Дјед - јањичарске аге из Сарајева. Мислим да су се срели са Карађорђем 1804. кад је долазио у Сарајево да подмити јањичаре да не реагују у случају побуне. 5 г. касније се јесу срели у борби. У 18. вијеку убиљежени и као "киши-заде", односно дословно "син неког", племић.
kişizade - 1.highborn, of noble birth
Предање спомиње род за који друго предање спомиње да су команданти и посадници Ходидида. Дошли у Сарајево у 18. вијеку из Високог.
Мало сам се вратио на ово, од Миленка Филиповића, Височка нахија:
Смаилагићи, Бузићи - Звали су се Ходићи. Били су у некој родбинској вези с Врцама у Мокронозима. Од овога су рода и чувени сарајевски Тахмишчије. Г. Хамдија Тахмишчија, судија у Високом, дао ми је ове податке о свом роду. Првобитно презиме било је целом роду Ходићи, па су се прозвали Смаилагићима по Смаилаги, четвртом претку. Један му се син звао Омерага. За учињене заслуге, један паша му је дао „тахмиз" (нека врста монопола кафе). Ради тога је он прозван Тахмишчијом. Од тада се једни зову Смаилагићима а други Тахмишчијама. Омерага је умро и сахрањен у Сарајеву на Алифаковцу 1238 год. по хиџри {пре 108 година). Имао је два сина Мустафу и Сулејмана, и њих је обојицу погубио Абдуррахман-паша у Зворнику 1828 год. Мустафа није имао деце, те, према томе, сарајевски Тахмишчије потичу од Сулејмана. Постоје потомци ових, али они по свему судећи нису повезани са мном. У Сарајеву сам крајем 18. и почетком 19. вијека идентификовао 4 рода са овим презименом, и сви изгледа немају генеолошке везе, и из различитих су махала. Мада су сви били аге, јер је закупник тахмиса добро зарађивао. Овај Омер-ага 1784. није имао у презимену Тахмиси, али већ 1795. јесте. Било је закупника тахмиса који нису узимали по томе презиме, нпр. Бичакчић 1791. Изгледа да мој дјед потиче од друге особе, која је била тахмишчија раније. Чини се да се ради о јањичарском писару, он је кишизаде. За само 4 рода у Босни сам видио уписано да су кишизаде: Ћишићи, Мостар (и неки код Какња који спомињу везу с мостарским), Тановићи, Гацко, и од Мула Мустафе Башескије уписани Тахмишчија и Палош из Сарајева. Тановић је тестиран I2-M26 , поклапања у Шпанији, вјероватно од шпанских муслимана. Палоши по презимену из Мађарске, за Ћишиће се спомиње турско поријекло. Тако да је чини се предак мог дједа неког страног поријекла.
Турско, или мађарско јер је орта с којом мислим има везе (страна орта за Сарајево) била у Мађарској крајем 17. в. Видим да је ово кишизаде било пуно чешће спомињано у Турској, један од њихових пандана неком "племићком" поријеклу. У дефтеру Карамана 1843. преко 7000 кишизаде, кишиоглуа, можда и по томе се може извести да није "босанско". Неко рано кориштење је често индицирало и "принчевско" поријекло.
Коркут је себе називао кишизаде.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BA%D1%83%D1%82 У Сарајеву се јавља доста "занатлијских" презимена, гдје сигурно има више генетски неповезаних родова са вјероватно различитим хаплогрупама. Нека су специфична, и за њих се може тврдити да су исти род. Нпр. Бабић, Бабо-заде бегови са Гласинца.
J2a је старомедитеранска хаплогрупа. Евентуално нека њена подгрупа може да се узме, али тешко цијела.
https://www.yfull.com/tree/J-PH1795/ Ова нпр. грана J2a јесте права туркијска нпр. јава се и код Ујгура, и другдје. У Турској се среће нешто ове гране колико сам могао видјети по STR. Вјероватно већина J2a је учествовала у османлијским миграцијама.