања. Упутили су ме да о дубровачким Бубањама могу да погледам нешто више у књизи Nenada Vekarića, Vlastela grada Dubrovnika, vol. 3, str 231.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #36 послато: Мај 18, 2015, 09:25:03 поподне »
У монографији Бубање у матици и на новим огњиштима, Београд, 2001. коју је радио мој рођак Војислав Бубања обрађени су и Бубоње из Голубића. Тамо је дат и родослов, али је непотпун и не може се утврдити ко је њихов родоначелник. Контактирао сам преко 20 Бубоња са жељом да тај родослов допунимо и ажурирамо, али су они показали потпуну незаинтересованос. Предлагао сам им да ураде и ДНК тест и видимо да ли је Војислав био у праву када их је уврстио у монографију о Бубањама, али је само остало на томе. Чак су се чудили како не видим да су они Бубоње.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #37 послато: Мај 18, 2015, 09:31:00 поподне »
Занимљиво је што на простору сјеверне Далмације постоји род Бубоња.
Матица им је у Голубићу код Книна, гдје су према Сави Накићеновићу дошли у XVII вијеку из Босне. Према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 12 кућа. Крсна слава голубићких Бубоња је Никољдан, али у истом селу постоји неколико родова који славе Алимпијевдан.

Ово је веома важан податак о могућем сродству Бубоња са Бубањана.  У доле наведеном линку се помињу гране  Бубање из Босне (Bubagnia de Bosna)

http://de.scribd.com/doc/223331605/Nikša-Andretić-Ranjina-Nicola-Ragnina-Annales-Ragusini-Anonymi-Nicolai-de-Ragnina-Anali-Di-Ragusa-Gamulin-Mice#scribd

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #38 послато: Мај 18, 2015, 10:03:22 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:53:14 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #39 послато: Мај 19, 2015, 09:31:32 поподне »
Гласник етнографског музеја, књига 60, Београд, 1996. стр. 155

Прије десетак дана дошао сам до овог броја гласника. У њему је Стеван Поповић објавио чланак Карађорђево поријекло. Поред осталог пише и ово:

        О овом Трипку Гурешу постоји прича и пјесма у Ровцима (Ровчани кажу Гуриш), коју је објавио С. М. Сарајлија у Пјеванији црногорској и херцеговачкој, гдје је он неко вријеме живио па, побивши неке колашинске харачлије, побјегао у Васојевиће. На основу те пјесме појавио се у ''Зборнику Историјског музеја Србије'' (бр. 15-16, стр. 71-74, Бгд. 1979.) чланак који се не може узети озбиљно, јер је писан тенденциозно. Наиме, чланкописац (Д. Вуковић) својом тврдњом да су преци Карађорђеви из Роваца имао је намјеру да ''докаже'' да је тај Трипко Гуриш род његовим Вуковићима, који потичу од сеоског кнеза Богдана Војинића (из села Војинића на Чеву) а којега он назива Војиновић, који тобоже потиче од косовских Војиновића, властеле и сродника цара Душана, па, према томе, и његово братство Вуковићи. Ово је измишљотина, јер такво предање не постоји у Ровцима. Ровчани показују мјесто у селу Веље Дубоко гдје је тај Трипко Гуриш живио, али га не вежу ни за једно ровачко братство, него се однекуд доселио, живио неко вријеме у Ровцима, а затим се, послије убиства харачлија, одселио у Васојевиће, кажу Ровчани.

(ИЗ, књ. XL, 3, 81-82, 1979.)
Уз књигу Стевана Поповића ''Ровца и Ровчани у историји и традицији'', Никшић, 1990.
« Последња измена: Мај 19, 2015, 09:40:43 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #40 послато: Мај 19, 2015, 11:21:22 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:53:57 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #41 послато: Мај 19, 2015, 11:28:04 поподне »
Хвала вам Маргита.
« Последња измена: Мај 19, 2015, 11:42:20 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #42 послато: Мај 19, 2015, 11:40:57 поподне »
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:39:44 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #43 послато: Мај 19, 2015, 11:53:19 поподне »
Да, и у првој поруци сте навели број странице, али ми је то промакло. Шта мислите, може ли се презиме Бубањић довести у везу са Бубања? Један од извора где се помиње кнез Мастан Бубањић, јесте књига Насеља Дрежнице и њихово становништво, од аутора Мирослава Нишкановића.

http://www.scribd.com/doc/216729626/Naselja-Dreznice-i-njihovo-stanovnistvo-Srednji-vijek-sa-najstarijom

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #44 послато: Мај 20, 2015, 12:04:23 пре подне »
Никшановић наводи и сљедеће изворе гдје се помињу Бубањићи али до те литературе тешко могу да дођем.

P. Anđelić, Mesnovići, Masnovići, Bubanjići humska i bosanska vlastela, Hercegovina 2, Mostar, 1982, 79-89;
Š. Bešlagić, Mastan Bubanjić, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1953, 67-79;

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #45 послато: Мај 20, 2015, 12:12:34 пре подне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:10:23 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #46 послато: Мај 20, 2015, 12:22:06 пре подне »
Како се може објаснити да су Бубање задржали презиме без наставка ић? То ме мучило свих ових година колико се бавим овом темом.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #47 послато: Мај 20, 2015, 01:05:29 пре подне »
Никшановић наводи и сљедеће изворе гдје се помињу Бубањићи али до те литературе тешко могу да дођем.

P. Anđelić, Mesnovići, Masnovići, Bubanjići humska i bosanska vlastela, Hercegovina 2, Mostar, 1982, 79-89;
Š. Bešlagić, Mastan Bubanjić, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1953, 67-79;

Ове изворе наводи Срђан Рудић.

Како се може објаснити да су Бубање задржали презиме без наставка ић? То ме мучило свих ових година колико се бавим овом темом.

Можда га нису ни имале? На чланку о Бубањама смо утврдили да је постојало лично име Бубања. У време османске владавине ретко је било презимена са наставком -ић, а људи су се углавном уписивали као синови својих отаца, у почетку као Михаило син Милића, а касније би то постао Михаило Милић, или Дабижив син Херака, а касније Дабижив Херак.

Наравно, то је само једна од хипотеза, али вероватна хипотеза. Осим тога, уколико је постојало име Бубања, то одмах повлачи за собом и могућност да су Бубање разнородне. Али добро, циљ је сакупити што више података на једно место, управо како би се расветлила сторија о Бубањама.
« Последња измена: Мај 20, 2015, 01:07:07 пре подне Amicus »



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #48 послато: Мај 20, 2015, 04:13:31 пре подне »
У родослову Бубања од 1670. до данас, уписано је око 4.700 имена и нико није имао властито име Бубања да би се то узело као основ за презиме. У Беране, наш предак се доселио око 1737-40 знао је занат, имао је ковачку радњу, знао је вјештину народне медицине што се сачувало до данас. И у Црној Гори и у Србији познати су мелеми и чајеви Бата Бубање, нарочито чај који је он назвао по свом претку чувеном видару Павлу. Постоји предање да су се свештеници из Бубања школовали у Русији, али је за вријеме Турака убијено њих 5, и спаљена црква у Бубањама и Шудикови а Ђурђеви ступови су 5 пута разарани и паљени. Изгореле су све књиге рођених, умрлих. Данас чинодејствују тројица. свештеника Бубања. Бубање нијесу добиле презиме по селу, већ је село добило назив по братству. Да је ово тачно говори и чињеница да ни у једном турском дефтеру или Шудиковском поменику није уписано село које се звало Бубање. Тако да је тешко повјеровати да су им Турци уписали презиме Бубања као очево име. Да је презиме Бубања присутно и на територији гдје нијесу владали Турци говори податак из Которског архива, односно Задарског, када се извјештава о Грбљанској буни из 1848. године у коме се наводи да Грбљане предводи Перо Симов Бубања. (Симо је Шурков син, итд). У извјештају се даље каже да Перо тајно сарађује са црногорским владиком, а владика је тада био Његош. Наравно да је овај извјештај писан на италијанском и о том догађају постоји и књига. Сава Накићеновић за Бубање у Грбљу каже да су дошли из Црне Горе у 18. вијеку.
На простору бивше Југославије данас постоји само једно братство Бубања, сви смо рођаци, поријеклом из Бубања код Берана. Ми мислимо да су наши сродници и Бубоње из Книна, али они о томе немају предање, иако је на неким аустроугарским картама у Голубићу код Книна уписан топоним Бубања. Неке Бубоње су ми причале да су им и у појединим документима власти уписале презиме Бубања. Дешавало се и мени у Подгорици да ме неко ослови као Бубоња, а једна породица Бубања у Савином Селу уписана је као Бубоње и чекају да им истекне рок важења докумената да то исправе. Матичар је грешком уписа презиме Бубоња а они то тада нијесу видјели. Имају профил на ФБ као Бубоње. Бубоње у Книну као и Бубање у Грбљу славе Никољдан. Надам се да ће се убрзо Бубоње тестирати и тако ово потврдити или демантовати. Дакле, данас постоји само једно братство Бубања. У Хрватској постоји презиме Бубањ (познат је Виктор Бубањ), али они нијесу наши сродници.
« Последња измена: Мај 20, 2015, 05:05:28 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #49 послато: Мај 20, 2015, 08:03:52 пре подне »
Апсолутно може! Као што је већ било наведено Бубање су имале огранак у Босни (Bubagnia di Bosna), a познато је да су дубровчани својим презименима додавали ић зидина, као рецимо Пуцић (Pozza), Растић (Resti), Гундулић (Gondola ) итд.

Шта мислите, како се до данас одржало презиме Бубања и то без - ић? У ком контексту сте употријебили ријеч зидина?
« Последња измена: Мај 20, 2015, 05:06:06 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #50 послато: Мај 20, 2015, 06:09:44 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:10:45 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #51 послато: Мај 20, 2015, 08:47:49 поподне »
Потпуно подржавам сугестију Amicus-a, да је " циљ је сакупити што више података на једно место, управо како би се расветлила сторија о Бубањама".

Постоји неколико ствари које је тешко објаснити. Једна је и та да је било врло мало миграција из Дубровника према црногорским брдима. Затим та вјековна непрекинута нит трајања презимена, ко су сродна братства и сл.
Сторија о Бубањама је заиста сложена и мени је драго Маргита што сте је покренули. Волио бих да се укључи још Бубања и да изнесу своје мишљење о овој теми. Али је и чињеница и да утврдимо да су данашње Бубање потомци дубровачких Бубања да ће нам мало ко у то повјеровати од наших сусједа. Од вас Маргита очекујем још корисних сугестија и нових извора.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #52 послато: Мај 20, 2015, 10:42:19 поподне »
немогу да разумем зашто и дана данашњег Срби, а првенствено Војвођани са презименима на -ов, -ин, -ик, -цки, -ски их мењају у -ић. Навешћу пример ближе породице Војводе Радомира Путника, који су га после 1. свет. рата из само њима знаних разлога променили у Путниковић. Војводу Путника је та чин страшно погодило и разљутио.

Зато што у народу преовладава мишљење да презиме није српско ако се не завршава на -ић. Таквих презимена можда највише је било на простору под аустријском и угарском утицајном зоном. На том простору и данас живи немали број породица чија презимена завршавају углавном некако другачије него на -ић.

Почетком месеца причао сам на ту тему са једном рођаком, која је и рођено и удано презимена која не завршавају на -ић, с тим да се нека од тих презимена јављају још у 18. веку преправљана на -ић, дакле није то тековина само скорашњег времена. Она ми причала да се то -ић некада куповало. Сад могуће да је та куповина заправо била само плаћање таксе за промену презимена, али да је народ то плаћање доживљавао као куповину, а не као административну ствар.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #53 послато: Мај 21, 2015, 08:46:00 пре подне »
... исто тако немогу да разумем зашто и дана данашњег Срби, а првенствено Војвођани са презименима на -ов, -ин, -ик, -цки, -ски их мењају у -ић.

Презименски наставак -ић је у духу српског језика и ономастике. Отуд и преовладава над другим облицима презимена.
Што се тиче „пречана“, немојте заборавити да је већина насељеника у област потоње Војводине пореклом из јужнијих српских земаља, те да су они ту дошли са презименима која су се већином завршавала наставком -ић. Међутим, од краја 18. и у 19. веку, мађарске а касније аустроугарске власти су им, приликом пописивања, тај наставак, као типично српски, изостављали. Тако су настала војвођанска презимена која се завршавају са -ов, -ев, -ин.
Кад су се оствариле политичке могућности, неки људи су само вратили своја стара презимена. Мислим да им није за замерити  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #54 послато: Мај 21, 2015, 10:13:20 пре подне »
Зато што у народу преовладава мишљење да презиме није српско ако се не завршава на -ић. Таквих презимена можда највише је било на простору под аустријском и угарском утицајном зоном. На том простору и данас живи немали број породица чија презимена завршавају углавном некако другачије него на -ић.

Ма пусти људе што такве глупости лупетайу, то нема везе са мозгом. Сви општесловенски наставци помоћу койих се могу градити прѣзимена су истоврѣмено и србски, "-ић (ич), -ов/-ев, -ин, -ски".
Устаљена прѣзимена у Србийи су прилично нова поява, па и међу западними Србима. Прѣ само 300-400 година су прѣзимена била рѣткост, била су углавном очинства, чак и у Црной Гори, рецимо "Петар Радулов", "Милан Драгов", и томе слично. А и када их йе било, била су углавном нестална, и подложна промѣнам, час би се неко био називао по дѣду, час по оцу, час по прадѣду и слично. Част изузеткомъ, као што су Бубање, Мацуре и Булатовићи.
У Србийи су данас прѣзимена већински на "-ић" зато што су устаљена наредбом Милоша Обреновића. Због тога чак и Власи у Источной Србийи найвећим дѣлом имайу прѣзимена на "-ић". Указ Милоша нѣйе имао надлежности над войвођанскими Србима те тамо осташе и данас многа прѣзимена настала на друге начине, обично настала од очинстава, попут "Перин", "Брусин", "Йованов", "Стойшин" итд. А честа су и прѣзимена у Срба по надимцих или занимањих ("Гузина", "Крчмар", "Самарџия"), или по мѣсту, као што йе "Товљанин", "Иричанин" итд. Или са наставком "-ски", означавайућим припадност роду, рецимо "Црњански, Надрљански". Све су то општесловенски наставци и такође србски.
Тврдње пойединаца да они койи немайу у прѣзименах наставак "-ић" нѣсу Срби ме веома подсѣћайу на болестне ставове Вука Караџића койи йе некада сматрао да људи из крушевачкога края не говоре србским него бугарским йезиком йер "говоре другачийе од људи из његовога края", односно Тршића. А такве глуперде да питаш колико срПски (тршићки) йезик има падежъ, сви бише ти рекли да их има седам, чиме доказуйу да нѣсу ни до седам способни брояти, а камо ли нешто озбиљнийе.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #55 послато: Мај 21, 2015, 10:16:49 пре подне »
Мало је вероватно да су Чарнојевићеви досељеници у Подунавље уопште имали презимена. Ни становници Суботице у 16. веку немају презимена, а ако би то и могли сматрати презименима, свега 3 (три) је завршавало на -ић, од чега је једно могло бити и лично име (Вукић).
Ако се погледају спискови пореских обвезника из 1715. године, дакле убрзо по досељавању, већина ''презимена'' је настала по називу села из којег је дотични дошао, надимку или по занимању. Нема их много која завршавају на -ић. У пописима из наредних деценија 18. века и даље је много презимена која немају -ић, али није да не постоје односно да их је неко забрањивао.
Први досељеници су своје земунице груписали по родовима, а тек ''ушоравањем'' села исти бивају разбијени. Такво распарчавање породичне задруге, досељеници су тешко подносили и сматрали су да их власти желе ослабити. Како нису имали презимена, већ патронимике (Јованови, Лазини, Маркови итд.) праћене и неким надимком ради распознавања (Јованови - Попови и сл.), Аустријанци су то''пресекли'' тако што су им дали презимена према ономе што су чули од самих људи. Тако су двојица браће по стричевима нпр. припадали Јовановима, али је један постао Јованов и званично, а други је постао Попов јер му је отац био поп и тако су били познати у селу. Исти случај је био и у Шлезији где је крајем 18. века настала мода уписивања двоструких презимена што су аустријске власти зауставиле. То је довело до ситуације да неко носи презиме Мацура, а требао би нпр. Левандовски и обратно.
Не треба за све кривити благопочившу царицу Марицу. Добра нам је била.  :D
Икавац

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #56 послато: Мај 21, 2015, 02:11:00 поподне »
Да, заиста је фасцинантна та дуговјечност презимена Бубања. Ми Бубање заиста имамо сјајан родослог гдје је од 1710. скоро стопостотно уписан сваки Бубања. Свакако не одбацујем могућност о бочној вези дубровачких Бубања са данашњим Бубањама. Напротив, али нијесам за то могао да нађем неке опипљивије доказе. Постоји једно магловито предање о поријеклу из Дубровника, али је потребно да још нека братства, као нпр. Јанкетићи ураде ДНК анализу. Уколико би се резултати поклопили прича би могла да иде у том смјеру. То би дало и ново свијетло на поријекло нашег претка Трипка Гуриша о чему има неколико контраверзних предања.
Мени је такође јако интересантно то да се помињу и Мацуре којих је знамо било у Ровцима, и сматрају се старијим становништвом у овој области, које су се како народ то каже ,,истражили'' тј. изумрли. Ми данас знамо да су Мацуре у добром броју под тим презименом, али и под неким другим у међувремену замењеним презименима, присутни у Далмацији и још неким западним областима балкана. Или тачније речено били присутни пошто данас након ,,олује'' Срба има јако мало у тој области. Што се тиче Мацура који се помињу у дубровачким изворима могуће је да је неко из овог очигледно у то време бројног стариначког становништва Роваца доспео на неки начин до статуса грађанина дубровачке републике. Уосталом, преко Роваца пролази стари каравански пут који је спајао Дубровних са Брсковом и даље ишао ка континенталним делу средњевековне Србије. Тај пут се користио углавном у летњем периоду због тога што пролази кроз планинске пределе који су зими углавном били непроходни, али је постојала очигледна повезаност овог краја са тадашњим центром трговине, што је опет могло допринети томе да је неко од Мацура могао заслужити и стећи статус грађанина Дубровника. То ми је ипак много логичније него да су Мацуре пореклом из Дубровника. Тако исто мислим и за Бубање да постоји могућност да је неко од њих доспео до статуса грађанина Дубровника, и да је то можда тај огранак који се помиње у дубровачким изворима, а да је братство или породица Бубања пореклом из неке области која је у непосредној близини самог града. То би можда могла понајпре бити Херцеговина пошто у њој преовлађује хаплогрупа којој Ранко Бубања припада. 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #57 послато: Мај 21, 2015, 02:16:27 поподне »
Ма пусти људе што такве глупости лупетайу, то нема везе са мозгом. Сви општесловенски наставци помоћу койих се могу градити прѣзимена су истоврѣмено и србски, "-ић (ич), -ов/-ев, -ин, -ски".
Устаљена прѣзимена у Србийи су прилично нова поява, па и међу западними Србима. Прѣ само 300-400 година су прѣзимена била рѣткост, била су углавном очинства, чак и у Црной Гори, рецимо "Петар Радулов", "Милан Драгов", и томе слично. А и када их йе било, била су углавном нестална, и подложна промѣнам, час би се неко био називао по дѣду, час по оцу, час по прадѣду и слично. Част изузеткомъ, као што су Бубање, Мацуре и Булатовићи.
У Србийи су данас прѣзимена већински на "-ић" зато што су устаљена наредбом Милоша Обреновића. Због тога чак и Власи у Источной Србийи найвећим дѣлом имайу прѣзимена на "-ић". Указ Милоша нѣйе имао надлежности над войвођанскими Србима те тамо осташе и данас многа прѣзимена настала на друге начине, обично настала од очинстава, попут "Перин", "Брусин", "Йованов", "Стойшин" итд. А честа су и прѣзимена у Срба по надимцих или занимањих ("Гузина", "Крчмар", "Самарџия"), или по мѣсту, као што йе "Товљанин", "Иричанин" итд. Или са наставком "-ски", означавайућим припадност роду, рецимо "Црњански, Надрљански". Све су то општесловенски наставци и такође србски.
Тврдње пойединаца да они койи немайу у прѣзименах наставак "-ић" нѣсу Срби ме веома подсѣћайу на болестне ставове Вука Караџића койи йе некада сматрао да људи из крушевачкога края не говоре србским него бугарским йезиком йер "говоре другачийе од људи из његовога края", односно Тршића. А такве глуперде да питаш колико срПски (тршићки) йезик има падежъ, сви бише ти рекли да их има седам, чиме доказуйу да нѣсу ни до седам способни брояти, а камо ли нешто озбиљнийе.

Удаљисмо се сад од теме, али јасно да је тако Невски, наставак -ић је само један од многих других могућих наставака, ни мање ни више у духу српског језика, од осталих.

Мало је вероватно да су Чарнојевићеви досељеници у Подунавље уопште имали презимена. Ни становници Суботице у 16. веку немају презимена, а ако би то и могли сматрати презименима, свега 3 (три) је завршавало на -ић, од чега је једно могло бити и лично име (Вукић).
Ако се погледају спискови пореских обвезника из 1715. године, дакле убрзо по досељавању, већина ''презимена'' је настала по називу села из којег је дотични дошао, надимку или по занимању. Нема их много која завршавају на -ић. У пописима из наредних деценија 18. века и даље је много презимена која немају -ић, али није да не постоје односно да их је неко забрањивао.
Први досељеници су своје земунице груписали по родовима, а тек ''ушоравањем'' села исти бивају разбијени. Такво распарчавање породичне задруге, досељеници су тешко подносили и сматрали су да их власти желе ослабити. Како нису имали презимена, већ патронимике (Јованови, Лазини, Маркови итд.) праћене и неким надимком ради распознавања (Јованови - Попови и сл.), Аустријанци су то''пресекли'' тако што су им дали презимена према ономе што су чули од самих људи. Тако су двојица браће по стричевима нпр. припадали Јовановима, али је један постао Јованов и званично, а други је постао Попов јер му је отац био поп и тако су били познати у селу. Исти случај је био и у Шлезији где је крајем 18. века настала мода уписивања двоструких презимена што су аустријске власти зауставиле. То је довело до ситуације да неко носи презиме Мацура, а требао би нпр. Левандовски и обратно.
Не треба за све кривити благопочившу царицу Марицу. Добра нам је била.  :D

Што се тиче мађарских пописа, треба имати на уму и то да су у тим пописима нека од њих и мађаризована, рецимо Товјани се у црквеним матицама 1828. године бележе као Товљанићи, а исте године у Попису земље уписани су као Tolnay.
« Последња измена: Мај 21, 2015, 02:42:48 поподне Amicus »



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #58 послато: Мај 21, 2015, 02:20:36 поподне »
Не треба за све кривити благопочившу царицу Марицу. Добра нам је била.  :D

Немам ја ништа против Марије, мислим да је мађаризација била израженија касније, од средине 19. века (кад је Војводина поново ушла у оквире Краљевине Угарске). Мада, није ни она цвећка. У њено време су масовно насељавани Немци у Војводину, да раде земљу али и да мало разбију хомогено словенско становништво.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #59 послато: Мај 21, 2015, 02:23:53 поподне »
Што се тиче мађарских пописа, треба имати на уму и то да су у тим пописима нека од њих и мађаризована, рецимо Товјани се у црквеним матицама 1828. године бележе као Товљанићи, а исте године у Попису земље уписани су као Tolnay.

Знам неколико случајева из фамилије и међу познаницима, нпр.
(старо презиме - презиме уписано у мађарске књиге):
Маливуковић - Маливук
Штетић - Штетин
Мецановић - Мецанов
Аднађевић - Аднађ
Бошњаковић - Бошњак
То су фамилије из Бачке, Срема, Барање.

Ал, то више нема никакве везе с Бубањама и Мацурама  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #60 послато: Мај 21, 2015, 02:54:05 поподне »
Родослов Бубања који је од 1670 изузетно тачан и прецизан. У њему су дати подаци за 45 трбуха или огранака. Неколико трбуха је промијенило презиме у: Митровић (Америка), Радовић, Гутић, Вељовић, Алексић. Уписано је око 4.700 имена. Непотпуни родослов Бубоња, није уврштен у родослова Бубања. Надам се да ће се Бубоње тестирати и ставити тачку на то јесу ли или нијесу дио Бубања.

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEYTNEc2Y4QUJva2M/edit
« Последња измена: Мај 21, 2015, 09:47:37 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #61 послато: Мај 22, 2015, 09:47:20 поподне »
Приликом преноса костију са локалитета Уњи Крст у гробље на Дубљу у Бубањама, у гробу попа Милована пронађен је очуван мањи престони крст из друге половине XVII вијека, украшен сребрним лимом, камењем и дуборезом. Цетињски конзерватори су констатовали да је вјероватно израђен у источној Херцеговини, у некој од радионица у Чајничу, Фочи или Требињу. На аверсу је приказано Распеће Христа и 4 јеванђелиста, а на реверсу Крштење Христа и 4 јеванђелиста. Крст је 12. августа 1991. предат музеју у Беранама. Инетересантно је значење топонима Уњи Крст (у њих је крст), што говори да је тај крст био значајан за Бубање. Попа Милована и његовог сина попа Рада, Турци су убили, након Суводолске битке 1809. у којој је Милован предводио чету устаника из Малог Бихора.

http://www.poreklo.rs/2014/04/05/poreklo-prezimena-selo-bubanje-berane/
« Последња измена: Мај 22, 2015, 09:59:02 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #62 послато: Мај 23, 2015, 02:23:44 поподне »
Ненад Векарић, Властела града Дубровника, књига 3, стр. 231.

       Име Бубања (Lampredu frater Bubanni), помиње се се већ 1023. односно 1050/5

       Најстари познати члан рода Ронцино, Иван (око 1105), имао је сина Бубању (око 1135), по којему је род у 13 вијеку прозван Bubagna (Bubagnia, Bubana, Bubania, Bubanna, погрешно Bubgna, слав. Бубањић, Бубања, погрешно славизирано Бубоњић. Но дубровачки хроничари разликују два независна рода и за њих наводе различито и контрадикторно поријекло. За род Ронцино (Roncini, Rongini, Ronzini, pogrešno Rengini) сви хроничари кажу да су из Угарске. За Bubagne (Bubagnia) Аноним каже да су из Босне, а поријеклом из Пуглије. Nikša Ragnina мисли да су из Задра. Cerva i Mattei кажу: Epirotae olim Bosnenses. Константин Јиречек наводи дубровачки властеоски род Бубања од 1044. (што је сигурно погрешно) до 1324. док род Ронцино спомиње око 1282.
       Петар Бубањин (око 1160.) свједок је даривања бродова књегиње Десиславе, жене великог кнеза Михаила, дубровачкој општини 1189. Године 1190. свједочи приликом склапања мира Дубровчана са Качићима, као и приликом склапања погодбе између Дубровчана и кнеза Мирослава. Године 1199. свједок је у потписивању исправе којом Иван, бискуп Дриваста, потврђује вјерност дубровачком надбискупу. Године 1225. u Necrologium Ragusinum налази се име Гаје, кћери Бубање (oko 1175.). Бубања Петров (oko 1200 – 1257.), судија, један је од најактивнијих племића у другој четвртини XIII вијека. У једном запису спомиње се и с надимком Мингача (Bubana Mingača). Растислава, удова Савина Зона, продала је 1278. виноград у Шумету Бони,удови Антуна Ронцино.                         
      Никола Ронцино продао је 1279. виноград Ђуру Јаковљевом Селацио. Tyse, жена Николе Ронцине, ослободила је 1281. своју робињу Drugosi на начин да јој је робиња умјесто себе дала своју робињу Budicu de Sana. Каноник Бубања Видов Ронцини (oko 1205.) један је од баштиника цркве Св. Ивана на Калочепу 1266. Поклисар Ловро Мартолов (oкo 1254.) посљедњи је Бубања. Породица је, чини се, изумрла 1348. смрћу Ловрове жене Јелене Басилио  (oкo 1280-1348) у вријеме велике куге. Клановска позиција Бубања није видљива. Родбински круг повезује их у нешто већој мјери с родовима Јудина клана (Grade, Spavaldo, Volcasso).     
       Бубања Браилов Ронцино (око 1270.) из Улциња, вјероватно је око 1310. доселио у Дубровник. Породица је засигурно у сродству с истеименом дубровачким племићким родом Ронцино–Бубања, али се не зна је ли неко од дубровачких Ронцина предходно одселио у Улцињ или можда поријекло свих Ронцина треба тражити у Улцињу. Јиричек у књизи: Романи у градовима Далмације током средњег вијека, спомиње улцињску властелу Ронцино у XIV вијеку. По Бубањи су се у Дубровнику прозвали Бубе. Бракове су склапали искључиво с припадницима дубровачког властеоског круга.

Јиричек пише:

После смрти цара Ираклија око 642. искрцаше се Словени из јужне Далмације код Сипонта у Апулији, те се сукобише са Лонгобардима. У тој бици погибе лонгобардски херцег Aio од Беневента, и тек синовима Фриаулског херцега Гизулфа: Радоалду и Гримоалду пође за руком да претерају Словене на источну обалу Адрије


https://lh3.googleusercontent.com/--oXf_ZoOYa8/VWCeD7cmdTI/AAAAAAAAAIQ/chZRSeh2ZcE/s2048/IMG_3517.jpg

https://lh3.googleusercontent.com/-5Y1qVaP0bxQ/VWCek_ebTGI/AAAAAAAAAIc/ZM0ZnbFxLnU/s2048/IMG_3518.jpg
« Последња измена: Мај 23, 2015, 06:30:34 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #63 послато: Мај 23, 2015, 08:47:13 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:54:56 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #64 послато: Мај 23, 2015, 09:40:24 поподне »
Хвала на уложеном труду г. Бубања, за брзу доступност Векарићеве књиге!

Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд, 2005. стр. 258.

       Бубањић, средњовјековна племићка породица у Дрежници (Мостар). Историјски извори друге половине XIV вијека помињу дрежничког кнеза и војводу Мастана Бубањића, који је припадао најугледнијим феудалцима свог доба. Био је ''поријеклом Влах, а по вјери православац''. Мастан и његови синови Радослав и Мирослав помињу се у једном натпису уклесаном на стијену у Заушју, гдје су имали и дворац. Занимљиво је да се портрет ''Мастана из Дрежнице'' налази на фресци у старој православној цркви у Добруну код Вишеграда. Сматра се да Бубањићи потичу од старе дуброваке породице Бубања ''а није искључена могућност да је Мастан баш син Ловре Бубање'', дубровачког племића прве половине XIV вијека. Тако је од презимена Бубања настало презиме Бубањић.

http://www.scribd.com/doc/46622293/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%A0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Маргита шта мислите о овом Векарићевом и Милићевићевом наводу?
« Последња измена: Мај 24, 2015, 06:33:42 пре подне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #65 послато: Мај 23, 2015, 09:54:09 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:04:53 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #66 послато: Мај 23, 2015, 10:00:55 поподне »
Сјајни подаци, на правом сте путу! Држим вам палчеве за даља темељна истраживања, пошто имате имена Мастанових синова!

Да, али ја сам хаплогрупа И2а Динарски југ а Мастан је био Влах.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #67 послато: Мај 23, 2015, 10:04:28 поподне »
Да, али ја сам хаплогрупа И2а Динарски југ а Мастан је био Влах.

Ма чим је Мастан био је Словен, да је Влах, звао би се Grasso.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #68 послато: Мај 23, 2015, 10:09:10 поподне »
Ма чим је Мастан био је Словен, да је Влах, звао би се Grasso.
Овај одговор пара вреди! :)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #69 послато: Мај 23, 2015, 10:25:28 поподне »
Поштована(и) Маргита и Синиша.

По имену синова рекло би се да није био Влах. Али како објаснити да се његово потомци презивају Бубање а он Бубањић?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #70 послато: Мај 23, 2015, 10:33:57 поподне »
Поштована(и) Маргита и Синиша.

По имену синова рекло би се да није био Влах. Али како објаснити да се његово потомци презивају Бубање а он Бубањић?

Ранко, лично име Бубањ, Бубан било је доста често у средњем вијеку и могли су га имати појединци потпуно неповезани. Облика презимена Бубњевић, Бубањ, Бубановић има на више мјеста у Крајини, Херцеговини, Црној Гори. Ако нема других доказа о повезаности (архивских, генетичких), сама сличност, па и идентичност имена не говори пуно. Одузимање и додавање наставка -ић је опште правило код наших презимена (Дерета-Деретић, Шево-Шевић, Тесла-Теслић и сл.)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #71 послато: Мај 23, 2015, 10:44:21 поподне »
Ранко, лично име Бубањ, Бубан било је доста често у средњем вијеку и могли су га имати појединци потпуно неповезани. Облика презимена Бубњевић, Бубањ, Бубановић има на више мјеста у Крајини, Херцеговини, Црној Гори. Ако нема других доказа о повезаности (архивских, генетичких), сама сличност, па и идентичност имена не говори пуно. Одузимање и додавање наставка -ић је опште правило код наших презимена (Дерета-Деретић, Шево-Шевић, Тесла-Теслић и сл.)

И ја мислим као што се рекли. Мада ми је загонетно што на простору бивше Југославије само ми имамо презиме Бубања.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #72 послато: Мај 23, 2015, 11:31:34 поподне »
Službeni glasnik BiH, br: 20/08

Iako malena prema broju stanovnika i površini koju zauzima, Drežnica je imala određenu upravno-političku autarhiju, upravo zbog svoje geografske izoliranosti (P. Anđelić, 1976, 274).
Od 1325. godine područje je u sklopu Bosne, kojom je upravljala loza Kotromanića. Od 1357, zajedno sa zapadnim Humom, pripalo je ugarskom kralju Ljudevitu (Ludoviku I), kao miraz njegove žene Jelisavete, kćerke Stjepana Kotromanića. Nakon smrti kralja Ljudevita, ovo područje je dospjelo u okvir srednjovjekovne bosanske države u kom se zadržalo barem do 1463. godine.
U Donjoj Drežnici je živio vlasteoski rod Mesnovići, vojvoda Mastan Bubanjić sa svojim potomcima. Natpis Mastana Bubanjića može okvirno da se datira u vrijeme vladavine kralja Ljudevita i bosanskog bana Tvrtka, od 1356. do 1366. godine.
Osim sadržine natpisa u kom se pominju vojvoda Mastan i njegova dva sina Radoslav i Miroslav, mogu da se navedu još dva vjerodostojna pisana izvora o toj vlasteoskoj porodici. Prvi je dubrovačka knjiga o odlukama vijeća u kojoj je 28. maja 1381. godine zabilježena odluka o prijemu Mastanovog sina, kneza Radoslava, kao i njegovih sinova i sestrića iz Huma, u redove dubrovačkih građana. Drugi izvor, od 8. oktobra 1382. godine, jeste odluka donesena u Dubrovniku, kom se dozvoljava Radoslavu Mesnoviću da u gradu deponuje žito i med.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #73 послато: Мај 24, 2015, 10:41:11 пре подне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:05:24 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #74 послато: Мај 24, 2015, 10:52:18 пре подне »
Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд, 2005. стр. 485

Масновићи, презиме некад познате племићке породице у Дрежници (Мостар). Масновићи се, као истакнути феудалци, помињу у другој половини 14. вијека. Њихов родоначелник је већ поменути феудалац Мастан Бубањић, по коме су његови потомци узели презиме Масновић. Као племићка породица, Масновићи су имали свој грб, што значи да су се убрајали у најзначајније феудалце свог времена. Вјероватно је и некадашња црква на локалитету Под, или Црквина, припадала породици Масновић, ''односно њиховом двору'', а могуће да им је припадала и некропола стећака код ''Перићеве куће''

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #75 послато: Мај 24, 2015, 11:17:27 пре подне »
Предпостављам да би овај грб наведених Масловића (Масновића) у Фојничком грбовнику био идентичан/сличан са дубровачким Бубањама.

http://de.scribd.com/doc/26312263/FOJNIČKI-GRBOVNIK#scribd

Зашто мислите да грб Масновића има неке везе са грбом дубровачки Бубања?



Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #76 послато: Мај 24, 2015, 11:33:41 пре подне »
Зашто мислите да грб Масновића има неке везе са грбом дубровачки Бубања?


« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:11:26 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #77 послато: Мај 24, 2015, 11:51:36 пре подне »
Није искључено да су синови Мастана Бубањића користили патронимик тј. једнократно презиме (Проф. Куртовић). Било би интересанто знати, дали је Радослав Мастановић (син Мастана) када је постао дуброваки грађанин, користио овај грб, тј. у Дубровнику користио двојно презиме. Наравно ово је само предпоставка, јер без оригиналног грба Bubagna/Roncino нема решења загонетке.

Могуће. Хајде, покушаћу то да истражим, иако, што кажете, без оригиналног грба Bubagna/Roncino нема решења загонетке.
« Последња измена: Мај 24, 2015, 11:53:24 пре подне Amicus »



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #78 послато: Мај 24, 2015, 01:05:56 поподне »
Мислим да би Ранко Бубања требао отићи у Дрежницу на лице места, пошто су конзервациони радови у току, такође би било од помоћи кад би ступио у контакт са Векарићем.

Поштована Маргита, већ двије године имам проблеме са ходом због повреде кичме. То ми је проблем. Текстове које објављујем написао сам прије пет и више година. Ви сте ме охрабрили да се сада бавим и дубровачким Бубањама.
« Последња измена: Мај 24, 2015, 01:08:10 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #79 послато: Мај 24, 2015, 01:55:21 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:57:13 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #80 послато: Мај 25, 2015, 08:52:47 пре подне »
Мислим да би Ранко Бубања требао отићи у Дрежницу на лице места, пошто су конзервациони радови у току, такође би било од помоћи кад би ступио у контакт са Векарићем.
Тај мора да је неки Брунов рођак? :D

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #81 послато: Мај 25, 2015, 06:21:09 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:57:41 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #82 послато: Мај 25, 2015, 07:30:34 поподне »
Нови прилог о Бубањићима (хришћанским спахијама ,1468г.) стр. 124-126.

Хвала Маргита, ово су нове ствари за мене. Надам се да ће и Амикус изненадити са неким прилогом.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #83 послато: Мај 25, 2015, 09:03:49 поподне »
Маргита је била у праву што се тиче везе Мастановић-Масновић.

Срђан Рудић о Масновићима каже да су били босанска властеоска породица из Високог. На повељама босанских владара у својству сведока јављају се у периоду између 1354. и 1405. (1426.) године. Први познати члан ове породице и њен родоначелник био је кнез Мастан Бубањић који се помиње 1354. и 1355. године у својству сведока на повељама бана Твртка. Његов син је био кнез Прибоје Масновић који се јавља као сведок на повељама у периоду између 1378. и 1399. године. Кнез Прибоје је примљен 1398. године за дубровачког грађанина, а негде у исто време заузимао је положај високог каштелана. Мастанов син је можда био и Сладић Масновић који се као Nostro pincerna помиње међу сведоцима на повељама краља Твртка I издатим 1390. године. Прибојев син би могао бити кнез Радослав Прибиојевић који је сведок на повељи краља Твртка II 1405. године. Према Паву Анђелићу овоме роду припадали су и Иван Бубањић, за кога не знамо чији је потомак, сведок на повељи краља Твртка II из 1426. године и Радоје, можда његов син, који се помиње 1448. године. Радоје је био и један од посланика које је 1462. године краљ Стефан Томашевић послао у Дубровник.

Након пада средњовековне босанске државе налазимо неколико појединаца са презименом Масновић који су се укључиле у турски феудални систем. У најстаријем попису Босне из 1468. године помиље се као турски спахија Стјепан Масновић који је живео у Милодражу. У нахији Неретва поседовао је тимар од 5538 акчи Радоје Масновић.

Потомак средњовековних Масновића можда је био и фра Гргур Масновић, провинцијал Босне Сребрне у периоду од 1580. до 1583. године. Иако га Никола Лашванин помиње као провинцијала 1596. и 1614. године, Доминик Мандић је доказао да то није тачно.

Масновићи се помињу и у списковима средњовековне властеле где се каже да су од Ливна.


Извор: Срђан Рудић, Властела Илирског грбовника, Београд, 2006, стр. 180-182

У прилогу је грб Масновића из Моденског преписа.

« Последња измена: Мај 25, 2015, 09:10:51 поподне Amicus »



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #84 послато: Мај 25, 2015, 09:43:30 поподне »
Било би интересантно наћи овај рад од: Pavao Anđelić je nastojao sačiniti genealogiju Masnovića – Bubanića. P. Anđelić, “Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Ivana Tomke Marnavića”, u: GZM , Nova serija, Knjiga XXVI, Sarajevo, 1971, 358.
« Последња измена: Мај 25, 2015, 09:58:35 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #85 послато: Мај 25, 2015, 09:44:44 поподне »
Како ја разумем да ствари стоје, ови Масновићи су произашли од Бубања тј. Бубањића, и представљају посебну грану. Ранкова грана би могла бити од оних Бубања који су задржали то презиме до данашњих дана, и касније у неком периоду доселили до Берана. Ранкова хаплогрупа се поклапа са овом области одакле су Бубање-Бубањићи, пошто знамо да тамо преовлађује управо И2а ДС, а презиме је толико ретко да би било право чудо да ту не постоји веза.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #86 послато: Мај 25, 2015, 09:58:28 поподне »
Било би интересантно наћи овај рад од: Pavao Anđelić je nastojao sačiniti genealogiju Masnovića – Bubanića. P. Anđelić, “Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Ivana Tomke Marnavića”, u: GZM , 358.

Немам сад времена, али могао бих то да потражим у библиотеци, у питању је 1971. година.



Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #87 послато: Мај 25, 2015, 10:26:17 поподне »


Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:04:18 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #88 послато: Мај 25, 2015, 10:45:00 поподне »
То и ја мислим, пошто већ има преведен дефтер из 1604г.,Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine. Sv. 1/1, ½, 2, 3 - Sarajevo, 2000 : Bošnjački institut Zürich, Orijentalni institut Sarajevo. Требало би само у њему проверити дали су Масновићи у Милодражу (тада сигуррно не више као хришћанске спахије) још имале тимар.

http://www.academia.edu/11945080/Marjan_Drmač_Milodraž_u_srednjem_vijeku_Bosna_franciscana_Broj_41_Godina_XXII_Franjevačka_teologija_Sarajevo_2014_107-133

http://www.scribd.com/doc/211833029/Opsirni-Popis-Bosanskog-Sandzaka-Iz-1604-Godine-Sv-3#scribd

Ја могу да отворим само овај уводни дио.
« Последња измена: Мај 25, 2015, 11:06:55 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #89 послато: Мај 25, 2015, 11:38:33 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:12:01 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #90 послато: Мај 26, 2015, 12:16:46 пре подне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:12:24 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #91 послато: Мај 26, 2015, 02:06:23 пре подне »
Поштовани Аmicus-e, хвала на опширном излагању, стварно се надам да је грб Бубањић-Масновића идентичан дубровачким, јер једина недоумица је у вези Roncino тј.  њеном значењу, евентуално од Ronca у преводу дугачки срп односно Хелебарда.

На моју емај адресу приспјела је порука од господина А. Стефановић са којим се на ДНК тесту разликујем на свега неколико маркера. Он је историчар из Бијељине и ево шта каже: ''Иначе код дубровчана су постојале двије канцеларије једна "романска" друга "словенска". Зато није чудо што се јављају презимена са "ић" и без "ић". Напримјер Сорго-Соркочевић". О томе је писао Михајло Динић, тачније о словенској структури Дубровника. Нема историје средњег вијека без дубровачког архива''. Надам се да ће се господин Стефановић укључити у ову тему. Можда и његови Стефановићи воде поријекло од Бубања с обзиром да на СДНК пројекту припадамо истом роду.
« Последња измена: Мај 26, 2015, 07:15:57 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #93 послато: Мај 26, 2015, 03:03:27 поподне »
Да то је тачно код наставака презимена, у зависности са ким су Дубровчани вршили коресподенцију. Шт се тиче Грандића, са којим господин Ранко и ја дијелимо 4 маркера, у преписци са кћерком Франка Грандића, поменула ми је да је у родном мјесту њеног деде Стињаки (Burgenland) Аустрија постоје само четири презимена. Интересантно једно од њих је Решетерић (Resetarits). Чисто да закомпликујем, један од познатих припадника покрета Срба католика на прелазу из 19. у 20. вијек је био Милан Решетар. Дакле старији облик презимена Решетарић.
Иначе на FTDNA project Burgenland, Решетарићи су носиоци хаплогрупе R1a1a1 (M417+).

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #94 послато: Мај 26, 2015, 03:16:12 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:12:54 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #95 послато: Мај 26, 2015, 03:25:27 поподне »
Да то знам, јер је мајка Франка Грандића старијег (млађи је професор на универзитету и очекујем одговор од њега) дјевојачки Stoisits. Ту су још и Живковићи. Иначе данас сам добио мејл од ФТДНА да постоји поклапање још једне особе са мном на 37 маркера. Мејл је нејасан, али колико сам то успио да "разбијем", можда је ријеч о извјесном Дмитру Јакимову. Да са вратим на једну констатацију, можда ћу је погрешно интепретирати, али Бубање су били познати морепловци, а неки од њих су отишли у Одесу. Јакимова има у Одеси. Ко зна шта се из тога "изроди".
Вама сваке похвале за "баратање" изворима

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #96 послато: Мај 26, 2015, 03:45:15 поподне »
Да са вратим на једну констатацију, можда ћу је погрешно интепретирати, али Бубање су били познати морепловци, а неки од њих су отишли у Одесу. Јакимова има у Одеси. Ко зна шта се из тога "изроди".
Вама сваке похвале за "баратање" изворима

Није ми познато да су Бубање били морепловци. Можете ли то мало појаснити.

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #97 послато: Мај 26, 2015, 03:57:22 поподне »
Мало је потрајало, али сам нашао. Додуше не спомиње се експлицитно да су поморци, него у контексту поморски капетани-трговци. Господин Ранко, а то знам из раније преписке", сматра да је његова породица поријеклом од средњовјековног племства, тачније Војиновића.
"Венецијанска република је Војиновиће признала за кнезове, сердаре, колонеле и касније им је доделила титулу грофова венецијанске републике, тј. конта (conte venteo), која је у Русији била призната као титула грофова (страног порекла). Војиновићи су се истакли као поморски капетани, трговци у Трсту и Одеси. Породица грофова Војиновића из Херцег Новог сматра да води порекло од средњовековних Војиновића".
Мало ми је нејасна етимологија презимена Бубања. Ранко се неће љутити, али сматрам да то није "турцизам". Bubagna ми звучи као неки романски облик одређене старословенске ријечи. ХМ!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #98 послато: Мај 26, 2015, 04:10:43 поподне »
Ранко се неће љутити, али сматрам да то није "турцизам". Bubagna ми звучи као неки романски облик одређене старословенске ријечи. ХМ!

Таман посла да се љутим. Напротив. Циљ нам је да из свих углова испитамо ову тему свиђало се то мени или не. Више људи више зна. Веома сам захвалан Маргити што је поставила ову тему. Да, интересантна је етимологија презимена Бубања.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #99 послато: Мај 26, 2015, 04:15:49 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:13:26 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #100 послато: Мај 26, 2015, 04:20:41 поподне »
Поводом етимологије презимена мислим да је родоначелник Алтоман био германског порекла Altmann као и челник цара Душана Палман Pallmann. Понављам, да само после теститрања хрватских и бошњачких Масновића се може извући коначан закључак.

У књизи Риста Милићевића, Херцеговачка презиме нијесам нашао да се неко данас презива Масновић. То је проблем. Можда се они јављају под неким другим презименом. Али којем, то је питање?

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #101 послато: Мај 26, 2015, 04:26:51 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:14:15 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #102 послато: Мај 26, 2015, 05:40:06 поподне »
Не односи се баш на тему Бубања, али за Алтомана сте у праву, а то је у ствари последице да су основ војске средњовјековних владара чинили плаћеници, често и германског поријекла, као и Саси-рудари. Несумњиво је да су оставили трага у генетици на овим просторима.
Што се тиче Масновића - Бубањића, мислим да то постоји "јака" веза. Ево набасао сам на "Властелу илирског грбовника" од Срђана Рудића. Он се користи изворима које сте већ помињали. али интересантан је прилог проф. др Ђуре Тошића ( када сам био студент он је био асистент код Десанке Којић Ковачевић, ВЕЛИКИ МОЗАК). Ево шта он каже: "Суочен за низом потешкоћа од искварених и изобличених личних имена па до одсустав трајних презимена ." Даље текст није важан
Ранко, како год окренеш Ти си племићког поријекла

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #103 послато: Мај 26, 2015, 09:04:02 поподне »
Не односи се баш на тему Бубања, али за Алтомана сте у праву, а то је у ствари последице да су основ војске средњовјековних владара чинили плаћеници, често и германског поријекла, као и Саси-рудари. Несумњиво је да су оставили трага у генетици на овим просторима.
Што се тиче Масновића - Бубањића, мислим да то постоји "јака" веза. Ево набасао сам на "Властелу илирског грбовника" од Срђана Рудића. Он се користи изворима које сте већ помињали. али интересантан је прилог проф. др Ђуре Тошића ( када сам био студент он је био асистент код Десанке Којић Ковачевић, ВЕЛИКИ МОЗАК). Ево шта он каже: "Суочен за низом потешкоћа од искварених и изобличених личних имена па до одсустав трајних презимена ."

Било би интересантно наћи овај рад од: Pavao Anđelić je nastojao sačiniti genealogiju Masnovića – Bubanića. P. Anđelić, “Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Ivana Tomke Marnavića”, u: GZM , Nova serija, Knjiga XXVI, Sarajevo, 1971, 358.

Да ли би г. Стефановићу могли да пронађете овај рад од Павао Анђелића?

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #104 послато: Мај 27, 2015, 02:25:32 поподне »
Господин Ранко ме подстиче да мало "оживимо портал"
Јутрос сам послао мејлове мојим "колегама-класићима" у Бихаћ и Теслић јер поменути Годишњак Земаљског музеја у Сарајеву није дигитализован. У међувремену сам прочитао рад сарадника портала Мирослава Нишкановића (сјајан стил) и отприлике схватио суштину зашто Павао Анђелић одриче везу између Бубањића који су насликани у манастиру Добруну и Мастан-Бубањића из Дрежнице. Можда ће ме госпођа Маргита Бањанска исправити, али све у суштини своди на конфесионалну припадност. Дакле Павао Анђелић побија Мазалића, који се иначе у свом опусу више бавио облашћу Усоре, јер сматра да ове породице нису у вези зато што су горњобосански Бубањићи, као то наводи Мазалић влашког поријекла, а власи нису могли бити племићи у средњовјековној Босни. Није он то експлицитно мислио у смислу вјерске припадности јер власи (намјерно пишем малим словом) у средњем вијеку и Отоманском Царству прије свега означавају једну посебну социолошку категорију у смислу полуномадског, дакле веома покретљивог становништва без означавања етничке припадности, ако ова ријеч у средњем вијеку уопште може нешто значи Ту и тамо се спомиње и Адем Ханџић, а он је за ову тему значајан што сматра да су власи са својим примићурима и поповима углавном били православни.
У међувремену "набасах" на Одлуку Владе федерације БиХ о заштити некрополе у Дрежници, а ту ми се као неко ко је тамо радио конзерваторске радове појавила госпођа Лидија Факежа. Именована је по струци археолог у Земаљском музеју, а 1986. године била је мој гост у Бијељини. Не могу да отворим линк http://www.scribd.com/doc/57590461/Lidija-Feke%C5%BEa-Herceg-Stjepan#scribd. Можда ту нешто има.
Дакле чекам П. Анђелића, али отприлике могу да наслутим аргументе. Чисто географски Добрун и Вишеград су веома близу Старе Херцеговине
Иначе не бих ја припадност одређеној хаплогрупи везивао за категорију влаха

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #105 послато: Мај 27, 2015, 04:01:47 поподне »
Шефик Бешлагић, Мастан Бубањић, Годишњак Историјског друштва БиХ, Сарајево, 1955. стр. 67-79.

https://drive.google.com/drive/my-drive

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #106 послато: Мај 27, 2015, 08:19:05 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:14:35 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #107 послато: Мај 27, 2015, 10:55:47 поподне »
Ок, у питању је Бечки архив. Мало ћу се позабавити тиме јер је 1390. година притиска Твртка I Котроманића на далматинске градове. Не бих ја закључио да је писар погријешио. Сувише је ту испретураних слова. Чини ми се да се ради о особама које имају потпуно различито презиме

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #108 послато: Мај 27, 2015, 11:07:46 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:14:56 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #109 послато: Мај 27, 2015, 11:32:38 поподне »
Да гријеше, видим то чак и код личног имена Твртка, Tuarco - Tvertcho, али је увијек означен као Стефан, одосно круном овјенчан. Што се тиче Ранка, када сам мало боље размислио мислим да П. Анђелић у праву за Бубањиће на фрески у Добруну. Међутим, примијетио сам да г. Исаиловић ни у латинском оригинулу као и преводу не наводи ријеч Бубано. Мало сам послије 30 година "зарибао" са латинским и интерсовало да ли ће бити Бубагно или Бубано. Ово прво ми виче личи на неки вулгаризовани романски облик. Да се пуно не удаљавам од теме, ово ме интересује јер сам у истом росу (Ђ) са Бубањом.

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #110 послато: Мај 27, 2015, 11:46:26 поподне »
Aha, sad samo počeo da malo bolje čitam Odmah sam znao da je ono prvo "prepis", nastao neposredno nakon pada Mletačke Republike. Ispravite me gospođo Margita, ali original je u Mađarskoj. Bilo bi dragocjeno doći do tog dokumenta.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #111 послато: Мај 27, 2015, 11:46:45 поподне »
 Finis Themae :)
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:01:46 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #112 послато: Мај 27, 2015, 11:55:02 поподне »
Да употрејебио сам несретан термин "латински оригинал". Иначе нисам диполомирани историчар него професор историје. Ову тему пратим искључиво зато што покушавам да нађем почетну тачку сеобе мог прапретка, а једна од варијанти је, поред Средњег Полимља, Западне Херцерговине и залеђе Дубровника. Зато сам се и бавио Грандићима

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #113 послато: Мај 28, 2015, 12:00:48 пре подне »
Poštovani gospodine Bubanja,

Nažalost ne mogu potvrditi Vaše pretpostavke. Prema mojim podacima Lovro Bubagna nije imao sinova, već samo dvije kćeri, Katu i jednu nepoznatog imena.
Grb roda Bubagna ne postoji (odnosno nije sačuvan). Taj rod izumro je sredinom 14. stoljeća i nije živ u vrijeme kad su nastali prvi grbovnici dubrovačke vlastele.

Srdačno,
Nenad Vekarić

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #114 послато: Мај 28, 2015, 11:19:17 пре подне »
Ово опет не мора да значи да дубровачке Бубање које су можда и изумрле, немају везе са Бубањама из околине Берана. Врло је могуће да је матица Бубања негде у залеђу Дубровника или у самој Херцеговини (на шта наводи и њихова хаплогрупа), а да су дубровачке Бубање били само једна грана овог рода која је из ко зна ког разлога и када добила статус грађанина Дубровника, и која се касније и угасила, а остали или можда боље речено највећи број Бубања је из те своје матице у неком периоду одселио у правцу Црне Горе и даље до Берана.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #115 послато: Мај 28, 2015, 11:28:38 пре подне »
Ово опет не мора да значи да дубровачке Бубање које су можда и изумрле, немају везе са Бубањама из околине Берана. Врло је могуће да је матица Бубања негде у залеђу Дубровника или у самој Херцеговини (на шта наводи и њихова хаплогрупа), а да су дубровачке Бубање били само једна грана овог рода која је из ко зна ког разлога и када добила статус грађанина Дубровника, и која се касније и угасила, а остали или можда боље речено највећи број Бубања је из те своје матице у неком периоду одселио у правцу Црне Горе и даље до Берана.

У Бубањама постоји предање да су се тамо доселили из околине Подгорице или Бјелопавлића.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #116 послато: Мај 28, 2015, 12:51:55 поподне »
Могуће да јесу, и да им је то била једна од етапних станица. То је уобичајено за све сеобе наших родова и братстава. И кнез Богдан према предању био је пореклом из Херцеговине, одакле су његови стари доселили најпре у село Војинић, па одатле у село Лијешње у Љешанској нахији, одакле је он преселио у област тадашње жупе Морача у село које се данас налази у области племена Ровца. Толико велики број Бубања у области у којој данас живе и широм света, а мислим да си ми споменуо неких 4700 имена у родослову који си саставио, управо указује да је то расељавање било јако давно и врло је могуће да су ови дубровачки Бубање само један мањи огранак тог великог рода.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #117 послато: Мај 28, 2015, 01:15:55 поподне »
Могуће да јесу, и да им је то била једна од етапних станица. То је уобичајено за све сеобе наших родова и братстава. И кнез Богдан према предању био је пореклом из Херцеговине, одакле су његови стари доселили најпре у село Војинић, па одатле у село Лијешње у Љешанској нахији, одакле је он преселио у област тадашње жупе Морача у село које се данас налази у области племена Ровца. Толико велики број Бубања у области у којој данас живе и широм света, а мислим да си ми споменуо неких 4700 имена у родослову који си саставио, управо указује да је то расељавање било јако давно и врло је могуће да су ови дубровачки Бубање само један мањи огранак тог великог рода.

Жао ми је што се Маргита Бањанска послије оног одговора Векарића није више оглашавала, с обзиром да је она и покренула ову тему. Ја сам то знао од почетка и тако сам одмах и написао. Међутим она ме је подстакла да се мало позабавим и Бубањићима и Масновићима. Надам се да ћу добити и одговор од Невена Исаиловића гдје ће он објаснити зашто се у венецијанском издању у повељи Твртка Котроманића Шибеничанима помиње Pribeo Masnorcich Bubano, a у његовом раду Priboye Masnovich. Дакле, у његовом препису је изостављено Bubano. Он презиме Прибоја преводите као Масновић. Pribeo Masnorcich Bubano, односно Bubano могло би се читати и као искварена верзија дубровачког презимена Бубања

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #118 послато: Мај 28, 2015, 05:11:59 поподне »
Ранко, страшно ме боли глава од читања докторске дисертације Невена
Исаиловића. Дошао сам до 341. странице. Пошто је крај радног времена,
идем кући да читам Милка Брковића. Ту је отприлике одговор на твоје
питање!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #119 послато: Мај 29, 2015, 05:40:14 поподне »
Šefik Bešlagić, “Mastan Bubanjić”, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1955, strna 67–79.

Може се претпоставити да је Мастан од 1354., када се први пут спомиње као кнез, имао око 30 година (нема разлога претпоставци да је тај назив добио по оцу) и да је у деветој деценији XIV вијека био протовестијар на Твртковом двору. То значи да је, отприлике, живио од 1324. до 1390. За цијело вријеме он је припадао најугледнијим феудалцима свога доба. Као војвода је вјероватно управљао доста великим подручјем западно од Неретве. У то доба је имао свој двор у Дрезници и имања у Дугом Пољу (у Масној Луци) и на Чврсници. Био је одан Твртков пријатељ и поузданик, кога је и у ратовима за потпуну самосталност помагао и зато се довинуо до високог дворског положаја протовестијара. По вјери је био православац и као такав је имао родбинске везе са жупаном Прибилом у Источној Босни, ктитором цркве у Добруну код Вишеграда. Околност да се у првим деценијама XIV вијека у Дубровнику спомиње Ловро Бубања, и то као угледан племић, а прије нешто више од стотину година и дубровачки кнез Петар Бубања, упућује на претпоставку да је Мастан Бубањић поријеклом из Дубровника, а није искључена ни могућност да је Мастан баш син Ловре Бубање. Мастанови синови и потомци, који су се по њему звали Масновићи, такође су уживали велики углед. Мастан и његова племичка лоза стекли су и право на ношење грба, што је врло ријетка и значајна појава за оцјену угледа породице.
По свему се може закључити да је Мастан Бубањић био истакнута фигура XIV вијека у Босни а посебно у периоду када је Босна за вријеме Твртка I, доживјела свој највећи успон. Томе успону је, вјероватно, нешто допринио и овај племић. Његови потомци – Масновићи су и за његова живота, а и касније, због Мастановог ауторитета а и својих заслуга, још дуго времена представљали највише босанско племство.
Увјерен сам да ће нови подаци и даља истраживања учврстити ове претпоставке и још више освијетлити значај Мастана Бубањића и његове породице у средњовјековној Босни.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #120 послато: Мај 29, 2015, 10:44:22 поподне »
Немам сад времена, али могао бих то да потражим у библиотеци, у питању је 1971. година.

 Pavao Anđelić je nastojao sačiniti genealogiju Masnovića – Bubanića. P. Anđelić, “Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Ivana Tomke Marnavića”, u: GZM , Nova serija, Knjiga XXVI, Sarajevo, 1971, 358.

Поштовани Амикус-е, немојте ми замјерити ако Вас питам да ли имате времена да потражите ову књигу и у њој цитирани текст. Из НБ ЦГ са Цетиња су ми рекли да овог прилога у цитираној књизи нема. Бојим се да су они то можда превидјели.

Хвала.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #121 послато: Мај 30, 2015, 01:19:30 поподне »
Pavao Anđelić je nastojao sačiniti genealogiju Masnovića – Bubanića. P. Anđelić, “Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Ivana Tomke Marnavića”, u: GZM , Nova serija, Knjiga XXVI, Sarajevo, 1971, 358.

Поштовани Амикус-е, немојте ми замјерити ако Вас питам да ли имате времена да потражите ову књигу и у њој цитирани текст. Из НБ ЦГ са Цетиња су ми рекли да овог прилога у цитираној књизи нема. Бојим се да су они то можда превидјели.

Хвала.

Могуће да није добро наведен извор. Проверите још једном, а ја ћу отићи у понедељак да погледам у библиотеци. Није ми јасно шта значи ово Nova serija? Уместо тога требало би да стоји Arheologija или Etnologija. Пошто има Гласник земаљског музеја за обе науке.



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #122 послато: Мај 30, 2015, 01:26:25 поподне »
Могуће да није добро наведен извор. Проверите још једном, а ја ћу отићи у понедељак да погледам у библиотеци. Није ми јасно шта значи ово Nova serija? Уместо тога требало би да стоји Arheologija или Etnologija. Пошто има Гласник земаљског музеја за обе науке.

Имам само овај податак. То сам прочитао у једном чланку када аутор наводи литературу.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #123 послато: Мај 31, 2015, 01:29:39 поподне »
Poštovani gospodine Bubanja,

Pročitao sam Bešlagićev rad. Odjeljak o dubrovačkim Bubanjama: podaci koje navodi su točni, ali njihovo povezvanje s vlaškim porijeklom nema utemeljenje nego je nagađanje.
Također, povezivanje Mastana Bubanjića s Lovrom Bubagna nema nikakvog utemeljenja i mislim da se može potpuno odbaciti. Dubrovački Bubagne zatrti su u kugi 1348. Biografija Lovra Bubagne izići će u knjizi Vlastela grada Dubrovnika, 6, koja je upravo u tisku.
O povezivanju Bubanja s Masnovićima ne mogu ništa pouzdano reći. Genealogija je "vraška" stvar - uvijek je sve moguće, ali treba biti jako oprezan jer najčešće nešto što na prvi pogled djeluje vrlo uvjerljivo, s pronađenim dokumentima se utvrdi da nije točno.
Bubanja je ime. Danas je neuobičajeno pa stječemo dojam da bi svi Bubanje morali potjecati od istog korijena. No, nekad je to ime bilo češće i prezime je moglo nastati na više mjesta neovisno jedno od drugoga (kao danas uobičajena patronimska prezimena Petrović, Marković i sl.).

Srdačno,
Nenad Vekarić

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #124 послато: Мај 31, 2015, 07:48:25 поподне »
Портал ПОРЕКЛО објавио је текст Бубање у Дубровнику, извод из монографије Бубање.

http://www.poreklo.rs/2015/05/31/bubanje-u-dubrovniku/

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #125 послато: Јун 02, 2015, 04:41:30 поподне »
Поштовани господине Бубања,

Опростите на закаснелом одговору, али као што сте и претпоставили, био сам у великој гужви последњих дана.
Видим да се упознати са Бешлагићевим и Анђелићевим радовима, као и да сте користили студију Ирмгард Манкен
о дубровачком патрицијату у XIV веку. Треба бити опрезан са повезивањем босанске и дубровачке властеоске
породице. Сличност, па и чак и идентичност презимена не морају сведочити о заједничком пореклу. Име Бубања је
свакако веома старо лично име које је у неким случајевима постало презиме, али се, због недостатка извора, не
може са сигурношћу утврдити да се ради о једном роду.
Што се тиче Вашег конкретног питања, ствар је у следећем. Најпре, повеља краља Твртка обављена у млетачкој
књизи из XVIII века представља део издања Чикарелијеве монографије о Брачу, а сама повеља је издата
Брачанима. Реч је о врло позном препису у који се можда уплела стара традиција о Мастану Бубањићу.
Међутим, повеља Шибенику, издата неколико дана раније, коју сам ја објавио, је оригинал из 1390. године и њен
садржај је неспоран. Где је настала забуна? Сведоци у босанским повељама се наводе углавном са титулом и са
именом и патронимом (презименом по оцу). У овом конкретном случају оно "Bubano" је погрешно прочитана титула жупана
тј. "supano" особе која се помиње после кнеза ("comite") Прибоја Масновића, а то је жупан Биљак Санковић. Заиста је
необична случајност да је дотични Прибоје вероватно син Мастана Бубањића, који је пак био син човека који се звао
(а не презивао) Бубања (можда Вување Војихнића из Ливна). Но свеједно, овде се свакако ради о грешци. У прилогу Вам
шаљем одломак снимка оригинала повеље где се јасно види да је име човека кнез Прибоје Масновић, а за њим следи жупан
Биљак Санковић (ту можете видети и разлику у писању слова "S" ("supano") и "B" ("Bylyaco"). Чикарели је у на основу позног
преписа ово "supano" претворио у "Bubano".
Поред овог исечка, у прилогу Вам шаљем и странице из књиге и из рукописа докторске дисертације могa директора, др
Срђана Рудића, који се бави босанском властелом у средњем веку. Ради се о страницама посвећеним роду Масновића.
Шаљем Вам и странице о дубровачким Бубањама из књиге Ирмгард Манкен. Њих већ имате, али није лоше поседовати
то и у електронском формату.

Надам се да сам био бар од некакве помоћи.

Срдачан поздрав,
Невен Исаиловић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #126 послато: Јун 02, 2015, 07:05:35 поподне »
У херцегновским ћириличним пописима насталим између 1750. и 1826. године срећемо у селу Поди презиме Бубањић. У првом попису (Нота од Пода 1758. године), налазимо име Мата Бубањића са душа 5. (Горан Ж. Комар, Херцегновски ћирилични пописи 1750-1826, Херцег Нови, 2011, стр. 59)

Тај исти Мато Бубањић спомиње се и у попису из 1763. године (Нота од Пода 1763. године), такође са душа 5. (Исто, стр. 60)

У попису из 1771. године (Нота од Пода 1771. године), под редним бројем #9 стоји "Јована Бубанића". Пошто су сва друга имена дата у номинативу, могуће да је овде реч о женском имену Јована, која је од фамилије Бубањића. Споменута је са троје чланова. (Исто, стр. 61)

На попису из 1772. године (Нота од Пода 1772. године) спомиње се "Сирота Бубањић" са душа 3. (Исто, стр. 62)

У Ноти од Пода 1777. године спомиње се Мато Бубањић са троје чланова фамилије. (Исто, стр. 63)

А у Ноти од Пода 1789. године спомиње се Јован Мата Бубанића са двоје чланова. (Исто, стр. 64)

На попису из 1790. године (Нота од Пода 1790. године) спомиње се "Јована Бубанића душа 3", и овде као и у ранијем примеру, само је ово име дано у генитиву. (Исто, стр. 65)

У Ноти од Пода 1793. године спомиње се "Ивана Мата Бубанића" са двоје душа. (Исто, стр. 67)

Из Пописа глава фамилија села Поди и мушке дјеце са њиховим занимањем 1808 - Нота од морнара видимо име "Лазар Бубанић" за кога се наводи да је самац. (Исто, стр. 67)

У матичним књигама Парохије пођанске забележено је да је 20. септембра 1754. године крштена Марија кћер Мата Бубанића (Исто, стр. 120); да је 8. новембра 1767. године умрла Анђелића ћер Јована Бубанића (Исто, стр. 137);



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #127 послато: Јун 02, 2015, 11:45:03 поподне »
У херцегновским ћириличним пописима насталим између 1750. и 1826. године срећемо у селу Поди презиме Бубањић. У првом попису (Нота од Пода 1758. године), налазимо име Мата Бубањића са душа 5. (Горан Ж. Комар, Херцегновски ћирилични пописи 1750-1826, Херцег Нови, 2011, стр. 59)

Поштовани Амикусе сјајно сте ово одрадили.

Хвала Вам!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #128 послато: Јун 03, 2015, 12:06:00 пре подне »
Поштовани Амикусе сјајно сте ово одрадили.

Хвала Вам!

Хвала Ранко.

Једна само исправка, грешком сам почео уписивати Бубањић, уместо Бубанић, дакле у свим примерима стоји Бубанић. Извињавам се свима који прате ову дискусију на несмотрености.

Надам се да ћу сутра наћи онај рад од Пава Анеђлића о Масновићима.



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #129 послато: Јун 03, 2015, 11:58:55 пре подне »
P. Anđelić, “Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Ivana Tomke Marnavića”, u: GZM , Nova serija, Knjiga XXVI, Sarajevo, 1971. str. 358.

14. Princeps Joannes Bubanitius – Иван Бубанић је такођер до сада непознати члан иначе познатог властеоског рода. И овај податак из уништене Тврткове повеље омогућава да се реконстрира генеалогија Бубанића кроз читаво столеће.
Прва позната личност овог рода је Мастан Бубанић, а читава генеалогија Бубанића изгледа овако:
Мастан Бубанић, кнез 1354. и 1355.
Прибоје Масновић, кнез 1378, 1380, 1390, 1393, 1394, 1395. и 1399. г.
Радосав Прибојевић, 1404.
Иван Бубанић, кнез 1426.
Радоје Бубанић, 1463. г.
На залост, упркос очито великом угледу и дугом политичком дјеловању овог властеоског рода, не зна се у којим крајевима Босне су се налазили посједи и ''племенито'' – рода Бубанића. Индициј који представља натпис (на двору војводе Масна) у Дрежници није довољно јасан, јер Дрежница географски гравитира Хуму док Бубанићи на повељама увијек долазе у кругу босанске властеле. Осим тога, у натпису се спомињу Маснови (Мастанови?) синови Мирослав и Радослав, док повеље знају само за Прибоја.
Проф. др. Десанка Ковачевић, запазила је податак у Дубровачком архиву, према којему је Прибоје Масновић из Високог 1392. примљен за дубровачког грађанина. Како се ради о времену када је кнез Прибоје Масновић-Бубанић био у напону своје снаге, могло би се помишљати да је овај височки Прибоје Масновић упаво онај кнез из властеоског рода Бубанића. Ако би ово било тачно, онда би се и посједи Бубанића могли тражити у околини Високог.
Височки Прибоје имао је и сина Ђурђа Прибојевића, који је посједовао трговачко друштво са неким Мирком Милошевићем 1418. г.

Заиста су ови наши историчари и чудни и непрецизни. Анђелић Мастаново презиме чита Бубанић а Бешлагић Бубањић. Милићевић у књизи Херцеговачка презимена наводи Бубањиће. Разлика је огромна. Није исто Бубањић и Бубанић, као што није исто Бубања и Бубоња. Ради се о различитим родовима иако су у питању нијансе.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #130 послато: Јун 09, 2015, 08:19:50 пре подне »
P. Anđelić, Mesnovići, Masnovići, Bubanjići humska i bosanska vlastela, Hercegovina 2, Mostar, 1982, 79-89;

У покушају да нешто више сазнамо о поријеклу властеле Бубањића Масновића, потражили смо аналогије и ослонце у расположивим писаним изворима. При томе смо запазили да су имена Бубања и Мастан врло ријетка у старој Босни и Хуму, што је у одређеној мјери повећало изгледе на успјех таквих истраживања.
Једини познати властелин с именом Бубања на подручју босанске државе у XIV вијеку је кнез Бубања Воихнић из старог жупанског и великашког рода Хливања. Он је забиљежен као свједок на повељи бана Младена II Шубића 1322., као ''comite Bubagna Voyhnig de Hlivina''.
Он је споменут још једанпут, индиректно у повељи краља Остоје из 1400. Наиме, како се каже у повељи, посебна од краља именована комисија установила је између осталог, како је Бубањин дио (једна деветина) у котару ливањског града Бистрице припао краљу путем насљедства (''од одумртја''). На први поглед изгледало би да је тај посјед доспио у краљеве руке деволуцијом – након смрти самог Бубање или неког његовог потомка који је остао без насљедника.
То би опет значило да су ливањски Бубањићи прије краја XIV вијека већ изумрли. Међутим, треба имати на уму да термин ''одумртје'' не знаћи само наслеђивање након смрти, него наслеђивање уопште. Доказ за то је у тексту исте повеље, гдје се за дио Бубањина брата Галеше такође каже да је припао босанском краљу ''од одумртја''. А за Галешу поуздано знамо да је имао сина Гргура и да је овај 1356., свој град Бистрицу у Ливну уступио угарско-хрватском краљу Људевиту, добивши у замјену град Чаву у Славонији. Не зна се да ли је та замјена била изнуђена силом (што је вјероватније) или је била добровољна. У сваком случају, велики посједи угарско-хрватског краља у Босни нашли су се поново у рукама краља Твртка I, од кога их је наслиједио Дабиша, а затим и Остоја. За Бубањин дио не знамо поуздано како је дошао у краљеве руке, али је сасвим могуће да је дијелио судбину Галешина дијела. За нас је овдје важно да је Бубања, милом или силом, био удаљен са својих дједовских посједа у ливањској жупи, али нема чврстих доказа да је његова лоза изумрла.
Прилика, у којима би Бубања могао изгубити своју стару ''племениту'' земљу, било је у првој половини XIV вијека доста. Треба се подсјетити да се Бубања 1322., нашао на страни Младена Шубића, који је убрзо иза тога побијеђен, а његови посједи разграбљени. Зна се да и учвршћивање угарске власти у Босни – у почетку Твртког бановања – није ишло без отпора.
Као што се види, и временске релације и конкретни друштвено-политички односи указују на могућност да је Бубања или неко од његових непосредних потомака удаљен (протјеран?) из Ливна између 1322., и 1356. Не треба сметнути с ума да су у то доба и потомци Бубањина стрица Миховила (Јурај, Ратко и Матија) морали напустити родно Ливно и населити се у Врлици. Тако се десило да је 1440., у Ливну живио само један огранак некада моћног рода ливањских жупана, а и он је био деградиран у ред нижег племства.
У таквој констелацији сасвим је могуће да је Бубања или његов син (Мастан, примједба Р.Б.) могао преселити у горњу Босну или у Хум (Дрежницу?).


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #131 послато: Јун 10, 2015, 04:15:42 поподне »
Слично презиме Бубанићу је и презиме Бубановић. Помиње се матичним књигама умрлих парохије Топаљске. У оригиналу стоји:

24. јануара 1816. године Софија ћер Ђорђија Бубановића.

(Горан Ж. Комар, Херцегновски ћирилични пописи 1750-1826, Херцег Нови, 2011, стр. 161)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #132 послато: Јун 10, 2015, 07:33:38 поподне »
Маргита је нажалост обрисала своје поруке, али у делу дискусије дотакли смо се Радослава Мастановића.

Данас сам случајно нашао ово презиме у списку оптаната из Батосека (Гојко Маловић, Спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931, Нови Сад, 2010, стр. 239-240), одакле их је двадесет и четворо отпирало у Краљевину Југославију тридесетих година прошлог века.

На простору Републике Хрватске и Републике Србије ово презиме се среће само у траговима, и највероватније води порекло од тих оптаната из Мађарске.

У Батосеку презиме Мастановић први пут је забележено 1715. године када је поменут Andreas Mastonics. Није искључено да су ти Мастановићи неки далеки потомци Радослава Мастановића.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #133 послато: Јун 16, 2015, 05:56:00 поподне »
На Ранков предлог качим овај родослов.




Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #134 послато: Јун 16, 2015, 06:20:55 поподне »
На Ранков предлог качим овај родослов.



Хвала Амикус, мени то није успјело. То је извод из њиге Свети владика Николај, Вожд србски Карађорђе, Манастир Рукумија, 2007. стр. 12.
Интересантно је да се овдје први пут помиње Вуксан као отац Трипка Гуриша, а Ђорђе Мркша као брат Гуришев. У свим предањима, Јован, ђед Карађорђев је син Трипка Гуриша а у овој верзији Јован му је синовац. Из Манастира су ми рекли да су они користили податке Радоша Љушића а ово је очигледно она варијанта Лубурића гдје он поријекло Карађорђево веже за Клименте.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #135 послато: Јун 22, 2015, 10:02:50 поподне »
Маргита је нажалост обрисала своје поруке, али у делу дискусије дотакли смо се Радослава Мастановића.

Данас сам случајно нашао ово презиме у списку оптаната из Батосека (Гојко Маловић, Спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931, Нови Сад, 2010, стр. 239-240), одакле их је двадесет и четворо отпирало у Краљевину Југославију тридесетих година прошлог века.

На простору Републике Хрватске и Републике Србије ово презиме се среће само у траговима, и највероватније води порекло од тих оптаната из Мађарске.

У Батосеку презиме Мастановић први пут је забележено 1715. године када је поменут Andreas Mastonics. Није искључено да су ти Мастановићи неки далеки потомци Радослава Мастановића.

Мислим да смо говорили о Масновићима, као потомцима Мас(та)на Бубањића. У Дрежници је уписан војвода М(а)сн и од њега Масновићи. У повељама се помиње и Мастан Бубањић али се смата да М(а)сн и Мастан Бубањић иста личност.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #136 послато: Јун 27, 2015, 11:50:57 пре подне »
Sladichius Masnovich (Сладић Масновић), пехарник - властелин из рода Масновића из Високог, вероватно брат кнеза Прибоја Масновића. Помиње се само 1390. године.


Извор: Грађа о прошлости Босне (2011)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #137 послато: Јул 02, 2015, 02:06:48 пре подне »
Синоћ ми се јавила Мalodie Аnderson из Украјине са чијим сином се разликујем на 4 маркера. Замолио бих Синишу да прокоментарише мејлове које ми је послала:

Hello there I manage my son P.M. Tchapko's ydna file on ftdna and I see he is very close in generations to you which is 4, I virtually know nothing about this end of the family, hope you can help to fill in the grey areas,  I use geni.com and myheritage.com.  Do you have pictures of your male end of the family?  I have one of his great grandfather.  Also do you have any family in Volyn or Belarus?

Yes that is right.  I am trying to find the family line on his father's side which we know very little about.
Malodie

Well all that i know is that the first names  of the great grandfather's:  Leontie, Miron, Klem, Pilip.  One of these great grandfather's was a missionary and used to travel Europe and to Spain.  When that one went to Spain he brought back a wife and her name was Zoya.  The Chapko family in Volyn were called Zoyasky/Zoysky for a very long time.  I had a suspicion for a very long time now that the Chapko name had been changed at some time, so that makes the search more difficult.

Oh in North West Ukraine

Oh this is awesome!  I have nobles on my father's side as well, I am from the Royal Vasa cousins.  =)  So seems to me you and I are double related.  My husband Mykola and I are third cousins.  We share common great grandparents.

Do you have pictures of the Noble cousins? I can show a couple of my links from my dad's side.   i will tomorrow for you when I am on the computer, this is where my file is, I am only working off my Samsung tablet today.  That is exciting news!  My baba told all of us that we decended from the Royal families, and we had to stay quiet about it.  Did you haveanyone by the name of Zoya?

Another question, would this include Kopteva?

Okay, it is a lady I know, who was helping me with my family lines.  She has family originating from Croatia, and Serbia.  Would you like me to send my dad's noble connections?

Okay, would you like me to contact them Ranko?  By the way, I have two sons and a daughter.

Рекао сам јој да ми имамо неку магловиту традицију да смо поријеклом Војиновићи. Она ми је послала линк гдје сам видио многе средњовјековне Војиновиће за које до сада нијесам знао

https://www.geni.com/search?search_type=people&names=Vojinovic

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #138 послато: Јул 02, 2015, 06:42:27 пре подне »
Синоћ ми се јавила Мalodie Аnderson из Украјине са чијим сином се разликујем на 4 маркера. Замолио бих Синишу да прокоментарише мејлове које ми је послала:

Hello there I manage my son P.M. Tchapko's ydna file on ftdna and I see he is very close in generations to you which is 4, I virtually know nothing about this end of the family, hope you can help to fill in the grey areas,  I use geni.com and myheritage.com.  Do you have pictures of your male end of the family?  I have one of his great grandfather.  Also do you have any family in Volyn or Belarus?

Yes that is right.  I am trying to find the family line on his father's side which we know very little about.
Malodie

Well all that i know is that the first names  of the great grandfather's:  Leontie, Miron, Klem, Pilip.  One of these great grandfather's was a missionary and used to travel Europe and to Spain.  When that one went to Spain he brought back a wife and her name was Zoya.  The Chapko family in Volyn were called Zoyasky/Zoysky for a very long time.  I had a suspicion for a very long time now that the Chapko name had been changed at some time, so that makes the search more difficult.

Oh in North West Ukraine

Oh this is awesome!  I have nobles on my father's side as well, I am from the Royal Vasa cousins.  =)  So seems to me you and I are double related.  My husband Mykola and I are third cousins.  We share common great grandparents.

Do you have pictures of the Noble cousins? I can show a couple of my links from my dad's side.   i will tomorrow for you when I am on the computer, this is where my file is, I am only working off my Samsung tablet today.  That is exciting news!  My baba told all of us that we decended from the Royal families, and we had to stay quiet about it.  Did you haveanyone by the name of Zoya?

Another question, would this include Kopteva?

Okay, it is a lady I know, who was helping me with my family lines.  She has family originating from Croatia, and Serbia.  Would you like me to send my dad's noble connections?

Okay, would you like me to contact them Ranko?  By the way, I have two sons and a daughter.

Рекао сам јој да ми имамо неку магловиту традицију да смо поријеклом Војиновићи. Она ми је послала линк гдје сам видио многе средњовјековне Војиновиће за које до сада нијесам знао

https://www.geni.com/search?search_type=people&names=Vojinovic

Ранко,

блискост од 4 различита маркера на 37 за И2а Динарик није нека нарочита блискост. Наводите примјер Радовановића и Ћетковића, међутим они не само што имају предање о могућем заједничком поријеклу, већ посједују и неке маркере који су карактеристични само за њих.

У неком случају ви би могли бити повезани са тестираним Украјинцима, међутим мале су шансе. Међу Украјинцима и ја имам на 67 маркера неке веома блиске хаплотипове, али кад су се урадили СНП тестови испоставило се да смо прилично далеки, тј. да је наша блискост негдје из периода словенске сеобе.

Као што сам већ много пута писао, И2а Динарик није захвалан за СТР анализу због наглог демографског раста подгрупе. Многи сјевернословенски хаплотипови могу на први поглед бити веома блиски јужнословенским хаплотиповима а да то нису. Заправо ствари треба посматрати од случаја до случаја, није проста математика.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #139 послато: Јул 02, 2015, 02:44:45 поподне »
Хвала Синиша.

Ја сам лаик, зато сам био и знатижељан да чујем ваше мишљење.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #140 послато: Јул 03, 2015, 11:36:04 пре подне »
Поштовани господине Бубања,

Био сам неко време одсутан, те опростите што Вам касније одговарам.
Ја Вам око ових питања не могу помоћи у већој мери, пошто то нису теме којима сам се лично бавио. Што се методолошких недоумица тиче, историографија се ослања првенствено на писане изворе, док се усмена предања сматрају мање поузданим. Када је података у изворима мало, аутори су принуђени да прибегавају разним хипотезама, при чему би свакако требало да буду опрезни и да максимално следе методолошке препоруке. Анђелић је генерално био склон "слободнијим" хипотезама, па се оне не могу ни потврдити, ни оповргнути.
Што се конкретнијих ствари тиче, већ сам раније навео могућност да је лично име Бубања било присутније него што се мисли. Отуда је могло прећи и у презиме, па није немогуће да су и дубровачке Бубање и ливањски Бубања Војихнић и породица Мастана Бубањића сасвим различити родови. На основу искуства са другим породицама из средњовековне Србије и Босне било било логичније претпоставити да дубровачке Бубање потичу од српских или босанских, него обратно. Наиме, људи из Дубровника нису одлазили да живе у унутрашњост, већ су људи из унутрашњости прелазили у Дубровник где се живело знатно боље (у економском смислу) и сигурније. Зато бих се сложио да је теза о дубровачком пореклу босанских Бубањића мало вероватна. Што се тиче дублета Бубанић/Бубањић, објашњење би требало потражити у чињеници да слово "њ" не постоји у старој српској азбуци, већ је "н" умекшавано пратећим вокалом. Дакле, у писању тада није било разлике између Бубанић и Бубањић, поготово у босанским повељама и епиграфици где су се слабо употребљавали јотовани вокали, па су тако нпр. људи писани као "луди" уместо као "люди".
Будући да нисам експерт за ова питања, моји су одговори само начелни. Надам се, свеједно, да ће Вам бити бар од неке помоћи.

Срдачан поздрав.
Невен Исаиловић


Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #141 послато: Јул 22, 2015, 02:22:49 поподне »
У циљу решвање енигме поријекла Бубања замолио сам представника рода Гурешића да уради ДНК тест. Његовом љубазношћу послали смо букални брис београдској лабараторији. Брис је предао мој пријатељ Радовановић. Са нестрпљењем сам очекивао тај резултат. Потврдило се да припадамо истој хаплогрупи Динарски југ.

Ево како је налаз прокоментарисао Синиша Јерковић:

Погледао сам хаплотип Гурешића. Не чини ми се претјерано близак Бубањама, мада и један и други припадају хаплогрупи И2а Динарик Југ. Генерално Гурешићи немају потпуних поклапања, а ни претјерано блиских хаплотипова. Са друге стране, И2а Динарик је генерално тешко распознатљив у својим огранцима, па треба оставити отвореном  све опције, па и опцију евентуалне блискости са Бубањама, не у неком скорашњем периоду свакако.

Чини ми се да би Гурешићи генетски могли бити близки једној другој породици из Бихора, Балшићима, у ствари Пребирачевићима који славе Лазаревдан из Пећарске.

За мене је ДНК тест потврда да су Гурешићи и Бубање ипак у неком сродству.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #142 послато: Јул 22, 2015, 03:56:18 поподне »
Према предању, заједнички предак Бубања и Гурешића Трипко Гуриш рођен је око 1670. године, односно прије око 350 година.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #143 послато: Јул 22, 2015, 07:35:35 поподне »
Поклапање 16/23 не представља никакво сродство, већ само припадност истој хаплогрупи. Велика је вероватноћа да би на 37 маркера та разлика била и већа те је питање да ли Бубање и Гурешићи уопште припадају истим ''гранчицама'' у оквиру Динарик Југ гране.
Говорити о ''родбинским везама'' са породицом с којом је заједнички предак живео пре више од 1.000 или 1.500 година, није озбиљно.
Икавац

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #144 послато: Јул 22, 2015, 08:26:53 поподне »
Поклапање 16/23 не представља никакво сродство, већ само припадност истој хаплогрупи. Велика је вероватноћа да би на 37 маркера та разлика била и већа те је питање да ли Бубање и Гурешићи уопште припадају истим ''гранчицама'' у оквиру Динарик Југ гране.
Говорити о ''родбинским везама'' са породицом с којом је заједнички предак живео пре више од 1.000 или 1.500 година, није озбиљно.

Па вјероватно да ми се тестирао син да би у односу на мој тест постојала нека разлика у маркерима. Бубање и Гурешиће дијели само Лим и одавно је присутно то предање о заједничком поријеклу и претку за кога знамо и како се звао и када је живио. Није све ствар математике што каже један форумаш постоји нешто и у традицији.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #145 послато: Јул 22, 2015, 08:36:52 поподне »
Па вјероватно да ми се тестирао син да би у односу на мој тест постојала нека разлика у маркерима. Бубање и Гурешиће дијели само Лим и одавно је присутно то предање о заједничком поријеклу и претку за кога знамо и како се звао и када је живио. Није све ствар математике што каже један форумаш постоји нешто и у традицији.

Илити, није све у документарцу, нешто је и у цртаним филмовима  ;D
Икавац

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #146 послато: Јул 22, 2015, 09:03:26 поподне »
Поклапање 16/23 не представља никакво сродство, већ само припадност истој хаплогрупи. Велика је вероватноћа да би на 37 маркера та разлика била и већа те је питање да ли Бубање и Гурешићи уопште припадају истим ''гранчицама'' у оквиру Динарик Југ гране.
Говорити о ''родбинским везама'' са породицом с којом је заједнички предак живео пре више од 1.000 или 1.500 година, није озбиљно.
Не ради се овде о ''родбинским везама'' већ о томе да ли се овим тестовима може дати легитимитет томе да је заједнички предак братстава Бубања и Гурешић могао бити Трипко Гуриш, за кога се поуздано зна да је живео у првој половини или средином 18. века, и за кога није спорно да је предак Гурешића, како оних у Црнчу код Бијелог Поља, тако и оних у Затону код Бијелог Поља и оних који су јако давно одселили у околину Младеновца.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #147 послато: Јул 22, 2015, 09:35:13 поподне »
Назвали те везе како хоћете, али резултат показује да је једино што повезује Бубање и Гурешиће, чињеница да припадају Динарик југ скупини и да их можемо сматрати славенског порекла. Све друго је ''трла-баба-лан''. За наводних 350 година удаљености, разлика међу њима мора бити много мања на 23 маркера, а не чак 7.
Једини начин да се претходно оспори јесте да су или тестирани Бубања или тестирани Гурешић у ствари ''мућак'' односно да је нека баба / прабаба била мало несташна што се може проверити тестирањем макар још по двојицом Бубања и Гурешића који би били међусобно удаљенији.


Икавац

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #148 послато: Јул 22, 2015, 09:35:57 поподне »
Илити, није све у документарцу, нешто је и у цртаним филмовима  ;D

Па и многи цртани филмови се заснивају на истинитим догађајима. Бубање и Гурешићи знају нешто о својим прецима и неће нам калкулатор одређивати када су нам живјели ђедови. Чињеница је да су оба рода Динарски југ или што би сељани рекли Старосрби што нас чини поносним на наше поријекло. А да ли нам је заједнички предак живио прије 1.500 или 350 година, мали нам посао. Оба рода имају дубоке коријене, одличне родослове и традицију. Можда су Бубање и Гурешићи и браћа од стричева, али су се вјековима пазили, посјећивали и дружили. Због неколико сумњивих маркера нећемо поништити све оно што су стварали наши очеви.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #149 послато: Јул 22, 2015, 09:39:35 поподне »
Назвали те везе како хоћете, али резултат показује да је једино што повезује Бубање и Гурешиће, чињеница да припадају Динарик југ скупини и да их можемо сматрати славенског порекла. Све друго је ''трла-баба-лан''. За наводних 350 година удаљености, разлика међу њима мора бити много мања на 23 маркера, а не чак 7.
Једини начин да се претходно оспори јесте да су или тестирани Бубања или тестирани Гурешић у ствари ''мућак'' односно да је нека баба / прабаба била мало несташна што се може проверити тестирањем макар још по двојицом Бубања и Гурешића који би били међусобно удаљенији.

Немој да се бавиш стварима за које те нико није питао. Тестирај себе и своју бабу ако знаш како ти се звао ђед.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #150 послато: Јул 22, 2015, 09:59:30 поподне »
Људи, полако.

Проблем је што Гурешић није тестирао редовних 25 маркера по FTDNA, већ 23 преко БГ лабораторије, па се не могу лепо упоредити хаплотипови.

Чињеница је да постоји приличан бр. разлика, али можда ће та удаљеност бити мања када добијемо читаве хаплотипове.

Породична предања не треба занемарити, али ни генетику, која готово 100% открива неке детаље о пореклу одређених породица.

У сваком случају, веома је занимљиво то што ове фамилије носе исту хаплогрупу и воде порекло (према предању) од истог човека.

Још једна ствар је овде битна, а то је дефинитивно присуство I2a у овом делу Црне Горе.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #151 послато: Јул 22, 2015, 10:00:51 поподне »
Немој да се бавиш стварима за које те нико није питао. Тестирај себе и своју бабу ако знаш како ти се звао ђед.

Само опуштено, соколе!  ;D
Икавац

mladjo

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #152 послато: Јул 22, 2015, 11:26:45 поподне »
Овако изгледа хаплотип на 37 маркера, тестираних чији је заједнички предак рођен 1739.г.


Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #153 послато: Јул 23, 2015, 08:47:51 пре подне »
Млађо,

ја нијесам рекао да је заједнички предак Гурешића и Бубања рођен 1739. Могуће да је рођен и 1470. г. али да нека родбинска веза између Гурешића и Бубања постоји то је сигурно. Заједнички предак између мојих синова и унука браће од стричева мога оца рођен је прије 150 година, али су односи унутар трбуха (огранка) невјероватно фамилијарни. Тако да заједнички предак између Гурешића и Бубања може да буде рођен и прије 500 година. Сва околна братства припадају неком племену, једино су Бубање и Гурешићи Динарски југ, или што би Васојевићи рекли Србљаци. Претпостављам да се ту ради о старом ровачком становништву које је 1733. након убиства Турака у Ровцима избјегкло у опустјелу Лимску долину након сеобе старог српског становништва. Драгутин Вуковић је Трипка Гуриша везао за род Љешњана - Војинића што се показало да није тачно а што је прихватила цјелокупна српска етнографија. Мало је чудно и да су писци који припадају другим родовима, након 250 година тако прецизно знали имена синова Трипка Гуриша а да то нијесу знали рецимо Гурешићи. Ово ме упућује на помисао да су и синови браће од стричева запамћени као синови Трипка Гуриша што с обзиром на временску дистанцу и у недостатку писаних доказа не треба да чуди.

Што каже Ненад Векарић и Синиша Јерговић: Генеалогија је врашка ствар и све је могуће, али је неприхватљиво да анонимни појединци говоре о поштењу или непоштењу мојих предака на основу разлике у неколико маркера. Нијесу они држали свијећу мојим и Гурешићевим бабама. На овом Српском ДНК пројекту углавном се тестирао по један представник братства а једино би Бубање и Гурешићи требало да тестирају по десетак и више представника. Зашто? Ако Бог да биће и то, али треба времена. И сам сам оспораво предање о сродству Бубања и Гурешића и да је Гурешић био хаплогрупа Е за коју се очекивало да буде или нека друга и ја бих признао да је предање о рођаштву измишљено у дугим вјековима борбе против Турака када је у циљу солидарности и заједништва било и тога а што није никое сметало већ само говори о мудрости људи који су се на разне начине довијали како да преживе.

Ми за тако значајну личност у српској историји какав је Карађорђе не знамо ни после толико вјекова од ког племена и рода је поријеклом. Нагађања се крећу од Васојевића, Куча, Зећанина, Климента, Србљака и сл. Тест Бубања, Гурешића, Љешњана-Војинића баца ново свијетло на ту енигму собзиром на јаку традицију о сродности те краљевске куће и побројаних родова. У томе је са становишта српске етнографије значајан ДНК тест Бубања, Гурешића, Љешњана-Војинића и других на Српском ДНК пројекту. И Бубање и Гурешићи имају изванредне родослове у којима је уписано хиљаду имена у назад вјековима и ДНк тест нити ће што битније помоћи нити одмоћи. 

mladjo

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #154 послато: Јул 23, 2015, 09:43:11 пре подне »
Млађо,

ја нијесам рекао да је заједнички предак Гурешића и Бубања рођен 1739. Могуће да је рођен и 1470. г. али да нека родбинска веза између Гурешића и Бубања постоји то је сигурно. Заједнички предак између мојих синова и унука браће од стричева мога оца рођен је прије 150 година, али су односи унутар трбуха (огранка) невјероватно фамилијарни. Тако да заједнички предак између Гурешића и Бубања може да буде рођен и прије 500 година. Сва околна братства припадају неком племену, једино су Бубање и Гурешићи Динарски југ, или што би Васојевићи рекли Србљаци. Претпостављам да се ту ради о старом ровачком становништву које је 1733. након убиства Турака у Ровцима избјегкло у опустјелу Лимску долину након сеобе старог српског становништва. Драгутин Вуковић је Трипка Гуриша везао за род Љешњана - Војинића што се показало да није тачно а што је прихватила цјелокупна српска етнографија. Мало је чудно и да су писци који припадају другим родовима, након 250 година тако прецизно знали имена синова Трипка Гуриша а да то нијесу знали рецимо Гурешићи. Ово ме упућује на помисао да су и синови браће од стричева запамћени као синови Трипка Гуриша што с обзиром на временску дистанцу и у недостатку писаних доказа не треба да чуди.

Што каже Ненад Векарић и Синиша Јерговић: Генеалогија је врашка ствар и све је могуће, али је неприхватљиво да анонимни појединци говоре о поштењу или непоштењу мојих предака на основу разлике у неколико маркера. Нијесу они држали свијећу мојим и Гурешићевим бабама. На овом Српском ДНК пројекту углавном се тестирао по један представник братства а једино би Бубање и Гурешићи требало да тестирају по десетак и више представника. Зашто? Ако Бог да биће и то, али треба времена. И сам сам оспораво предање о сродству Бубања и Гурешића и да је Гурешић био хаплогрупа Е за коју се очекивало да буде или нека друга и ја бих признао да је предање о рођаштву измишљено у дугим вјековима борбе против Турака када је у циљу солидарности и заједништва било и тога а што није никое сметало већ само говори о мудрости људи који су се на разне начине довијали како да преживе.

Ми за тако значајну личност у српској историји какав је Карађорђе не знамо ни после толико вјекова од ког племена и рода је поријеклом. Нагађања се крећу од Васојевића, Куча, Зећанина, Климента, Србљака и сл. Тест Бубања, Гурешића, Љешњана-Војинића баца ново свијетло на ту енигму собзиром на јаку традицију о сродности те краљевске куће и побројаних родова. У томе је са становишта српске етнографије значајан ДНК тест Бубања, Гурешића, Љешњана-Војинића и других на Српском ДНК пројекту. И Бубање и Гурешићи имају изванредне родослове у којима је уписано хиљаду имена у назад вјековима и ДНк тест нити ће што битније помоћи нити одмоћи.


Моје извињење,
мислим да нисам додатно образложио...горе постављеним хаплотипом, желио сам само да предочим како изгледају маркери сродних људи који су прије скоро 300 година имали заједничког предака...у конкретном случају ради се о роду јасеничких Аврамијевштака, а знамо да је заједнички отац по имену Лазар рођен 1739. г.
« Последња измена: Јул 23, 2015, 10:21:52 поподне админ »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #155 послато: Јул 23, 2015, 02:22:46 поподне »
ја нијесам рекао да је заједнички предак Гурешића и Бубања рођен 1739. Могуће да је рођен и 1470. г.

Нисте ме разумели. TMRCA калкулатор за 7 разлика на 25 маркера "избаци" претка пре 49 генерација.

Ако пас рачунамо 30 година то је 1470 год. Дакле, 2015 - 1470 = предак живео око 545. године н.е.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #156 послато: Јул 29, 2015, 09:28:02 пре подне »
       Године 1927. Милисав Лутовац као млад научник, боравио је у Бубањама у кући Милутина Пекића Бубање, капетана црногорске војске и прикупљао податке о поријеклу Бубања. Лутовац пише да су различита мишљења о имену и поријеклу братства Бубања.
       Једни говоре да су име добили по бубњу (јер је њихов предак имао и ковачницу у Залажђу гдје се најприје населио). Други кажу да су поријеклом из Бубића у Бјелопавлићима. Отуда су пошла три брата и у путу се на Ситној Луки код Андријевице подијеле. ''Од једног су Бубање, од другог Радевићи у Велици, а од трећег Шаботићи. Шаботићи муслимани у Туцањама, истичу да су од Бубања, што и Бубање потврђују''. На крају, Лутовац је неодређено закључио: ''Вјероватно ће бити да су Бубање старосједиоци или давни досељеници који су презиме добили по бубњу. Као доказ старине може се са сигурношћу узети и својина земље коју им је турски цар бератом потврдио''.

Ко су Радевићи у Велици?

       У Бубањама се може чути да су им сродници Ралевићи. У хроници о Калудри, Блажо Ралевић пише да је неиспитана прошлост Ралевића и њихових сродника: Адровића, Ђуричана и цеклинских Величана; тачно је да потичу из Жупе цеклинске, али не од Ђурашковића – како се то досад погрешно мислило, већ од тамошњих старосједилаца који су се из економске нужде раселили још прије 300 година.
       Миграција је била 1670. Браћа, стричеви и остали рођаци ове етничке групе првобитно су породично дошли у околину Плава. Ту се десило нешто трагично. Предање каже: ага им убио брата. Један од уцвијељених,  заузврат,  још истог дана, убије агиног сина. После освете уследило је панично бјекство. И то у току исте ноћи.
       Три или четири брата (Столета, Вучета и Панто, свакако и Раде), дочепала су се планинског краја ломне Велике под Чакором јер су Радевићи несумњиво наши (Ралевића, примједба Р.Б.) рођаци. Раде се зауставио најближе – у Велику под Чакором, с намјером хајдуковања при планини. Један им је стриц, Вук–Ђурица, остао у данашњој Ђуричкој Ријеци.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #157 послато: Јул 31, 2015, 06:50:53 поподне »
Према породичном предању које сам слушао од мог ђеда, стрица и оца, Бубање су се у долину Лима доселили са Цеклина преко Бјелопавлића и Васојевића. Потичу од старосједелачког братства Лаловић које је славило Св. Алимпија. У Цеклину се данас нико не презива Лаловић што значи да су сви исељени. У Бубањама и данас живи предање да су им најближи Ралевићи из Калудре који такође славе Св. Алимпија Столпника и имају традицију да су старинци са Цеклина. Како се родоначелник Ралевића звао Радован као и предак Бубања то је реална претпоставка да је Радован Ралевића био стриц Радовану Бубањи.
Било је и неколико предања која сам испитивао годинама (Ровачко, Бјелопавлићко) и за која сам само захваљујући ДНК тестовима утврдио да су нетачна. Овдје превасходно мислим на причу о сродности Бубања и Гурешића и њихову везу са Љешњанима-Војинићима, као и поријеклу из Бјелопавлића. Остаје ми да пронађем неког од Ралевића из Калудре код Берана и Радевића из Велике који би се тестирали и ову причу о поријеклу Бубања довели до краја. Ово је примјер како се захваљујући науци и њеним методима може релативно лако доћи до истине.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #158 послато: Август 01, 2015, 05:49:50 пре подне »
Према породичном предању које сам слушао од мог ђеда, стрица и оца, Бубање су се у долину Лима доселили са Цеклина преко Бјелопавлића и Васојевића. Потичу од старосједелачког братства Лаловић које је славило Св. Алимпија. У Цеклину се данас нико не презива Лаловић што значи да су сви исељени. У Бубањама и данас живи предање да су им најближи Ралевићи из Калудре који такође славе Св. Алимпија Столпника и имају традицију да су старинци са Цеклина. Како се родоначелник Ралевића звао Радован као и предак Бубања то је реална претпоставка да је Радован Ралевића био стриц Радовану Бубањи.
Било је и неколико предања која сам испитивао годинама (Ровачко, Бјелопавлићко) и за која сам само захваљујући ДНК тестовима утврдио да су нетачна. Овдје превасходно мислим на причу о сродности Бубања и Гурешића и њихову везу са Љешњанима-Војинићима, као и поријеклу из Бјелопавлића. Остаје ми да пронађем неког од Ралевића из Калудре код Берана и Радевића из Велике који би се тестирали и ову причу о поријеклу Бубања довели до краја. Ово је примјер како се захваљујући науци и њеним методима може релативно лако доћи до истине.

Академик Лутовац, као млад научник 1927. док је боравио у Бубањама записао је: ''Бубање до претка Радована набрајају 10 појасева.'' У претходном посту када сам написао да је Радован-Рале стриц Радована Бубање мислио сам ђед а уписао сам стриц. Лапсус.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #159 послато: Август 01, 2015, 02:35:05 поподне »
У нахији васојевићкој, осим Васојевића, живе и друга племена, која имају и друга имена, али сва држе да долазе од Пипе. Васојевића је највише на број. Они сви славе св. Лесандру (Александра 30 Авг.). После Васојевића, највеће је племе: Шекулари; Шћекићи, такође јако племе; Ралевићи; Лутовци; Заграђани; Лушчани; Богавци; Мерићи; Вемијћи (из Д. Биора); Гојковићи и још друга нека мања. Од ових нека славе св. Николу; нека св. Јована; нека св. Аранђела; нека св. Петковицу, а нека св. Пантелију! Сви се скупа разумеју под именом Васојевића, кад се говори о становницима "нахије".

Извор: "Гласник Друштва србске словесности", 1867


Интересанто да и Миљанићи помињу Цеклин: Ралевићи, Васојевићи огранак Ђурашковића (од Ријеке Црнојевића) означени и као: Алимпијевић у Дапсићима, Калудра и Ржаница (Беране).

Слажем се са Вама да истраживање треба наставити у правцу Цеклина. Да ли сте погледали мало ове Ђурашковиће?

Видех да се и на другим местима помиње њихова сеоба у Полимље:

 http://www.velika.me/index.php?page_id=990&lang=srpski

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #160 послато: Август 01, 2015, 04:52:22 поподне »
Предање о цеклинском поријеклу и својатање Ралевића као рођака је присутно од давнина. Имам сву литературу о Цеклињанима у Васојевићима (Велици и Калудри) а превасходно сам се бавио испитивањем осталих предања да бих свео круг непознаница на најмању мјеру. Читао сам овај текст на порталу Велика од раније. Хвала Вам што сте се огласили на теми.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #161 послато: Август 02, 2015, 07:32:50 поподне »
Говорећи о Масновићима, можда није од вишка додати и ово што пише Стјепан Ћосић: У четвртој генерацији родословља Корјенић-Неорића налазимо невјесту Милицу Масновић и лозанж Масновића. Вјеројатно се ради о височким и хумским Масновићима с којима су, можда, били у вези и властела Масновићи које извори више пута спомињу на подручју Дубровачког приморја.

У фусноти Ћосић још додаје:

Родословље Масловића није расвијтељно као ни евентуално насељавање тог рода у Приморју. Jakov Luccari, а према њему и F. M. Appendini, наводи да су Дубровчани 1401. у јеку унутарњих сукоба у Босни, у вријеме устанка властеличића и борбе за Приморје, пружили уточиште Јурју Радашиновићу и Павлу Масловићу, "рођенима у кући Котроманића", а који су се склонили пред краљем Остојом... (Ideologija rodoslovlja, Zagreb-Dubrovnik, 2015, str. 139)



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #162 послато: Август 03, 2015, 07:08:09 пре подне »
У нахији васојевићкој, осим Васојевића, живе и друга племена, која имају и друга имена, али сва држе да долазе од Пипе. Васојевића је највише на број. Они сви славе св. Лесандру (Александра 30 Авг.). После Васојевића, највеће је племе: Шекулари; Шћекићи, такође јако племе; Ралевићи; Лутовци; Заграђани; Лушчани; Богавци; Мерићи; Вемијћи (из Д. Биора); Гојковићи и још друга нека мања. Од ових нека славе св. Николу; нека св. Јована; нека св. Аранђела; нека св. Петковицу, а нека св. Пантелију! Сви се скупа разумеју под именом Васојевића, кад се говори о становницима "нахије".

Извор: "Гласник Друштва србске словесности", 1867


Интересанто да и Миљанићи помињу Цеклин: Ралевићи, Васојевићи огранак Ђурашковића (од Ријеке Црнојевића) означени и као: Алимпијевић у Дапсићима, Калудра и Ржаница (Беране).

Слажем се са Вама да истраживање треба наставити у правцу Цеклина. Да ли сте погледали мало ове Ђурашковиће?

Видех да се и на другим местима помиње њихова сеоба у Полимље:

 http://www.velika.me/index.php?page_id=990&lang=srpski

Да породично предање које говори да су Бубање из Цеклина и да су носили презиме Лаловић занимљиво говори и чињеница да тамо постоји топоним Лалино ждријело. Према предању, код Лалиног ждријела је Лека из Климената побио неке Пипере приликом одбране пасторка Вукосава. (Р. Ковијанић, Помени...... књига 2, стр. 100.)

http://montenegrina.net/pdf/Risto%20Kovijanic%20-%20Crnogorska%20plemena%20u%20kotorskim%20spomenicima_knjiga%20II.pdf

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #163 послато: Август 04, 2015, 03:48:15 поподне »
Лаловића (Љаљовића) је било у месту Фемића Крш (што није далеко од Бубања). Верује се да су ови Лаловићи пореклом Букумири.

Код Петра Шобајића се може пронаћи занимљив податак о Ђурановићима (они су пореклом из Цеклина, од Ђурашковића).

"Три су брата због крви дигли из Цеклина, један је отишао у Бихор, од њега су тамо Адровићи, један се вратио, а трећи коме је било име Лака, дошао је у Мартиниће. Досељени су пре више од 200 год.

Они причају да су у Мартиниће дошли у време Бубино (15. век)."

Од Бубе су Бубићи из Бјелопавлића, а неки аутори сматрају да су и Бубање такође пореклом "из Бубића".

Синиша је раније писао о том односу Брђани-Србљаци. Чини се да су и Бубање део тог старијег (словенског) становништва са простора данашње Црне Горе.




« Последња измена: Август 04, 2015, 03:51:10 поподне Небојша »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #164 послато: Август 04, 2015, 10:22:32 поподне »
Не треба занемаривати било који податак који је остао упамћен као породично предање. Очигледно да предање о пореклу из Бјелопавлића има само делимично основе због тога што је територија Бјелопавлића могуће била етапна станица роду Бубања на ''путу'' од Цеклина до данашњег њиховог места живљења. ДНК је доказао да Бубање немају везе са Бјелопавлићима, и да су словенског порекла, што се очигледно уклапа у ову причу коју помиње Шобајић, и из које се наслућује да највероватније припадају том стариначком становништву Цеклина које је једно време боравило у области Бјелопавлића тј. Мартинића, одакле су највероватније потиснути даље ка области полимља.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #165 послато: Август 04, 2015, 11:22:14 поподне »
И мене је копкало да ли можда презиме Бубања има везе са Бубићима.
Бубићи потичу од Бубе који је у Мартиниће, преко Пипера, дошао из Хота. Сад, да ли је Буба био арбанашки Хот или Словен који је оданде предигао због турског или арбанашког притиска, тешко је рећи, док не добијемо неки днк резултат неког из овог братства.
Буба је често име код Арбанаса.
Бјелопавлићко предање тежи да Бубиће убаци у родослов Бијелог Павла. Али, ипак, све указује да је предак Бубића - Буба ипак ту дошао нешто касније.
Мартинићи су посебна прича, ово братство би могло бити лужанско, тј. словенско и могуће исходиште неких динарик братстава у ЦГ, па и Бубања (?). Али је све везано за њих недовољно истражено.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #166 послато: Август 05, 2015, 08:40:20 пре подне »
Да, требало би доћи до резултата теста неког од Мартинићких братстава, и онда видети. Мада, како ми Ранко рече да су му отац и стриц помињали давно, порекло Бубања се везује за Цеклин. Обзиром да су горњаци пореклом од Леке из Климената, а доњаци од Вукосава из Пипера, и да се помиње као јако давно досељавање Бубања у полимљу, мислим да они немају везе ни са једнима ни са другима, већ да су највероватније неко стариначко, можда баш Лужанско братство. Ово је само моја претпоставака, а да би смо са сигурношћу могли нешто трвдити морао би најпре неко од Ралевића, Ђуричана, Бошковића или Ђурашковића из полимља да се тестира, али би било пожељно да то исто уради и неко од Мартинићких братстава да би се утврдило да ли Бубање можда имају какве везе са ''Бубићима'', што није искључено. Бјелопавлићко предање о пореклу Мартинића доста је магловито и неубедљиво. Чак сматрам да је много вероватније да немају везе са Бијелим Павлом, и да је ту по среди класичан пример саплемењавања каквих имамо и у неким другим племенима као не тако ретку појаву. То онда отвара могућност везе са Бубањама, али би то требало пре свега испитати путем ДНК тетса. Колико знам Мартинићи се нигде не везују у свом предању за област Цеклина, док код Бубања то предање о пореклу из Цеклина постоји.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #167 послато: Август 05, 2015, 12:24:53 поподне »
Цела област Горње Зете, од Мораче на истоку до Црмнице и Кчева на западу, била је пре досељења влашких катуна у 15. веку једна целина, рекао бих и етничка. Тај старији слој становништва је вероватно сродан, тако да не би требало да има неке веће разлике у пореклу, било да су у питању старинци из Цеклина или Мартинићи или Лужани из долине Зете.
Биће да из тог слоја корене вуку и Бубање и њима сродна братства.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #168 послато: Август 05, 2015, 12:25:29 поподне »
А покушаћу да обрлатим једног Ралевића да се тестира  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #169 послато: Август 05, 2015, 01:55:40 поподне »
Било би изванредно ако успеш.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #170 послато: Август 05, 2015, 01:58:04 поподне »
Мени у последње време не полази за руком да убедим било кога. Углавном обећавају али нико да конкретно то и уради.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #171 послато: Август 05, 2015, 02:45:42 поподне »
Мени у последње време не полази за руком да убедим било кога. Углавном обећавају али нико да конкретно то и уради.

Мислим да има ту и новчаног фактора.
А кад је било бесплатно, многи који су причали да желе да се тестирају, имали су нека преча посла...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #172 послато: Август 05, 2015, 02:48:50 поподне »
Иначе, Ралевићи су велико братство у Калудри, између Берана и Шекулара. Тамо има и мојих братственика приличан број и доста смо орођени.
Калудерски Ралевићи славе Светог Алимпија (9. дец.), што није тако честа слава. Можда би према слави могла да се успостави нека веза са другим братствима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #173 послато: Август 05, 2015, 03:35:25 поподне »
Према слави изгледа да је та прича о заједничком пореклу са Бубањама заиста могућа. Чак бих рекао да ми изгледа као врло вероватна, јер св. Алимпије заиста спада у ређе славе.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #174 послато: Август 08, 2015, 07:31:44 поподне »
А покушаћу да обрлатим једног Ралевића да се тестира  ;)

Било би заиста добро да се тестира Ралевић. Блажо Ралевић у књизи Калудра (Хроника 1676 - 1976) мисли да су Ралевићи потомци тог старог становништва које је насељавало цеклинску Жупу. Могуће да је и њихова хаплогрупа Динарски југ што се може провјерити само тестом. Занимљиво је да се родоначелник Ралевића звао Радован-Рале а Бубања Радован. Понекад помислим да је Радован Бубања унук Радована-Рала Ралевића. Иначе Ралевићи не знају како су се звала два Ралева сина и шта се с њима десило.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #175 послато: Август 25, 2015, 09:03:44 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #176 послато: Октобар 21, 2015, 03:59:07 поподне »
Након дугогодишњег истраживања, прочитане бројне литературе, разговора са старим људима и ДНК тестирања настао је рад у прилогу. Колико сам био успјешан оцијениће читаоци. О поријеклу Бубања постоји неколико кнтрадикторних записа. ДНК тестови су помогли да утврдим њихову истинитост. 

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWm1UVTczWE9pZVk/view?pli=1

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #177 послато: Новембар 21, 2015, 11:29:08 поподне »
Ово је можда вредно пажње, јер се први пут (1312/13 године) помиње (у фусноти) катун Бубања: Dragatinus Stanisclavich de Catono Bubane, Millaticus nepos de Bubagna, и већ знани Laurentio de Bubagna. Питање је, где му је локација?

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #178 послато: Новембар 21, 2015, 11:32:49 поподне »
Ево и извора:

ZGODOVINSKI ČASOPIS XXXI 1977, št. 4, s. 465-475

Ignacij Voje; DELEŽ HERCEGOVSKIH VLAHOV V KREDITNI TRGOVINI SREDNJEVEŠKEGA DUBROVNIKA

http://www.zgodovinskicasopis.si/_pdf/Digital-archive/ZC_1977_4.pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #179 послато: Новембар 22, 2015, 01:25:55 пре подне »
Ово је можда вредно пажње, јер се први пут (1312/13 године) помиње (у фусноти) катун Бубања: Dragatinus Stanisclavich de Catono Bubane, Millaticus nepos de Bubagna, и већ знани Laurentio de Bubagna. Питање је, где му је локација?


Овај катун Бубања (Catono Bubane) лако може бити и потоњи катун влаха Бобана, по аналогији Бубања > Бобан / Годијељ > Гудељ
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #180 послато: Новембар 22, 2015, 04:33:25 пре подне »
О Власима БОБАНИ са картом (доста велика површина између Требиња и Дубровника) сам Јовици послао прилог. Има томе више од месец дана. Још се чека за објављивање.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #181 послато: Новембар 22, 2015, 12:41:39 поподне »
О Власима БОБАНИ са картом (доста велика површина између Требиња и Дубровника) сам Јовици послао прилог. Има томе више од месец дана. Још се чека за објављивање.
Тамо где се помиње ''Бубане'' оставља недоумицу да ли су у питању Бобани или Бубање, мада сам склон пре да поверујем да је ипак у питању ово друго, а у случају где се помиње ''Бубагне'' мислим да нема недоумице да су у питању Бубање. Барем мени то тако изгледа, мада не искључујем ни могућност везе између назива Бобани и Бубање.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #182 послато: Фебруар 16, 2016, 08:06:28 поподне »
Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XXX – 1918., Сарајево, 1919. стр. 222.

Бубањ или бубан је такођер назив за једну врсту извора. У Ибру се бубњем зове извор, који је ограђен и покривен даском или плочом. Као име појединих извора употребљава се често у Ибру, Темнићу, Качеру, биоградској околини и у Млави. У горњој Босни и у Херцеговини се појављује колико нам је познато, само двапут: у Трескавици близу Вратла и у Вележи код Невесиња. Али се често јавља у сјеверозападној Босни: у Осињој (тешањски котар), Љешњој (прњаворски котар), изнад Дубице, у Јапри код Сухоче (новски котар), изнад уначког Врточа и код Кулен-Вакуфа.
И на Залажђу је постојао извор; његову воду су некада користили за пиће. Извор је вјероватно био покривен каменим плочама, а данас служи за напајање базена за рибе.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #183 послато: Март 18, 2016, 08:42:11 поподне »
На линку се може видјети извод из црквених књига за парохију Брзава-Штитари-Заостро, за село Бубање. Подаци су разврстани према традиционалној подјели братства Бубање на трбухе.

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFIxM01UMDVOOEk/view

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #184 послато: Мај 07, 2016, 12:51:48 поподне »
Ненад Векарић, Властела града Дубровника, свеска 6, Одабране биографије (Пи-З), Загреб-Дубровник, ХАЗУ, Дубровник, 2015. стр. 157 и 158.


        Бубања Петров Ронцино 

(*око 1200. Дубровник, + око 1257, Дубровник), поклисар

        Бубања је син Петра Ронцино (*око 1165). Имао је сина Мартола (*око 1225), а можда и ђакона Матеја (* око 1230). Дјед је Ловра Мартолова Бубање (*око 1254), сенатор који је 1313. предузео иницијативу за повратак Ластова под власт Комуне. Клановска позиција casate није видљива. Родбински их круг у нешто већој мјери повезује с родовима Јудина клана.  Casаta је изумрла у вријеме ве- лике епидемије куге 1358.
        Један је од најактивнијих племића у другој четвртини XIII вијека. Редовно се спомиње као судија од 1228. надаље.  С још неколико дубровачких племића потписао је 1243. уговор о пријатељству између Дубровника и српског краља Стефана Уроша I.  Као капетан 1245. свједочи у склапању мира између Дубров- чана и Омишана.  Приликом потписивања савеза између Дубровника и бугар- ског цара Михаила Асена (Бубања Петровић) као судија.  Године 1254. потпис- ник је заклетве коју су Дубровчани дали хумском кнезу Радославу да ће чувати мир ( Бубања Минчага).
         (Слика Бубања Петровић (око 1189 – око 1256). Исправа о савезу Дубровни- ка и бугарског цара Михајла Асена, Acta et diplomata, XIII вијек, бр. 215, DAD).

        Ловро Мартолов Bubagna   

(*око 1254, Дубровник) поклисар

        Ловро Бубања је син Мартола Бубање (* око 1225) и Франке. Унук је покли- сара Бубање Петровог Ронцино (око 1200 – 1257) (Б) Можда је синовац ђакона Матеја Ронцино (око 1230). Имао је брата Бубању (*око 1252) и три сестре: ре- довницу Марију (* око 1256) и Ану (*око 1258) и Драгославу (*око 1260), жену Мата Петровог Спавалдо (*око 1245). Први се пут оженио Гајом Орсатовом Gu- llerico (око 1256 – 1308). Имао је двије кћери Кату (*око 1295), жену поклисара Јунија Пасковог Volcasso (око 1275 – око 1340) (Б), и другу непознатог имена (*око 1300). Други се пут оженио Јеленом Марковом Basilio (око 1315 – 1363) (Б), поклисара и једног од најутицајнијег племића ''проугарске'' струје, тј. Гуче- тићева клана у преломној дубровачкој 1358. години. Клановска позиција casate није видљива. Родбински круг у нешто већој мјери их повезује с родовима Јуди- на клана.  Casata је изумрла смрћу Ловрове друге жене у вријеме велике епи- демије куге 1348.
        Године 1292. у Анкони је свједочио при склапању споразума између Анконе и Дубровника о наплати извјесне количине жита и воска.  Као сенатор и адво- кат Комуне предузео је 1313. иницијативу код млетачког дужда за повратак Лас- това под власт Комуне.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #185 послато: Октобар 05, 2016, 01:29:05 поподне »
       На Уњем Крсту сахрањени су попови Милован и Раде Бубања Приликом преноса њихових костију у гробље на Дубљу, у гробу попа Милована пронађен је очуван мањи престони крст из друге половине XVII вијека, украшен сребрним лимом, камењем и дуборезом. Цетињски конзерватори су констатовали да је вјероватно израђен у источној Херцеговини, у некој од радионица у Чајничу, Фочи или Требињу. На аверсу је приказано Распеће Христа и 4 јеванђелиста, а на реверсу Крштење Христа и 4 јеванђелиста. Крст је 12. августа 1991. предат музеју у Беранама.
       На основу филогенетичког стабла тестираних на Српском ДНК пројекту, за Бубање се претпоставља да су се у Цеклин, доселили управо из Херцеговине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #186 послато: Октобар 05, 2016, 06:01:51 поподне »
       На основу филогенетичког стабла тестираних на Српском ДНК пројекту, за Бубање се претпоставља да су се у Цеклин, доселили управо из Херцеговине.
Ранко, да ли постоје било какви историјски подаци на основу којих се може претпоставити да су Бубање досељене из Цеклина? Позната ми је теорија о сродству са Ралевићима који имају исту славу као и Бубање, али то је недовољно за доношење закључака.
Интересује ме и како објашњаваш генетско сродство са Бездановнићима. Да ли мислиш да су и они из Цеклина?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #187 послато: Октобар 05, 2016, 06:20:26 поподне »
Иване, причу да су Бубање са Цеклина чуо сам од стрица, оца и још неких старих Бубања. Нијесам успио да пронађем неки материјални доказ чиме бих то могао да потврдим. Бубање из Бубања знају да су им Ралевићи рођаци, али не знају какве су то везе. За Бездановиће ми је Вуксан Пејовић рекао да имају неко магловито предање да су из Херцеговине. Ни мени није јасна та генетска блискост између Бездановића и Бубања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #188 послато: Октобар 05, 2016, 07:01:32 поподне »
Иване, причу да су Бубање са Цеклина чуо сам од стрица, оца и још неких старих Бубања. Нијесам успио да пронађем неки материјални доказ чиме бих то могао да потврдим. Бубање из Бубања знају да су им Ралевићи рођаци, али не знају какве су то везе.
Знам да се ти највише интересујеш за ту тему, па сам хтео да проверим да ли си сазнао нешто ново у међувремену.
Мени је такође најлогичније да сте рођаци са Ралевићима и да сте пореклом из Цеклинске Жупе, само нажалост нема никаквих података о томе. Док се неко од Ралевића не тестира то остаје само теорија.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #189 послато: Октобар 05, 2016, 07:10:33 поподне »
У оквиру ових 200 тестираних има и један Ралевић па ћемо видјети. Мада је мој осјећај да неће бити поклапања. Ко зна, видјећемо :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #190 послато: Октобар 05, 2016, 07:22:03 поподне »
У оквиру ових 200 тестираних има и један Ралевић па ћемо видјети. Мада је мој осјећај да неће бити поклапања. Ко зна, видјећемо :)
Супер, нисам знао да се само чекају резултати.
Предање о пореклу Бубања од Лаловића које си споменуо у пар наврата се не наводи код Лутовца. Уместо тога он спомиње нагађање о пореклу од Бубића што је чиста фантазија јер са језичког становиштва презиме Бубања не може да буде изведено од имена Буба. Које предање је најустаљеније у самом братству Бубања?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #191 послато: Октобар 05, 2016, 07:33:56 поподне »
Па углавном ово које сам и описао (Цеклин и Лаловићи). У Бубања кажу да су била три брата: од једног су Бубање, од другог Шаботићи и од трећег Ралевићи. Међутим Лутовац је записао да су од трећег Радевићи у Великој код Плава, што уноси забуну :) Лутовац је погрешно записао и славу (Св. Харалампије), а ми славимо Св. Алимпија. Он је долазио у Бубање 1927. и не вјерујем да су му тако нешто рекли. Међутим, проблем је што је те грешке веома тешко исправити. Да, он пише и ово о Буби и Бубићима 8) Чекам и тест за Бубоње из Книна (Голубић) јер их је један мој рођак уврстио у наш родослов а ја сам убијеђен да нијесмо ни у каквом сродству.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #192 послато: Новембар 26, 2016, 08:40:24 пре подне »
Ранко, у моме родном селу, у власништву породице Зимоња, велика шумска парцела зове се БУБАЊА :D
И Зимоњи (Никола, мој крштени кум) имају предање да су прије доласка у сусједну Славићку (Славићи), дошли из 'Ерцеговине.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #193 послато: Новембар 26, 2016, 10:56:26 пре подне »
Ранко, у моме родном селу, у власништву породице Зимоња, велика шумска парцела зове се БУБАЊА :D
И Зимоњи (Никола, мој крштени кум) имају предање да су прије доласка у сусједну Славићку (Славићи), дошли из 'Ерцеговине.

Хвала Тимаре, након теста Бубоње намеће ми се закључак да је презиме мога братства Бубања старије него што смо ми мислили. Наиме, у Бубањама, у селу, је сачувано предање да су два брата (Симо и Радивоје), због убиства турског паше, морали да бјеже чак у Млетке – приморје, одакле се Радивоје одселио у Голубић код Книна, гдје је настало братство Бубоња. Од Сима су Бубање у Врановићима, у Грбљу. Синиша мисли да и генетски Бубање и Бубоње могу да буду сродници, са таквом резервом сам их и ја третирао. За топоним Бубања, знам да у близини Шабца постоји село Бубања, али не знам како је настало. Иначе, код нас постоји једно магловито предање да смо из Херцеговине. Можда тај назив шуме отуда вуче поријекло. Што би рекао Цвијић: Исељеници су, као пуж кућицу, носили име села, потока, планине, и по њима називали нове предјеле. Тако је, у близини Тријебина код Сјенице, настао и засеок Бубање. Ако су нови крајеви пусти или слабо насељени, онда је лако. Теже су се преносили надалеко знана имена планина, ријека и крајева, јер су мјеста у земљи досељења, већ имала називе, мада је било и таквих случајева.

Ми имамо причу како је настало презиме Бубања, али што више сазнајем, она ни постаје мање увјерљива.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #194 послато: Новембар 27, 2016, 02:25:33 поподне »
Хвала Тимаре, након теста Бубоње намеће ми се закључак да је презиме мога братства Бубања старије него што смо ми мислили. Наиме, у Бубањама, у селу, је сачувано предање да су два брата (Симо и Радивоје), због убиства турског паше, морали да бјеже чак у Млетке – приморје, одакле се Радивоје одселио у Голубић код Книна, гдје је настало братство Бубоња. Од Сима су Бубање у Врановићима, у Грбљу. Синиша мисли да и генетски Бубање и Бубоње могу да буду сродници, са таквом резервом сам их и ја третирао. За топоним Бубања, знам да у близини Шабца постоји село Бубања, али не знам како је настало. Иначе, код нас постоји једно магловито предање да смо из Херцеговине. Можда тај назив шуме отуда вуче поријекло. Што би рекао Цвијић: Исељеници су, као пуж кућицу, носили име села, потока, планине, и по њима називали нове предјеле. Тако је, у близини Тријебина код Сјенице, настао и засеок Бубање. Ако су нови крајеви пусти или слабо насељени, онда је лако. Теже су се преносили надалеко знана имена планина, ријека и крајева, јер су мјеста у земљи досељења, већ имала називе, мада је било и таквих случајева.

Ми имамо причу како је настало презиме Бубања, али што више сазнајем, она ни постаје мање увјерљива.
     А који би оно турски паша? што га убише "два брата (Симо и Радивоје).

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #195 послато: Новембар 27, 2016, 02:30:17 поподне »
     А који би оно турски паша? што га убише "два брата (Симо и Радивоје).

Не знам Видоје а и није ни важно. Неког су битног убили чим је један из Бубања избјегао у Грбаљ а други у Голубић код Книна.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #196 послато: Новембар 27, 2016, 04:43:04 поподне »
Не знам Видоје а и није ни важно. Неког су битног убили чим је један из Бубања избјегао у Грбаљ а други у Голубић код Книна.
Није то било давно. Војислав Бубања у  Монографији: Бубање село и родослов, Београд, 1996, у  напомени  на стр.22. само каже:" У селу је сачувано сјећање да су прије двјеста година два брата побјегла "на море". Један је остао у Грбљу (село Врановић) а други је отишао у Далмацију - околина Книна".

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #197 послато: Новембар 28, 2016, 11:20:54 пре подне »
Није то било давно. Војислав Бубања у  Монографији: Бубање село и родослов, Београд, 1996, у  напомени  на стр.22. само каже:" У селу је сачувано сјећање да су прије двјеста година два брата побјегла "на море". Један је остао у Грбљу (село Врановић) а други је отишао у Далмацију - околина Книна".

Војислав Бубања у књизи Бубање у матици и на новим огњиштима, Београд, 2001. стр. 161., каже: ''У матици, селу Бубањама, сачувано је сјећање да су два брата убили турског пашу и морали да бјеже у Млетке. Један се звао Радивоје, али за другог није сачувано име.''

др Божидар Вукотић, Грбаљска буна 1848. интернет верзија, Стручна књига, Београд, 1988., наводи препис из полицијског извештаја:

       ''Из истог извора којег не могу именовати сазнадох да су Ђуро Мазарак из Горовића, Иво Ников Пићан из Кримовића и Андрија Вуков Лазаревић из Гла- ватичића са неким сељанима, које ми није именовао, пошли код Владике црно- горског да измоле његову помоћ и постигну његову подршку, али не бих могао прецизирати коју, да би постигли циљ да не бирају посланика и да не плаћају порезе обећавајући му да би били спремни прећи под његову власт кад би он био спреман пристати на њихова тражења, а Владика мјесто да је прихватио њихова тражења, савјетовао их је да буду мирни и да се покоравају законима и обавијестио их да он живи у добрим односима са Аустријом и да не би никад ништа подузео што би јој било штетно. Да је у исту сврху пошао у Црну Гору и Перо Симов Бубања са сељанима, али да не би могао казати да ли је говорио са Владиком или са другима онога мјеста...”.

Дакле, ето открили смо да се други брат звао Симо,

Није било давно Видоје, али како се звао тај Турчин, нијесмо запамтили. Мени је било важно да сазнам како се звао тај предак, остало је мање битно.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #198 послато: Новембар 28, 2016, 07:31:19 поподне »
Војислав Бубања у књизи Бубање у матици и на новим огњиштима, Београд, 2001. стр. 161., каже: ''У матици, селу Бубањама, сачувано је сјећање да су два брата убили турског пашу и морали да бјеже у Млетке. Један се звао Радивоје, али за другог није сачувано име.''

др Божидар Вукотић, Грбаљска буна 1848. интернет верзија, Стручна књига, Београд, 1988., наводи препис из полицијског извештаја:

       ''Из истог извора којег не могу именовати сазнадох да су Ђуро Мазарак из Горовића, Иво Ников Пићан из Кримовића и Андрија Вуков Лазаревић из Гла- ватичића са неким сељанима, које ми није именовао, пошли код Владике црно- горског да измоле његову помоћ и постигну његову подршку, али не бих могао прецизирати коју, да би постигли циљ да не бирају посланика и да не плаћају порезе обећавајући му да би били спремни прећи под његову власт кад би он био спреман пристати на њихова тражења, а Владика мјесто да је прихватио њихова тражења, савјетовао их је да буду мирни и да се покоравају законима и обавијестио их да он живи у добрим односима са Аустријом и да не би никад ништа подузео што би јој било штетно. Да је у исту сврху пошао у Црну Гору и Перо Симов Бубања са сељанима, али да не би могао казати да ли је говорио са Владиком или са другима онога мјеста...”.

Дакле, ето открили смо да се други брат звао Симо,

Није било давно Видоје, али како се звао тај Турчин, нијесмо запамтили. Мени је било важно да сазнам како се звао тај предак, остало је мање битно.
Другу књигу Воја  Бубање нијесам имао прилику да видим.  У реду је ако је тако.  Два сјећања, једно  објављено 1996.г. а друго 2001.г. Чудно да се до данас - 2016.године, није појавило и треће  сјећање са именом  турског паше?  У родословним листама у првој књизи се између осталог наводи: "Радивоје и још један брат одселили у Грбаљ - од оца Вукадина". Ранко, теби је  бар познато да у тим крајевима,  живе сјећања и предања са именима и надимцима. Војо је социолог по образовању, и књижевник. Био је  у младости и омладински  политичар. Можда и касније. Колико ми је познато он је био озбиљан у социолошком испитивању. Жив је. Најбоље, он то зна.
Сјећањима и присјећањима, никад краја...

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #199 послато: Новембар 28, 2016, 07:42:16 поподне »
Другу књигу Воја  Бубање нијесам имао прилику да видим.  У реду је ако је тако.  Два сјећања, једно  објављено 1996.г. а друго 2001.г. Чудно да се до данас - 2016.године, није појавило и треће  сјећање са именом  турског паше?  У родословним листама у првој књизи се између осталог наводи: "Радивоје и још један брат одселили у Грбаљ - од оца Вукадина". Ранко, теби је  бар познато да у тим крајевима,  живе сјећања и предања са именима и надимцима. Војо је социолог по образовању, и књижевник. Био је  у младости и омладински  политичар. Можда и касније. Колико ми је познато он је био озбиљан у социолошком испитивању. Жив је. Најбоље, он то зна.
Сјећањима и присјећањима, никад краја...

Видоје, књигу Божидара Вукотића Војислав није користио у писању своје монографије, већ сам му извод ја доставио, иначе би унио и име другог брата. Радивојев син Никола је једном сину у Голубићу дао име Симо, а гдје његово потомство данас живи назива се Симице. Дакле, нема ништа спорно нити противуречно у писању између мене и Војислава.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #200 послато: Јануар 27, 2017, 09:12:52 пре подне »
Шаботић из Бихора, хаплогрупа G2a – по прилици L 91, (извор: Санџачки ДНК пројекат), сродни Мезгаљанима-Зоговићима из Шекулара. Могуће да је Шаботић сплемењен, или постоји неки други разлог који објашњава његову хаплогрупу. Aко би G2a била преовладајућа хаплогрупа код Шаботића, онда предање о сродности са Бубањама не би било тачно. Занимљиво је да је прича о рођакању присутна и код Шаботића и Бубања, али је ето, генетика демантује. 
 

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #201 послато: Јануар 27, 2017, 11:13:38 пре подне »
Зар не постоји могућност, без обзира што се ДНК не поклапа, да предање буде, ипак, ТАЧНО?

Шта у случајевима где има више деце у породици, а  једном детету (из наведене породице) отац није и биолошки отац, тј. ни сам отац, као ни околина, не зна да дете није његово – осим мајке  Тога данас има у великом проценту, вероватно је тога било и пре.

Дакле, предање је ТАЧНО пошто је извесна особа одрастала у породици и читаво братство, цело село, памтише, поименични пописи, касније и матичне књиге, записивачи и истраживачи, сви говоре о истом роду... А онда, услед недостатка довољног броја тестираних, брзоплето одбацимо предање, па још генерализујемо ствари тврдећи како предања нису тачна.
Сматрам да предања ни у ком случају не би требало одбацивати.

Ранко, горе написано се не односи на твој коментар, заиста не познајем те родове, већ уопштено говорим...
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #202 послато: Јануар 27, 2017, 02:06:06 поподне »
Зар не постоји могућност, без обзира што се ДНК не поклапа, да предање буде, ипак, ТАЧНО?

Шта у случајевима где има више деце у породици, а  једном детету (из наведене породице) отац није и биолошки отац, тј. ни сам отац, као ни околина, не зна да дете није његово – осим мајке  Тога данас има у великом проценту, вероватно је тога било и пре.

Дакле, предање је ТАЧНО пошто је извесна особа одрастала у породици и читаво братство, цело село, памтише, поименични пописи, касније и матичне књиге, записивачи и истраживачи, сви говоре о истом роду... А онда, услед недостатка довољног броја тестираних, брзоплето одбацимо предање, па још генерализујемо ствари тврдећи како предања нису тачна.
Сматрам да предања ни у ком случају не би требало одбацивати.

Ранко, горе написано се не односи на твој коментар, заиста не познајем те родове, већ уопштено говорим...

Гиле, слажем се са твојим коментаром. И да хоћемо предања не можемо да одбацимо. И сам сам чврсто убијеђен да овај тестирани није репрезентативан узорак.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #203 послато: Јануар 27, 2017, 03:09:08 поподне »
Зар не постоји могућност, без обзира што се ДНК не поклапа, да предање буде, ипак, ТАЧНО?

Шта у случајевима где има више деце у породици, а  једном детету (из наведене породице) отац није и биолошки отац, тј. ни сам отац, као ни околина, не зна да дете није његово – осим мајке  Тога данас има у великом проценту, вероватно је тога било и пре.

Дакле, предање је ТАЧНО пошто је извесна особа одрастала у породици и читаво братство, цело село, памтише, поименични пописи, касније и матичне књиге, записивачи и истраживачи, сви говоре о истом роду... А онда, услед недостатка довољног броја тестираних, брзоплето одбацимо предање, па још генерализујемо ствари тврдећи како предања нису тачна.
Сматрам да предања ни у ком случају не би требало одбацивати.

Ранко, горе написано се не односи на твој коментар, заиста не познајем те родове, већ уопштено говорим...
Зато би у таквим случајевима требало тестирати припадника истог братства али другог огранка.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #204 послато: Јануар 27, 2017, 10:59:51 поподне »
Гиле, слажем се са твојим коментаром. И да хоћемо предања не можемо да одбацимо. И сам сам чврсто убијеђен да овај тестирани није репрезентативан узорак.

Тако је, треба добро да се одради ПЛАН тестирања породица у оквиру братства.

P. S. А онда следи наговарање рођака на тестирање и њихов бојкот. :))
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Mirko Ralevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #205 послато: Фебруар 05, 2017, 08:40:07 поподне »
Прво да вас поздравим. Од више Бубања сам чуо да су у сроству са Ралевићима ја сам се тестирао али незнам резултате. а друг ми реко да сам Е М35.он видио ја се уби цео дан тражећи и не нађо ниста,а слабо се и сналазим а и дружим са раћунаром.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #206 послато: Фебруар 26, 2017, 12:08:58 пре подне »
Говорећи о Масновићима, можда није од вишка додати и ово што пише Стјепан Ћосић: У четвртој генерацији родословља Корјенић-Неорића налазимо невјесту Милицу Масновић и лозанж Масновића. Вјеројатно се ради о височким и хумским Масновићима с којима су, можда, били у вези и властела Масновићи које извори више пута спомињу на подручју Дубровачког приморја.

У фусноти Ћосић још додаје:

Родословље Масловића није расвијтељно као ни евентуално насељавање тог рода у Приморју. Jakov Luccari, а према њему и F. M. Appendini, наводи да су Дубровчани 1401. у јеку унутарњих сукоба у Босни, у вријеме устанка властеличића и борбе за Приморје, пружили уточиште Јурју Радашиновићу и Павлу Масловићу, "рођенима у кући Котроманића", а који су се склонили пред краљем Остојом... (Ideologija rodoslovlja, Zagreb-Dubrovnik, 2015, str. 139)

Амикус, да ли се у фусноти помињу Масловићи или Масновићи?

Мало сам закаснио са питањем, али ето, тада сам испустио да те питам.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #207 послато: Март 04, 2017, 07:26:38 поподне »
Бубање - прилози за монографију.

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWnBGTVZHWFNMVTg/view

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #208 послато: Април 10, 2017, 11:10:16 пре подне »
Попис  домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. год.

ОПШТИНА ШТИТАРСКА

Број домаћинстава                                             400
Грла ситне стоке                                              6.087
Грла крупне стоке                                            1.779
Коња                                                                        215
Износ дација (пореза)                                    3.211 перпера и 40 пара


р. бр.    село             број домова   напомена
         
1.      Заостро           97   
2.      Крље                   25   
3.      Рујишта           32   
4.      Штитари            46   
5.      Бубање            60   
6.      Брзава                    12   
7.      Крш Фемића           35   
8.      Пријелози        61   
9.      Заград              32   
         
       свега                 400   

БУБАЊЕ

р. бр.   носилац домаћинства
              презиме (име оца – мужа) име            трбух   уписано име (оца – мужа)
1                        2                                               3                           4
         
1.         Бубања Милићев Радош,                  Шајић,   
2.         Бубања Радулов Аксо,                  Аксовић,   
3.         Бубања Петров Арсо,                  Лудић,   
4.         Бубања Петров Јован,                      ''   
5.         Бубања Јанићијев Милован,          Јанићијевић,   
6.         Бубања Јанићијев Миро,                       ''   
7.         Бубања Јанићијев Томо,                      ''   
8.         Бубања Миркова Станица,              ''                       Маркова
9.         Бубања Радосављев Јован,         Јанковић,   
10.         Бубања Јанков Радомир,                 Дадић,   
11.         Бубања Вукманов Вукић,                 Вукмановић,   
12.         Бубања Драгојева Милосава,              ''   
13.         Бубања Јосов Лазо,                              ''   
14.         Бубања Радованов Вукота,         Дмитровић,   
15.         Бубања Алексин Богдан,                      ''   
16.         Бубања Трифунов Вуксан,         Трифуновић,         Вучетин
17.         Бубања Вуксанов Миленко,              ''   
18.         Бубања Милошев Млађен,         Јовановић,   
19.         Бубања Нешов Јоко,                              ''   
20.         Бубања Пунишин Ристо,                      ''   
21.         Бубања Вучетин Вучко,                 Андријић,   
22.         Бубања Вучетин Ђорђије,              ''   
23.         Бубања Миладинов Миљан,              ''   
24.         Бубања Новов Ненад,                      ''   
25.         Бубања Ђелошев Томо                Ђелошевић,   
26.         Бубања Милијин Филип,                      ''   
27.         Бубања Шћепанов Јаков,                  ''   
28.         Бубања Стојанов Гаљо,                Гаљовић,   
29.         Бубања Максимов Вукота,        Мацуновић,       Антонијев
30.         Бубања Јоков Милутин,                Пекић,   
31.         Бубања Јосифова Јела,                      ''   
32.         Бубања Вукосављева Јана,        Чагоњић,   
33.         Бубања Алексин Радивоје,              ''                        Дмитров
34.         Бубања Јевтов Саво,                Јевтовић,   
35.         Бубања Јевтов Милун,                      ''   
36.         Бубања Милунов Мирко,                      ''   
37.         Бубања Милев Милентије,              ''   
38.         Бубања Мићов Милосав,                Кавазовић,   
39.         Бубања Мићов Радисав,                      ''   
40.         Бубања Живков Драгиша,        Савић,   
41.         Бубања Ђуров Љубомир,                Ђуровић,   
42.         Бубања Видојев Новак,                Видојевић,   
43.         Бубања Иванов Радосав,                Мамић,   
44.         Бубања Гвоздов Петар,                Гвоздовић,   
45.         Бубања Милунов Радуле,                Ћурдић             Радојев
46.         Бубања Драгов Милан,                Милановић,   
47.         Бубања Миланов Милош,                Милошевић,   
48.         Бубања Милошев Раденко,              ''   
49.         Бубања Милошев Ристо,                      ''   
50.         Бубања Крсманов Ђукан,                Крсмановић,   
51.         Бубања Крсманов Радомир,              ''   
52.         Бубања Крсманов Стефан,              ''   
53.         Бубања Заријин Јован,                Зарић,   
54.         Бубања Заријин Петар,                      ''   
55.         Бубања Павићев Јоле,                Дилевић,   
56.         Бубања Ђолев Милета,                      ''   
57.         Бубања Урошев Јован,                Урошевић,   
58.         Бубања Миладинов Илија,        Илић,   
59.         Бубања Неђељков Никола,        Мулевић,   
60.         Бубања Неђељков Стефан,             ''   

Беране,
                                                                                 За среског капетана,
28. септембра 1913. године
                                                                                  писар Иван Чукић


ГОРИЦЕ

1.        Бубања Нешков Малин,                     Нешковић,          Нешков Миљан

БЛИШКОВО

1.        Бубања Гаврилов Ћиро,                     Гавриловић,          Гаврилов Ђуро
2.        Бубања Гаврилов Видоје,                          ''                  Јованов Акан
3.        Бубања Мирков Нешо,                     Нешковић,          Нешов Марко
4.        Бубања Мирков Милан,                          ''                  Нешов Петар
5.        Бубања Савин Павле,                     Павловић,          Николин Павле
6.        Бубања Павлов Мијаило,                           ''   

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #209 послато: Април 10, 2017, 04:55:21 поподне »

Здраво Бубања,

Ако вас је 1913 било 66 кућа, колико вас данас има фамилија? Знаш ли тачан број, а ако не на колико процењујеш бројност.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #210 послато: Април 10, 2017, 05:05:38 поподне »
Преглед породица Бубања у периоду који одговара пасовима, тј. раздобљу од 30 година.

∑         период
   
1        1710–1740
4        1740–1770
12        1770–1800
27        1800–1830
61        1830–1860
143        1860–1890
262        1890–1920
438        1920–1950
456        1950–1980
141        1980–2010
1        2010–2040
   
1.546   

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #211 послато: Април 10, 2017, 05:09:48 поподне »
Преглед породица Бубања у периоду који одговара пасовима, тј. раздобљу од 30 година.

∑         период
   
1        1710–1740
4        1740–1770
12        1770–1800
27        1800–1830
61        1830–1860
143        1860–1890
262        1890–1920
438        1920–1950
456        1950–1980
141        1980–2010
1        2010–2040
   
1.546

Ово су они који су у овом периоди били ожењени и имали су своју дјецу, али су домаћинства била заједничка и њихов број је мањи. Подаци су систематизовани на основу родословних листа и то су тачни подаци.

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #212 послато: Април 10, 2017, 05:32:17 поподне »
Попис  домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. год.

ОПШТИНА ШТИТАРСКА

Број домаћинстава                                             400
Грла ситне стоке                                              6.087
Грла крупне стоке                                            1.779
Коња                                                                        215
Износ дација (пореза)                                    3.211 перпера и 40 пара


р. бр.    село             број домова   напомена
         
1.      Заостро           97   
2.      Крље                   25   
3.      Рујишта           32   
4.      Штитари            46   
5.      Бубање            60   
6.      Брзава                    12   
7.      Крш Фемића           35   
8.      Пријелози        61   
9.      Заград              32   
         
       свега                 400   

БУБАЊЕ

р. бр.   носилац домаћинства
              презиме (име оца – мужа) име            трбух   уписано име (оца – мужа)
1                        2                                               3                           4
         
1.         Бубања Милићев Радош,                  Шајић,   
2.         Бубања Радулов Аксо,                  Аксовић,   
3.         Бубања Петров Арсо,                  Лудић,   
4.         Бубања Петров Јован,                      ''   
5.         Бубања Јанићијев Милован,          Јанићијевић,   
6.         Бубања Јанићијев Миро,                       ''   
7.         Бубања Јанићијев Томо,                      ''   
8.         Бубања Миркова Станица,              ''                       Маркова
9.         Бубања Радосављев Јован,         Јанковић,   
10.         Бубања Јанков Радомир,                 Дадић,   
11.         Бубања Вукманов Вукић,                 Вукмановић,   
12.         Бубања Драгојева Милосава,              ''   
13.         Бубања Јосов Лазо,                              ''   
14.         Бубања Радованов Вукота,         Дмитровић,   
15.         Бубања Алексин Богдан,                      ''   
16.         Бубања Трифунов Вуксан,         Трифуновић,         Вучетин
17.         Бубања Вуксанов Миленко,              ''   
18.         Бубања Милошев Млађен,         Јовановић,   
19.         Бубања Нешов Јоко,                              ''   
20.         Бубања Пунишин Ристо,                      ''   
21.         Бубања Вучетин Вучко,                 Андријић,   
22.         Бубања Вучетин Ђорђије,              ''   
23.         Бубања Миладинов Миљан,              ''   
24.         Бубања Новов Ненад,                      ''   
25.         Бубања Ђелошев Томо                Ђелошевић,   
26.         Бубања Милијин Филип,                      ''   
27.         Бубања Шћепанов Јаков,                  ''   
28.         Бубања Стојанов Гаљо,                Гаљовић,   
29.         Бубања Максимов Вукота,        Мацуновић,       Антонијев
30.         Бубања Јоков Милутин,                Пекић,   
31.         Бубања Јосифова Јела,                      ''   
32.         Бубања Вукосављева Јана,        Чагоњић,   
33.         Бубања Алексин Радивоје,              ''                        Дмитров
34.         Бубања Јевтов Саво,                Јевтовић,   
35.         Бубања Јевтов Милун,                      ''   
36.         Бубања Милунов Мирко,                      ''   
37.         Бубања Милев Милентије,              ''   
38.         Бубања Мићов Милосав,                Кавазовић,   
39.         Бубања Мићов Радисав,                      ''   
40.         Бубања Живков Драгиша,        Савић,   
41.         Бубања Ђуров Љубомир,                Ђуровић,   
42.         Бубања Видојев Новак,                Видојевић,   
43.         Бубања Иванов Радосав,                Мамић,   
44.         Бубања Гвоздов Петар,                Гвоздовић,   
45.         Бубања Милунов Радуле,                Ћурдић             Радојев
46.         Бубања Драгов Милан,                Милановић,   
47.         Бубања Миланов Милош,                Милошевић,   
48.         Бубања Милошев Раденко,              ''   
49.         Бубања Милошев Ристо,                      ''   
50.         Бубања Крсманов Ђукан,                Крсмановић,   
51.         Бубања Крсманов Радомир,              ''   
52.         Бубања Крсманов Стефан,              ''   
53.         Бубања Заријин Јован,                Зарић,   
54.         Бубања Заријин Петар,                      ''   
55.         Бубања Павићев Јоле,                Дилевић,   
56.         Бубања Ђолев Милета,                      ''   
57.         Бубања Урошев Јован,                Урошевић,   
58.         Бубања Миладинов Илија,        Илић,   
59.         Бубања Неђељков Никола,        Мулевић,   
60.         Бубања Неђељков Стефан,             ''   

Беране,
                                                                                 За среског капетана,
28. септембра 1913. године
                                                                                  писар Иван Чукић


ГОРИЦЕ

1.        Бубања Нешков Малин,                     Нешковић,          Нешков Миљан

БЛИШКОВО

1.        Бубања Гаврилов Ћиро,                     Гавриловић,          Гаврилов Ђуро
2.        Бубања Гаврилов Видоје,                          ''                  Јованов Акан
3.        Бубања Мирков Нешо,                     Нешковић,          Нешов Марко
4.        Бубања Мирков Милан,                          ''                  Нешов Петар
5.        Бубања Савин Павле,                     Павловић,          Николин Павле
6.        Бубања Павлов Мијаило,                           ''


Jel svi ovi podaci koje si naveo pišu u "Popis domova u novim krajevima Kraljevine Crne Gore 1913. god." ?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #213 послато: Април 10, 2017, 05:37:27 поподне »
Подаци су објављени у књизи Милоша Војиновића и Тадије Бошковића 2015. год. а представљају препис из пореских књига из Дежавног архива са Цетиња.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #214 послато: Април 10, 2017, 05:41:01 поподне »
Трбухе сам ја уписао. Бубање се дијеле на 4 гране, а гране на трбухе. Због лакше идентификације братственика, братства се дијеле на мање цјелине. Бубање су велико братство.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #215 послато: Април 10, 2017, 05:54:52 поподне »
Трбухе сам ја уписао. Бубање се дијеле на 4 гране, а гране на трбухе. Због лакше идентификације братственика, братства се дијеле на мање цјелине. Бубање су велико братство.

Ранко, ово са трбусима ми је занимљиво, нисам то знао. Када се једна грана рачва на трбухе има ли неког правила?  Дакле, ако је родоначелник Бубања имао четири сина, претпостављам да њихови потомци чине четири гране. Да ли већ потомци њихових унука формирају трбухе или се то дешава ксније, након више пасова?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #216 послато: Април 10, 2017, 06:11:00 поподне »
Велиборе у Дигиталној библиотеци имате моју монографију, гдје од 69 стране објашњавам како су у ЦГ организовани ти братственички односи. Наш родоначелник је имао 4 сина и братство се дијели на 4 гране, а гране на трбухе којих има 48. Трбуси се дије на куће, а куће на породице. Мој парађед је имао три сина, па се наш трбух дијели на 3 куће. Моја породица припада Савовој кући, трбух Шајић а грана Шурковић. Трбуси су настали око 1870. године, а неки и мало раније а називају се обично по неком претку. Јован - Јовановићи, Јанко - Јанковићи. Свима је званично презиме Бубања. На крају имате родослов који је организован на овај школски примјер једног братства.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #217 послато: Април 10, 2017, 06:17:17 поподне »
Велиборе у Дигиталној библиотеци имате моју монографију, гдје од 69 стране објашњавам како су у ЦГ организовани ти братственички односи. Наш родоначелник је имао 4 сина и братство се дијели на 4 гране, а гране на трбухе којих има 48. Трбуси се дије на куће, а куће на породице. Мој парађед је имао три сина, па се наш трбух дијели на 3 куће. Моја породица припада Савовој кући, трбух Шајић а грана Шурковић. Трбуси су настали око 1870. године, а неки и мало раније а називају се обично по неком претку. Јован - Јовановићи, Јанко - Јанковићи. Свима је званично презиме Бубања. На крају имате родослов који је организован на овај школски примјер једног братства.

Хвала Ранко, погледаћу
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #218 послато: Април 11, 2017, 05:05:08 поподне »
Ово су они који су у овом периоди били ожењени и имали су своју дјецу, али су домаћинства била заједничка и њихов број је мањи. Подаци су систематизовани на основу родословних листа и то су тачни подаци.

Овде се види такође и изазити пад наталитета код Срба и Црногораца у задњој генерацији када генерација рођена по градовима почиње са репродукцијом. Генерације рођене после 1950 не труде се да имају сина и наставак лозе. Исти трендови су и код свих осталих народа сем код Албанаца и код Бошњака у Санџаку. Код нас пад наталитета наступа у следећој генерацији кад стаса генерација рођена у граду док је код Срба и осталих настао код оних који су дошли у град са села.

Молио би Латиницу да упореди ово са подацима за своје братство и да чујемо његово мишљење.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #219 послато: Април 15, 2017, 12:03:41 пре подне »
Ранко Бубања, Бубање - прилог за монографију, Подгорица, 2017. стр. 21.     

Према породичном предању и Бубање су из Жупе Цеклинске.  Познато је да су Радован и његова браћа, прије него су се населили у долину Лима, извјесно вријеме живјели и у Бјелопавлићима. Да ли се та сеоба из Цеклина збила због гладних година између 1650. и 1670. или због сукоба са рођацима, Бјелицама и Турцима, тешко је рећи. Народ је био изложен бројним невољама. То су године великих немира. Ни у Бјелопавлићима није било напретка. Многи су кренули према сјеверу Црне Горе. Браћа су знала да је тамо погодно за живот, да има испаше за стоку, да има воде, шуме и ораница, и да је у околини Плава боравило неколико породица из Жупе Цеклинске. Плав им је био привлачан, језеро их је подсјећало на стари крај. И наши су се покренули, и доселили се код Жупљана у Плаву – задовољство је кратко трајало. И поред тога што им је ага убио племеника, они су га осветили, али су се и раселили. У близини Андриjевице, на Ситној Луки су се подијелили и разишли. Радован и Марко пут су наставили поред Лима, а Раде према Велици. 
       Судбина им је ипак, била наклоњена. Оставили су широк траг и бројно потомство. Од Радована су Бубање, од Рада су Радевићи, и од Марка – Шаботићи.
        (ДНК тестовима ће се утврдити да ли су они били браћа или побратими.) 

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #220 послато: Април 15, 2017, 10:03:09 поподне »
Да ли су од Рада Радовићи или Радевићи?

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #221 послато: Април 15, 2017, 10:13:14 поподне »
Да ли су од Рада Радовићи или Радевићи?

У Велики се презивају Радевићи

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #222 послато: Април 15, 2017, 10:14:48 поподне »
Ранко, да ли Радевићи имају предање о сродству са Бубањама? Нисам нашао на такав податак у литератури, обично се само спомињу као једно од величких братстава које себе везује за Цеклин и Ђурашковиће.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #223 послато: Април 16, 2017, 01:07:28 пре подне »
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнолошка хроника, Подгорица, 2015. стр. 37.

''О настанку братства Радевића, према казивању Веселина Вучетића, постоје различита предања. По једноме, њихов предак Раде био је Столетин пасторак. Према другoм, Радева мајка била је удата за Петра Вучетића, па ју је преотео неки Гојковић. Повела је и Рада (Вучетића), коме је, када је одрастао, казала истину. Вучетићи су кренули да освете Петра, али су Гојковићи затражили кумство и (за опроштај крви) донијели пред њихове куће десетак колијевки (преврнутих на лучац). Послије дужег договарања, Вучетићи су то прихватили и од тада траје њихово кумство с Гојковићима. Рада је очух (Гојковић) населио под Приједолом, гдје се зачело братство Раде- вића. У Велици је уочи балканских ратова живјело 16 фамилија Радевића, а 4 у Чокотини, (Јабланички срез) у Србији, гдје су се одселили крајем XIX вијека.''

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #224 послато: Април 16, 2017, 01:12:01 пре подне »
М. Лутовац, Бихор и Корита, антропогеографска испитивања, САНУ, Научно дело, Београд, 1967. стр. 86.

Из Бјелопавлићиа су пошла три брата и у путу се на Ситној Луци код Андријевице подијеле. Од једног су Бубање, од другог Радевићи у Великој, а од трећег Шаботићи. 

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #225 послато: Април 16, 2017, 08:58:55 пре подне »
Поп Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, СКА, Београд, 1905. стр. 86.

Први досељеници у Велику, пре 250 – 300 година, затекли су 5 кућа. Тада се доселило неколико породица из Црне Горе – Ријечке нахије. Пре ових ту су живели неки Драговићи, који су по предању забележеном у Дечан- ском Првијенцу, били Мађупи. Село је тада било под шумом. Данас су у селу Црногорци – Бошковићи, Томови- ћи, Стешевићи – од тројице Столетиних синова; Вучетићи, Радевићи, Пауновићи, Огњановићи, Попадићи. У Ве- лики их има 108 кућа. Славе св. Алимпија. По причању неких, Радевићи су доводци.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #226 послато: Април 16, 2017, 07:11:00 поподне »
Дакле, код Радевића не постоји предање о сродству са Бубањама. Хвала на потврди.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #227 послато: Април 16, 2017, 09:53:07 поподне »
Дакле, код Радевића не постоји предање о сродству са Бубањама. Хвала на потврди.

И мени је ово интересантно што је Лутовац записао. У Бубањама се увијек каже Ралевић а не Радевић. Колико ја знам Радевићи имају ту традицију да су Ђурашковић. У сваком случају ради се о братствима са Цеклина. И Вешовић у књизи ''Васојевићи'' пише – ''мало је вјероватно да су сви постали од Ђурашковића с Цеклина, нарочито, кад се узме у обзир да то предају о себи више братстава тамо (у Лугама, Будимљи, Заостру, Долцу и др.), па и Ралевићи у Калудри и Ђуричани у Ђуричкој Ријеци. Братство Ђурашковића на Цеклину није се могло толико разродити''.
Колико знам Радевићи немају традицију да су сродни са Бубањама, а ни ја не вјерујем у причу о три брата, али је у монографији увијек наводим као цитат Лутовца и предање. Предања се не могу занемарити, без обзира да ли су тачна или не. То ће се моћи разчивијати само ДНК тестирањем, али ја немам намјеру нити живаца да се тиме бавим. Већ смо у затвореном дијелу Форума видјели резултат Ралевића и отуда се види да они нијесу сродни нити Ђурашковићима нити Бубањама.
Не вјерујем ни да су нам сродни ни Радевићи а видјели смо да то нијесу ни Шаботићи (Санџачки ДКП пројекат). Вјерујем да је то рођакање по Цеклинском поријеклу, иако су Бубање неко вријеме боравили и у Бјелопавлићима.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #228 послато: Април 17, 2017, 03:56:51 поподне »
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнолошка хроника, Подгорица, 2015. стр. 37.

''О настанку братства Радевића, према казивању Веселина Вучетића, постоје различита предања. По једноме, њихов предак Раде био је Столетин пасторак. Према другoм, Радева мајка била је удата за Петра Вучетића, па ју је преотео неки Гојковић. Повела је и Рада (Вучетића), коме је, када је одрастао, казала истину. Вучетићи су кренули да освете Петра, али су Гојковићи затражили кумство и (за опроштај крви) донијели пред њихове куће десетак колијевки (преврнутих на лучац). Послије дужег договарања, Вучетићи су то прихватили и од тада траје њихово кумство с Гојковићима. Рада је очух (Гојковић) населио под Приједолом, гдје се зачело братство Раде- вића. У Велици је уочи балканских ратова живјело 16 фамилија Радевића, а 4 у Чокотини, (Јабланички срез) у Србији, гдје су се одселили крајем XIX вијека.''

Можеш ли ми написати како је Јокић у својој књизи објаснио грањање Шаљана у Велики од Чериних синова. Ко је коме ближи и да ли се зна тачно претцима.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #229 послато: Април 20, 2017, 09:16:20 поподне »
Можеш ли ми написати како је Јокић у својој књизи објаснио грањање Шаљана у Велики од Чериних синова. Ко је коме ближи и да ли се зна тачно претцима.

Руговац нијесам ти се одмах јавио јер сам био одсутан неколико дана. Немам књигу, позајмио сам је био, али колико се сјећам нема тамо ништа важно.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #230 послато: Април 20, 2017, 10:25:33 поподне »

Моја монографија о братству Бубања. Послије много година рада.

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEblJJcTB5U3JaSGc/view

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #231 послато: Април 20, 2017, 11:05:36 поподне »
Руговац нијесам ти се одмах јавио јер сам био одсутан неколико дана. Немам књигу, позајмио сам је био, али колико се сјећам нема тамо ништа важно.


 Имао сам част да упознам пок. Бранка Јокића. Ево неких података о Шаљанима из  књиге "Велика и Величани  историјско-етнолошка хроника".
"Брковићи потичу од Чериног сина Крта. Од Гојковића су се издвојили као посебно братство, у петоме пасу...
Негоје Гојков (праунук Черин) је родоначелник  Брковића..."
  Гојковићи су Черини потомци.  Андрији Јовићевићу су набројали  до Чере пет предака: Милутин, Гојко, Радисав, Радун и Крто...
 О Благоју који је због убиства брата, побјегао у Ругову, тамо се оженио и примио ислам, и има бројно потомство Албанаца причали смо на дугој теми.
 Постоје и потомци Ђерка Ђелеша (који је примио презиме Гојковића).
 Јанковићи су огранак Гојковића.
 Јокићи су од настанка  били најбројније  величко братство. Потичу од Чериног сина Јока (или Јоке; силазни акценат на првом слогу). Јокићи имају више  "трбуха"...
 Кнежевићи, једно од бројнијих величких братстава, потомци су Чериног сина Ивана ("кнеза"). Он је имао Станишу, Ђура, Андрију и Тодора. Од Станише су Радуловићи, Ракуши и Шаљићи. Од Ђура: Симон, Радисав и Сава. Симон је родоначелник братства Симоновића.
 Микићи су трећи огранак Гојковића.
 Радуловићи имају заједничког претка с Кнежевићиа. Њихов родоначелник је Радуле ( Станишин, овај Иванов, а он Черин).
 Ракуши ( који су такође истога коријена као и Кнежевићи ) потичу од Чере. Његов је Иван, Иванов Станиша, његов Радосав, а од овога Рако, по коме се назвало ово братство.
Симоновићи су братучеди Кнежевића.
Шаљићи су такође од истог прапредка као и Кнежевићи. И о томе смо причали на овом форуму.
 
 Руговац, то би било  по Бранку Јокићу ( укратко). У књизи је то мало више. 
У праву је Ранко. Није то детаљно обрађено, као код  Ранка у његовој Монографији о Бубањама.
 Толико за комшију, о комшијама  Шаљанима из Велике.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #232 послато: Април 22, 2017, 04:57:03 поподне »
Ово први пут чујем да има да се неко "прибио" у Гојковиће, чуо сам да тога има код Јокића.
Захаљујем ти на овоме и поздрављам те.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #233 послато: Април 23, 2017, 10:47:11 пре подне »
Ово први пут чујем да има да се неко "прибио" у Гојковиће, чуо сам да тога има код Јокића.
Захаљујем ти на овоме и поздрављам те.

  Нема потребе  за захваљивање. Ту смо  да   испомажемо једни друге у  нашој заједничкој кући  на  брдовитом Балкану, и то са  истинитим подацима, све док их неко аргументовано не оповргне (  и са Днк резултатима, без политизације)
 Погледао сам у основним родословима Велике код  Б. Јокића, нема да тога има и код Јокића. Додуше, нијесам гледао његову и Маркову књигу о родослову Јокића.  Ако има  прибијања уз братство Јокића, то би он  написао. 
Поздрав!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #234 послато: Април 24, 2017, 06:35:44 пре подне »
       Према породичном предању, и Бубање су из Жупе Цеклинске.  Зна се и да је Радован прије него се населио у долину Лима, извјесно вријеме провео и у Бјелопавлићима. Да ли се та сеоба из Цеклина збила због гладних година између 1650. и 1670. или због сукоба са рођацима, Бјелицама или Турцима, тешко је рећи  – народ се жестоко патио – то су биле мучне године. Ни у Бјелопавлићима није било неког напретка. Многи се селе према сјеверу Црне Горе. Радован је знао да је тамо погодно за живот, да има испаше за стоку, да има воде, шуме и ораница, и да је у околини Плава боравило неколико породица из Жупе Цеклинске. Плав му је био нарочито привлачан, тамо су му живјели ујаци а језеро га је подсјећало на стари крај.                     
       Радован је предигао и из Бјелопавлића, и доселио се код Жупљана у Плаву – ту му се сестра и удала за неког Марка, ускока из Мезгале у Шекулару. Ново станиште је кратко трајало. Ни у Плавским Коритима није било мира за Жупљане. Из чисте обијести, ага им убије брата. Жупљани су га тада осветили, али су се и раселили. Неколико породица је избјегло у Велику, а Радован је са Ралем, ујаком Станком и Марком, продужио даље. На Ситној Луци код Андријевице су се подијелили. Радован и Марко пут су наставили ка Бубањама, а Станко и Рале, према Калудри.   
       Судбина им је ипак, била наклоњена. Оставили су широк траг и бројно потомство. Од Радована су Бубање, од Станка и Рала  Ралевићи, и од Марка – Шаботићи. 
       (ДНК тестови су нам помогли да разјаснимо ове сложене братственичке везе.) 


Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #235 послато: Април 24, 2017, 08:46:30 поподне »
       Према породичном предању, и Бубање су из Жупе Цеклинске.  Зна се и да је Радован прије него се населио у долину Лима, извјесно вријеме провео и у Бјелопавлићима. Да ли се та сеоба из Цеклина збила због гладних година између 1650. и 1670. или због сукоба са рођацима, Бјелицама или Турцима, тешко је рећи  – народ се жестоко патио – то су биле мучне године. Ни у Бјелопавлићима није било неког напретка. Многи се селе према сјеверу Црне Горе. Радован је знао да је тамо погодно за живот, да има испаше за стоку, да има воде, шуме и ораница, и да је у околини Плава боравило неколико породица из Жупе Цеклинске. Плав му је био нарочито привлачан, тамо су му живјели ујаци а језеро га је подсјећало на стари крај.                     
       Радован је предигао и из Бјелопавлића, и доселио се код Жупљана у Плаву – ту му се сестра и удала за неког Марка, ускока из Мезгале у Шекулару. Ново станиште је кратко трајало. Ни у Плавским Коритима није било мира за Жупљане. Из чисте обијести, ага им убије брата. Жупљани су га тада осветили, али су се и раселили. Неколико породица је избјегло у Велику, а Радован је са Ралем, ујаком Станком и Марком, продужио даље. На Ситној Луци код Андријевице су се подијелили. Радован и Марко пут су наставили ка Бубањама, а Станко и Рале, према Калудри.   
       Судбина им је ипак, била наклоњена. Оставили су широк траг и бројно потомство. Од Радована су Бубање, од Станка и Рала  Ралевићи, и од Марка – Шаботићи. 
       (ДНК тестови су нам помогли да разјаснимо ове сложене братственичке везе.)
Ако се добро сећам и Ђуричани из Ђуричке Ријеке држе да су пореклом Цеклињани. Део фамилије који је преселио у Медвеђу и презивају се Ђурашковићи. Знаш ли нешто о томе?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #236 послато: Октобар 15, 2017, 11:04:03 пре подне »

Бубање - прилог за монографију

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEc1BOekRndUZ5WE0/view

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #237 послато: Октобар 15, 2017, 11:26:22 пре подне »

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #238 послато: Октобар 15, 2017, 12:59:54 поподне »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #239 послато: Октобар 15, 2017, 10:14:00 поподне »
Право сваког човјека је да буде оно шта хоће и да креира себи будућност какву он хоће. Међутим, није тако са прошлошћу, она је таква каква јесте и ми ту не можемо ништа. Та прошлост и није толико важна, мада је занимљиво проучити. Какав је неки човјек данас зависи и од његових гена, по очевој и по мајчиној линији, али и од климатских услова у којим живи и јако пуно од социјалне средине. Ми се овдје на форуму можемо забављати са хаплогрупама и маркерима али они дају само, још увијек несигурне, податаке о миграцијама становништва и ништа друго. На основу хаплогрупа не можемо судити о психофизичким особинама наших предака због митохондријских гена, нити о њиховим етносима јер је прелазака из једног у етноса у други увијек било и увијек ће бити, то је незаустављив процес. Из тих разлога рано је хаплогрупе узимати као аргумент у оно што ће бити штампано, за мјесец дана све може бити другачије. Из тих разлога своје генетско поријекло се не мора прилагођавати политичким ставовима јер нас ти маркери и хаплогрупе не обавезују на то. Сви ми можемо бити шта год желимо без обзира на генетско поријекло. Сви познати етноси и народи су резултат вишемиленијског прожимања разних раса, етноса и култура и припадност некој од тих група није условљена генетиком, дакле, припадност неком народу одређена је језиком, културом, религијом, политичким ставовима, интересима...  а не генетиком. Из тих разлога није потребно наше генетско поријекло прилагођавати дневној политици јер политика се мијења а гени не. С обзиром да живимо на подручју гдје су се сусретале многе културе и етноси и да су ти сусрети, врло често, били крвави, природно је да нека наша "сјећања" утичу на начин како доживљавамо нацију и припадност њој, али не и у толикој мјери у којој се то код нас дешава. Балкан је одавно мултиетичан и мултикултуралан а посебно је то била Средњовјековна Србија. С обзиром да се Отоманском царству могло стати украј само зближавањем етноса унутар њега и заједничкој борби дошло је до прожимања етноса који су постојали у предосманском периоду. Из тих разлога су измишљана рођаштва која уопште нису постојала а када се то није могло приступало се кумству и побратимству. Сада када смо пуно слободнији и писменији у дилеми смо дали да прихватимо мит или реалност која се некима, врло неоправдано, не свиђа. Бити "мјешанац" унутар неколико подраса је добра а не лоша. Таква, тврдоглава приврженост миту нас чини врло трусним подручјем због нетрпељивости међу људима која јако утиче на њихове ставове у животу и комуникацији. Та жеља да се неком припадало од давнина је у најмању руку чудна, поготову што се генетика сваког народа непрестано мијења и не постоји једноставан образац по комеби се одредила та припадност. Све то доводи једне врло чудне ситуације гдје два рођена брата нису једне нације јер различито схватају своје етничко поријекло. Писањем да се децидно припада једом а другом не неће нашкодити другима, него баш онима којима је штиво намијењено. Мислим да је вријеме да се више пише о оном што је заједничко, ради млађих, радио менталне хигијене. Свијет нас позаје по томе што превише значаја дајемо нечему чим се људи на другим поднебљима забављају. Срдачан поздрав !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #240 послато: Октобар 15, 2017, 10:32:17 поподне »
Право сваког човјека је да буде оно шта хоће и да креира себи будућност какву он хоће. Међутим, није тако са прошлошћу, она је таква каква јесте и ми ту не можемо ништа. Та прошлост и није толико важна, мада је занимљиво проучити. Какав је неки човјек данас зависи и од његових гена, по очевој и по мајчиној линији, али и од климатских услова у којим живи и јако пуно од социјалне средине. Ми се овдје на форуму можемо забављати са хаплогрупама и маркерима али они дају само, још увијек несигурне, податаке о миграцијама становништва и ништа друго. На основу хаплогрупа не можемо судити о психофизичким особинама наших предака због митохондријских гена, нити о њиховим етносима јер је прелазака из једног у етноса у други увијек било и увијек ће бити, то је незаустављив процес. Из тих разлога рано је хаплогрупе узимати као аргумент у оно што ће бити штампано, за мјесец дана све може бити другачије. Из тих разлога своје генетско поријекло се не мора прилагођавати политичким ставовима јер нас ти маркери и хаплогрупе не обавезују на то. Сви ми можемо бити шта год желимо без обзира на генетско поријекло. Сви познати етноси и народи су резултат вишемиленијског прожимања разних раса, етноса и култура и припадност некој од тих група није условљена генетиком, дакле, припадност неком народу одређена је језиком, културом, религијом, политичким ставовима, интересима...  а не генетиком. Из тих разлога није потребно наше генетско поријекло прилагођавати дневној политици јер политика се мијења а гени не. С обзиром да живимо на подручју гдје су се сусретале многе културе и етноси и да су ти сусрети, врло често, били крвави, природно је да нека наша "сјећања" утичу на начин како доживљавамо нацију и припадност њој, али не и у толикој мјери у којој се то код нас дешава. Балкан је одавно мултиетичан и мултикултуралан а посебно је то била Средњовјековна Србија. С обзиром да се Отоманском царству могло стати украј само зближавањем етноса унутар њега и заједничкој борби дошло је до прожимања етноса који су постојали у предосманском периоду. Из тих разлога су измишљана рођаштва која уопште нису постојала а када се то није могло приступало се кумству и побратимству. Сада када смо пуно слободнији и писменији у дилеми смо дали да прихватимо мит или реалност која се некима, врло неоправдано, не свиђа. Бити "мјешанац" унутар неколико подраса је добра а не лоша. Таква, тврдоглава приврженост миту нас чини врло трусним подручјем због нетрпељивости међу људима која јако утиче на њихове ставове у животу и комуникацији. Та жеља да се неком припадало од давнина је у најмању руку чудна, поготову што се генетика сваког народа непрестано мијења и не постоји једноставан образац по комеби се одредила та припадност. Све то доводи једне врло чудне ситуације гдје два рођена брата нису једне нације јер различито схватају своје етничко поријекло. Писањем да се децидно припада једом а другом не неће нашкодити другима, него баш онима којима је штиво намијењено. Мислим да је вријеме да се више пише о оном што је заједничко, ради млађих, радио менталне хигијене. Свијет нас позаје по томе што превише значаја дајемо нечему чим се људи на другим поднебљима забављају. Срдачан поздрав !

Mоји прилози су и написани да освијетле оно што је заједничко нама Бубањама.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #241 послато: Новембар 13, 2017, 01:59:08 поподне »
Бубање - родослов (преглед по трбусима)

https://drive.google.com/file/d/1KeOwKqvPgnmMwfL2QRiXm5FxbwBfpIgj/view

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #242 послато: Новембар 13, 2017, 03:44:58 поподне »
Бубање - родослов (преглед по трбусима)

https://drive.google.com/file/d/1KeOwKqvPgnmMwfL2QRiXm5FxbwBfpIgj/view
Свака част. Све похвале.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #243 послато: Јануар 18, 2018, 12:14:36 поподне »
Хвала Маргита.

Малопре нађох један извор који спомиње дубровачке Bubagne као грбоносце, реч је о књизи Зденке Јанековић Румер под називом Оквир слободе : Дубровачка властела између средњовјековља и хуманизма, коју је издала Хрватска академија знаности и умјетности 1999. године.

Poštovani g. Bubanja,

nisam najbolja adresa za pitanja genealogije i heraldike - tu je dr. Vekarić prvi autoritet što se tiče Dubrovnika. Ako je njemu nepoznat grb Bubagna, znači da nije poznat.

U knjizi Okvir slobode nisam napisala da su Bubagne (Bube) imali grb nego da se spominju među vlasnicima reprezentativnih grobnica u dominikanskoj i franjevačkoj crkvi u Dubrovniku. Na takvim grobovima su se nalazili kipovi, reljefi i razno znamenje, ne nužno grbovi. O tome postoje samo oskudni arhivski podaci - u Testamenta notariae i Diversa cancellariae. U dominikanskoj crkvi i klaustru još ima sačuvanih starih grobova, no ne znam bi li se među njima mogao identificirati i grob obitelji Bubagna.

Nažalost, nisam Vam baš pomogla u Vašem istraživanju. Ako u arhivskoj građi naiđem na neki podatak o obitelji Bubagna javit ću Vam to.

Srdačan pozdrav,

Zdenka Janeković Roemer

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #244 послато: Јануар 19, 2018, 12:47:42 пре подне »
Poštovani g. Bubanja,

nisam najbolja adresa za pitanja genealogije i heraldike - tu je dr. Vekarić prvi autoritet što se tiče Dubrovnika. Ako je njemu nepoznat grb Bubagna, znači da nije poznat.

U knjizi Okvir slobode nisam napisala da su Bubagne (Bube) imali grb nego da se spominju među vlasnicima reprezentativnih grobnica u dominikanskoj i franjevačkoj crkvi u Dubrovniku. Na takvim grobovima su se nalazili kipovi, reljefi i razno znamenje, ne nužno grbovi. O tome postoje samo oskudni arhivski podaci - u Testamenta notariae i Diversa cancellariae. U dominikanskoj crkvi i klaustru još ima sačuvanih starih grobova, no ne znam bi li se među njima mogao identificirati i grob obitelji Bubagna.

Nažalost, nisam Vam baš pomogla u Vašem istraživanju. Ako u arhivskoj građi naiđem na neki podatak o obitelji Bubagna javit ću Vam to.

Srdačan pozdrav,

Zdenka Janeković Roemer

Нешто смо онда очигледно погрешно ишчитали. Хвала Ранко што си ово испитао код гђе. Јанековић Роемер. ;)



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #245 послато: Јануар 19, 2018, 12:44:23 поподне »
Ово је можда вредно пажње, јер се први пут (1312/13 године) помиње (у фусноти) катун Бубања: Dragatinus Stanisclavich de Catono Bubane, Millaticus nepos de Bubagna, и већ знани Laurentio de Bubagna. Питање је, где му је локација?



На сјеверном ободу Поповог поља, у селу Дубљани, постоји топоним Бубање.
Дубровчани су у Поповом пољу закупљивали винограде, и за то су властели, до XV вијека, плаћали могориш.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #246 послато: Јануар 20, 2018, 06:23:32 поподне »
Ово је можда вредно пажње, јер се први пут (1312/13 године) помиње (у фусноти) катун Бубања: Dragatinus Stanisclavich de Catono Bubane, Millaticus nepos de Bubagna, и већ знани Laurentio de Bubagna. Питање је, где му је локација?



Poštovani g. Bubanja,

ta bilješka se odnosi na dužnike za plaćanje aptaga, tj. izvršnih isprava o novčanoj tražbini iz 1312. i 1313. godine. Ovaj Milatko, nećak Bubanje, ne bih rekla da pripada vlasteoskoj obitelji Bubanja, sudeći po imenu; Dragatin Stanislavić iz katuna Bubane također. O vlaškom katunu Bubane ne znam odakle mu ime, ali mislim da nema veze s dubrovačkim Bubagnama. Dalje stoji da popovski knez Mažibrad, Radoslav Kraninović, Priboje Mildražić... moraju platiti Lovri de Bubagna 21 perper. O tom Bubagni ćete naći podatke kod dr. Vekarića (Ronçino-Bubagna).

Srdačno,

Zdenka Janeković Roemer


Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #247 послато: Јануар 24, 2018, 09:53:53 пре подне »
Poštovani g. Bubanja,

ta bilješka se odnosi na dužnike za plaćanje aptaga, tj. izvršnih isprava o novčanoj tražbini iz 1312. i 1313. godine. Ovaj Milatko, nećak Bubanje, ne bih rekla da pripada vlasteoskoj obitelji Bubanja, sudeći po imenu; Dragatin Stanislavić iz katuna Bubane također. O vlaškom katunu Bubane ne znam odakle mu ime, ali mislim da nema veze s dubrovačkim Bubagnama. Dalje stoji da popovski knez Mažibrad, Radoslav Kraninović, Priboje Mildražić... moraju platiti Lovri de Bubagna 21 perper. O tom Bubagni ćete naći podatke kod dr. Vekarića (Ronçino-Bubagna).

Srdačno,

Zdenka Janeković Roemer

Poštovani gospodine Bubanja,

Moje mišljenje o tome je sljedeće:

1)   Milatko ne mora biti Bubagna – on je nepos od Bubanje – dakle nećak (vjerojatnije) ili unuk. To može biti sin od sestre ili unuk tj, sin od bračne ili izvanbračne kćeri.
2)   Budući da je u dubrovačkom vlasteoskom rodu utvrđen rodočelnik – Bubanja Roncino – po kojem je onda nastalo prezime Bubanja (Bubagna) - njihovo izvorno prezime je Roncino a ne Bubagna. Dakle, ne bi to trebalo povezivati s katunom Bubanja.

Da se kojim slučajem Vaš predak zvao Radoslav, a ne Bubagna – Vi vjerojatno ne biste ni dolazili u ovakve dvojbe niti biste povezivali te rodove bez obzira na identično prezime koje bi tada nastalo Radoslavić ili Radosavić ili Radosaljić. Pomutnju stvara činjenica da je riječ o imenu koje nije često i koje se do današnjih dana kao osobno ime izgubilo. No, to ne treba zavarati. Ime Bubanja u 14. stoljeću očito postoji, ono nije često kao Radosav, Bratoslav i sl, ali postoji. I javlja se na više mjesta, a da genealoške povezanosti nema.

Srdačno,
Nenad Vekarić

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #248 послато: Јануар 24, 2018, 10:48:29 поподне »
Poštovani gospodine Bubanja,

Moje mišljenje o tome je sljedeće:

1)   Milatko ne mora biti Bubagna – on je nepos od Bubanje – dakle nećak (vjerojatnije) ili unuk. To može biti sin od sestre ili unuk tj, sin od bračne ili izvanbračne kćeri.
2)   Budući da je u dubrovačkom vlasteoskom rodu utvrđen rodočelnik – Bubanja Roncino – po kojem je onda nastalo prezime Bubanja (Bubagna) - njihovo izvorno prezime je Roncino a ne Bubagna. Dakle, ne bi to trebalo povezivati s katunom Bubanja.

Da se kojim slučajem Vaš predak zvao Radoslav, a ne Bubagna – Vi vjerojatno ne biste ni dolazili u ovakve dvojbe niti biste povezivali te rodove bez obzira na identično prezime koje bi tada nastalo Radoslavić ili Radosavić ili Radosaljić. Pomutnju stvara činjenica da je riječ o imenu koje nije često i koje se do današnjih dana kao osobno ime izgubilo. No, to ne treba zavarati. Ime Bubanja u 14. stoljeću očito postoji, ono nije često kao Radosav, Bratoslav i sl, ali postoji. I javlja se na više mjesta, a da genealoške povezanosti nema.

Srdačno,
Nenad Vekarić

Е мој Ранко,
посо историчара није да откривају истину него да "истину" прилагођавају интересима државе која их плаћа. Још прије десетак година сам контактирао Векарића о мојем презимену о којем он пише на двије стране у КОНАВОСКИМ РОДОВИМА. Постоје живи људи у Конавлима са истим презименом али то за њега ништа не значи, између редова се могло прочитати "откуд теби храбрости да се проналазиш у конавоским и дубровачким родовима". У заддњој преписци га је јако занимало моје мишљење! И Конавлима и Дубровнику има на десетине родова који су дошли из Горњег Полимља, све се може наћи у "Конавоским родовима", Капетанић/Векарић.
Него, уради ли Ти онај СНП тест да ми прво пручимо комшилук ;)
Поздрав !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #249 послато: Јануар 24, 2018, 11:03:59 поподне »
Е мој Ранко,
посо историчара није да откривају истину него да "истину" прилагођавају интересима државе која их плаћа. Још прије десетак година сам контактирао Векарића о мојем презимену о којем он пише на двије стране у КОНАВОСКИМ РОДОВИМА. Постоје живи људи у Конавлима са истим презименом али то за њега ништа не значи, између редова се могло прочитати "откуд теби храбрости да се проналазиш у конавоским и дубровачким родовима". У заддњој преписци га је јако занимало моје мишљење! И Конавлима и Дубровнику има на десетине родова који су дошли из Горњег Полимља, све се може наћи у "Конавоским родовима", Капетанић/Векарић.
Него, уради ли Ти онај СНП тест да ми прво пручимо комшилук ;)
Поздрав !

О Векарићу моје искуство је врло позитивно. Што се тиче СНП тестирања мислим да нећу радити тај тест јер у суштини не бих много добио.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #250 послато: Јануар 24, 2018, 11:21:20 поподне »
О Векарићу моје искуство је врло позитивно. Што се тиче СНП тестирања мислим да нећу радити тај тест јер у суштини не бих много добио.

У СНП тесту је истина а не код Векарића пријатељу!
Evropa je jedna velika porodica.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #251 послато: Јануар 24, 2018, 11:37:17 поподне »
У СНП тесту је истина а не код Векарића пријатељу!

Истина је тамо негде... ;)

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #252 послато: Јануар 24, 2018, 11:38:41 поподне »
У СНП тесту је истина а не код Векарића пријатељу!

Таипе, мени је довољно да знам неке основне ствари о хаплогрупи којој припадам. Е сад ако некога од Бубања интересује да даље истражује, то би било интересантно и мени да читам. Можда ће то бити инигрантно да се тестира још неколико и Бубања и Шаботића и Ралевића с обзиром на то предање које имамо. Али се нико не јавља, а право да ти кажем не желим никога ни да наговарам да то ради. Ако неко жели нешто да сазна, он ће се потрудити да то и уради, као што смо и нас двојица а и многи који су до сада тестирани. Ево да видимо шта ће Небојша Драшковић да уради што се тиче Црне Горе. Он већ има око 370 тестираних. То је значајна цифра.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #253 послато: Јануар 24, 2018, 11:52:22 поподне »
Таипе, мени је довољно да знам неке основне ствари о хаплогрупи којој припадам. Е сад ако некога од Бубања интересује да даље истражује, то би било интересантно и мени да читам. Можда ће то бити инигрантно да се тестира још неколико и Бубања и Шаботића и Ралевића с обзиром на то предање које имамо. Али се нико не јавља, а право да ти кажем не желим никога ни да наговарам да то ради. Ако неко жели нешто да сазна, он ће се потрудити да то и уради, као што смо и нас двојица а и многи који су до сада тестирани. Ево да видимо шта ће Небојша Драшковић да уради што се тиче Црне Горе. Он већ има око 370 тестираних. То је значајна цифра.

Јесте, важно је да се тестира још људи а не само ми. Надајмо се да ће бити још знатижељних. Јави ми када буде Небојша Драшковић објавио резултате својег истраживања.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #254 послато: Јануар 25, 2018, 01:35:27 поподне »
Подстакнут писањем Маргите, консултација са др Векарићем и пажљивим исчитавањем моје монографије, направио сам једну мању измјену:

''У областима племенског живота кад неко братство врло јако прирасте, онда оно, ширећи се, наметне име села или своје властито име цијелом предјелу.  Бубање презиме нијесу добили по називу предјела, већ је село добило назив по братству. Бубање презиме нијесу добили ни по бубњу, већ по претку из XIII вијека, који је носио ријетко име БУБАЊА. Име Бубања данас не постоји, али се у XIII вијеку јавља на неколико станишта. Досељеници који су се презивали као и мјесто становања увијек су изазивали подозрење других васојевићких братстава.''

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #255 послато: Јануар 25, 2018, 02:46:18 поподне »
.......Бубање презиме нијесу добили ни по бубњу, већ по претку из XIII вијека, који је носио ријетко име БУБАЊА. Име Бубања данас не постоји, али се у XIII вијеку јавља на неколико станишта.

Гдје се то још хавља име Бубања?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #256 послато: Јануар 25, 2018, 04:24:15 поподне »
Гдје се то још хавља име Бубања?

У Дубровнику, Ливну и Херцеговини...

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #257 послато: Јануар 27, 2018, 07:04:33 пре подне »
Тамо где се помиње ''Бубане'' оставља недоумицу да ли су у питању Бобани или Бубање, мада сам склон пре да поверујем да је ипак у питању ово друго, а у случају где се помиње ''Бубагне'' мислим да нема недоумице да су у питању Бубање. Барем мени то тако изгледа, мада не искључујем ни могућност везе између назива Бобани и Бубање.

Есад Куртовић, Власи Бобани, Сарајево, 2012. стр. 23

Najstarija poznata informacija koja se može jasnije povezati sa vlasima Bobanima je iz augusta 1393. godine. Radi se o ugovoru kojim Dobrilo Raditić od Bobana(Dobril Raditich Obobana) prodaje kobilu Tvrtku Bursiću za 18 perpera. Informacija je premijerna, najstarija poznata u vezi sa Bobanima i time dovoljna za konstataciju da su vlasi Bobani poznati krajem XIV stoljeća.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #258 послато: Јануар 27, 2018, 10:28:08 пре подне »
Есад Куртовић, Власи Бобани, Сарајево, 2012. стр. 23

Najstarija poznata informacija koja se može jasnije povezati sa vlasima Bobanima je iz augusta 1393. godine. Radi se o ugovoru kojim Dobrilo Raditić od Bobana(Dobril Raditich Obobana) prodaje kobilu Tvrtku Bursiću za 18 perpera. Informacija je premijerna, najstarija poznata u vezi sa Bobanima i time dovoljna za konstataciju da su vlasi Bobani poznati krajem XIV stoljeća.

Заборавих да напишем да се катун Бубања помиње 1313. год.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #259 послато: Јануар 27, 2018, 11:51:38 пре подне »
Заборавих да напишем да се катун Бубања помиње 1313. год.

Нешто нисам сигуран да Бубање из Полимља имају ишта заједничког са Бобанима из Херцеговине. Јели убициран овај катун Бубање? Ако јесте шаљи нам гоогле линк најближег мјеста до њега.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #260 послато: Јануар 27, 2018, 04:16:47 поподне »
Нешто нисам сигуран да Бубање из Полимља имају ишта заједничког са Бобанима из Херцеговине. Јели убициран овај катун Бубање? Ако јесте шаљи нам гоогле линк најближег мјеста до њега.

По мени то је на сјеверном ободу Поповог поља, село Дубљани, топоним Бубање. Данас су ту виногради. Разговарао сам са Мирославом Вукорепом, који је написао књигу Дубљани и он се слаже са овим. Књига постоји у библиотеци Порекла.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #261 послато: Јануар 27, 2018, 11:13:52 поподне »
У попису Херцеговине из 1700. године, у селу  Горња и Доња Крушевица се спомиње Јурко?/Божко Бубања. А село Крушевица се налази сјеверно источно од Дубљана(преко брда).

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #262 послато: Јануар 28, 2018, 02:53:46 пре подне »
У попису Херцеговине из 1700. године, у селу  Горња и Доња Крушевица се спомиње Јурко?/Божко Бубања. А село Крушевица се налази сјеверно источно од Дубљана(преко брда).

https://mapcarta.com/18739856/Map
Ове Бубање су највероватније доселиле из Полимља након 1690. г. и не ради се ни о каквом катуну.
Треба се вратит на ликацију између Плава и Гусиња !!!!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #263 послато: Јануар 28, 2018, 10:04:43 пре подне »
https://mapcarta.com/18739856/Map
Ове Бубање су највероватније доселиле из Полимља након 1690. г. и не ради се ни о каквом катуну.
Треба се вратит на ликацију између Плава и Гусиња !!!!

Таипе не зезај. Мој предак је у Плавским коритима боравио можда пола године, а можда ни толико. Наша стара постојбина је Херцеговина, затим Жупа Цеклинска а онда Лимска долина - Бубање.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #264 послато: Јануар 28, 2018, 10:07:39 пре подне »
У попису Херцеговине из 1700. године, у селу  Горња и Доња Крушевица се спомиње Јурко?/Божко Бубања. А село Крушевица се налази сјеверно источно од Дубљана(преко брда).

Хвала Грк. Гдје може да се погледа тај попис?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #265 послато: Јануар 28, 2018, 11:36:30 пре подне »
У попису Херцеговине из 1700. године, у селу  Горња и Доња Крушевица се спомиње Јурко?/Божко Бубања. А село Крушевица се налази сјеверно источно од Дубљана(преко брда).

Миљане, овај попис је изванредан документ и желим да ти се јавно захвалим што си ми га прослиједио. Предложио бих Јовици да га објави на порталу.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #266 послато: Јануар 28, 2018, 01:39:47 поподне »
Ма нема на чему. И ја сам то добио од нашег форумаша. Ваљда смо ту да се помажемо и допуњујемо. :)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #267 послато: Јануар 28, 2018, 01:51:37 поподне »
Таипе не зезај. Мој предак је у Плавским коритима боравио можда пола године, а можда ни толико. Наша стара постојбина је Херцеговина, затим Жупа Цеклинска а онда Лимска долина - Бубање.

:)
Добро ако је тако.
Поздрав !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #268 послато: Јануар 28, 2018, 09:47:54 поподне »

Извод из Пописа села и земаља Санџака Крка, Клиса и Херцеговине, ослобође- них од Млетачке републике 1701. год:

Нахија Љубиње

Читава је остала у Османској држави.

       Оџачлук нефера тврђаве и паланке, припада капетанији Требиње, од обавезе за 1113.

Село Горња и Доња Крушевица

Стара кула ......................1. У рушевном је стању
Припада Абди-баши Сарајлији (Serayi). Он је присутан.
Стара кула ......................1. Доведена је у исправно стање.
Припада Ибрахим-аги из Драчева (Dragevah)
Стара кула ...................... 1. У рушевном је стању.
Припада особи по имену Бајрам.

Сада су падишахови поданици у споменутоме селу:

Бошко Бубања, кућа   1
Јурина кућа  1
Јован, кућа  1

Кућа 3. Они су чифчије (Çiftçidirler).

Ешкинџијском тимару /припада/ дио ............... 1
Припада Ибрахим-бегу Буџаклу
Царском хасу/припада/ дио ................................ 1
Сада припада канцеларији Требиње.
Њихови дијелови су познати у својим старим границама.
Постоје /ту су/ посједници земље споменутог села. Нема земље без посједника.

(Крушевица је данас јединствено село југоистично од Љубиња.)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #269 послато: Јануар 28, 2018, 11:19:15 поподне »
Извод из Пописа села и земаља Санџака Крка, Клиса и Херцеговине, ослобође- них од Млетачке републике 1701. год:

Нахија Љубиње

Читава је остала у Османској држави.

       Оџачлук нефера тврђаве и паланке, припада капетанији Требиње, од обавезе за 1113.

Село Горња и Доња Крушевица

Стара кула ......................1. У рушевном је стању
Припада Абди-баши Сарајлији (Serayi). Он је присутан.
Стара кула ......................1. Доведена је у исправно стање.
Припада Ибрахим-аги из Драчева (Dragevah)
Стара кула ...................... 1. У рушевном је стању.
Припада особи по имену Бајрам.

Сада су падишахови поданици у споменутоме селу:

Бошко Бубања, кућа   1
Јурина кућа  1
Јован, кућа  1

Кућа 3. Они су чифчије (Çiftçidirler).

Ешкинџијском тимару /припада/ дио ............... 1
Припада Ибрахим-бегу Буџаклу
Царском хасу/припада/ дио ................................ 1
Сада припада канцеларији Требиње.
Њихови дијелови су познати у својим старим границама.
Постоје /ту су/ посједници земље споменутог села. Нема земље без посједника.

(Крушевица је данас јединствено село југоистично од Љубиња.)

Малоприје испустих Јурка

Јурко/Бошко Бубања

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #270 послато: Јануар 29, 2018, 05:28:58 пре подне »
Таипе чини ми се да си негдје раније помињао да шабот на турском значи наковањ. Кад. укуцам на Гугл показује нешто друго.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #271 послато: Јануар 29, 2018, 10:22:20 поподне »
Таипе чини ми се да си негдје раније помињао да шабот на турском значи наковањ. Кад. укуцам на Гугл показује нешто друго.

Ранко, на чешком/словачком и пољском језику шабота и беран су дјелови млина чекићара:
https://cs.wikipedia.org/wiki/Buchar

Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #272 послато: Јануар 30, 2018, 10:42:10 пре подне »
Извод из Пописа села и земаља Санџака Крка, Клиса и Херцеговине, ослобође- них од Млетачке републике 1701. год:

Нахија Љубиње

Читава је остала у Османској држави.

       Оџачлук нефера тврђаве и паланке, припада капетанији Требиње, од обавезе за 1113.

Село Горња и Доња Крушевица

Стара кула ......................1. У рушевном је стању
Припада Абди-баши Сарајлији (Serayi). Он је присутан.
Стара кула ......................1. Доведена је у исправно стање.
Припада Ибрахим-аги из Драчева (Dragevah)
Стара кула ...................... 1. У рушевном је стању.
Припада особи по имену Бајрам.

Сада су падишахови поданици у споменутоме селу:

Бошко Бубања, кућа   1
Јурина кућа  1
Јован, кућа  1

Кућа 3. Они су чифчије (Çiftçidirler).

Ешкинџијском тимару /припада/ дио ............... 1
Припада Ибрахим-бегу Буџаклу
Царском хасу/припада/ дио ................................ 1
Сада припада канцеларији Требиње.
Њихови дијелови су познати у својим старим границама.
Постоје /ту су/ посједници земље споменутог села. Нема земље без посједника.

(Крушевица је данас јединствено село југоистично од Љубиња.)

Када погледам овај попис, онда ми предање у Бубањама о тројици браће: Бубањама, Шаботићима и Ралевићима, осим што је демантовао ДНК тестови демантује и дефтер. С обзиром на неке топониме у Бубањама (Ђуров крш) овај Ђуро би могао да буде предак Шаботића који је имао сина Марка. Јован би могао да буде предак Ралев (Ралевића) без обзира на њихово предање о Цеклинском поријеклу и вези са Ђурашковићима што је све ДНК демантовао. Не знам шта мисли Иван и Видоје, али мени ово изгледа логићно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #273 послато: Јануар 30, 2018, 12:14:37 поподне »
Када погледам овај попис, онда ми предање у Бубањама о тројици браће: Бубањама, Шаботићима и Ралевићима, осим што је демантовао ДНК тестови демантује и дефтер. С обзиром на неке топониме у Бубањама (Ђуров крш) овај Ђуро би могао да буде предак Шаботића који је имао сина Марка. Јован би могао да буде предак Ралев (Ралевића) без обзира на њихово предање о Цеклинском поријеклу и вези са Ђурашковићима што је све ДНК демантовао. Не знам шта мисли Иван и Видоје, али мени ово изгледа логићно.

Предање о Бубањама, Шаботићима и Ралевићима се дефинитивно може отписати јер ова братства припадају различитим хаплогрупама (I2a, G2a, E). Друга верзија коју је забележио Лутовац где се спомињу Радевићи из Велике уместо Ралевића је такође мало вероватна.

Презиме Бубања јесте ретко, али не бих аутоматски све Бубање (попут овог Бошка из Љубиња) проглашавао за сроднике без чвршћих доказа. Колико ми је познато, Бубање из Полимља немају рођаке међу до сада тестираним Херцеговцима, а њих је сада већ заиста доста, а поготову у Љубињу. Уколико би се нашао неки сродник из тог краја то би онда већ била озбиљнија назнака да су и Бубање из Полимља одатле. Али до тада је све на нивоу претпоставки.

Ја бих се најпре фокусирао на утврђивање могућег сродства са братствима која су Бубањама генетски најближа:
- Каљевићи (према предању су од Лијешевића из Пипера): 3 маркера разлике од 18 упоредивих
- Бездановићи: 8 маркера разлике од 37 упоредивих
- Кочани: 2 маркера разлике од 18 упоредивих
За почетак је потребно елиминисати незнатну, али ипак постојећу, могућност да и Бубање припадају код нас реткој Y4460 грани којој припадају Кочани. Најобичнији SNP тест код YSEQ-a је довољан да се потврди да су Бубање PH908+, што највероватније и јесте случај.
Затим треба тестирати на истом броју маркера (37) неког Доњака из Цеклина (одакле су Бубање према предањима) јер су они наводно од Лијешевића исто као и Каљевићи.
Уколико се отпише веза са Лијешевићима и Кочанима, остаје да се преко BigY утврди колика је блискост са Бездановићима и евентуално неком другом PH908 братству. Међутим, за то је за разлику од претходне две провере, потребно нешто више новца.

У сваком случају, ви Бубање итекако имате могућности да преко ДНК тестирања пронађете своје корене.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #274 послато: Јануар 30, 2018, 12:26:38 поподне »
Предање о Бубањама, Шаботићима и Ралевићима се дефинитивно може отписати јер ова братства припадају различитим хаплогрупама (I2a, G2a, E). Друга верзија коју је забележио Лутовац где се спомињу Радевићи из Велике уместо Ралевића је такође мало вероватна.

Презиме Бубања јесте ретко, али не бих аутоматски све Бубање (попут овог Бошка из Љубиња) проглашавао за сроднике без чвршћих доказа. Колико ми је познато, Бубање из Полимља немају рођаке међу до сада тестираним Херцеговцима, а њих је сада већ заиста доста, а поготову у Љубињу. Уколико би се нашао неки сродник из тог краја то би онда већ била озбиљнија назнака да су и Бубање из Полимља одатле. Али до тада је све на нивоу претпоставки.

Ја бих се најпре фокусирао на утврђивање могућег сродства са братствима која су Бубањама генетски најближа:
- Каљевићи (према предању су од Лијешевића из Пипера): 3 маркера разлике од 18 упоредивих
- Бездановићи: 8 маркера разлике од 37 упоредивих
- Кочани: 2 маркера разлике од 18 упоредивих
За почетак је потребно елиминисати незнатну, али ипак постојећу, могућност да и Бубање припадају код нас реткој Y4460 грани којој припадају Кочани. Најобичнији SNP тест код YSEQ-a је довољан да се потврди да су Бубање PH908+, што највероватније и јесте случај.
Затим треба тестирати на истом броју маркера (37) неког Доњака из Цеклина (одакле су Бубање према предањима) јер су они наводно од Лијешевића исто као и Каљевићи.
Уколико се отпише веза са Лијешевићима и Кочанима, остаје да се преко BigY утврди колика је блискост са Бездановићима и евентуално неком другом PH908 братству. Међутим, за то је за разлику од претходне две провере, потребно нешто више новца.

У сваком случају, ви Бубање итекако имате могућности да преко ДНК тестирања пронађете своје корене.

Ево зашто мислим да је овај Бошко Бубања она карика која нам је недостајала. Јефто Дедијер је између осталог описао и село Крушевица. У том селу постоји топоним Шурковићи. У братсву Бубања које се дијели на четири гране једна се зове Шурковићи по претку Шурку, а којој и ја припадам. Мислим да се ова чињеница не може занемарити.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #275 послато: Јануар 30, 2018, 12:42:35 поподне »
Poštovani gospodine Bubanja,

jako mi je drago da Vam je knjiga koristila, na kraju, s tim ciljem je i pripremljena, da koristi ljudima.


Što se tiče stanovnika za koje pitate, vrlo je vjerovatno da su istog prezimena kao i prvonavedeni. Pisar je najčešće sebi kratio posao da ne ponavlja prezime ako je isto, jedino ako je drugačije, onda ga je obavezno navodio.

Puno pozdrava,

F. Hafizović

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #276 послато: Јануар 30, 2018, 01:27:56 поподне »
Значи и Ђурина и Јован су Бубање.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #277 послато: Јануар 30, 2018, 01:45:53 поподне »
Значи и Ђурина и Јован су Бубање.

Изгледа. Отуда то предање код нас о три брата.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #278 послато: Јануар 30, 2018, 08:18:30 поподне »
Иначе у Шурковићима, засеоку села  Крушевице, су живјеле до овога рата муслиманске породице Крехић и Тасламан.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #279 послато: Јануар 30, 2018, 08:28:04 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #280 послато: Јануар 30, 2018, 08:31:25 поподне »
Захваљујем се Вуку што је поставио слику нашег крста на тему. Ја то нијесам знао да урадим.

На Уњем Крсту сахрањени су попови Вукадин и Раде.  Приликом преноса њихових костију у гробље на Дубљу, у гробу попа Вукадина пронађен је очуван мањи престони крст из друге половине XVII вијека, украшен сребрним лимом, камењем и дуборезом. Цетињски конзерватори су констатовали да је вјероватно израђен у источној Херцеговини, у некој од радионица у Чајничу, Фочи или Требињу. На аверсу је приказано Распеће Христа и 4 јеванђелиста, а на реверсу Крштење Христа и 4 јеванђелиста. Крст је 12. августа 1991. предат музеју у Беранама.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #281 послато: Јануар 30, 2018, 08:54:55 поподне »
Када погледам овај попис, онда ми предање у Бубањама о тројици браће: Бубањама, Шаботићима и Ралевићима, осим што је демантовао ДНК тестови демантује и дефтер. С обзиром на неке топониме у Бубањама (Ђуров крш) овај Ђуро би могао да буде предак Шаботића који је имао сина Марка. Јован би могао да буде предак Ралев (Ралевића) без обзира на њихово предање о Цеклинском поријеклу и вези са Ђурашковићима што је све ДНК демантовао. Не знам шта мисли Иван и Видоје, али мени ово изгледа логићно.


      Слабо се разумијем у  анализе днк резултата. Иван као зналац, дао је упоредну анализу са могућим претпоставкама.
 Опет, та наша предања, дуга прича...
 Немамо тестиране Радевиће из Велике, па да се допуни мозаик, са свим умјесним Ивановим размишљањима.
 Знам, ширим причу. Да ли су  Бубање из долине Лима хетерогене? има ли још неко тестиран? Немогуће је тестират припаднике свих огранака.  И код Бубања, као и свих других бројних братстава, могућа су одступања ( математички) и свака друга. Читао сам раније твоју књигу, и давно, прву књигу социолога Воја Бубање.
Је ли се тестирао неко од грбаљских Бубања? 
Мишљења сам да су Бубање, са разних страна свијета, разнородне, осим оних који су коријеном  са обала зеленог Лима. Или са неког другог мјеста? Наравно, док се супротно не докаже. 
 Комшије Шаботићи су такође разнородни. Некад  ми се учини ( волио бих да се варам) да је тестирање на  Санџачком, односно Бошњачком днк пројекту, "планирано"  и "задато" са унапријед утврђеним циљевима, па се стављају само "пожељни".   Част, тестираним појединцима, и на том пројекту, који не крију, од ког су поријеклом.  Вјерујем, да то  није случај са Српским  днк пројектом.
 Немамо репрезентативан узорак тестирних  Бубања и Шаботића.
  Дозволите ми  нагађање: да нијесу, Бубање, Шаботићи, Кочани... остаци старијег слоја становништва  на светим водама Лима? Имају ли они сроднике од  Пештери до Шумадије...?
« Последња измена: Јануар 30, 2018, 08:58:55 поподне vidoje 013 »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #282 послато: Јануар 30, 2018, 09:08:13 поподне »

      Слабо се разумијем у  анализе днк резултата. Иван као зналац, дао је упоредну анализу са могућим претпоставкама.
 Опет, та наша предања, дуга прича...
 Немамо тестиране Радевиће из Велике, па да се допуни мозаик, са свим умјесним Ивановим размишљањима.
 Знам, ширим причу. Да ли су  Бубање из долине Лима хетерогене? има ли још неко тестиран? Немогуће је тестират припаднике свих огранака.  И код Бубања, као и свих других бројних братстава, могућа су одступања ( математички) и свака друга. Читао сам раније твоју књигу, и давно, прву књигу социолога Воја Бубање.
Је ли се тестирао неко од грбаљских Бубања? 
Мишљења сам да су Бубање, са разних страна свијета, разнородне, осим оних који су коријеном  са обала зеленог Лима. Наравно, док се супротно не докаже. 
 Комшије Шаботићи су такође разнородни. Некад  ми се учини ( волио бих да се варам) да је тестирање на  Санџачком, односно Бошњачком днк пројекту, "планирано"  и "задато" са унапријед утврђеним циљевима, па се стављају само "пожељни".   Част, тестираним појединцима, и на том пројекту, који не крију, од ког су поријеклом.  Вјерујем, да то  није случај са Српским  днк пројектом.
 Немамо репрезентативан узорак тестирних  Бубања и Шаботића.
  Дозволите ми  нагађање: да нијесу, Бубање, Шаботићи, Кочани... остаци старијег слоја становништва  на светим водама Лима? Имају ли они сроднике од  Пештери до Шумадије...?

Што се тиче моје раније монографије, дио текста који се бавио поријеклом, са податком из дефтера је било само нагађање. Најачи податак да је Бошко Бубања из Крушевице мој предак јесте топоним који се налази у Крушевици а он је: Шурковићи. Ако узмеш Војову књигу видјећеш да се једна грана нашег братства којој и ја припадам назива Шурковићи. Дакле, аргументи који иду у прилог томе да је Бошко Бубања наш предак су сљедећи: турски дефтер из 1701. г. а који је објављен тек 2016., ДНК који каже да је у Херцеговини и Љубињу изузето висок проценат Динарик југа, поријекло крста и његово датовање и четврти који је за мене раван ДНК тесту а то је топоним Шурковић у Крушевици и нашем родослову. Било би превише да ово све буде случајно.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #283 послато: Јануар 30, 2018, 09:30:21 поподне »
Што се тиче моје раније монографије, дио текста који се бавио поријеклом, са податком из дефтера је било само нагађање. Најачи податак да је Бошко Бубања из Крушевице мој предак јесте топоним који се налази у Крушевици а он је: Шурковићи. Ако узмеш Војову књигу видјећеш да се једна грана нашег братства којој и ја припадам назива Шурковићи. Дакле, аргументи који иду у прилог томе да је Бошко Бубања наш предак су сљедећи: турски дефтер из 1701. г. а који је објављен тек 2016., ДНК који каже да је у Херцеговини и Љубињу изузето висок проценат Динарик југа, поријекло крста и његово датовање и четврти који је за мене раван ДНК тесту а то је топоним Шурковић у Крушевици и нашем родослову. Било би превише да ово све буде случајно.

   

 Све су то нови моменти, за које се раније није знало. Аргументи за,  су ту.  Аргументи против: можда?  Само напријед. Идемо даље.
« Последња измена: Јануар 30, 2018, 11:19:59 поподне НиколаВук »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #284 послато: Јануар 30, 2018, 09:45:20 поподне »
Што се тиче моје раније монографије, дио текста који се бавио поријеклом, са податком из дефтера је било само нагађање. Најачи податак да је Бошко Бубања из Крушевице мој предак јесте топоним који се налази у Крушевици а он је: Шурковићи. Ако узмеш Војову књигу видјећеш да се једна грана нашег братства којој и ја припадам назива Шурковићи. Дакле, аргументи који иду у прилог томе да је Бошко Бубања наш предак су сљедећи: турски дефтер из 1701. г. а који је објављен тек 2016., ДНК који каже да је у Херцеговини и Љубињу изузето висок проценат Динарик југа, поријекло крста и његово датовање и четврти који је за мене раван ДНК тесту а то је топоним Шурковић у Крушевици и нашем родослову. Било би превише да ово све буде случајно.

   

 Све су то нови моменти, за које се раније није знало. Аргументи за,  су ту.  Аргументи против: можда?  Само напријед. Идемо даље.

Желим да се захвалим форумашима без чије помоћи сигурно не би дошло до овога: Маргити војвоткињи Бањанској, Солу, Миљану Грку, Видоју, Ивану и другима. Ако знамо да су Бубање ослобођене тек 1912. онда није ни чудо што је све то било запретано и у тами. Наши свештеници који су знали истину су изгинули а потомци су заборавили. Али што кажу ни једна истина није остала скривена. Пошто се катун Бубања помиње 1313. то ће за мене бити изазов да још по нешто ишчачкам. Ако ја не успијем, неко од Бубања ће знати куда да иде. Војислав је отворио тему а ја се надам да ју ја нећу затворити. Зато се моја књига и зове: Бубање - прилози за монографију.
« Последња измена: Јануар 30, 2018, 11:21:28 поподне НиколаВук »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #285 послато: Јануар 30, 2018, 11:03:04 поподне »
На острву Колочепу (код Дубровника), где је Бубања - син Vitalis-a Roncini-a био презвитер постоји рт Бездањ. Упитно је, да ли се овај рт Бездањ може довести у везу са Бездановићима.

http://dizbi.hazu.hr/object/view/vLb9c6NJDP
https://it.wikipedia.org/wiki/Calamotta
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #286 послато: Јануар 30, 2018, 11:32:41 поподне »
Poštovani gospodine Bubanja,

jako mi je drago da Vam je knjiga koristila, na kraju, s tim ciljem je i pripremljena, da koristi ljudima.

Što se tiče stanovnika za koje pitate, vrlo je vjerovatno da su istog prezimena kao i prvonavedeni. Pisar je najčešće sebi kratio posao da ne ponavlja prezime ako je isto, jedino ako je drugačije, onda ga je obavezno navodio.

Puno pozdrava,

F. Hafizović

Нешто размишљам, а Сол ми је доставио онај податак о катуну Бубања, и овог тумачења Фазилете Хафизовић, да су Ђуро и Јован носили презиме Бубања. У дефтеру може да буде уписан остатак катуна Бубања у коме су Ђуро и Јован потомци Влаха, с обзиром на тест Шаботића и Ралевића и предања у братству Бубања.   

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #287 послато: Јануар 31, 2018, 12:48:07 пре подне »
Нешто размишљам, а Сол ми је доставио онај податак о катуну Бубања, и овог тумачења Фазилете Хафизовић, да су Ђуро и Јован носили презиме Бубања. У дефтеру може да буде уписан остатак катуна Бубања у коме су Ђуро и Јован потомци Влаха, с обзиром на тест Шаботића и Ралевића и предања у братству Бубања.
Занимљиво је да на Драпићима, засеоку Крушевице живе Драпићи који су готово сигурно поријеклом власи Бобани.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #288 послато: Јануар 31, 2018, 07:59:08 пре подне »
Нешто размишљам, а Сол ми је доставио онај податак о катуну Бубања, и овог тумачења Фазилете Хафизовић, да су Ђуро и Јован носили презиме Бубања. У дефтеру може да буде уписан остатак катуна Бубања у коме су Ђуро и Јован потомци Влаха, с обзиром на тест Шаботића и Ралевића и предања у братству Бубања.

Poštovani gospodine Bubanja,

Vlasi. Najkraće rečeno: riječ je o preostacima Romana koji su se dolaskom Slavena zadržali u brdima uzduž čitavog dinarskog pojasa. Kasnije su se Vlasi slavizirali tj. dio se srbizirao, a dio kroatizirao ovisno o području gdje su živjeli i pravoslavnoj ili katoličkoj vjeri koju su prihvatili.
Vlasi koji su se pokatoličili stopili su se s ostalim hrvatskim stanovništvom (jer im je „matica“ bila blizu), pa je taj identitet nestao, dok su Vlasi koji su prihvatii pravoslavnu vjeru dulje održali taj identitet.
No još početkom 18. stoljeća nalazio sam u dubrovačkim izvorima i izraz Vlahe za katolike s područja Ravnoga u Hercegovini.
Termin Vlasi primao je različita značenja – Dubrovačni su njime označavali pravoslavno stanovništvo u zaleđu (Trebinje i okolica) – s druge strane Trebinjci su Dubrovčane zvali Latini.

     Srdačno,
Nenad Vekarić

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #289 послато: Јануар 31, 2018, 08:07:17 пре подне »
To o vlasima ili Vlasima je dosta diskutabilno.
Najbolje je znati haplotip kojem pripadate?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #290 послато: Јануар 31, 2018, 08:54:22 пре подне »
To o vlasima ili Vlasima je dosta diskutabilno.
Najbolje je znati haplotip kojem pripadate?

Да, био сам непрецизан. Мислио сам на влахе.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #291 послато: Јануар 31, 2018, 08:37:59 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #292 послато: Јануар 31, 2018, 08:43:13 поподне »


Хвала Вуче,

Црква Св. цар Константин и царица Јелена у Бубањама. То је и братственичка завјетнина. Сваког 3. јуна Бубање се окупљају код цркве. И сваке године је други домаћин славе.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #293 послато: Фебруар 01, 2018, 06:11:52 поподне »
Значи и Ђурина и Јован су Бубање.

Прелистао сам пажљиво дефтер и видим да је писар ипак уписивао презимена и за лица која су из истог рода. Дакле, не вјерујем да су Ђурина и Јован Бубање. С обзиром на хаплогрупе Шаботића и Ралевића, а да су у Крушевици 1475. г. забиљежени власи Угарци вјероватно су Шаботићи и Ралевићи њихови потомци. То је за сада претпоставка док се не појаве неки нови извори.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #294 послато: Фебруар 02, 2018, 12:16:40 поподне »
 У Крушевици, у Кунку и Шурковићима налази се Грчко гробље (Јефто Дедијер, Херцеговина). У разговору са Предагом Лутовцем, археологом из Полимског музеја у Беранама, потврдило се оно што сам и претпоставио. Како је село Хрушевица запустјело након одласка ове три поеодице које су уписане у дефтер, нови досељеници села Крушевице у 19. вијеку, затекли су православно гробље, али како нијесу знали коме припада назвали су га Грчко. Ето, гдје су сахрањивани старе Бубање.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #295 послато: Фебруар 02, 2018, 06:51:18 поподне »
Јурина поста Ђурина, Крушевица поста Хрушевица а Бубање посташе власи а ми сви у комшилуку ѕнамо да нису. Ма, опусти се човјече, било је како било, да смо ѕдраво !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #296 послато: Фебруар 02, 2018, 07:21:16 поподне »
Јурина поста Ђурина, Крушевица поста Хрушевица а Бубање посташе власи а ми сви у комшилуку ѕнамо да нису. Ма, опусти се човјече, било је како било, да смо ѕдраво !

Наравно Таипе, да смо здраво. Ми смо били комшије и бићемо. Баш сам и опуштен и задовољан. Да си ближе па да дођеш до мене да посједимо и проћаскамо. Очекујем ових дана и ове из Крушевице.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #297 послато: Фебруар 02, 2018, 08:28:42 поподне »
Наравно Таипе, да смо здраво. Ми смо били комшије и бићемо. Баш сам и опуштен и задовољан. Да си ближе па да дођеш до мене да посједимо и проћаскамо. Очекујем ових дана и ове из Крушевице.

Ја сам ти ѕатражио пријатељство на фејсбуку, или ништа, можда имаш неког рођака Ранка.
У ѕавичају ѕам ѕа Први Мај и љети, у вријеме када се опуштено и никако другачије.
Што се тиче предака моји су ти Ранко били најљепши, најпаментији и најпоштенији, какав сам ти и сам ;) , истраживања тако покаѕала :)
Једино што ме брине је то што су људи склони да неким ситницама придају превелику важност и што их страх наћера на небулоѕе. И они који нису наши преци су ЉУДИ али, ето, нису наши преци по мушкој линији.   



Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #298 послато: Фебруар 03, 2018, 04:58:39 поподне »
У Поповом пољу, одмах поред Дубљана у коме се налази топоним Бубање, постоји и село Величани. Можда је то село назив добило по досељеницима из Велике испод Чакора, и да су се њихови потомци након неколико вјекова, преко Цеклина, поново вратили у Велику код Плава, са славом Св. Алимпија.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #299 послато: Фебруар 03, 2018, 05:14:47 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #300 послато: Фебруар 03, 2018, 05:21:58 поподне »


       По мом мишљењу, наш предак Бубања одабрао је светог Алимпија за заштитника из два разлога: зато што је био катунар, а катуни су се бавили узгојем и трговином стоке, одабрао је заштитника свог блага; и друго: што је куга у средњем вијеку немилосрдно харала. Дубровачке Бубање су од куге затрти 1348; молио се светом Алимпију да заштити њега, његову породицу и његово стсдо. Претпостављам да је то била слава и његовог катуна, а он је бројао од 10 до 100 домаћинстава.

Ван мреже Mirko Ralevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #301 послато: Фебруар 04, 2018, 12:46:47 пре подне »
Велики поздрав Ранко!
дивим се вашем раду свака част!

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #302 послато: Фебруар 04, 2018, 11:31:51 пре подне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #303 послато: Фебруар 04, 2018, 11:42:13 пре подне »


На овој карти види Крушевица, у којој је село Шурковићи, названо тако по Шурку Бубањи, затим Дубљани гдје постоји топоним Бубање, село Величани, затим село Мркоњићи, родно мјесто Св. Василија Острошког. У Бубањама је живо предање да су свештеници из братства Бубања путовали и школовали се у Русији. Сада је јасно и ским су путовали у Русију.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #304 послато: Фебруар 06, 2018, 11:36:04 пре подне »
Ово је можда вредно пажње, јер се први пут (1312/13 године) помиње (у фусноти) катун Бубања: Dragatinus Stanisclavich de Catono Bubane, Millaticus nepos de Bubagna, и већ знани Laurentio de Bubagna. Питање је, где му је локација?



Поштовани господине Бубања,

Сећам се наше преписке од пре неколико година.
Што се тиче Вашег конкретног питања, у раду професора Војеа ради се о задужењима влашких скупина зарад кредитне трговине. Власи су позајмљивали новац у Дубровнику, улагали га у трговачке послове, а затим враћали дуг зајмодавцима. У фусноти 4 се (през)име Бубања јавља у два различита контекста. Прво се помиње, као један од влаха који се задужио, извесни Милатко, унук (или, мање вероватно, братанац) Бубање. Делује да је овде Бубања лично име појединца. Са друге стране, Лаврентије (Ловро) Бубања је, очито, неки дубровачки властелин од кога су други власи узели новац. Да се ради о племићу сведочи и одредница "de Bubagna" тј. "од (рода) Бубања". Њему су овде зајмопримци били дужни платити 21 перпер (што је обрачунска јединица - то би, угрубо било упола мање када се прерачуна у дукате). Нема назнака да Милатко и Ловро имају икакве везе један са другим. Први је влах и зајмопримац, а други дубровачки племић и зајмодавац. Преклапање (през)имена је, рекао бих, случајно.
Драго ми је што Вам је дефтер о разграничењу из 1701. помогао у истраживањима. То је одличан извор и штета што је помало слабије приређен (постоје непрочитана места у издању). Но, и даље се ради о врло корисној публикацији.

      Срдачан поздрав.

     Невен Исаиловић

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #305 послато: Фебруар 07, 2018, 03:33:20 поподне »
Поштовани господине Бубања,

Дакле, имена су: Милатко, унук Бубање; Липослав, брат Данила Поповића; Братослав Манујевић (ово презиме је необично, можда је то нека варијација презимена које потиче од имена Манојло); Драгатин Станиславић из катуна Бубање - дужни су да плате задужење од 6 перпера и 7 гроша. Уколико је Воје све добро прочитао из изворника, то би требало да буде потпун превод. Да ли је овај Драгатин заправо Драгутин, тешко је рећи. У то време су постојала нека данас необична имена. Што се тиче Данила Поповића, он није поп, али је врло лако могао бити син попа. Наиме, презимена су, у оно време, углавном била патронимици (дакле, презиме се творило од очевог имена), па би "Данило Поповић" могло значити "Данило, син попа". Како се ради о подручју које тада припада Србији, а не Босни, готово је извесно да се радило о православцима, без обзира на то што је реч о влашкој скупини. Но, то се не може знати са 100% поуздања јер термин "поп" није био необичан ни за католике.

Срдачан поздрав.

Невен Исаиловић

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #306 послато: Фебруар 08, 2018, 08:19:54 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #307 послато: Фебруар 12, 2018, 01:41:58 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #308 послато: Фебруар 12, 2018, 09:36:27 поподне »


Остаци Варине цркве у Крушевици. На темељима цркве Турци су сазидали шталу. Црква је била удаљена око километар од Шурковића и 500 метара од Градине. На локалитету Варина црква налази се праисторијска Илирска гомила. На Градини се виде остаци античког мозаика. У Врановићима, у Грбљу, гдје су се населили Бубање из Бубања постоји и Варина црква. Ту је и гробље ове гране Бубања.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #309 послато: Фебруар 22, 2018, 05:17:36 поподне »
У попису Херцеговине из 1700. године, у селу  Горња и Доња Крушевица се спомиње Јурко?/Божко Бубања. А село Крушевица се налази сјеверно источно од Дубљана(преко брда).

Poštovani gospodine Bubanja,

što se tiče čitanja ligature imena koje Vas zanima,mogu Vam reći sljedeće:
Sva tri imena (Jurko, Božko, Šurko), pišu se  skoro istom ligaturom. Međutim, kako u arapskom sistemu slova postoje još i tačke kod određenih slova, onda se čitanje mijenja.Recimo,slovo "j" u tom sistemu se označava sa dvije tačke ispod crte slova, dok slovo "b" ima samo jednu tačku, isto ispod. Dakle, ako pisar ne stavi tačke, čovjek se mora opredijeliti ili za ime koje se češće susreće, ili da stavi obje varijante. Što se tiče ligature Šurko, u nekoj nategnutoj varijanti moglo bi se reći da bi osnovna ligatura mogla izgledati barem slično, jer se u ovom slučaju stavljaju tri tačke iznad crte početnog slova, s tim što bi ta crta morala da bude izduženija u odnosu na već spomenuta slova.
Dakle, ne znam jesam li uspjela da Vam bar djelimično prikažem problem koji se javlja kad pisar ne stavi dijakritične tačke. To se izostavljanje najčešće dešava kod jako poznatih termina, imena i sl, gdje skoro i ne postoji migućnost da se pogriješi.
Što se tiče imena koja Vas zanimaju, mislim da bi se ovdje 90% radilo o imenu Jurko, jer je u govoru sigurno već došlo do fonetske promjene u imenu Božko, pa bi pisar vjerovatno to i napisao kao Boško. Mislim da je najmanja mogućnost da se radi o imenu Šurko, jer se ligatura za to ime ipak razlikuje u početnoj dužini linije slova, a kako ime vjerovatno nije ni bilo često, pisar bi sigurno stavio i tačke. Tako su oni radili kad bi smatrali da je termin ili ime manje poznato.

Nadam se da sam bar djelimično objasnila, a Vi se slobodno javite ako šta još mogu pomoći.

Puno pozdrava,

F. Hafizović

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #310 послато: Фебруар 23, 2018, 08:02:12 поподне »
Poštovani gospodine Bubanja,

što se tiče čitanja ligature imena koje Vas zanima,mogu Vam reći sljedeće:
Sva tri imena (Jurko, Božko, Šurko), pišu se  skoro istom ligaturom. Međutim, kako u arapskom sistemu slova postoje još i tačke kod određenih slova, onda se čitanje mijenja.Recimo,slovo "j" u tom sistemu se označava sa dvije tačke ispod crte slova, dok slovo "b" ima samo jednu tačku, isto ispod. Dakle, ako pisar ne stavi tačke, čovjek se mora opredijeliti ili za ime koje se češće susreće, ili da stavi obje varijante. Što se tiče ligature Šurko, u nekoj nategnutoj varijanti moglo bi se reći da bi osnovna ligatura mogla izgledati barem slično, jer se u ovom slučaju stavljaju tri tačke iznad crte početnog slova, s tim što bi ta crta morala da bude izduženija u odnosu na već spomenuta slova.
Dakle, ne znam jesam li uspjela da Vam bar djelimično prikažem problem koji se javlja kad pisar ne stavi dijakritične tačke. To se izostavljanje najčešće dešava kod jako poznatih termina, imena i sl, gdje skoro i ne postoji migućnost da se pogriješi.
Što se tiče imena koja Vas zanimaju, mislim da bi se ovdje 90% radilo o imenu Jurko, jer je u govoru sigurno već došlo do fonetske promjene u imenu Božko, pa bi pisar vjerovatno to i napisao kao Boško. Mislim da je najmanja mogućnost da se radi o imenu Šurko, jer se ligatura za to ime ipak razlikuje u početnoj dužini linije slova, a kako ime vjerovatno nije ni bilo često, pisar bi sigurno stavio i tačke. Tako su oni radili kad bi smatrali da je termin ili ime manje poznato.

Nadam se da sam bar djelimično objasnila, a Vi se slobodno javite ako šta još mogu pomoći.

Puno pozdrava,

F. Hafizović

Пошовани г. Бубања

Ово што је г-ђа Фазилета Хафизовић написала, свакако, са палеографског становишта, стоји. У то ја, као познавалац ћириличке палеографије, не могу улазити.
Можда је корисно да Вас обавјестим да је лично име Јурко веома, веома често на надгробним споменицима средњег вијека, а можда најчешће управо у простору Неум-Столац. Љубиње јесте веома близу тој регији која је препуна крајње репрезентативних некропола и најбогатија ћириличким натписима. Многе међу њима сам и ја открио. На пр.: веома је значајан споменик жупана Јуроја у селу Крушеву крај Стоца. То је један од разлога што ја често подвлачим чињеницу историјско-културолошке цјеловитости и јединства те регије укључујући територију Љубиња. Ја сам увјерен и етничке. Међу свим сусједним општинским територијама нема ни једне која се по броју натписа може поредити са Љубињем.
Моје скромно мишљење је да је потребно посматрати овакве појаве и на један други начин. Дешавало се да наш српски народ у својим помјерањима, с временом, искриви имена. Такође, јако, јако често се дешавало да и током узраслог 18. вијека наше фамилије тек формирају презимена - патрониме који сјећају на припадника фамилијарне линије који је учинио посебне заслуге, то јест, расчлањују-фрагментују родовско име.
Ја вјерујем да овдје у Крушевици може бити у питању име Шурко, па чак и Ђурко-Ђуро. За Вас је од највећег значаја појава имена села које одговара упамћеном имену претка, уз својеврсну надградњу у низу имена Ваше развојне линије.
Код Срба је усмена традиција посве прецизна, само не постоји могућност одређивања појава и догађаја у временској љествици. Овај податак из пописа Ф. Хафизовић управо то омогућава.
Сутра ћу прегледати преостале три некрополе у Крушевици. Јављам се.

Пуно поздрава

Горан Комар

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #311 послато: Фебруар 23, 2018, 09:32:38 поподне »
^^^^ ако сам добро разумео како је написано, то може бити и "Борко"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #312 послато: Фебруар 23, 2018, 10:02:31 поподне »
^^^^ ако сам добро разумео како је написано, то може бити и "Борко"

Хафизовићка мисли да је 90% Јурко, а ја мислим да је Шурко.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #313 послато: Фебруар 24, 2018, 11:26:04 пре подне »


Поштовани господине Бубања,

Стари гробови су покривани тешким каменим плочама. Да остану као трајно обиљежје гроба. Наваљивање камена на гробницу је пракса која постоји широм свијета, па ево и код нас. Након страдања и погреба нашег Господа Исуса Христа, каже се како је на његову гробницу наваљен тешки камен. Додуше, јеврејске гробнице тога времена, нарочито знатнијих људи, какав је био Јосиф који је сахранио Господа у своју гробницу, биле су усјечене у камену, нису копане у земљу.

У сваком случају, камење је древни начин обиљежавања гробова. На некима су урезивани крстови или иницијали или имена покојника. Данас су већином вертикално постављени, али и даље је на гробљима скоро па неизоставно камена плоча и хоризонтално постављена преко гроба.

Свако Вам добро од Бога,

Игор Балабан, презвитер

Цетиње

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #314 послато: Март 31, 2018, 11:25:19 пре подне »
Занимљива напомена:

Lenka Blehova Čelebić, Hrišćanstvo u Boki 1200 — 1500, Kotorski distrikt, Istorijski institut C.G., Podgorica, 2006. str. 109.

U samostan (Kotorski distrikt) ponekada su stupali ljudi ili žene koji su iza sebe ostavljali dio života, kao fra Bernard iz dominikanskog reda koji se prije zaređenja zvao Lorenco Bubanja, sin Ostoje. Godine 1468. pominje se njegovo ime u vezi s naplatom nekog duga od 17 perpera. (Которски архив, Судско-нотарски списи XIII, 692, I. III 1468.)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #315 послато: Март 31, 2018, 09:15:07 поподне »
Занимљива напомена:

Lenka Blehova Čelebić, Hrišćanstvo u Boki 1200 — 1500, Kotorski distrikt, Istorijski institut C.G., Podgorica, 2006. str. 109.

U samostan (Kotorski distrikt) ponekada su stupali ljudi ili žene koji su iza sebe ostavljali dio života, kao fra Bernard iz dominikanskog reda koji se prije zaređenja zvao Lorenco Bubanja, sin Ostoje. Godine 1468. pominje se njegovo ime u vezi s naplatom nekog duga od 17 perpera. (Которски архив, Судско-нотарски списи XIII, 692, I. III 1468.)

Чуј, фра Бернард из доминиканског реда. Ма немере бит ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #316 послато: Април 01, 2018, 08:17:21 поподне »
Није то било давно. Војислав Бубања у  Монографији: Бубање село и родослов, Београд, 1996, у  напомени  на стр.22. само каже:" У селу је сачувано сјећање да су прије двјеста година два брата побјегла "на море". Један је остао у Грбљу (село Врановић) а други је отишао у Далмацију - околина Книна".

Горан Комар, Херцегновски ћирилични пописи (1750 – 1826), Херцег Нови, 2011. стр. 83.

       У ноти из 1763. за Петра Вуковог је записано да је имао породицу од 4 а Божо од 7 душа. У ноти из 1771. Петар је имао 3 а Божо Јовов 6 душа у породици.

Нота од Баошића 1772.               Нота од Баошића 1789.        Нота од Баошића 1792.            Нота од Баошића 1798.
         
Божо Јовов Бубања, душа  6    Божо Јовов Бубања, душа 5    Божо Јовов Бубања, душа 5        Божо Јовов Бубања, душа 5
Петар Вуков Бубања, душа 2    Јане Петра Бубања, душа 2    Јане Петра Бубања, душа 2        Јане Петра Бубања, душа 2

У матици, у селу Бубање, сачувано је сјећање да су два брата убили турског пашу и да су морали да бјеже у Млетке. Један се звао Божо а други Петар. Та прича казује да су се они населили у Баошићима, који су били под млетачком управом. Петров син Никола је, након извјесног времена, продужио даље, јер му је у селу било тијесно, па је поред морске обале стигао до Книна. Бубоње су ми рекли да су на старим аустроугарским картама гледали, да за назив засеока гдје живе Бубоње, пише Бубање. (Честа се презиме Бубања замјењује са Бубоња; за породицу Милисава Бубање из Међана, матичар је грешком уписано презиме Бубоња.)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #317 послато: Април 02, 2018, 02:18:37 пре подне »


...У матици, у селу Бубање, сачувано је сјећање да су два брата убили турског пашу и да су морали да бјеже у Млетке....

Ранко, роде мој, да су Бубање убиле пашу то би писала историја. У то вријеме, а ни прије ни касније, ниједан паша није живио у Бихору. Хајдарпашић је презиме а не титула !
Ја не видим ништа лоше у чињеници да су моји преци били Србљаци. Напротив !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #318 послато: Април 02, 2018, 07:17:19 пре подне »
Татјана Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571, Историјски институт, Београд, 2010. стр. 445.

Опширни попис Призренског санџака из 1571. године

Нахија Бихор

Село Качмор, припада Бихору (данас село Бубање)

Баштина Рајко држи је Хусејин б. Муса; баштина Марко Петак држи је Мустафа б. Насух из села Бешан ; баштина Никољ држе је Јусуф и Мустафа б. Бали; баштина Мустафа држе је становници села; баштина Вучета у рукама становника села; Вукоје Вукас; Јанко Вукоје; баштина Раденко држи је Радоња.

Кућа и баштина       8      
      
Приход   
   
   испенџа                                                                                                                          200
   пшеница товара         4                                                                                                200
   јечам товара               5                                                                                                120
   мешаница товара       9                                                                                                180
   траварина                                                                                                                       40
   ресум на повртњак                                                                                                         16
   ресум на дрва                                                                                                                  16
   ресум на чување шума                                                                                                    16
   свињарина                                                                                                                         4
   ушур од лана                                                                                                                    8
   ушур од кошница                                                                                                            12
   надокнада за сено                                                                                                           15
   хаса земин                        1                                                                                              20
   нијабет, младарина,
тапија на земин и друго                                                                                                     40
                                                                                                                                               
                                                                                              Укупно акчи:                       887

(курс је био: 60 акчи се мијењало за 1 златник)

(Качмор је заселак у Бубањама)

Poštovani Ranko,

b. je skraćenica od bin što znači sin. Husejin b. Musa–Husejin sin Muse, Mustafa b. Nasuh–Mustafa sin Nasuha. U rečniku termina imate objašnjenje za svaku poresku stavku. Neko opširnije objašnjenje zahtevalo bi dužu elaboraciju i poređenje sa podacima iz drugih godina kada je takođe vršen popis: 1518, 1548 i 1591. Za to ćete ipak morati sačekati knjigu o Bihoru koju planiram da završim do kraja ove godine.

Srdačan pozdrav

Tatjana Katić

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #319 послато: Април 02, 2018, 08:04:52 пре подне »
Ранко, роде мој, да су Бубање убиле пашу то би писала историја. У то вријеме, а ни прије ни касније, ниједан паша није живио у Бихору. Хајдарпашић је презиме а не титула !
Ја не видим ништа лоше у чињеници да су моји преци били Србљаци. Напротив !

Хакија Авдић, Пaше и бегови Бихора, интернет верзија.

У Бихору су упамћени Сахил паша, Хајдар паша, Мехмед Ћор паша, а да ли је било и других, из за сада познатих докумената се не види.

Видјећемо, мада то није ни битно. Важно би ми било да је тема мога рада ова коју описује Авдић.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #320 послато: Април 02, 2018, 04:04:41 поподне »
Za to ćete ipak morati sačekati knjigu o Bihoru koju planiram da završim do kraja ove godine.
Srdačan pozdrav
Tatjana Katić

Ранко, можеш ли се распитат када ће тачно ова књига бити у продаји ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #321 послато: Април 04, 2018, 12:18:30 поподне »
У Голубићу код Книна је постојало презиме Бубоња, крсна слава им је Никољдан.

Накићеновић за Бубоње из Голубића наводи да су дошли из Босне у 16-ом веку https://sr.wikisource.org/sr/Книнска_крајина#3._ГОЛУБИЋ

Тестирани Бубоња из Голубића је I2-PH908 (под бројем 25) https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS
« Последња измена: Април 04, 2018, 12:22:55 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #322 послато: Април 04, 2018, 12:28:59 поподне »
У Голубићу код Книна је постојало презиме Бубоња, крсна слава им је Никољдан.

Накићеновић за Бубоње из Голубића наводи да су дошли из Босне у 16-ом веку https://sr.wikisource.org/sr/Книнска_крајина#3._ГОЛУБИЋ

Тестирани Бубоња из Голубића је I2-PH908 (под бројем 25) https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

Грешка приликом писања. Дошли су из Босне у 17-ом веку.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #323 послато: Април 04, 2018, 07:40:14 поподне »
У Голубићу код Книна је постојало презиме Бубоња, крсна слава им је Никољдан.

Накићеновић за Бубоње из Голубића наводи да су дошли из Босне у 16-ом веку https://sr.wikisource.org/sr/Книнска_крајина#3._ГОЛУБИЋ

Тестирани Бубоња из Голубића је I2-PH908 (под бројем 25) https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

Ни Бубање ни Бубоње нису урадили СНП тест да би се могло тврдити која су грана динараца !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #324 послато: Април 04, 2018, 08:09:55 поподне »
Ни Бубање ни Бубоње нису урадили СНП тест да би се могло тврдити која су грана динараца !

Бубоње су наши рођаци, њихов родослов се налази и у монографији коју је написао Војислав Бубања а и ја. Нема ту ништа спорно.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #325 послато: Април 04, 2018, 08:20:32 поподне »
Бубоње су наши рођаци, њихов родослов се налази и у монографији коју је написао Војислав Бубања а и ја. Нема ту ништа спорно.

Бубоње славе Никољдан.  Знаш ли код кога је дошло до промене крсне славе?

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #326 послато: Април 04, 2018, 08:20:56 поподне »
Бубоње су наши рођаци, њихов родослов се налази и у монографији коју је написао Војислав Бубања а и ја. Нема ту ништа спорно.

Није то спорно, спорна је хаплогрупа  I2-PH908 ! Што још то не одрадите за нове генерације.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #327 послато: Април 04, 2018, 08:27:35 поподне »
Бубоње славе Никољдан.  Знаш ли код кога је дошло до промене крсне славе?

Њихов предак Вук се из Бубања одселио у Баошиће код Херцег Новог. У Баошићима већина родова слави Никољдан, а то је слава и Баошића. Тамо је и дошло до промјене славе. Из Баошића се Вуков унук Никола доселио у Голубић, гдје је добио 3 сина.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #328 послато: Април 04, 2018, 08:32:19 поподне »
Њихов предак Вук се из Бубања одселио у Баошиће код Херцег Новог. У Баошићима већина родова слави Никољдан, а то је слава и Баошића. Тамо је и дошло до промјене славе. Из Баошића се Вуков унук Никола доселио у Голубић, гдје је добио 3 сина.

Значи оно што је записао Накићеновић да су дошли у Голубић из Босне није тачно? 
Или су можда из Баошића прво отишли у Босну, па онда из Босне у Голубић.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #329 послато: Април 04, 2018, 08:43:08 поподне »
Значи оно што је записао Накићеновић да су дошли у Голубић из Босне није тачно? 
Или су можда из Баошића прво отишли у Босну, па онда из Босне у Голубић.

Код Накићеновића је спорна година досељења. Наиме Накићеновић је записао да су се Бубоње у Голубић доселили у 17. вијеку. Међутим у дефтеру из 1701. нема их уписане у Голубићу. Друго и на основу родословних листа види се да се ту ради о крају 18. вијека, а што потврђују и ноте о соли у Баошићима. Ми мислимо да су се они након укидања Млетачке републике, поред мора упутили према Далмацији. Изгледа да је то била нека већа скупина људи и да се Никола код Шибеника одвојио и отишао према Книну. Када се обрађује много родова, као што је урадио Накићеновић у Книнској крајини, грешке су могуће. 

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #330 послато: Април 04, 2018, 08:46:25 поподне »
Није то спорно, спорна је хаплогрупа  I2-PH908 ! Што још то не одрадите за нове генерације.

Ја не видим шта је спорно у нашој хаплогрупи. Ту је шта је. Чак сам поносан на своју хаплогру.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #331 послато: Април 04, 2018, 08:51:36 поподне »
Код Накићеновића је спорна година досељења. Наиме Накићеновић је записао да су се Бубоње у Голубић доселили у 17. вијеку. Међутим у дефтеру из 1701. нема их уписане у Голубићу. Друго и на основу родословних листа види се да се ту ради о крају 18. вијека, а што потврђују и ноте о соли у Баошићима. Ми мислимо да су се они након укидања Млетачке републике, поред мора упутили према Далмацији. Изгледа да је то била нека већа скупина људи и да се Никола код Шибеника одвојио и отишао према Книну. Када се обрађује много родова, као што је урадио Накићеновић у Книнској крајини, грешке су могуће.

Накићеновић је очигледно погрешио.
Има код њега још грешака.  Нпр. за већину родова из Плавна је написао да су дошли из Босне у 16-ом веку. Већина плавањаских родова јесте дошла из Босне (из Бјелајског поља код Босанског Петровца) али не у 16-ом веку него крајем 17-ог века, тачније 1692 године.

Бубоње онда спадају међу млађе родове у Книнској Крајини. У 18-ом веку, а поготово у другој половини је било мало досељавања у Книнску Крајину.  Задњи велики талас досељавања у Книнску Крајину је био крајем 17-ог века, а у 18-ом веку су долазиле само поједине породице али није било већих сеоба.
« Последња измена: Април 04, 2018, 08:58:29 поподне Свевлад »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #332 послато: Април 04, 2018, 08:55:07 поподне »
Накићеновић је очигледбо погрешио.
Има код њега још грешака.  Нпр. за већину родова из Плавна је написао да су дошли из Босне у 16-ом веку. Већина плавањаских родова јесте дошла из Босне (из Бјелајског поља код Босанског петровца) али не у 16-ом веку него крајем 17-ог века, тачније 1692 године.

Бубоње онда спадају међу млађе родове у Книнској Крајини. У 18-ом веку, а поготово у другој половини је било мало досељавања у Книнску Крајину.  Задњи велики талас досељавања у Книнску Крајину је био крајем 17-ог века, а у 18-ом веку су долазиле само поједине породице али није било већих сеоба.

Тако је. Слажем се са твојим наводима.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #333 послато: Април 06, 2018, 08:56:12 поподне »


Тврдош, најпознатији манастир у Херцеговини.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #334 послато: Април 17, 2018, 12:54:58 поподне »
Poštovani gospodine Bubanja,
 
Ne znam jesam li Vam rekla da u XVIII stoljeću više nema popisa tipa na koji smo navikli iz prethodnih stoljeća. Nije da ih nema nikako, ali sad je stanovništvo popisivano parcijalno, prema obavezama određene grupe prema vlasti, bilo da se radi o nekom porezu, pogotovo  novom, bilo da je to popis vojnih ili vojsci pomoćnih redova, i tome slično. Mi u Institutu nemamo ništa od toga, znate i sami da nam je sve zapaljeno,ali trebalo bi pogledati kataloge Osmanskog arhiva  Predsjedništva vlade u Istanbulu. Ja ih lično još nisam vidjela, ali oni su, koliko sam čula, dostupni i i na osnovu tih kataloga mislim da biste mogli naći mnogo toga.
Osim navedenog, pretpostavljam da Vam je poznat rad  kolegice Tatjane Katić iz Istorijskog instituta u Beogradu, sigurno znate da je objavila defter Prizrenskog sandžaka iz XVI stoljeća, ali mislim da ona svakako ima još puno podataka, ako ništa,zna šta sve postoji od izvora za taj kraj. Koliko sam je ja upoznala,kolegica Tatjana je vrlo prijatna i pristupačna mlada osoba, vjerujem da će Vam pomoći.

Puno pozdrava,

F. Hafizović

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #335 послато: Мај 03, 2018, 08:06:49 поподне »
Према ономе што ја знам и што сам успио да прикупим од предања Бубање воде поријекло од средњевјековних херцеговачких Војиновића. Наше гробље у Бубањама нема тако старих споменика на којима је уклесан грб. Наиме, Бубање су од Турака ослобођене тек 1912. и није било могуће да праве нека значајнија споменичка обележја. Тачно је да је и мене интересовало значење презимена Бубања и у слободном преводу са турског оно значи: То је моје. О томе има и једно предање како смо добили то презиме. Према мојим истраживањима наш предак Трипко Гуриш је рођен око 1670. године, а његов син Петроније-Петар са својом женом Недом Михаиловић (Брауновић) су родоначелници братства Бубања. Владимир Мошин, Ћирилски рукописи манастира Морача, ИЗ XIII, 3, 1960. Титоград, стр. 560.
На маргини листа, у јеванђељу из манастира Мораче, записано је: ''Да се зна када приде монахъ Василие от села Ђурђевине у манастиръ Морачу те за свою душу приложи Шипракъ до ниже села и тому бише сведоци Симонъ Воиновићъ и Раичъ Лешнанъ и Лазо Осречанинъ и Радивое Рвнјанинъ въ лето ., зсле. при игумену еромонаху кир Луци. (7239, тј. 1731 г.)''. Наш родоначелник Петроније имао је брата Симона (имао је и браћу Марка - Шаботићи, Антонија - Гурешићи, Јована - Карађорђевићи, Митра, Радака и сестру Живану (Жижу) - Жижићи). Овај запис по мени потврђује предање да смо потомци Војиновића. Е сада, ако би се потврдило да су савремени Бубање потомци дубровачких Бубања то би значило да су и херцеговачки Војиновићи заправо потомци дубровачких Бубања. Иначе, занимљиво је да данас на простору екс Југославије постоји само једно братство Бубања, да смо сви рођаци и да имамо изузетно очувану генеалогију. Сваки Бубања било гдје да живи, може да се пронађе у родослову. Због неколико догађаја Бубање славе: св. Алимпија столпника, св. Николу, св. Петку и Цвијети, али су сви Бубање славили св. Алимпија, заједничка преслава је св. цар Константин и царица Јелена. Неколико породица је промијенило презиме у Митровић, Радовић, Гутић, Грбић, Грбовић и Вељовић. Све ове породице знају да су од Бубања а и ми их имамо у родослову.
Вас бих госпођо Маргита замолио ако имате грб дубровачких Бубања да га објавите. За сада ми баштинимо грб Војиновића.

Када је у питању поријекло Бубања, овдје сам се поштено испромашивао. Тако је то када се човјек ослања на такозвана предања.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #336 послато: Мај 14, 2018, 06:22:32 поподне »
Занимљива напомена:

Lenka Blehova Čelebić, Hrišćanstvo u Boki 1200 — 1500, Kotorski distrikt, Istorijski institut C.G., Podgorica, 2006. str. 109.

U samostan (Kotorski distrikt) ponekada su stupali ljudi ili žene koji su iza sebe ostavljali dio života, kao fra Bernard iz dominikanskog reda koji se prije zaređenja zvao Lorenco Bubanja, sin Ostoje. Godine 1468. pominje se njegovo ime u vezi s naplatom nekog duga od 17 perpera. (Которски архив, Судско-нотарски списи XIII, 692, I. III 1468.)

Lenka Blehova Čelebić, Hrišćan. u Boki 1200 — 1500, Kotorski distrikt, Ist. inst. C.G., Podgorica, 2006. str. 109.

U samostan (Kotorski distrikt) ponekada su stupali ljudi ili žene koji su iza sebe ostavljali dio života, kao fra Bernard iz dominikanskog reda koji se prije zaređenja zvao Lorenco Bubanja, sin Ostoje. Godine 1468. pominje se njegovo ime u vezi s naplatom nekog duga od 17 perpera. (Которски архив, Судско-нотарски списи XIII, 692, I. III 1468.)

У тексту стоји да је сер Никола Бубанић из Котора својевољно пристао да плати 17 которских перпера сер Ивану и Никши де Марко (нисам сигуран за ово "де Марко" – замрљано је и ситно) и сер Дамјану Нигру јер су били повјереници у име доминиканца Бернарда, доминиканског фратра, који се у световном животу звао Лоренцо (Ловро, Laurentius), а био је син сер Остоје (и то име је нечитко написано, али рекао бих да пише Hostoie, а не Hopoie што не би имало ни смисла) Бубанића из Котора. Даљи текст утврђује рокове и начин исплате тог дуга. На основу документа не може се утврдити у ком су родбинском односу наведени Никола и Ловро–Бернард Бубанић или Бубањић. Не пише Бубања (оригинал гласи Bubanich), али је презиме очито потекло од претка – Бубане или, вјероватније, Бубање.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #337 послато: Мај 29, 2018, 09:45:13 поподне »


Попис села и земаља санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године

Нахија Љубиње

Село Горња и Доња Крушевица гдје је уписан мој предак Шурко Бубања.

Копија обезбијеђена захваљујући Фазилети Хафизовић.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #338 послато: Мај 29, 2018, 10:16:20 поподне »
Ако је то ово име што је скроз десно у средњој висини, то по мени нема теорије да је "Шурко".

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #339 послато: Мај 29, 2018, 10:22:50 поподне »
може бити Јурко или Борко

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #340 послато: Мај 29, 2018, 10:26:27 поподне »
Ако је то ово име што је скроз десно у средњој висини, то по мени нема теорије да је "Шурко".

Ђорђо баш ми је драго да си се јавио. У нашем родослову ради се о Шурку.

Ево шта ми је одговорила Татјана Катић.

Moguće da prilikom prepisivanja podataka prikupljenih na terenu, pisar-prepisivač u brzini, slovo š na početku zameni sa b/j. S obzirom da se dijakritičke tačke ne pišu, razlikа između š i druga dva slova je samo u dužini poteza a to se da lako prevideti. Tu vrstu grešaka u defterima često srećem. Da rezimiram, moguće da je ovo Šurko (ako odgovara vremenski period kada je živeo). Kako je napisano može da se čita samo Borko ili Jurko. Prezime nije sporno.

   Tatjana Katić

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #341 послато: Мај 31, 2018, 09:07:02 поподне »
може бити Јурко или Борко

Прво: без обзира што је писар тако написао да се чита као Јурко, човјек се звао Шурко. Доказ за то је што му је и унук носио име Шурко и у родослову Бубања читава група огранака (трбуха) се назива Шурковићи. У Крушевици постоји и заселак који се зове Шурковићи. Да је име било често у Херцеговини може да се погледа и у Дигиталној библиотеци.
Друго: и данас држава на овим нашим просторима није у стању, и поред свих технолошки достигнућа, да направи квалитетну пореску евиденцију. Познато је колико приговора има и на валидност бирачких спискова. Дакле, очекује се да је оно што је писар написао прије 317 година, буде апслутно тачно, што је наравно нерално. Сви знамо да се приликом преписивања странице текта појави бар десетак словних грешака. Ко зна колико је људи радило на препису теренских података за дефтер из 1701. г.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #342 послато: Јануар 08, 2019, 09:44:54 поподне »
Ево стиже и овај тест. Као што смо и без њега претпоставили.

YSEQ DNA Shop
------------------------------------------------------
Order Number: 38998
Detailed Invoice: https://www.yseq.net/account_history_info.php?order_id=38998
Date Ordered: Tuesday 23 October, 2018

The comments for your order are

Your results (YSEQ ID 17308) have been posted:
https://www.yseq.net/alleles.php

Quick results summary:
PH908 T+



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #343 послато: Март 20, 2019, 03:32:56 поподне »
Да нема Порекла, (рад на линку), било би много компликованије.

https://drive.google.com/file/d/1S06s7QRO8_OM2DBRToJ6oFChxCNOlXRJ/view

Мени се чини да није лоше, шта више ...

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #344 послато: Април 08, 2019, 02:00:51 поподне »
     А који би оно турски паша? што га убише "два брата (Симо и Радивоје).

 Можда је ријеч о Реџеп–паши Шеићу.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #345 послато: Април 11, 2019, 04:17:36 поподне »
Бубања и Шурко припадају најстаријем слоју словенских имена, надимачког поријекла, која су готово ишчезла у касном средњем вијеку. Име Бубања је снажније потврђено на јуж-ном Јадрану (сеоба је вјероватно ишла од Улциња ка западу). Било је неколико властеоских романских породица у Улцињу (Ronçino), Котору, Дубровнику (Bubagna) и Сплиту гдје је Бубања било и лично а касније и родовско име. Јавља се у Дрежници код Мостара, и у Ливну.
Име Бубања би значило да је ријеч о бучној и веселој особи. Бубања означава и јако врело.

Патроним Бубања настане је од надимка Бубо < Будимир, Љубомир и сл. (Бубо > Буб(о)а + ња > Бубања).
Име се обично наслеђивало од ђеда.
Бубања и Шурко су ријетка имена; (шура > шурак > Шурко).

Појава имена Шурко у XVIII вијеку је раритет. Није се то десило случајно.

Ван мреже Miroslav Erić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #346 послато: Јул 02, 2019, 03:27:01 поподне »
U selu Glušci,opština Bogatić postoji deo sela koji se zove Bubanja...Ima spomen obeležje iz drugog svetskog rata (Borcima NOR-a)...ako vam nešto znači...

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #347 послато: Јул 02, 2019, 05:34:33 поподне »
U selu Glušci,opština Bogatić postoji deo sela koji se zove Bubanja...Ima spomen obeležje iz drugog svetskog rata (Borcima NOR-a)...ako vam nešto znači...

Хвала Мирославе. Знам за то. Навео сам тај података у монографији.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #348 послато: Јул 30, 2019, 06:24:14 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #349 послато: Јануар 30, 2021, 08:28:45 пре подне »
Требало би да је истраживање при крају. Ако је то уопште могуће ...

https://drive.google.com/file/d/1c0Ba_WtJ8AAJ_BRogdP6bzY0RwD-EezK/view?fbclid=IwAR1FEZLIUKYWiUktzESD_kxHsAY0ZVBnVhVaSiTrX6REek1vODakDPE7udY

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #350 послато: Септембар 29, 2021, 06:14:42 поподне »
e85 gas station locator

Послије 20 година истраживања.
Да није било ''Порекла'' тешко бих то привео крају.

https://drive.google.com/file/d/1A7Zd3aTh4I9PugRwjjwMZ5li6pe_c54C/view

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #352 послато: Август 28, 2023, 09:18:46 поподне »
Бубање и Бубоње

На 13 маркера се са Бубањама поклапају Бубоње из Голубића код Книна.

13 24 15 11 14–15 13 13 11 31 17 14 19 11 15 17 18 10 30 11 13 23 10

Бубоња припада хаплогрупи I2–PH 908.
И поред сличности презимена са тестираним Бубањом, и исте хаплогрупе, нема баш нарочите блискости, 5 маркера разлике на упоредивих 18.
Но, ако двије фамилије дијели 300–400 година, све је могуће.
Динарик зна прилично да измутира само у неколико генерација.
Ово се може сазнати само детаљним СНП тестирањим типа Биг Ипсилон.
Бубоња има нешто рјеђу вриједност на маркеру 437 – 14.
Због те вриједности, интриганто је и занимљиво не толико далеко поклапање с Дашићем из Шекулара код Берана  (4 маркера разлике на 23).

Бубоње су уско локализоване у Голубићу, гдје је презиме и настало.
Нема других Бубоња сем ових у Голубићу, и исељених из тог мјеста.
Поп Сава Накићеновић је сматрао да су се доселили у XVII вијеку.
Турци су 1701. године пописали Голубић, али тада нијесу затекли и Бубоње.
Документом из 1737. године потврђена је веза између Бубања и Бубоња.
У Попису посједника земљишта за Голубић, спомиње се Павиша Бубоња.
Млечанин Pietro Cigni је 1737. године презиме Бубања записао као Бубоња.
Дакле, није спорно да је један дио Срба у Крајину дошао из Црне Горе, а видјели смо да у појединим случајевима има и пренесених презимена. 


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #353 послато: Август 28, 2023, 10:30:59 поподне »
Не бих да кварим угођај, али мислим да немате никакве везе.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #354 послато: Август 28, 2023, 10:48:55 поподне »
Не бих да кварим угођај, али мислим да немате никакве везе.

Нијеси у посједу остатка информација.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #355 послато: Септембар 06, 2023, 01:02:19 поподне »


Бубоње су уско локализоване у Голубићу, гдје је презиме и настало.
Нема других Бубоња сем ових у Голубићу, и исељених из тог мјеста.
Поп Сава Накићеновић је сматрао да су се доселили у XVII вијеку.
Турци су 1701. године пописали Голубић, али тада нијесу затекли и Бубоње.
Документом из 1737. године потврђена је веза између Бубања и Бубоња.
У Попису посједника земљишта за Голубић, спомиње се Павиша Бубања.
Млечанин Pietro Cigni је 1737. године записао Бубања, грешка је настала каснија.
 Познато је да се дио Срба у Крајину доселио из Црне Горе, а да у појединим случајевима има и пренесених презимена као у овом случају. 


Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #356 послато: Септембар 06, 2023, 01:28:41 поподне »


Бубоње су уско локализоване у Голубићу, гдје је презиме и настало.
Нема других Бубоња сем ових у Голубићу, и исељених из тог мјеста.
Поп Сава Накићеновић је сматрао да су се доселили у XVII вијеку.
Турци су 1701. године пописали Голубић, али тада нијесу затекли и Бубоње.
Документом из 1737. године потврђена је веза између Бубања и Бубоња.
У Попису посједника земљишта за Голубић, спомиње се Павиша Бубања.
Млечанин Pietro Cigni је 1737. године записао Бубања, грешка је настала каснија.
 Познато је да се дио Срба у Крајину доселио из Црне Горе, а да у појединим случајевима има и пренесених презимена као у овом случају.
Ваш је узорак код Yseq-a у Берлину, пошто вам није одређена нижа грана од PH908 ваљало би да наручите панел да би вам они пронашли најмлађу могућу грану. Кад то обавите онда нађете Бубоње из Голубића и проверите га на ту нађену грану и то би било то. То би вам било укупно око 100€ што се тиче финансија, већи је посао наћи Бубоњу и приволети га на пристанак.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #357 послато: Септембар 06, 2023, 02:00:53 поподне »
Ваш је узорак код Yseq-a у Берлину, пошто вам није одређена нижа грана од PH908 ваљало би да наручите панел да би вам они пронашли најмлађу могућу грану. Кад то обавите онда нађете Бубоње из Голубића и проверите га на ту нађену грану и то би било то. То би вам било укупно око 100€ што се тиче финансија, већи је посао наћи Бубоњу и приволети га на пристанак.

Немам намјеру више да се бавим овим.
Задовољан сам постигнутим.
Ипак без докумената сам тест није био довољан.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #358 послато: Септембар 06, 2023, 02:36:06 поподне »
Немам намјеру више да се бавим овим.
Задовољан сам постигнутим.
Ипак без докумената сам тест није био довољан.
Ако је тако онда ништа,да смо здраво😊

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #359 послато: Октобар 04, 2023, 06:33:15 поподне »