Скорашње поруке

1

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Слобо послато данас у 03:07:16 поподне »

Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.

а и ови Благојевићи његују предање да су поријеклом из Невесиња...

2

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука drajver послато данас у 12:12:39 поподне »

По записима Надеждина сјећање Кнежевића допире до године 1716. године када двојица браће, Илија и Радивој Кнежевић из Бриња (тачније брињског насеља Прокика), синови Урошеви, долазе у Мутилић и купују комаде земље од католика Портнера и Вукасовића.

Подручје Удбине и Мутилића Аустријанци су заузели већ 1689. године и у складу са колонизаторском политиком, населили су у Мутилићи католике и православне са старог крајишког земљишта. Православни насељеници долазили су управо из околине Бриња, а предводио их је кнез Вук Галовић. Приликом заузимања Удбине истакао се харамбаша Маријан Кнежевић, који је и погинуо том приликом. Надеждин за овог Маријана претпоставља да је могао бити повезан са мутилићким Кнежевићима, јер се лично име Маријан и касније јавља у њиховим родословима, али сами Кнежевићи му нису поменули ту везу. У попису Лике 1712. године помиње се једно домаћинство Кнежевића којег чине браћа Јован, Ђуро и Радоје у Ондићу и Ћојлуку (тада дио Мутилића), али то нису Кнежевићи које касније налазимо у Мутилићу.

И сам Надеждин шпекулише о даљем поријеклу Кнежевића, помиње Херцеговину, повезује их са Кнежевићима Крушевићима из Качићивих пјесама, чак поставља и питање да ли су сви Кнежевићи истог поријекла. Он зна и за Кнежевиће католике у околини Грачаца, али и Кнежевиће на Кордуну. Међутим, то су све Надеждинова размишљања и истраживања, не и оно што су му сами Кнежевићи саопштили. За Кнежевиће у Брињу, Надеждин исправно закључује да су тамо присутни већ у 17. вијеку.

Из других извора видјели смо да су брињски Кнежевићи могли бити дио сеобе из 1638. године. Својеврсну потврду видимо у списку војника из 1657. године, када се у међу срспким војницима Брињанима појављује и име Петра Кнежевића.

Оно гдје се може говорити о приличној поузданости јесте име најстаријег претка Уроша о којем су му саопштили Кнажевићи у Мутилићу и долазак двојице браће Илије и Радивоја 1716. године у Мутилић. Стабло је од тог момента прилично прецизно. Надеждин исправно размишља да је разлог доласка Кнежевића у Мутилић могао бити тај што су тамо већ имали познанике, можда и сроднике, који су се населили нешто раније. Мутилић и јесте насељен управо брињском струјом становништва.

Даље, Надеждин набраја појединце из породичног стабла, са краћим освртом на њихове судбине.

Руска грана Кнежевића, тј. њихов родоначелник Максим Дмитриевич потиче од Радивоја. Директна линија је Урош-Радивоје-Дмитар-Максим. Најстарији предак Урош би требао дакле бити рођен око 1660. године у Брињу, Радивоје крајем 17. вијека такође у Брињу, док су Максим и отац му Дмитар рођени у Мутилићу. Занимљиво је да је син Максимовог брата Симе који је остао у Лици, нестао у Русији као Наполеонов војник. Дакле у рату 1812. године, било је Кнежевића са обе стране фронта.

Из Илијине гране Надеждин помиње два брата Илију и Филипа који су били капетани и који су учествовали у бици код Добросела (Лапац) од 27. маја 1789. године, гдје је, како пише Надеждин, 1500 Личана и Оточана задржавало продор 10.000 Турака. Син овог капетана Илије био је мајор Мато Кнежевић који је био почетком 19. вијека биоградоначелник Панчева.

Један од Кнежевића, фелдфебел Радивоје учествовао је у Вукасовићевој мисији у Црној Гори 1780. године.

Надеждин помиње и податак да је Максим Дмитриевич у Русију отишао са неким свештеним лицем, и сумња да би тај свештеник могао бити Пахомије Кнежевић, епископ арадски 1770-1784. године, за којег претпоставља да је такође сродник Кнежевића.

То би било у најкраћем што је Надеждин том приликом успио скупити, а да је мање више поуздано.

3

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука drajver послато данас у 11:22:12 пре подне »

Како сам већ поменуо, Надеждин је приликом свог боравка у Мутилићу од самих Кнежевића сакупио доста материјала о поријеклу овог рода. Све оно што је сакупио објавио је већ наредне 1842. године у Одеси у публикацији под називом "Род Књажевича". Ту се налази и читав раније помињани опис пута у Лику од 1841. године, као и и својеврсна предруска историја рода Књажевича. Надеждин почиње нашироко, описујући историју па и природне карактеристике Лике и Срба у њој. Јасно је зашто то чини на такав начин. Публикација је намјењена Књажевичима у самој Русији, који о нашим крајевима знају веома мало.

Ова књижица доступна је на мрежи на сљедећем линку https://viewer.rsl.ru/ru/rsl01003542203?page=5&rotate=0&theme=white

насловна страна Надеждинове публикације са руским грбом Књажевича


Највреднији је дио публикације управо оно што је Надеждин сакупио на самом терену, тј. оно што је чуо од самих Кнежевића о њиховом поријеклу. На основу података које су му они прилично исцрпно саопштили Надеждин је израдио прилично велико и детаљно родословно стабло.

4

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Рус послато данас у 10:26:30 пре подне »

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.

5

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Malesevic послато данас у 09:45:09 пре подне »

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

Једној од ових YP417 припадам и ја, а вучемо корен највероватније из Гацка и(ли) околине. Такође и један од тестираних из Јадра са истом групом као ја, има породично предање о старини са простора између Калиновика и Гацка.  Очигледно се ради о групи која је била прилично мобилна и раштркала се на све стране.

6

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука drajver послато Мај 02, 2024, 07:56:20 поподне »

Кнежевић је доста често презиме, још ако уз то иду и најчешће славе типа Никољдан, Јовањдан, веома је тешко испратити те родове.

Ипак, покушаћу да бар на подручју Лике лоцирам главне групе Кнежевића у неком временском пресјеку.

У периоду до аустријског запосједања Лике 1680-тих, на старом крајишком земљишту имамо двије групе Кнежевића:

Кнежевиће у Брињу, који настањују насеља Прокике, Водотеч, Рапајин до, Жуту Локву, ови су насељени са турске територије 1638. године, славе Никољдан
Кнежевиће у Брлогу, који настањују насеља Брлог и Главаце, насељени са турске територије 1611. године, не знам коју славу славе
Треба поменути и Кнежевиће у Плашком и околини, који славе Ђурђевдан, а за које не знам да ли би могли бити у вези са овим брлошким Кнежевићима

По аустријском запосједању Лике 1680-тих, са старог крајишког земљишта неки Кнежевићи насељени су у Лику. По попису из 1712. године у сљедећим насељима:

Бунићко подручје, сеобу предводио капетан Добривој Кнежевић из Лучана код  Бриња
Мутилић, помиње се једна кућа Јована Кнежевића са браћом Ђуром и Радојем (у Ћојлуку и Ондићу), прилично нејасно написано презиме, али то нису преци мутилићких Кнежевића који у Мутилић долазе 1716. године
Ловинац и околина, ово  су католички буњевачки Кнежевићи, од којих ће неки добити племство и касније одселити за Угарску, баруни Кнежевићи

По попису Лике из 1807. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан, Шаламунић
Мутилић
Заклопац (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади, Ричицама (Грачац) и Боричевцу (Лапац)

По попису Лике из 1819. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан и Шаламунић
Мутилић
Дугопоље (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади и Ричицама, а јављају се први пут и у Доњем Косињу
од овог пописа први пут се јављају православни Кнежевићи у насељима Широка кула и Јошане. У Широкој кули су бројни чак постоји и Кнежевића варош. У Јошанима Кнежевићи славе Јовањдан. Не знам из којих су насеља могли доселити.

По попису из 1915. Кнежевића је у Лици било у сљедећим насељима:

Бунићка група
Бунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Козјан, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Шаламунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан

Мутилићка група
Мутилић, славе Никољдан
Ребић, славе Никољдан
Удбина, славе Никољдан

Брлошка група
Брлог, не знам славу
Главаце (Оточац), не знам славу

Брињска група
Прокике(Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Рапајин кланац (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Водотеч (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Жута Локва (Бриње), претпостављам да славе Никољдан

Непознато којој групи припадају:
Дугопоље (Срб), не знам славу
Купирово (Срб), не знам славу
Јошани, славе Јовањдан
Широка Кула, славе и Јовањдан и Никољдан

Буњевачка група
Госпић, католици
Д.Косињ, католици
Синац, католици
Граб (Грачац), католици
Штикада (Грачац), католици
Ричице (Ловинац), католици
Боричевац (Лапац), католици
Днопоље (Лапац), католици
Ораовац (Лапац), католици
Међудражје (Заваље), католици
Ваганац (Л.Петрово село), католици

Овдје треба поменути да је у ратовима 1790-тих било на подручју Лике пребјега Кнежевића из Очигрија, Цвјетнића, Добросела (Лапац). Није искључено да неки од Кнежевића у околини Срба потичу од ових. Значи, Кнежевићи никољштаци R1a-Y2608, нису директно повезани са брињско-удбинским Кнежевићима никољштацима, али никад не треба искључити могућност неке даље везе, из периода 16-17. вијека нпр.

7

Генерална дискусија о форуму / Одг: C-M86 хаплогрупа

« Последња порука Драган Обреновић послато Мај 02, 2024, 06:43:36 поподне »

Упоређујући неке FamilyFinder поготке случајно видех овог тестираног који припада C хаплогрупи (додуше није баш блиска грана C-M86):

8

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Слобо послато Мај 02, 2024, 04:05:55 поподне »

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

Који период би у овом случају (а и иначе) био мјерило да је неки род староседелачки?

9

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Ojler послато Мај 02, 2024, 02:42:18 поподне »

Ако причамо о процентуалној заступљености у Херцеговини само за  грану R1a-М458, ту се заиста гатачка општина истиче са око 10% учешћа ове гране, на основу претпостављене припадности и тестираних родова. Предњачи ипак Калиновик (ако га рачунамо у Херцеговину) са око 12.5%. Када се ради о целокупној R1a, ту је изгледа победник Невесиње, са преко 18% учешћа. Све то у односу на попис из 1991. године.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

10

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука Grbić послато Мај 02, 2024, 02:11:35 поподне »

Јесте. Мада је упитно да ли су исти род са овима из Бриња. Није реч о истој миграционој струји:

Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave.

Srpsko naselje u Brinju, doseljeno 1638, imalo je 25 rodova, ali je bilo dobro razvijeno sa mnogo porodica. Iz toga skupa izišao je velik broj raselica u sve krajeve Like, razmjerno najveći na tom tlu. Otuda potječu osobito naseljenici na bunićkom i udbinskom zemljištu. Valja u tom skupu kao dobro razvijene rodove istaknuti Kneževiće, Rajačiće, Rapajiće, Smiljaniće i Stanice.

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"

Sve je to ok, možda nisu svi Kneževići prešli u Brinje ,neki su možda ostali na području turske Like i kasnije 1685 se sa Turcima povukli u Bosnu(Bjelajsko polje) odakle su 1692 naseljeni u Oton.
Takav je slučaj sa Grbićima i Brekićima.
Dok se ne testiraju možemo samo da nagadjamo.