Аутор Тема: Предање о Џидовцима(Џидовима)  (Прочитано 2151 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Предање о Џидовцима(Џидовима)
« послато: Новембар 10, 2013, 04:44:11 поподне »
                          158.
ПРЕДАЊЕ О ЏИДОВЦИМА (ЏИДОВИМА)
 
Раде Костадиновић (1930-1987.г) у својим “Црнотравским легендама“ посебно место у својим записима о предањима  је забележио од старих црнотраваца најстарије насељенике овог краја о  људима посебне врсте Џидовима (Џидовцима).
Сматра се да су они били утемељивачи Црне Траве. О њима се мало зна. 
Према запису Раде Костадиновић их описује као људе дивовског раста. То су били веома крупни људи, који су могли дневно прећи и више стотина километара.
Чак се сматра да је у време њиховог живота на овом подручју се није умирало од природне смрти.
Стога су Џидовци  (Џидови) живели по 200 и више година. Били су веома комуникативни, брзо се кретали, те су могли с стоком осванути овде, а говеда, на пример, пасти у Софији или Београду и увече се опет вратити у Црну Траву.
Бесмртност Џидоваца (Џидова) имала је и своју Ахилову пету.
 Раде Костадиновић у својим „црнотравским легендама“ их описује да у њиховој констируцији су недостајали зглобови па их крутост у коленима  стајала живота-ако би се са стоком негед саплели и пали. Тајо сваки пад је усмрћивао Џидовце (Џидове). Сем те смрти за другу смрт нису знали.
Гробови настрадалиј Џидоваца (Џидова) имају дужину 2,5 метара. Тих гробова има на све стране у црнотравском и власотиначком крају. У Црној Трави 60. година 20 века се помињу гробови  Џидоваца (Џидова) на Поповој Чуки, а ови гробови се чувају у село Црвени Брег.
У власотиначком крају до  Џидоваца(Џидова) смо сазнали преко   нљ почетку 21. века у села Доња Ломница у виноград Здравка Стојановића -рођака Стојана Ранђеловића (1944.г) казивача предања о Џидовима.
Тако су причали стари људи Стојановој мајци и оцу, а лично је чуо предање о Џидовима и од своје прабабе у  село Ломница.
Тако Стојан Ранђеловић наводи и место где су сахрањивани, а да је лично видео кости када су ашовима правили виноград.
 Када су риљали ашовима виноград ископавали  су вема високе људске удове, који су били високи преко два метра. Лично се Стојан  уверио у ту причу о „високим људима“ преко два метара висине Џидова-тако су по називу остали у предању у власотиначком крају, док у црнотравском крају имају назив Џидовци.
То место се назива Латинско гробље. Таквих  латинских гробља има у многим селима у власотиначком крају, која су  археолошки остала неистражена . Овако натприродни људи имали су и натприродну моћ, а и гробовима Џидоваца (Џидова) држи се, да се налази богатство равно фараонима.
Стога није редак случај да се на гробове гледа као ризница богатства.
По народном предању Џидовце (Џидове) су сменили Латини.
Као места куда су Латини живели помињу се градишта и селишта, а гробља се зову Комбас (Римљанско поврљено гробље) или Латинско гробље. Постоје предања о страховитој погибији Латина и данашњем становништву као потомству Латина  и дошљака из Москве (Русије).
Та предања су са основом тачна о пореклу Дејанаца из села Дејан, као  „Дејанци“ Срби  потеклом из Русије.
Сматра се да су чак та племена Срби из Русије са собом на коњима само носила децу, а убијали Латине и остављали само њихове жене, па тако на основу записа 70. године 20 века у селима:Преданча,  Златићево и Јаковљево-често се каже  „јакољевке и  „чукинке-златићевке“ латинке, које када гласовито „завијају“ на гробље,  чак се  чуло у времену под Турцима  све до Ниша. Тако се говорило код старих људи да су латинке биле црнке, витке и веома лепе жене.
Запис: 30. јануар 2012.г  село ломница Власотинце
Казивачи: Стојан Ранђеловић (1944.г) село Доња Ломница Власотинце, старији људи у селима: Златићево, Преданча, Јаковљево
Референца: Раде Костадиновић-„Црнотравске легенде“, Црна Трава, 1970.г

Из  Рукописа Записа: - Народне умотворевиме из власотиначког краја (1970-2008.г),  Мирослав Б. Младеновић Мирац
Забележио: Мирослав Младеновић (1948.г.) локални етнолог и историчар Власотинце

*
*
Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Из Рукописа: ПЕЧАЛНИК( Завичајне приче, легенде, Предања, народне изреке, клетве, Здравице и загонетке- Повласиње, 2012.г; Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац)-ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
*
Поставио Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 10.новембар 2013.г. Власотинце, република Србија

Ван мреже НИКОЛА82

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
Одг: Предање о Џидовцима(Џидовима)
« Одговор #1 послато: Фебруар 11, 2016, 12:53:27 пре подне »
Јако интеераснтна тема, наиме у трстеничком крају у морави и левчу такође постоје џидовска гробља. У селу Оџаци крај Трстеника су приликом риљања земље за сађење винове лозе откопани гробови који су били изузетно врлики, дугачки са каменим плочама великих димензија а унутра су нађене људске кости великих димензија. Такође су и на ругој страни истог брда ископаване велике бутне кости. Локалитет где су ови гробови нађени се зове Џидовско гробље и налази се на брегу где се налази и старо српско гробље и у чијем подножју су остаци старе куле и подрума кнеза Лазара а тај потес народ зове Кулина.
Такођеи у околним селима нарочито с друге стране Мораве у Левчу у многим селима постоје потеси које народ назива Џидовско гробљер или по негде Латинско гробље. На залост пронађерне кости су враћене у земљу и затрпане а да нису никада биле испитиване. С обзиром да су поменути гробови нађени половином прошлог века људи који су их закопали нису ни пренели својим потомцима тачно место где су их закопали мада се отпилике може начи локација. По казивању тадашњих очевидаца када су отворили гробове на костима су била нека велика дугмета која су се у додиру са свежим ваздухом одједном претвприла у прах.
Занимљиво је да у многим селима Србије постоје оваква Џидовска и латинска гробља и да то није само обична легенда.
Овакви гробови су такође налажени у великој мери у Израелу и блиском истоку.