Аутор Тема: Предање о пореклу становништва Соколова - Змијање  (Прочитано 4841 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Предање о пореклу становништва Соколова - Змијање
« послато: Јун 11, 2014, 04:49:32 поподне »
Сабравши сва казивања стараца, може да се сведе на ово. Све породице соколовачке изводе своје поријекло од четворице који су "потекли" од Херцеговине и "пали" на Змијање, и ту им је "закопина".

Имена су им била Љепоје, Рис, Кондија и Штекија. Љепоје је славио ријетку славу, Томиндан, Рис Ђурђевдан, а Кондија и Штекија Никољдан. Изгледа да су Кондија и Штекија једна крв. Све околности говоре да се Рис није доселио него су његове старе затекли Турци кад су заузели Босну. Од Риса су породице Рисовића (око 10 кућа), од Кондије су Кондићи (18 кућа), а од Штекије Штековићи и Савићи (20 кућа). Има их расељених по свој Босанској Крајини.

За Љепоју је везан догађај, и народном пјесмом опјеван, да је живио око Требиња и имао на стотину чељади и кћер љепотицу. Кад је диздар од Удбине поручио да ће доћи по њу, они побију Турке и разбјегну се куд који. Љепоју је било 130 година и био је слијеп. Имао је три сина: Врањеша, Милоша и Божу. Гдје је падао на конак, тражио је од млађих да му донесу и земље и траве; земљу је трао међу прстима и мирисао, а траву жвакао. Наређивао је: "Хајдемо, дјецо, даље!". Кад је пао на конак у Соколово, ту трао земљу и помирисао и жвакао траву, рекао је: "Овдје је трава мљечикава а земља мирише; овдје ћемо, дјецо, да се населимо".

По тим Љепојевим синовима зову се и сада Милошева локва, а гробље Врањешевац. Божо се одселио у Дујаковце и од њега су Божићи. Од Милоша и Врањеша су родови Лакића (18 кућа), Иванића (6 кућа), Араповића (5 кућа) и Кљајића (10 кућа). Они су се толико разродили да се међу се жене и удају.

Ријетка је слава Томиндан (св. апостол Тома). И "томинштака" у Шумадији – од којих су крупне историјске личности државници Љубомир Каљевић и Аћим Чумић, војвода Живојин Мишић и проф. др Тома Живановић – старина је са Херцеговине. Матица племенска "томинштака" је на Херцеговини, негдје око Гацка, гдје су живјели племенским животом и одатле се расељавали на разне стране.

Аутор: Милан Карановић, према причи старца Симе Лакића из Соколова (“Бијеле пчеле” на Змијању, Политика, 1. Мај 1937. године)