Аутор Тема: Полица код Берана  (Прочитано 7540 пута)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Полица код Берана
« Одговор #20 послато: Мај 25, 2018, 09:33:22 поподне »
Раде,
-зашто Паљу(х), мислиш да се Пљух некада звао Паље ?
-од кога сте купили имање у Паљуху и када?
-основна школа се налазила на имању Чоловића и гледао сам те темеље. Чије је сада то имање незнам.

 Колега Таипе,
 - неразумијем питање, никад нијесам чуо за Пљух, већ за Паљу или Паљух.
  -да се основна школа налазила на имању Миливоја Божинина Бракочевића у Паљуу или Паљуху ( свеједно, како ко изговара) пише и у једном раду  мјесна заједница Петњица  у турским дефтерима (мислим да се тако рад звао) обојици   
 нама познатог Наџиба Кочана историчара, који ради у Музеју Рас у Новом Пазару.   Рд је објављен у гласилу   Новопазарски зборник Музеја Рас. Нађи га на нету и пренеси.
Ђед је имање купио пред Други Свјетски рат. То није спорно. Код кога не знам. Мој отац и  једна  стрина су продали свој дио наследства.  Купци су Паламари,   Кочани...    Друга стрина је продала један  дио, а остао је воћњак у власништву  браће од стричева, и на њему се налазе остаци куће која је запаљена 1941.године. 
Чуо сам да су Чоловићи  били у Љешници, да су отселили за Турску  око 1912.г. Имали су сукоб са  Вујадиновићима - Кучима. Њихово имање у Љешници су купили  берански трговци браћа  Вујошевићи. Можда су они купили и имање Чоловића у Годочељу односно Паљуху. Не знам, има ли живих старијих  Х(у)ремовића, па да их питамо, јер су они имали родбинске  везе са Чоловићима.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Полица код Берана
« Одговор #21 послато: Мај 25, 2018, 09:40:42 поподне »
Од којих су Мираш и Микајил Шћекић, побратими мог деде Хадра?
Od novodoseljenih. U Babinu su Scekini potomci samo porodica Vukmana (Pirov) Scekica i jos porodica Stanka pokojnog odnosno njegovih sinova Dejana i Nena
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Полица код Берана
« Одговор #22 послато: Мај 25, 2018, 09:46:08 поподне »
Ali ni oni nijesu potomci tzv. Janica vec su u Babino doselili u drugoj deceniji 18 vijeka a Stankova majka (rodom babinjanka od Djukica) nakon smrti muza posle Drugog sv. rata
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Полица код Берана
« Одговор #23 послато: Мај 25, 2018, 09:54:03 поподне »
Од којих су Мираш и Микајил Шћекић, побратими мог деде Хадра?

 Тајипе, имао си доброг ђеда или деда кад је био побратим са синовима чувеног Мата  Шћекића.
 Угледни домаћини  Мираш и Микајиле су синови  дуговјечног (живио 107 година- чујао сам причу да је живио 120. година) Мата Радованова Шћекића.  Њихово имање (већи дио) још стоји у том дијелу Годочеља - засеоку Паљух. Микајиле је од како ја памтим до смрти у дубокој старости живио у Љешници.  Слушао сам га, али нажалост  ништа нијесам записао, а имало је много тога...   Господ Бог или случај је хтио да ми је пао удио да му држим говор на годишњицу смрти на Бабинском гробљу, и то из главе. Ми као школовани и који смо отишли из Црне Горе, знамо само да читамо  оно што смо претходно написали. Увијек сам се дивио људима са села широм Црне Горе који држе бесједе из главе, лакше и љепше  него да држе час.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Полица код Берана
« Одговор #24 послато: Мај 25, 2018, 09:57:18 поподне »

 Колега Таипе,
 - неразумијем питање, никад нијесам чуо за Пљух, већ за Паљу или Паљух.
  -да се основна школа налазила на имању Миливоја Божинина Бракочевића у Паљуу или Паљуху ( свеједно, како ко изговара) пише и у једном раду  мјесна заједница Петњица  у турским дефтерима (мислим да се тако рад звао) обојици   
 нама познатог Наџиба Кочана историчара, који ради у Музеју Рас у Новом Пазару.   Рд је објављен у гласилу   Новопазарски зборник Музеја Рас. Нађи га на нету и пренеси.
Ђед је имање купио пред Други Свјетски рат. То није спорно. Код кога не знам. Мој отац и  једна  стрина су продали свој дио наследства.  Купци су Паламари,   Кочани...    Друга стрина је продала један  дио, а остао је воћњак у власништву  браће од стричева, и на њему се налазе остаци куће која је запаљена 1941.године. 
Чуо сам да су Чоловићи  били у Љешници, да су отселили за Турску  око 1912.г. Имали су сукоб са  Вујадиновићима - Кучима. Њихово имање у Љешници су купили  берански трговци браћа  Вујошевићи. Можда су они купили и имање Чоловића у Годочељу односно Паљуху. Не знам, има ли живих старијих  Х(у)ремовића, па да их питамо, јер су они имали родбинске  везе са Чоловићима.

Дошло је до забуне око Паљуха, један занимљив топоним, за кога и Ти знаш, је Паље, питање је дали то долази од Палеж или од албанског имена Паљ.
Што се тиче куповине имања интересује ме јели било прије 1912.-е ? Знам да је Мујо Шекуларац имао хан у Врбици па ми се чини да су шекуларци и прије насељавали долини Љешнице. Чоловићи су ми само оријентација у времену.

Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Полица код Берана
« Одговор #25 послато: Мај 25, 2018, 10:06:57 поподне »
Тајипе, имао си доброг ђеда или деда кад је био побратим са синовима чувеног Мата  Шћекића.
 Угледни домаћини  Мираш и Микајиле су синови  дуговјечног (живио 107 година- чујао сам причу да је живио 120. година) Мата Радованова Шћекића.  Њихово имање (већи дио) још стоји у том дијелу Годочеља - засеоку Паљух. Микајиле је од како ја памтим до смрти у дубокој старости живио у Љешници.  Слушао сам га, али нажалост  ништа нијесам записао, а имало је много тога...   Господ Бог или случај је хтио да ми је пао удио да му држим говор на годишњицу смрти на Бабинском гробљу, и то из главе. Ми као школовани и који смо отишли из Црне Горе, знамо само да читамо  оно што смо претходно написали. Увијек сам се дивио људима са села широм Црне Горе који држе бесједе из главе, лакше и љепше  него да држе час.

Раде, ово за стрика Микајила и њиховог поријекла питам из разлога што ми се чини да поријекло Шћекића тражите сувише далеко од Бихора. Стрика Микајило је био средњег раста, свијетле пути и носио је чалму од шареног шала, није изгледао као горштак.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Полица код Берана
« Одговор #26 послато: Мај 25, 2018, 10:13:43 поподне »
Дошло је до забуне око Паљуха, један занимљив топоним, за кога и Ти знаш, је Паље, питање је дали то долази од Палеж или од албанског имена Паљ.
Што се тиче куповине имања интересује ме јели било прије 1912.-е ? Знам да је Мујо Шекуларац имао хан у Врбици па ми се чини да су шекуларци и прије насељавали долини Љешнице. Чоловићи су ми само оријентација у времену.

 Око топонима Паљух не бих улазио у ономастику. То морамо виђет код Драшка Дошљака, који  пише о Топонимији Бихора...  Ма рекао сам, ђед је купио имање,  1938. године, јер су тада продали имање  без планине у Шекулару.
Причали смо хану Муја Шекуларца на другим темама. То је потомак Шекуларца Дашића, који је примио ислам у Ругови и који је био старјешина сејмена  у Пећи. Љешница је гранична ријека  Полице и Бихора.  У Љешницу су једино доселио из Шекулара мој ђед са четири сина.  Друга  двојица су била у Београду, и један се вратио у Шекулар 1939. године.
 Да се држимо теме: Полица.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Полица код Берана
« Одговор #27 послато: Мај 25, 2018, 10:21:26 поподне »
Око топонима Паљух не бих улазио у ономастику. То морамо виђет код Драшка Дошљака, који  пише о Топонимији Бихора...  Ма рекао сам, ђед је купио имање,  1938. године, јер су тада продали имање  без планине у Шекулару.
Причали смо хану Муја Шекуларца на другим темама. То је потомак Шекуларца Дашића, који је примио ислам у Ругови и који је био старјешина сејмена  у Пећи. Љешница је гранична ријека  Полице и Бихора.  У Љешницу су једино доселио из Шекулара мој ђед са четири сина.  Друга  двојица су била у Београду, и један се вратио у Шекулар 1939. године.
 Да се држимо теме: Полица.

Ма није мени Полица баш нешто занимљива, више ме интересују Скакавац и Распори испод Полице али ту је мало података.
Ма дај ми нешто о том Мују Шекуларцу, занимљив је. Сада тамо нема људи са тим презименом, ђе су?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Полица код Берана
« Одговор #28 послато: Мај 25, 2018, 10:33:38 поподне »
 Један пост ми се избриса.
Пустимо Старовлаха  да прозбори о Бабину и Бабињанима. Вјерујем биће занимљиво.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Полица код Берана
« Одговор #29 послато: Мај 25, 2018, 10:40:41 поподне »
Раде, ово за стрика Микајила и њиховог поријекла питам из разлога што ми се чини да поријекло Шћекића тражите сувише далеко од Бихора. Стрика Микајило је био средњег раста, свијетле пути и носио је чалму од шареног шала, није изгледао као горштак.



 Тачан опис Кике Микајила Матова Шћекића. Био је велики неуморни радник.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Полица код Берана
« Одговор #30 послато: Мај 25, 2018, 10:58:04 поподне »



 Тачан опис Кике Микајила Матова Шћекића. Био је велики неуморни радник.

Вазда је радио а каква је то људина била говори ова анегдота.
Микаилу је неко укро овцу али он то ни жени није реко, једна овца мање или више. Једног дана га поздрави човјек и упита јели нашо ко му је укро овцу. Јесам, рече Микаило, ти. Човјек се почео пренемагати оправдавати и Микаило му само каже да нико незна да је овца украдена осим њега и наравно лопова.
Лијепа су ми сјећања на стрика Микаила, нека почива у миру.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Полица код Берана
« Одговор #31 послато: Септембар 29, 2018, 11:49:42 поподне »
Раде, ово за стрика Микајила и њиховог поријекла питам из разлога што ми се чини да поријекло Шћекића тражите сувише далеко од Бихора. Стрика Микајило је био средњег раста, свијетле пути и носио је чалму од шареног шала, није изгледао као горштак.

Taipe! Nijesam siguran da sam te razumio baš najbolje! Kaži mi molim te šta si mislio kada si napisao "čini mi se da porijeklo Šćekića tražite suviše daleko od Bihora" Da li je to zbog Mihailovog izgleda ili imaš neka druga saznanja?
« Последња измена: Септембар 30, 2018, 11:26:04 пре подне Amicus »
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Полица код Берана
« Одговор #32 послато: Септембар 30, 2018, 11:08:44 пре подне »
Taipe! Nijesam siguran da sam te razumio baš najbolje! Kaži mi molim te šta si mislio kada si napisao "čini mi se da porijeklo Šćekića tražite suviše daleko od Bihora" Da li je to zbog Mihailovog izgleda ili imaš neka druga saznanja?

Нема те човјече дуго, изостајеш нам са едукације ;) Ма, онако сам то реко без неке дубине и ширине.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Полица код Берана
« Одговор #33 послато: Октобар 07, 2018, 08:31:53 поподне »
Нема те човјече дуго, изостајеш нам са едукације ;) Ма, онако сам то реко без неке дубине и ширине.

Ma tu sam, nego nemam nista "pametno" da kazem
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Полица код Берана
« Одговор #34 послато: Новембар 02, 2019, 08:56:20 пре подне »
https://images.app.goo.gl/B9KtozGThZ28WhSZ8
Једина обновњена црква на Полици
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Полица код Берана
« Одговор #35 послато: Новембар 02, 2019, 02:01:32 поподне »
О црквеним објектима на Полици готово да нема никаквих писаних трагова. Веома мало података из ове области односи се на цркву брвнару (можда и плотару) на главици у средини бабињског поља око које се развило сеоско гробље (узгред речено поред поменуте цркве је сахрањен чувени пророк са краја 17 вијека Старац Стањ Шћекић за кога предање каже да је био син Шћека Никачева родоначелника братства Шћекића) и цркву у селу Горажде на тзв. "Ђукића главици" за коју се каже да је "још из Немањина доба" што наравно није научно потврђено.
Још четири локалитета на Полици (два на Горажду и по један селима Маште и Заграђе) имају назив Црквине или Црквиште, али за њих осим претпоставке да су се ту некада налазиле цркве нема поузданих података.
Нема сазнања да ли су ове цркве порушене у неком од безброј напада турске војске на поличка села или су просто урушене након исељавања старог становништва Полице. Наиме, тадашње становништво Полице спорадично се почело исељавати још од почетка 17 вијека и првих прелазака православног становништва на Ислам да би око 1648 године и убиства митрополита Пајсија исељавање постало интензивније. Коначно исељење цјелокупног становништва Полице догодило се вјероватно за вријеме Друге сеобе око 1730 године. На то упућује податак да је патријарх Арсеније (Шакабента) полазећи у избјеглиштво прошао кроз Полимље и ноћио у кући попа Катане у Божићима па је претпоставка да је ова патријархова "посјета" пресудно утицала на становништво Полимља (самим тим и Полице) да крене у неизвјесност.
Црква на Горажду била је скромних димензија. Откопавањем темеља приликом обнове утвђено је да су димензије ове грађевине 4x8 метара те да се около ње налазило неколико гробова. Одлучено је, приликом почетка обнове 1995 године, да обновљена црква има веће димензије али да се ради на истом мјесту гдје се налазила стара црква. Посвећена је Св. Тројици што је уједно и завјетна слава (завјетина, дан када се носи литија) Поличана.
Једна интересантна прича везана је за мјесто на ком се налазила (и данас се налази) црква Св. Тројице. Наиме, сва земља на Полици након исељења старог становништва била је у власништву велепосједника (ага и бегова) који су је могли по слободној погодби уступити другом лицу на обраду и одржавање а заузврат добијати трећину (или четвртину) рода са уступљене земље. Приликом досељења на Горажде, мјесто гдје се налазила црква велепосједник је додијелио Ђукићима који су неколико деценија раније били примили Ислам и као муслимани живјели на Полици. После пропасти Османске државе земља је постала власништво Ђукића који су на њој и даље живјели. Приликом исљења са Полице 1960 године браћа Хасан и Салко (Јукови) Ђукићи земљу на Ђукића главици продали су Ненадовићима и Савовићима с тим што је Савовићима, на чијем дијелу се налазило црквиште, саопштено да тај дио земљишта "не продају".  Мјештани Горажда причали су касније да је Хасан као старији брат водио преговоре око продаје земље и том приликом изјавио "Ова земља је била црквена и да остане црквена". У складу са тим Савовићи, у чијем је катастерском посједу била поменута парцела, приликом обнове "поклонили" су земљу цркви.
Осталих пет Црквишта на Полици и даље чекају на обнову
« Последња измена: Новембар 02, 2019, 02:07:24 поподне Starovlah »
Наша мука ваља за причешћа