Искрено, не разумем зашто се било чија одлука, па тако и моја, за необновљено чланство коментарише у негативном контексту, када је бар у мом случају такав статус само привременог карактера (неколико твојих колега је обавештено о томе).
Не видим где сам то посебно истакао било коју I2 подграну, чије источнобалканско или централнобалканско порекло њених припадника сте негирали у књизи о Херцеговини? У првом делу мог поста сам се само надовезао на Ивичин коментар о словенским R1a међу Власима, наводећи поједине и I2 хаплогрупе, док је други други део био задужен за недостајање храбријег и одговорнијег приступа Пореклаша да се такво старије порекло припише за бројне словенске гране, на основу источне разноврсности, а које од средњег века егзистирају на херцеговачком простору. Конкретно сам између осталих мислио на следеће параграфе:
"Сеобе према Херцеговини из других крајева биле су далеко ређе. Можемо претпоставити да их је било током средњег века, али о томе има веома мало сачуваних података. Генетичке везе појединих херцеговачких родова са централно-балканским простором постоје, али на овом нивоу сазнања не може се посве сигурно објаснити карактер тих веза. Оне су делом могле потицати још из времена миграције Словена у раном средњем веку, из периода ране Србије Властимировића и Војисављевића, а могуће је и да су биле последица кретања становништва у немањићкој Србији. То кретање становништва могло је бити двосмерно, са истока према Херцеговини, али и обрнуто, из Херцеговине ка истоку и југу. Душанова освајања у Македонији, Тесалији и Епиру свакако је пратило српско племство пореклом из матичних српских области на западу. Истовремено, за време турског надирања, исто то становништво се могло повлачити назад у виду својеврсних повратних сеоба.
"За неке од херцеговачких влашких катуна предања заиста наводе порекло из источнијих српских крајева. Родови који потичу од средњовековних влаха Мириловића помињу Македонију као старије место порекла. У овакво предање се уклапа и припадност Мириловића хаплогрупи I2-Z17855, која већу разноврсност има на централнобалканском него на западнобалканском подручју. Бањани имају предања о пореклу из Бањске на Косову, а неки родови помињу Метохију, Вучитрн, као место порекла. Дробњаци, који своје порекло изводе од племена Новљана које је дошло из Босне, показују одређене генетичке везе са становништвом западне Македоније. Сличне генетичке везе на подручју централног Балкана имају и фамилије које своје порекло изводе од средњовековних влаха Никшића, Кресојевића и Влаховића. Ипак, нема јасних историјских потврда о досељавању већих влашких групација са истока, па можемо претпоставити да је становништво Херцеговине у влашком статусу потицало добрим делом од стариначких херцеговачких српских родова, који су прелазили у влашки статус."
И заиста нема потребе да толико будеш нежан и осетљив према нечијем критичком размишљању, и још мање да умишљаш увредљиве илу полуувредљиве прозивке са било чије адресе. Са друге стране, не коментаришеш рецимо када твој колега за Генетичко стабло Y250780 напише у једној реченици "свака част" а затим да се ради о "историјском фалсификату". Иако је добио одговор какав је заслужио, ти си имао обавезу да га замолиш, ако ништа друго бар на уздржаност и пристојно понашање. Игнорисање дубинских резултата Никшића и циљано понижавање нашег вишегодишњег истраживања, труда и рада, неће на тај начин отпетљати никог из Врзиног кола у које је упао пре скоро једну деценију.
Без обзира што је прави историјски фалсификат о Тарским Никшићима и Никшићима уопште, "процурео" у вашој књизи о Херцеговини, један од наших успеха је свакако тај што смо благовремено спречили даље промовисање истог, а наставићемо и даље деловање у том смеру, са или без мог присуства на овом форуму. Драго ми је да сам добио наследника који ће се супротставити провокацијама са било чије стране на достојанствено миран и сталожен али одлучан начин, аргументовано бранећи наше ставове и хипотезе, или неко трећи из наше екипе, јер консензус је на максималном нивоу, посебно након добијене пуне профилизације Ровчана. Можда су неке моје реакције биле бурне, можда схваћене на погрешан начин, можда је наш успех за некога једноставно неопростив, можда некоме због тога ради сујета а можда извесна доза љубоморе, можда осећај немоћи да се одбране застареле хипотезе о Никшићима, али испоставило се да је "грађење куле" чија су основа "коцкице" са кратким хаплотиповима лучинштака била апсолутно погрешна методологија и унапред осуђена на пропаст.
Ваистину Васкрсе!
