Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Милош]

Војнић-Пурчар, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=17, 635=22. Најближи на пројекту му је један тестирани Буњевац из Бајмока са САНУ истраживања. Са њим има једну разлику на упиредива 17 маркера, али и деле споменуте карактеристичне маркере. Такође и други параметри говоре да су сродни. Има неких сличних хаплотипова по Понишављу и Далмацији.

У Бачкој се Војнићи спомињу 1687. године у суботичким матрикулама. Већ су тада били део суботичких граничара.  Војнићи се јављају у Бајши и то као племићка породица. Први који је понео племићку титулу био је Стипан Војнић и то 1741. године. Његови синови су купили половину Бајше и делове још неких села. Од 1793. године су свом презимену додали и назив "од Бајше". Данас има више огранака ове породице: Војнић-Хајдук, Војнић-Пурчар, Војнић-Рогић, Војнић-Тунић, Војнић-Мијатов, Војнић-Кортмиш, Војнић-Зелић, Војнић-Ђанин.

Препоручио бих даља дубља тестирање или за почетак само маркере: 561 и 557.

[Лука]

Јовановић, Крупањ, Никољдан

Припада хаплогрупи R1a-M458. Нема ближих поклапања на пројекту.

О овој породици односно њеном пореклу нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.

[Небојша]

Миодраг, Аранђеловдан, Кањане, Дрниш, J1-ZS9949

Миодраг се лепо уклапа у род Синобада (илити Влаховића). Има велики број блиских поклапања са припадницима овог рода у Крајини и Источној Херцеговини. Не постоји веза са претходно тестираним Миодрагом из Гаћелеза, који је I2-Z17855.

[Clavdivs]

Ђурић, Стевањдан, Губин, Ливно

Припада хаплогрупи I1-A11380. Најближи му је Мажибрада из Кистања од кога се разликује на једном од 23 маркера. Релативно су му блиски и двојица тестираних Драча из околине Бенковца, који такође славе Стевањдан, од којих се разликује на 3, односно 4 од 23 упоредива маркера. Такође, недавно смо, захваљујући резултату са 23andMe, сазнали да овој хаплогрупи припадају и Радете из Ливна који славе исту славу, па је за очекивати да су ближе повезани са Ђурићем.

Старије презиме Ђурића је Јурић. За губинске Јуриће се каже да су дошли из Отишића код Врлике, тако да не чуди што најближа поклапања имају у Далмацији.

[Зрно]

Миодраг, Аранђеловдан, Кањане, Дрниш, J1-ZS9949

Миодраг се лепо уклапа у род Синобада (илити Влаховића). Има велики број блиских поклапања са припадницима овог рода у Крајини и Источној Херцеговини. Не постоји веза са претходно тестираним Миодрагом из Гаћелеза, који је I2-Z17855.

Миодрага је било неколико на млетачким катастрима из 1735. и 1755. што значи да су укорењени још раније. Само питање је да ли је ово њихова изворна хаплогрупа. Једном сам наишао на Синобада у матичној књизи из 19. в. у Кањанима и зачудио се откуд сад. Можда се инфилтрирао у Миодраге. Било би занимљиво тестирати још једног, који није близак претходном, да дефинитивно потврдимо. Иначе, што се тиче другог Миодрага, из Гаћелеза, који је I2a, њих нема у том селу на катастру из 1709.

[Зрно]

Управо сад сам и пронашао потврду своје сумње. У матичној књизи је уписано да је 1809. рођен Никола, син Саве Синобада и Стоје, а на попису душа из 1810-11 уписане су три куће Миодрага, а у једној од њих је управо Сава са женом Стојом и двогодишњим сином Николом.

[Небојша]

Свака част за овај проналазак, Зрно. Вероватно је то то.

Мени је резултат био интересантан, зато што Миодраг има и нека потпуна поклапања на простору Источне Херцеговине. И то са породицама које такође славе Аранђеловдан (Влаховићи). С обзиром да у околини Дрниша има старих досељеника из Источне и Старе Херцеговине (Мириловићи, Кричке), помислио сам да би и са Миодрагом то могао бити случај.

[Clavdivs]

Добриловић, Ђурђевдан, Соколовићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема нарочито блиских поклапања, а условно су му најближа двојица која су му и географски блиски (Рацковић из Борика и Иванчајић из Неправдића), од којих се разликује на 3 од 23 упоредива маркера (при чему је на једном од ових маркера разлика трострука, односно двострука).

О пореклу Добриловића у Соколовићима нисам успео да пронађем ништа, али Караџић и Шибалић у свом раду о Дробњаку помињу Добриловиће који су се иселили на Гласинац:

Добриловићи су се из Бањана доселили у Дробњак с осталим Новљанима, када су насељавали дробњачку територију. Доласком у Дробњак, населили су дробњачко село Комарницу. Предање зна за Мата Добриловића, који је био поп и имао је осам синова. Године 1732. у Дробњаку је харала опака болест куга која је однијела како кажу, велики број дробњачког становништва, а међу њима и седам синова попа Мата Добриловића. Остане му само син Маринко, који наслиједи оца и запопи се. Поп Маринко имао је два сина – Јанка и попа Станка. Обојица су били добри људи и јунаци. Јанка је објесио Сулејман-паша Скопљак, када је дошао да угуши устанак у Дробњаку 1805. године. Јанко је имао синове Саву, Тривка, Марка и Видака, који се по оцу Јанку прозваше Јанковићи. Од попа Станка није остало потомство.

Одмах по досељењу Добриловића у Дробњак, од њих се одвоје Шаровићи и Глуваћи.

Зелен Добриловић, са синовима Арсенијем и Јевђаном, одсели се, крајем 18. вијека на Гласинац, гдје и данас живе њихови потомци.

Сада се нико у Дробњаку не презива презименом Добриловић, јер су се разгранали на Јанковиће, Шаровиће и Глуваће.

[Небојша]

Добриловић, Ђурђевдан, Соколовићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема нарочито блиских поклапања, а условно су му најближа двојица која су му и географски блиски (Рацковић из Борика и Иванчајић из Неправдића), од којих се разликује на 3 од 23 упоредива маркера (при чему је на једном од ових маркера разлика трострука, односно двострука).

О пореклу Добриловића у Соколовићима нисам успео да пронађем ништа, али Караџић и Шибалић у свом раду о Дробњаку помињу Добриловиће који су се иселили на Гласинац:

За Добриловиће из Соколовића се каже да су пореклом из Дробњака. Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

(Миленко С. Филиповић, "Гласинац")

[Грк]

Лично познајем једног Добриловића из Соколовића, славе Ђурђевдан.

[Небојша]

Лично познајем једног Добриловића из Соколовића, славе Ђурђевдан.

Можда је Филиповић случајно обрнуо редослед, али нису ретке те промене славе (узимање преславе након сеобе). Посебно је то карактеристично за дробњачке породице из подроманијског краја. Тако и Годијељи из тог краја славе Томиндан, а преслављају Ђурђевдан, док је у Дробњаку обрнуто.

[Грк]

Слава Добриловића, има их у Плужинама Јовањдан.
Кад су дошли на Деветак узели Ђурђевдан, а прислугу Никољдан.

[Лука]

Бачић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Бачић има прилично уобичајен хаплотип за грану којој припада, а најближи му је на пројекту Милутиновић из Перунике код Куршумлије, разликују се на 1 маркеру од 23 упоредива. Могуће је да је Бачић ближе повезан са једним необјављеним Буњевцем из Суботице који такође припада грани YP4278. Разликују се на 2 маркера од упоредивих 17.

Презиме тестираног заправо гласи Башић, али је грешком у матичне књиге уписано као Бачић.

[Romanijski]

Слава Добриловића, има их у Плужинама Јовањдан.
Кад су дошли на Деветак узели Ђурђевдан, а прислугу Никољдан.

 Могуће да су један род са Јововићима из Пиве....

[Uzi]

Могуће да су један род са Јововићима из Пиве....

Јововићи би требали да су од Тадића.

[Romanijski]

Јововићи би требали да су од Тадића.

 Нећу да оспоравам твој навод , али да појасним зашто овако мислим. Гутаљи кои су сигурно од Јововића из Пиве прво су се населили у Врхпрачу засеок Гута у подножју Јахорине. Тако су ти Јововићи преименовани у Гутаље. Ту су били кратко вријеме за једну генерацију отприлике. Одатле преселили на Романију село Понор.
 А ту имамо и Тадиће. И није ријетко да су миграције ишле у правцу куда је већ један рођак или брат одселио.
Ето толико....

[Uzi]

Нећу да оспоравам твој навод , али да појасним зашто овако мислим. Гутаљи кои су сигурно од Јововића из Пиве прво су се населили у Врхпрачу засеок Гута у подножју Јахорине. Тако су ти Јововићи преименовани у Гутаље. Ту су били кратко вријеме за једну генерацију отприлике. Одатле преселили на Романију село Понор.
 А ту имамо и Тадиће. И није ријетко да су миграције ишле у правцу куда је већ један рођак или брат одселио.
Ето толико....

Занимљиви подаци. Надам се да ће се у неком наредном периоду тестирати Јововићи из Пиве.

[Небојша]

Каменаровић, Ивањдан, Доброта, Котор, J2b-M205>Y22059

"Осим тога је врло вероватно, да су овде живели у то време и Алексићи и бар већина од брастава, што знају, да су се иселило са земљишта Цетињског Племена а ниједно од садашњих брастава тога племена не зна, да је са њима род, а то су: Лажете–Златаревићи и Жутковићи у Херцеговини, Томановићи, Добриловићи, Дапчевићи, Никићевићи, Каменаровићи и Ивановићи у Боки, Ковачи у Црногорској Крајини, Маруновићи (Палаорићи) у Бјелопавлићима, можда и Зимоње (Зимоњићи) у Гружи и Васићи у ужичкој Пожези.

"Пејановићи знају, да их има исељених у Доброту у Боки. Код Накићеновића се у Доброти не помињу ни Пејановићи ни уопште досељеници из М. Залаза. Али се именују четири браства, за која се каже, да су из Црне Горе (Добриловићи у 17. веку, а Дапчевићи, Никићевићи и Каменаровићи у 16. веку) и да славе Ивањдан, те је врло вероватно, да су нека од њих пореклом од тих Пејановића."

"За старе Илијашевиће кажу да су седели у Илину Долу, код Илина Ждријела, и да су се одселили у Доброту y Боки и тамо примили католичанство. Ни њих не помиње Накићеновић ни у Доброти ни у Боки уопште. Али су они можда у Доброти променили презиме, те ће бити једно од тамошњих брастава, за која се само зна, да су се одавно (у 16. и у 17. веку) доселила из Црне Горе (Дапчевићи, Никићевићи, Каменаровићи, Добриловићи), католици су и сад славе „Св. Ивана“)."

Извор: Јован Ердељановић, "Стара Црна Гора: етничка прошлост и формирање црногорских племена"



Извор: Сава Накићеновић, “Бока”

Каменаровића има и у Шкаљарима. Из Шкаљара је и тестирани Петровић J2b-M205, али не постоји ближе поклапање са Каменаровићима. Мада Каменаровићи из Шкаљара изгледа славе Св. Враче: https://www.poreklo.rs/2013/05/26/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1kaljari-kotor/

Каменаровић упада у род “А” у пројекту (потенцијални J-Y22063). Најближа поклапања (23/23, 22/23) са Крајишницима:

- Јањатовићи,
- Усорци (Наранчићи, Мандићи, Кангрге)
- Мркобраде
- Трикићи (Кецмани)

Осим тога, блиски су му припадници J2b-M205 из Источне Херцеговине и Шумадије, као и већина тестираних Y22063+.

Тестирани Каменаровић на 17 маркера има потпуно поклапање са једном породицом из необјављеног истраживања, која такође слави Ивањдан. Како је та друга породица из Срема, а даље из Лике, вероватно је у питању случајност.

[Nebo]

Каменаровић, Ивањдан, Доброта, Котор, J2b-M205>Y22059

Је ли ово Ивањдан (Рођење Светог Јована), или Свети Иван (7. јануара по грегоријанском календару), односно - је ли тестирани православан или римокатолик?

[Небојша]

Је ли ово Ивањдан (Рођење Светог Јована), или Свети Иван (7. јануара по грегоријанском календару), односно - је ли тестирани православан или римокатолик?

Мислим да је у питању Рођење Светог Јована. Али најбоље да тестирани сам ово потврди, ако прати форум. Или можда онај чији је ово кандидат.