Шћепановић, Петковдан, Загарач, раније Братоножићи
Припада хаплогрупи
L1b-M317. Ово је први јавни резултат код нас који припада овој хаплогрупи, која се у малом проценту јавља од Средње Азије и Блиског Истока до Европе. Поседује јако блиска поклапања са групом родова из Херцеговине који још увек нису за објављивање. Шћепановићи припадају великом братству Радмановића из Доњег Загарача.
"Радмановићи живе у Доњем Загарачу. Деле се на два огранка: „Дубрављање“ и „Ђуриће“. Осим главног презимена Радмановић, неки огранци носе и следећа презимена: „Дубрављани“ су: Вујовићи, Ичевићи, Николићи и Пешићи (према Веселину Ђуричковићу, у „Дубрављане“ спадају и Радоњићи), а „Ђурићи“ су: Велимировићи[13], Оташевићи, Милошевићи и њихов огранак Стаматовићи, Ћупићи[14] и
Шћепановићи (према Ђуричковићу, и: Мраковићи, Лазаревићи и Јанковићи). Према предању, братству Радмановића припадају и Беговићи, али ово није поуздано. Могуће је да су они старинци у Загарачу.
Према др Ђуру Вујовићу, „Ђурићи“ су:
Шћепановићи и њихов огранак Беговићи, затим Велимировићи, Оташевићи, Пешовићи (који се деле на Мраковиће, Јанковиће и Лазаревиће), Стаматовићи и Ћупићи. „Дубрављани“ су Пешићи, Николићи, Вујовићи и Радоњићи-Карамани. Осим тога, он Ичевиће не сврстава у Радмановиће, већ посебно братство које је настало од једног потомка Вука Брђанина, који је ту дошао из Никшића, а његово потомство се прибратило „Дубрављанима“.
Према Ердељановићу, Радмановићи су пореклом из Братоножића, са Пелева Бријега, од братства Балевића. Предак или група сродника премешта се најпре у Пипере (где неки остају, и од њих су пиперски Вучинићи и Вукановићи), а затим у Шобајиће у Бјелопавлићима, где узимају за славу Свету Петку. Из Шобајића, због неке крви или разуре, група сродника прелази у Загарач, где део остаје, и од њих су Радмановићи. Према овој верзији порекла Радмановића, сродни су им Вукаловићи у Зубцима у Херцеговини и потомци Вука Брђанин: Звицери у Цуцама, Вујичићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама. Исељење предака Радмановића из Братоножића могло је бити половином 15. столећа, што је у вези са турским освајањем Брда.
Радмановићи славе Свету Петку, а прислужују Никољдан."
https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/