Српски ДНК месец 2023

[Exiled]

130. Билић, Никољдан, Брејаковићи/Соколац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне маркере: DYS391=10 и DYS437=14. По овим карактеристичним маркерима и укупном хаплотипу близак је једној необјављеној муслиманској породици из Бродарева/Пријепоље. Разликују се само на једном маркеру (DYS635) па је ова веза више него могућа. За поменуту муслиманску породицу се наводи поријекло из предјела Вранеша. По основу наведена два карактеристична маркера могли би им бити блиски и муслимани Беговићи из Расове код Бијелог Поља и још једна необјављена српска породица из Пријепоља, али су они нешто другачијег хаплотипа.

Предање тестираних, а и подаци из етнографске литературе наводе сљедеће о поријеклу Билића: "Билићи или Биљићи (8 к, Никољдан) су старином Церовићи из Тушине. Церовићи у Тушини припадају најстаријем слоју становништва у Дробњаку, Новљанима, и даљим су пореклом из Никшићскик Рудина, одакле се је доселио Милић, дед Милоша Билића, старца од 95 година. Као Перовића има их и на Сјемећу (Рогатички срез)." Филиповић још наводи да су се Билићи крајем 18. вијека доселили из Дробњака.

Предање о поријеклу од Церовића свакако није тачно (Церовићи су тестирани и припадају дробњачком роду и I1 хаплогрупи), а ни од тестираних I2-PH908 родова са подручја Дробњака нема неких посебно блиских Билићу. Узимајући у обзир предање муслиманске породице која је генетички блиска Билићу није искључено да су и Билићи негдје са подручја Вранеша што географски није далеко од Дробњака. Помињу се додуше и неки "БИЛИћ, раније: МАРИЋ, огранак Радовићи, из Пиве одселили код Хан Пијеска (Романија)" али нисам успио о њима наћи више података.

Да гађне 151633 за почетак?

[Милош]

120. Павловић, Мратиндан, Ђаково, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу једино споменути 439=14, 389II=30, 458=18, 635=22. Најближи му је Стојановић из Горње Сабанте код Крагујевца, са којим дели ретку славу и има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Како Стојановићи припадају роду Кулизића пореклом из Колашина, вероватно су и Павловићи истог порекла.

У литератури се за њих каже:

"Павловићи (Дуловићи, Каровићи и Ћуљовићи), Мратиндан. Они су стара и многобројна породица расељена по многим засеоцима у околини. Овде су се одавно доселили из Црне Горе".

https://www.poreklo.rs/2015/07/04/poreklo-prezimena-selo-savovo-kraljevo/

Препоручујем неки од WGS тестова.

[drajver]

117. Ђаковић, Стевањдан, Герзово/Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT14506>Y179335>BY191770>FT39964>BY189748>FT124969, којој припада више српских породица на подручју Крајине које славе Стевањдан. У оквиру те гране највећи је дио породица које карактерише повишена вриједност маркера DYS576=20. Од тих породица Ђаковићу су најближи Савичићи из Герзова који славе Стевањдан. И Ђаковићи и Савичићи су предањски огранак старог герзовачког рода Бубњевића, па је кроз њихове резултате потврђена и хаплогрупа овог рода. Било би пожељено да се кроз дубинске тестове Бубњевићи још боље генетички профилишу. Ђаковић у односу на модални хаплотип Бубњевића посједује и једну своју рјеђу, могуће скорију промјену DYS390=23. Остале су вриједности мање више модалне. Припадници гране I2-FT124969 којој највејероватније припада и Ђаковић имају генетичке везе средњовјековне старости са тестиранима на подручју Старог Влаха и Старе Херцеговине, па се може претпоставити смјер досељавања из тог правца.

О Бубњевићима из Герзова је Карановић оставио сљедећи запис у свом раду Поуње у Босанској крајини:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, омиљеног јунака међу муслиманима, који је ту у боју пао по предању са Змај Огњеним Вуком. У том Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова, који славе Св. Архиђакона Стефана патрона, владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер од Високих Дечана пролазио кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали му се ти крајеви, па је упутио своје саплеменике да се ту населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту автономије. Један је род прозван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некаквој војсци. Вероватно је да су њихови претци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па се ту и настанили.
Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру, који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је
надгробном крсту означен отац Лазин Вујашко Бубњевић."

[drajver]

Да гађне 151633 за почетак?

Најпаметније би било Панел, ако већ не може дубински.

[Андрић]

117. Ђаковић, Стевањдан, Герзово/Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT14506>Y179335>BY191770>FT39964>BY189748>FT124969, којој припада више српских породица на подручју Крајине које славе Стевањдан. У оквиру те гране највећи је дио породица које карактерише повишена вриједност маркера DYS576=20. Од тих породица Ђаковићу су најближи Савичићи из Герзова који славе Стевањдан. И Ђаковићи и Савичићи су предањски огранак старог герзовачког рода Бубњевића, па је кроз њихове резултате потврђена и хаплогрупа овог рода. Било би пожељено да се кроз дубинске тестове Бубњевићи још боље генетички профилишу. Ђаковић у односу на модални хаплотип Бубњевића посједује и једну своју рјеђу, могуће скорију промјену DYS390=23. Остале су вриједности мање више модалне. Припадници гране I2-FT124969 којој највејероватније припада и Ђаковић имају генетичке везе средњовјековне старости са тестиранима на подручју Старог Влаха и Старе Херцеговине, па се може претпоставити смјер досељавања из тог правца.

О Бубњевићима из Герзова је Карановић оставио сљедећи запис у свом раду Поуње у Босанској крајини:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, омиљеног јунака међу муслиманима, који је ту у боју пао по предању са Змај Огњеним Вуком. У том Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова, који славе Св. Архиђакона Стефана патрона, владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер од Високих Дечана пролазио кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали му се ти крајеви, па је упутио своје саплеменике да се ту населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту автономије. Један је род прозван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некаквој војсци. Вероватно је да су њихови претци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па се ту и настанили.
Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру, који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је
надгробном крсту означен отац Лазин Вујашко Бубњевић."

Очекиван резултат. Кад спомињеш Бубњебиће, у Герзову је сада сачуван само облик Бубањ. Ти исти Бубњебићи према једној књизи етнолога Мирослава Нишкановића имају предање како им је предак био добошар (бубњар) у турској војсци и да су по томе добили презиме. Даље наводи како је том Бубњу кад је навршио војни рок турски цар додијелио награду да добије онолико земље колико може у једном дану са коњем обићи. Прошао је све од Црног Врха до ливаде Чардак. У новије вријеме кружи предање како је овај род досељен из Херцеговине, док у једном другом предању забиљежено прије више од 100 година се наводи да су прије 400 година од Скадра досељени са поријеклом од Мрњавчевића. У овај род мислим да спадају и Гајићи и Тодорићи из Герзова такође с славом св. Стефан, а за Слијепчевиће из Герзова се припадност овом роду установила путем генетског теста.

[Андрић]

Очекиван резултат. Кад спомињеш Бубњебиће, у Герзову је сада сачуван само облик Бубањ. Ти исти Бубњебићи према једној књизи етнолога Мирослава Нишкановића имају предање како им је предак био добошар (бубњар) у турској војсци и да су по томе добили презиме. Даље наводи како је том Бубњу кад је навршио војни рок турски цар додијелио награду да добије онолико земље колико може у једном дану са коњем обићи. Прошао је све од Црног Врха до ливаде Чардак. У новије вријеме кружи предање како је овај род досељен из Херцеговине, док у једном другом предању забиљежено прије више од 100 година се наводи да су прије 400 година од Скадра досељени са поријеклом од Мрњавчевића. У овај род мислим да спадају и Гајићи и Тодорићи из Герзова такође с славом св. Стефан, а за Слијепчевиће из Герзова се припадност овом роду установила путем генетског теста.

Додао бих овдје неке исправке. Ова предања су забиљежена тачније у књизи "Становништва села Герзова у Босанској Крајини" од Мирослава Нишкановића раду објављеног у земаљском музеју у Сарајеву. Црни Врх да не буде забуне није онај код Гламоча већ врх између Герзова, Бараћа и Подрашнице, а ливада Чардак је на Млиништима пријевоју према Гламочу. Сав тај потез је припао по предању у посјед тог Бубња који је највјеројатније учествовао у заузимање Јајца од стране Турака па се том приликом ту и населио. И дан данас се зна гдје се налазило кућиште тог Бубња у Герзову. Даље он каже како су изгубили земљу јер је неко њихов убио неког кириџију (најамни презовник робе). Наводно после тога им је наметнута као нека крварина, и кад им је досадило да то плаћају, одустали су од своје земље. Прича о поријеклу из Скадра је можда више неки плод маште и повезивање на основу истих презимена. Доста реалнија је овдје прича о досељењу из Херцеговине. Још бих и додао то како Ђаковићи нису споменути у ради Нишкановића, мора да су давније већ исељени из Герзова, а Слијепчевићи су досељени из Пецке и немају предање о поријеклу од Бубњевића.

[drajver]

Додао бих овдје неке исправке. Ова предања су забиљежена тачније у књизи "Становништва села Герзова у Босанској Крајини" од Мирослава Нишкановића раду објављеног у земаљском музеју у Сарајеву. Црни Врх да не буде забуне није онај код Гламоча већ врх између Герзова, Бараћа и Подрашнице, а ливада Чардак је на Млиништима пријевоју према Гламочу. Сав тај потез је припао по предању у посјед тог Бубња који је највјеројатније учествовао у заузимање Јајца од стране Турака па се том приликом ту и населио. И дан данас се зна гдје се налазило кућиште тог Бубња у Герзову. Даље он каже како су изгубили земљу јер је неко њихов убио неког кириџију (најамни презовник робе). Наводно после тога им је наметнута као нека крварина, и кад им је досадило да то плаћају, одустали су од своје земље. Прича о поријеклу из Скадра је можда више неки плод маште и повезивање на основу истих презимена. Доста реалнија је овдје прича о досељењу из Херцеговине. Још бих и додао то како Ђаковићи нису споменути у ради Нишкановића, мора да су давније већ исељени из Герзова, а Слијепчевићи су досељени из Пецке и немају предање о поријеклу од Бубњевића.

Слијепчевићи вјероватно и не припадају овом роду. Иначе је за овај род тешко одредити припадност јер му је хаплотип углавном модалан. Једина нешто израженија вриједност је повишена DYS576=20 коју Слијепчевићи не посједују. Слијепчевићи ту имају ниску DYS576=17.

[Кековац]

115. Матић, Ђурђевдан, Врело/Уб, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа има разлику само на маркеру DYS576=18. Има потпуно поклапање са једним резултатом из Калиника који још није јаван, али с обзиром на велику географску удаљеност и различиту славу вероватно то поклапање није од већег филогенетског значаја. Исту карактеристичну вредност дели са два тестирана која славе Ђурђевдан пореклом из места Тушина код Шавника, али од једног има један маркер разлике, а од другог два маркера на 23 упоредива маркера. Ипак би могли бити повезани због исте промене на маркеру DYS576 која је прилично ретка код до сада тестираних припадника овог рода. Да би се са сигурношћу могло утврдити којем огранку генетичког рода Дробњака припада тестирани мислим да је неопходан дубински WGS или BigY-700 тест.

Тестирани је у упитнику навео да су Матићи према предању дошли у 19. веку у Врело из Херцеговине. Ово село је у етнографској литератури обрадио Љубомир Павловић али једина породица са презименом Матић из Врела коју наводи у својој књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве слави Никољдан. О пореклу презимена из Врела је објављен пре десет година и чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2013/02/13/poreklo-prezimena-selo-vrelo-ub/.

[ДушанВучко]

115. Матић, Ђурђевдан, Врело/Уб, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа има разлику само на маркеру DYS576=18. Има потпуно поклапање са једним резултатом из Калиника који још није јаван, али с обзиром на велику географску удаљеност и различиту славу вероватно то поклапање није од већег филогенетског значаја. Исту карактеристичну вредност дели са два тестирана која славе Ђурђевдан пореклом из места Тушина код Шавника, али од једног има један маркер разлике, а од другог два маркера на 23 упоредива маркера. Ипак би могли бити повезани због исте промене на маркеру DYS576 која је прилично ретка код до сада тестираних припадника овог рода. Да би се са сигурношћу могло утврдити којем огранку генетичког рода Дробњака припада тестирани мислим да је неопходан дубински WGS или BigY-700 тест.

Тестирани је у упитнику навео да су Матићи према предању дошли у 19. веку у Врело из Херцеговине. Ово село је у етнографској литератури обрадио Љубомир Павловић али једина породица са презименом Матић из Врела коју наводи у својој књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве слави Никољдан. О пореклу презимена из Врела је објављен пре десет година и чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2013/02/13/poreklo-prezimena-selo-vrelo-ub/.

Немања Матић 
https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B
https://youtu.be/defNZ9iGjow?si=3yIv1oCp_nF-1KlG

[Кековац]

Немања Матић 
https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B
https://youtu.be/defNZ9iGjow?si=3yIv1oCp_nF-1KlG

Изгледа да није то та породица због различите славе. Пише у чланку са портала да породица Немање Матића слави Никољдан а тестирани слави Ђурђевдан.

[Христифор]

Немања Матић 
https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B
https://youtu.be/defNZ9iGjow?si=3yIv1oCp_nF-1KlG

Вуче на Германе ако је дробњачка грана. 

[Небојша]

Изгледа да није то та породица због различите славе. Пише у чланку са портала да породица Немање Матића слави Никољдан а тестирани слави Ђурђевдан.

И Немања слави Ђурђевдан. Вероватно да је било више несродних Матића. Често је то презиме у том крају.

https://www.indeks.rs/to-je-ovaj-covek-nemanja-matic/?fbclid=IwAR1kto5FLZsK4f2uUpr33o97xiWQkR9T-Gbup4gsC9Pc3quTDZk7wrv9uHg

[Кековац]

И Немања слави Ђурђевдан. Вероватно да је било више несродних Матића. Често је то презиме у том крају.

https://www.indeks.rs/to-je-ovaj-covek-nemanja-matic/?fbclid=IwAR1kto5FLZsK4f2uUpr33o97xiWQkR9T-Gbup4gsC9Pc3quTDZk7wrv9uHg

Тачно, било је у Тамнавском крају пуно породица које се презивају Матић. Нисам знао да Немања слави Ђурђевдан, мислио сам да слави Никољдан јер је у чланку о презименима из Врела на порталу писало у напомени поред Матића који славе Никољдан да је Немања Матић из те породице, па сам тако закључио да не слави исту славу као и тестирани Матић. Само за две породице Матић Љубомир Павловић наводи да славе Ђурђевдан. То су Матићи из Кратинске, досељени из Сандаља у Подгорини, Матићи из Шарбана, досељени у другој половини 18. века из Златарића у Подгорини.

[Милош]

42. Тимотијевић, Никољдан, Велика Плана, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 389=14-32. Када се томе дода и слава Никољдан, рекао бих да је Тимотијевићу најближи Бараћ из Павиног Поља код Бијелог Поља, као и њихови исељеници на Рогозни, чија је матица у Гњеждану између Новог Пазара и Лепосавића. Имају две разлике на упоредива 23 маркера.

Тимотијевиће нисам нашао у Великој Плани, али има велики род Бараћа, од којих врло могуће и Тимотијевићи потичу. Тестирани није оставио значајније податке о пореклу. Исељени Бараћи из Гњеждана су иначе блиски сродници Саве Дечанца (световно име Ђорђе Бараћ).

Тимотијевићу предлажем WGS тест.

[Кековац]

124. Суботички, Никољдан, Бачко Петрово Село/Бечеј, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа се његов резултат разликује на маркерима DYS19=15, DYS437=17 и DYS635=23. Исте карактеристичне вредности имају још неки до сада тестирани припадници овог генетичког рода али нико нема све три, па тестирани нема потпуно поклапање ни са ким у бази СДКП, али има неколико резултата који се разликују само на једном маркеру. Ни један од њих није географски близак, али бих издвојио резултат Крстајића из Пашине Воде код Жабљака због исте породичне славе, чији се резултат разликује од резултата Суботичког на маркеру DYS19(14/15). За дефинитивно разјашњење око филогенетска повезаности Суботичког са другим припадницима генетичког рода Дробњака мислим да је ипак неопходан дубљи тест, WGS код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA.

Тестирани је у упитнику навео да је пронашао преко 300 лица са презименом Суботички у матичним књигама али је за педесет лица успео да делимично реконструише породично стабло. Такође је навео да је још 1768. забележен неко са презименом Суботичанин у Бачком Петровом Селу, али није повезан са његовом граном. И заиста има у литератури велики број навода презимена Суботички у местима широм Војводине још од 18. века. Вероватно нису све те породице истог порекла. Занимљиво је да се у Футогу у попису из 1698. помињу два становника са презименом Суботић. Такође је због географске близине занимљиво да се презиме Суботички помиње на више места у Остојићеву, које није далеко од Бачког Петровог Села, иако је у Банату.

[Atlantische]

Тестирани је у упитнику навео да је пронашао преко 300 лица са презименом Суботички у матичним књигама али је за педесет лица успео да делимично реконструише породично стабло. Такође је навео да је још 1768. забележен неко са презименом Суботичанин у Бачком Петровом Селу, али није повезан са његовом граном. И заиста има у литератури велики број навода презимена Суботички у местима широм Војводине још од 18. века. Вероватно нису све те породице истог порекла. Занимљиво је да се у Футогу у попису из 1698. помињу два становника са презименом Суботић. Такође је због географске близине занимљиво да се презиме Суботички помиње на више места у Остојићеву, које није далеко од Бачког Петровог Села, иако је у Банату.

За претпоставити је да велика већина носилаца овог презимена потиче од српских граничара који су након развојчења Потиско-поморишке крајине 1751. године иселили у јужније крајеве где су формиране нове крајишке области, укључујући Потиски дистрикт којем је припадало Бачко Петрово Село. Суботица је до тада била важно граничарско место са великим уделом Срба, а након тога па до распада Аустроугарске је остала у угарском тзв. провинцијалу у којем Срби нису имали ни изблиза једнака права као у граници.

У Вилову у Шајкашком батаљону је 1819. пописан граничар Илија Суботички досељен из Бачког Петровог Села, па тестирани може проверити да ли се ради о члану његове породице. 

Презимена Суботић и Суботин су патроними од личног имена Субота.

[Ojler]

Даме и господо, хвала на пажњи. То би било то од Уредништва Српског ДНК пројекта што се тиче ове акције. Укупно 126 тестираних.

[Васић.РС]

Требало би да има још један Васић из Прњавора село Чорле . Он је послао узорке на криву адресу па је поново посло на исправну адресу.
Поздрав

[Ojler]

Требало би да има још један Васић из Прњавора село Чорле . Он је послао узорке на криву адресу па је поново посло на исправну адресу.
Поздрав

У праву си. Остало је још неколико таквих узорака који су касно стигли или нису успели, па су поновно слати. Њих сам превидео, извињавам се

[Христифор]

Спојићемо малтене Српски ДНК Месец 2023 и Новогодишњу ДНК недељу 2024. Мени лично не смета, напротив.