Аутор Тема: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ  (Прочитано 10415 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #20 послато: Октобар 10, 2016, 10:49:11 поподне »
Очували су се доста ови називи и код Руса, на пример, заова је золова :), свекрва је свекров итд...неки називи сликовито објашњавају  односе у тим некадашњим заједницама :)

Ово "золова" вуче на неко зло, а "свекров" на неку покровитељку, а код нас "свекрва" пре на неку крв, короту или кривицу  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #21 послато: Октобар 10, 2016, 10:50:52 поподне »
Ово "золова" вуче на неко зло, а "свекров" на неку покровитељку, а код нас "свекрва" пре на неку крв, короту или кривицу  :D
За свекров је исто и код нас и на руском, јер је на руском кров = крв :)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #22 послато: Октобар 10, 2016, 10:52:48 поподне »
Ово "золова" вуче на неко зло, а "свекров" на неку покровитељку, а код нас "свекрва" пре на неку крв, короту или кривицу  :D

заова - зла ова
свекрва - све крива
 ;D :)
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #23 послато: Октобар 10, 2016, 11:45:23 поподне »
заова - зла ова
свекрва - све крива
 ;D :)

Ташта - особа пуна таштине.

Српска лингвистичка пасивна агресија  ;D
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #24 послато: Октобар 11, 2016, 11:06:50 пре подне »
Родбински односи на санскрту (основе):
Отац - Питар
Матер - Матар
Брат - Бхратар
Сестра - Свасар
Кћер (стсл. Дъшти, генитив - Дъштере) - Духитар
Унук - Наптар (Нећак?)
Свекрва - Шьвашьру (мн. - Шьвашьраве)
Свекар - Шьвашьура
Девер - Девар
Јетрва - Јатар

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #25 послато: Октобар 11, 2016, 11:13:15 пре подне »
Ташта - особа пуна таштине.

Српска лингвистичка пасивна агресија  ;D
Негде сам читао да је "ташта" сродна са речју таштина, у том смислу да ташта означава празну жену, тј. жену која више не рађа. Међутим, шта би онда био таст  :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #26 послато: Октобар 12, 2016, 06:11:55 поподне »
На ову тему можда није од вишка консултовати и књигу Јоше Иванишевића, Народни називи родбине и сродбине (Сарајево, 1931). :)



Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #27 послато: Октобар 12, 2016, 06:22:50 поподне »
Родбински односи на санскрту (основе):
Отац - Питар
Матер - Матар
Брат - Бхратар
Сестра - Свасар
Кћер (стсл. Дъшти, генитив - Дъштере) - Духитар
Унук - Наптар (Нећак?)
Свекрва - Шьвашьру (мн. - Шьвашьраве)
Свекар - Шьвашьура
Девер - Девар
Јетрва - Јатар

хехе, данас ја са колегом вишепоменутим Пакистанцем на паузи за кафу, и питам га како се каже девер на Урду језику, каже он, девер...
Био је благо речено изненађен кад сам рекао да је и на нашем језику исто :)

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #28 послато: Октобар 12, 2016, 06:29:59 поподне »
хехе, данас ја са колегом вишепоменутим Пакистанцем на паузи за кафу, и питам га како се каже девер на Урду језику, каже он, девер...
Био је благо речено изненађен кад сам рекао да је и на нашем језику исто :)
Ето директне потврде :), Урду и Санскрт су претпостављам блиски језици, макар по коренима речи.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #29 послато: Октобар 13, 2016, 09:09:35 поподне »
хехе, данас ја са колегом вишепоменутим Пакистанцем на паузи за кафу, и питам га како се каже девер на Урду језику, каже он, девер...
Био је благо речено изненађен кад сам рекао да је и на нашем језику исто :)

Ово ме подсети на један снимак с Јутјуба

https://www.youtube.com/v/ptDVaVlw9m4
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #30 послато: Октобар 13, 2016, 09:59:17 поподне »
Ово ме подсети на један снимак с Јутјуба

https://www.youtube.com/v/ptDVaVlw9m4

Погледах овај снимак, занимљив је. Неке ствари су ми познате, као средњошколац доста ми беше занимљиво читати о тим сличностима између српског и других словенских језика и санскрта. Не треба сметнути са ума ни сличности које германски и романски језици имају са тим старим ИЕ говорима, али они су се ипак стицајем околности више удаљили.

Ипак, ова R1а коју имамо код Словена и код неких каста у Индији, и ове танане и дирљиве речи које имамо заједничке у словенским језицима и у санскрту, за девера, свекра, јетрву, секс (по народски)... Не знам. Све то некако упућује на неки живот који није номадски, нити претерано освајачки, већ на неки мир, неко седелаштво на неком огњишту ("агни") у неким мало топлијим крајевима и долинама плодних великих река...

Али да не сентименталишем, ипак сам ја I2a динарик, кога су племенити Словени покупили у варварској, хладној Европи  ;)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #31 послато: Октобар 13, 2016, 10:41:10 поподне »
Не знам. Све то некако упућује на неки живот који није номадски, нити претерано освајачки, већ на неки мир, неко седелаштво на неком огњишту ("агни") у неким мало топлијим крајевима и долинама плодних великих река...

Па су тако кротки и питоми освојили пола света и наметнули језик 75% човечанства :D

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #32 послато: Октобар 13, 2016, 10:47:25 поподне »
Па су тако кротки и питоми освојили пола света и наметнули језик 75% човечанства :D

 ;D

То су ови што су се раније одвојили од ИЕ скупине. А придружили им се и ови питоми кад им је досадило.

Шалим се, немојте много озбиљно да схватате ово моје претходно писаније.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #33 послато: Октобар 17, 2016, 01:49:01 поподне »
У нашој народној поезији, постоји једна дивна песма "Јетрвица адамско колено", која указује на значај и улогу родбинских веза код Срба.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #34 послато: Октобар 17, 2016, 02:03:16 поподне »
                                                   Jetrvica adamsko koleno                 
Jedna od najlepših narodnih balada u srpskoj narodnoj književnosti je Jetrvica, adamsko koleno. Ova pesma peva o dobroti i plemenitosti koja ne zna za granice kroz slikovite prikaze porodične tradicije i morala. Izdvajanjem pojma adamsko koleno i njegovim povezivanjem sa jetrvom Koviljkom posebno se ističe plemenitost.
Lirsko-epska narodna pesma govori o plemenitoj Koviljki, kojoj njena jetrva Vinka pred smrt predaje svog nejakog sina Mirka. Ona je moli da kada svom sinu Marinku daje hleba bela, njenom Mirku da od hleba korice, kada njenom Marinku sprema košuljicu njenom Mirku zakrpi traljicu, a kada njenog Marinka ponese u crkvu njenog Mirka za ruku povede. Posle svake poruke Vinka dodaje: "Nek se znade da je sirotica, da moj Mirko svoje majke nema!"
Nakon smrti svoje jetrve Vinke, Koviljka odgaja njenog sina bolje nego svog, jer zna kako je biti siroče. Ona hleba daje "prije Mirku nego svom Marinku", košuljicu kroji "prije Mirku nego svom Marinku", a "kad iziđe na sokak međ' druge, njena Mirka na krilo posadi, svog Marinka do sebe na zemlju". Dirnuti ovim njenim ponašanjem ljudi blagosiljaju strinu Koviljku, zbog njene privrženosti porodici.
Koviljka šalje sina i deveričića u carevu vojsku u rat, koji je trajao devet godina. Na početku ovog rata gine njen sin Marinko. Desete godine, kada se rat završio u nedoumici kuda da ide strini ili u beli svet, Mirko se "okrete se svojoj miloj strini", da joj zameni izgubljeno dete. Koviljka i tada, saznavši da je njen sin mrtav, izmirena sa stvarnošću, plačući opet ga poziva u zagrljaj uz reči: "Čedo Mirko, odi bliže strini, ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t' zagrli majka odi, Mirko, da t' zagrli strina!"