Аутор Тема: Светски ДНК месец 2021  (Прочитано 91219 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Светски ДНК месец 2021
« послато: Март 27, 2021, 07:03:18 поподне »
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује већ традиционално априлско ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано на сам Светски ДНК дан, ове године имаћемо, као и прошле године (услед ситуације са CoVid-19 вирусом), акцију током целог априла због чега је овај подухват назван Светски ДНК месец.

Као и претходних година, цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 6.500 динара.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време! Акција траје до 30. априла.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 5.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Пријављивање за тестирање се врши помоћу контакт форме којој можете приступити преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2021/03/25/svetski-dnk-mesec-2021-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #1 послато: Март 27, 2021, 07:52:10 поподне »
У последње три године свим тестови смањене цијене само цијена за 23 маркера константно стоји нечувено  >:(    >:(   >:(

Ван мреже Aca

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #2 послато: Март 27, 2021, 11:22:46 поподне »
Хтео бих да тестирам неколико рођака и пријатеља. Искористио бих овај попуст и платио за тестирање. Молим за помоћ јер је формулар само за лично пријављивање.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #3 послато: Март 28, 2021, 12:48:47 пре подне »
Хтео бих да тестирам неколико рођака и пријатеља. Искористио бих овај попуст и платио за тестирање. Молим за помоћ јер је формулар само за лично пријављивање.

Слободно пишите на [email protected] и биће вам прослеђена даља упутства.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #4 послато: Април 04, 2021, 02:21:13 поподне »
Како теку пријаве?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #5 послато: Април 04, 2021, 03:55:19 поподне »
Како теку пријаве?

88 пријављених до сад, од тога је 8 дало узорке а више од двадесет је потврдило да ће у току овог месеца извршити уплату и дати узорак.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #6 послато: Април 07, 2021, 12:56:56 поподне »
Здраво, да ли ће бити пракса као и прошлих пута да се једном недељно објави ко се пријавио за тестирање?

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #7 послато: Април 07, 2021, 02:28:19 поподне »
Sad mi je javio Nedic, Borkovici Piva, da će se danas prijaviti. Živi u Beogradu. Mislim da nemamo Nedice iz Borkovici, samo Deliće i Radovice?

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #8 послато: Април 07, 2021, 03:17:34 поподне »
Sad mi je javio Nedic, Borkovici Piva, da će se danas prijaviti. Živi u Beogradu. Mislim da nemamo Nedice iz Borkovici, samo Deliće i Radovice?

Ово ће бити одлично, ако се тестира. Једва чекам, његове резултате.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #9 послато: Април 07, 2021, 05:13:02 поподне »
Здраво, да ли ће бити пракса као и прошлих пута да се једном недељно објави ко се пријавио за тестирање?

Могу да објавим ко је до сада дао узорак, мислим да је тренутна бројка - 20. Биће у току вечери.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #10 послато: Април 07, 2021, 08:53:09 поподне »
Као што обећах, ево списка првих 20 кандидата чији се узорци налазе у Пореклу:

1. Јовановић, Аранђеловдан, Пирот
2. Капетановић, Ђурђевдан, Калушићи, Пљевља
3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде
4. Кастратовић, Аранђеловдан, Полица, Беране
5. Ђорђевић, Никољдан, Пирот
6. Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик
7. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина
8. Томанић, Јовањдан, Петка, Лазаревац
9. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина
10. Савковић, Ђурђевдан, Марковица, Лучани
11. Јеленковић, Лучиндан, Црни Врх, Књажевац
12. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост
13. Јовић, Никољдан, Драгнић Подови, Шипово
14. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац
15. Угрчић, Никољдан, Ивошевци, Кистање
16. Делић, Ђурђиц, Липница, Чачак
17. Лазић, Аранђеловдан, Горње Неродимље, Урошевац
18. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац
19. Ристић, Митровдан, Плана, Параћин
20. Ђорђевић, Никољдан, Бањица, Чачак
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #11 послато: Април 07, 2021, 09:06:18 поподне »
Свиђа ми се што је измешано и видим да се источна Србија укључује по мало. Надам се више људи из Јужне Србије ја имам најаве да ће се тестирати и Тројић и Денић из Горњег Неродимља и анимирао још људи па ћемо видети да ли ће се тестирати а обећавају да хоће. Овде је сваки тестирани битан и сваки резултат ће дати неке одговоре а можда буде и сензација тако да једва чекам резултате.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #12 послато: Април 07, 2021, 10:33:03 поподне »
7. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина

За мене ће ово бити нарочито занимљив резултат.

Писах мало о Стопићима. Ово је на основу расположиве литературе:

Ланговићи из Бабина су огранак рода Стопића. Има их и у другим селима између Пљеваља и Пријепоља (Рогоушје, Засеок, Сељашница), затим у Бродареву и Коловрату, а у прошлости су живели и у Душманићима и Крашљевићима.

Даљи корени Стопића су, по предању, негде у источној Херцеговине, можда у никшићком крају, а Бабине су им биле само привремено станиште. Стопића данас у Бабинама нема, а они који су остали прозвани су Ланговићи. Сеоба Стопића у Рожанство на Златибору догодила се после Другог српског устанка, 1816. године. Очито се радило о мањем роду, вероватно једној широј породици, с обзиром да се у Рожанство преселила четири брата, синови Ненаде, док је део те шире породице остао у Бабинама. Стопићи су свакако у Бабинама били пре 1781. године када је тамо рођен Радоје, један од родоначелника Стопића у Рожанству.

Да су Ланговићи заиста огранак Стопића, показује и чињеница да постоји још један огранак Стопића у Бистрици код Нове Вароши, вероватно ту досељени из Бабина нешто касније од ових у Рожанству. Привремено су живели у Кучину на Лиму. 1941. године било их је две куће у Бистрици. За разлику од Стопића у Рожанству и Ланговића који славе зимски Јовањдан, Стопићи у Бистрици славе Никољдан, што су вероватно узели по пресељењу.

У попису Србије из 1818. године, као и у чибучком тефтеру из 1823. године, као глава те задружне породице у Рожанству уписан је поменути Радоје, и то са презименом Стопа. Исто презиме налазимо и у тефтеру арачком (нахије ужичке, капетанија Рујно) из 1832/33. Међутим, већ у тефтеру пореских глава капетаније Рујно-ужичке нахије из 1835. године, као и у тефтеру пореских глава округа ужичког, срез Рујански из 1840. године, устаљује се презиме Стопић.

https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #13 послато: Април 07, 2021, 10:37:55 поподне »
Као што обећах, ево списка првих 20 кандидата чији се узорци налазе у Пореклу:

1. Јовановић, Аранђеловдан, Пирот
2. Капетановић, Ђурђевдан, Калушићи, Пљевља
3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде
4. Кастратовић, Аранђеловдан, Полица, Беране
5. Ђорђевић, Никољдан, Пирот
6. Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик
7. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина
8. Томанић, Јовањдан, Петка, Лазаревац
9. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина
10. Савковић, Ђурђевдан, Марковица, Лучани
11. Јеленковић, Лучиндан, Црни Врх, Књажевац
12. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост
13. Јовић, Никољдан, Драгнић Подови, Шипово
14. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац
15. Угрчић, Никољдан, Ивошевци, Кистање
16. Делић, Ђурђиц, Липница, Чачак
17. Лазић, Аранђеловдан, Горње Неродимље, Урошевац
18. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац
19. Ристић, Митровдан, Плана, Параћин
20. Ђорђевић, Никољдан, Бањица, Чачак

 3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде,       

Провјерити село порјекла ...... 

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #14 послато: Април 07, 2021, 10:41:40 поподне »
3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде,       

Провјерити село порјекла ......

Вукадина заиста има или их је бар било у том селу.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #15 послато: Април 09, 2021, 05:23:39 поподне »
Нових 11 кандидата који су предали узорке:

1. Машић, Митровдан, Сомбор
2. Огњеновић, Јовањдан, Какањ, Кистање
3. Батић, Петровдан, Сански Мост
4. Јаковљевић, Никољдан, Узовница, Љубовија
5. Миленковић, Никољдан, Кастрат, Куршумлија
6. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта
7. Зипевски, Никољдан, Штип
8. Јовичић, Ђурђиц, Лис, Лучани
9. Радеч, Аранђеловдан, Ново Село, Даниловград
10. Симоновић, Никољдан, Велика, Плав
11. Томић, Никољдан, Доње Гргуре, Блаце
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #16 послато: Април 10, 2021, 09:47:30 поподне »
Нових 11 кандидата који су предали узорке:
...
2. Огњеновић, Јовањдан, Какањ, Кистање
...

Прегледом "трилогије" радова Радослава Доброте, Црква светог Николе у Братишковцима 1970., Братишковачка школа 1973., Братишковачка парохија 1976., објављених у часопису православног Богословског факултета Богословље, дознајемо да су Огњеновићи најприје населили у Братишковце, крајем XVII. вијека након ослобођења овог подручја сјеверне Далмације од турског владања, а касније и у недалеко мјесто Какањ.

"Према летопису Братишковачке парохије, преци данашњих становника из Братишковаца као и других села, која сачињавају парохију, доселили су се крајем XVII и почетком XVIII века из Босне, Херцеговине и Црне Горе, за време млетачке власти. Што се тиче Братишковаца, чим су Турци истерани из овога села, први су се доселили Вулиновићи. Чак су затекли турску ватру у тамошњој кули Кулин-бега. Први досељени Вулиновићи били су, изгледа, војводе. Са четама које су побегле од турског зулума из Босне и Херцеговине они су се борили против Турака и уз помоћ војске Млетачке републике изгонили их из Далмације. Они су били колонели и сердари, а затим дуго времена и главари, „капитани" села. Како су први дошли, заузели су и запосели највећи део овога села и млине на слапу и на Крци близу Скрадина.4 Одмах после Вулиновића доселили су се Лалићи. Осим у Братишковцима, имали су имање и у Горицама, и од њих потичу све породице Лалића у Горицама. Одмах после њих доселили се Огњеновићи (који сада живе у Какњу), затим Ераковићи, Манојловићи, Кричке и редом друге породице.5 Почетком XVIII столећа било је углавном формирано село Братишкоеци од новодосељеног становништва."

History of Bratiskovci Parish 1976., translated by Veselin Dobrota and Michael Djordjevitch, Toronto, 2011.

Извјесни Јован Огњеновић из Какња, прије неколико година, навео је једну занимљиву врсту предања о поријеклу своје породице: "Prezime Ognjenovic potice iz sela Kakanj u Dalmaciji. Prvi zvanicni Ognjenovic se zvao Jovan (po njemu ja nosim ime) i imao je dva brata sa kojima se sudio oko podele zemlje jos u Otomanskom carstvu. On je nakon dobijanja svog dela zemlje ziveo u Kaknju sve do svoje smrti. Njegova dva brata su se odselila kada je on zapoceo svoju porodicu (jedan se naselio na prostoru Banije, a drugi u Hercegovini). Sto se tice Dalmacije, najpoznatiji Ognjenovici koji su ziveli u selu su Đuro Ognjenovic (Austro-ugarski granicar i borac u 1. svetskom ratu, Vukasin Ognjenovic (Partizan i ucesnik zeske bitke u Mostaru u 2. svetskom ratu) i ostali. Veruje se da poticemo iz Hercegovine iz mesta Banjana, a zajednicka slava je sv. Jovan Krstitelj. Uzgred, nisam siguran da li su svi podaci tacni, jer sam ovo povezivao od prica koje znam i koje sam cuo od djeda"

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #17 послато: Април 11, 2021, 01:28:31 пре подне »
Njegova dva brata su se odselila kada je on zapoceo svoju porodicu (jedan se naselio na prostoru Banije, a drugi u Hercegovini)

Ова три брата су најсупериорнија до сада. Прешла су највећу километражу у својим сеобама.

Него, да баталимо те глупости о три брата, убиству Турчина и сличном, има још небулоза у претходном прилогу, као што је истовремено досељавање из 3 различите области (Босна, Херцеговина и ЦГ). Утврдили смо већ да су Братишковци насељени из Петрова поља, што се највише показује на Кричима, а можда овај Огњеновић буде од Малешевића из Биочића и Миочића, што значи N2.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #18 послато: Април 11, 2021, 09:53:37 пре подне »
Njegova dva brata su se odselila kada je on zapoceo svoju porodicu (jedan se naselio na prostoru Banije, a drugi u Hercegovini)

Ова три брата су најсупериорнија до сада. Прешла су највећу километражу у својим сеобама.

Него, да баталимо те глупости о три брата, убиству Турчина и сличном, има још небулоза у претходном прилогу, као што је истовремено досељавање из 3 различите области (Босна, Херцеговина и ЦГ). Утврдили смо већ да су Братишковци насељени из Петрова поља, што се највише показује на Кричима, а можда овај Огњеновић буде од Малешевића из Биочића и Миочића, што значи N2.
Зрно,помози ми дс нађем Петрово Поље🙂

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #19 послато: Април 11, 2021, 09:56:11 пре подне »
Зрно,помози ми дс нађем Петрово Поље🙂

Поље на чијем је рубу Дрниш.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #20 послато: Април 11, 2021, 10:14:14 пре подне »
Поље на чијем је рубу Дрниш.
Е гледај ти ове јаде сад.Ксже се за Папиће да су дошли из Петропоља са Косова у ЦГ 1502. И први фокус је је Космет али ево друге варијанте. Знамо за Папиће да су N2, можда и Огњановићи, видећемо. Није искључено да су дошли у ЦГ управо са запада. Или сам превише маштовит🙂 Мислим наравно на Петрово поље и Косово поље у Крајини....
« Последња измена: Април 11, 2021, 10:24:09 пре подне Bojan »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #21 послато: Април 11, 2021, 11:54:28 пре подне »
Е гледај ти ове јаде сад.Ксже се за Папиће да су дошли из Петропоља са Косова у ЦГ 1502. И први фокус је је Космет али ево друге варијанте. Знамо за Папиће да су N2, можда и Огњановићи, видећемо. Није искључено да су дошли у ЦГ управо са запада. Или сам превише маштовит🙂 Мислим наравно на Петрово поље и Косово поље у Крајини....

Не знам да постоји забележен случај да се неко у 16. веку из Далмације селио у Црно Гору.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #22 послато: Април 11, 2021, 12:21:15 поподне »
Не знам да постоји забележен случај да се неко у 16. веку из Далмације селио у Црно Гору.
Знам али шта ће црн инсан...Ово ми је,између осталог, дошло и због овог последњег резултата Војнића  (Неретљана???) али није овде мјесто да теоретишем о томе....А и то Папићи, да није поспрдно пошто су били католици...Нећу више узурпирати простор...Чекам неке резултате, па можда отворим тему...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #23 послато: Април 11, 2021, 03:56:31 поподне »
9. Радеч, Аранђеловдан, Ново Село, Даниловград

Радечи би могли бити потомци Малоншића. Биће то занимљив резултат.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #24 послато: Април 11, 2021, 05:19:05 поподне »
Е гледај ти ове јаде сад.Ксже се за Папиће да су дошли из Петропоља са Косова у ЦГ 1502. И први фокус је је Космет али ево друге варијанте. Знамо за Папиће да су N2, можда и Огњановићи, видећемо. Није искључено да су дошли у ЦГ управо са запада. Или сам превише маштовит🙂 Мислим наравно на Петрово поље и Косово поље у Крајини....
Постоји неко предање код неких Бањана да су дошли у Херцеговину из Петровог поља или Петропоља (нисам сигуран) са Косова, тј. ваљда из Дренице.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #25 послато: Април 11, 2021, 05:26:59 поподне »
Постоји неко предање код неких Бањана да су дошли у Херцеговину из Петровог поља или Петропоља (нисам сигуран) са Косова, тј. ваљда из Дренице.
Постоји за неколико родова то предање и та фа,озна 1502...и Папићи су у том миљеу али генетика издаје то предање...А ја то Петропоље још нисам убициро, додуше из фотеље...Бањска,црква св.Јована, ништа нисам нашо само причу...А опет тај култ св.Јована је јачи, чини ми се, у западнијим српским земљама...све у свему, нисам паметан...

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #26 послато: Април 13, 2021, 08:01:47 поподне »
Јел стизало још нешто од узорака у међувремену?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #27 послато: Април 13, 2021, 09:27:38 поподне »
Јел стизало још нешто од узорака у међувремену?

Да, у првој тури је отишао и Мишчевић из Врепца код Госпића (слава Врачевдан). У другој тури смо до сад сакупили 5 узорака, кад се прикупи још мало објавићу презимена, славе и места порекла кандидата.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #28 послато: Април 14, 2021, 12:30:05 поподне »
Дакле, као што наведох, са првом туром је као последњи, 32. узорак отишао Мишчевић, Врачевдан, Вребац, Госпић.

У другој тури је до сад прикупљено 10 узорака:

1. Тунић, Ђурђевдан, Српски Итебеј, Житиште
2. Драгојлов, Аранђеловдан, Сакуле, Опово
3. Маслаћ, Јовањдан, Папратиште, Пожега
4. Јовић, Јовањдан, Породин, Жабари
5. Поповић, Ђурђиц, Југовићи, Лозница
6. Поповић, Лазаревдан, Церовљани, Градишка
7. Марковић, Петковдан, Попадић, Мионица
8. Петровић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац
9. Стојковић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац
10. Живановић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Попов

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #29 послато: Април 15, 2021, 11:14:16 поподне »
Једва чекам резултат ових Поповића који славе Лазареву суботу. Било би јако занимљиво да неким чудом буду N2. Ја сам Попов и славим Лазареву суботу и једини сам N2 који слави ову славу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #30 послато: Април 16, 2021, 04:35:59 поподне »
Дакле, као што наведох, са првом туром је као последњи, 32. узорак отишао Мишчевић, Врачевдан, Вребац, Госпић.

У другој тури је до сад прикупљено 10 узорака:

1. Тунић, Ђурђевдан, Српски Итебеј, Житиште
2. Драгојлов, Аранђеловдан, Сакуле, Опово
3. Маслаћ, Јовањдан, Папратиште, Пожега
4. Јовић, Јовањдан, Породин, Жабари
5. Поповић, Ђурђиц, Југовићи, Лозница
6. Поповић, Лазаревдан, Церовљани, Градишка
7. Марковић, Петковдан, Попадић, Мионица
8. Петровић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац
9. Стојковић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац
10. Живановић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац

Нових 12 узорака у Пореклу:

1. Јовановић, Никољдан, Горња Горевница, Чачак
2. Елезовић, Ђурђиц, Вучитрн
3. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац
4. Стефановић, Аранђеловдан, Лађевци, Краљево
5. Јовановић, Аранђеловдан, Ушће, Обреновац
6. Ковачевић, Никољдан, Дучаловићи, Лучани
7. Поповић, Ђурђевдан, Горња Бела Река, Нова Варош
8. Јованчевић, Лазаревдан, Крупа, Обровац
9. Ковачевић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ
10. Вучковић, Аранђеловдан, Велика Плана
11. Козомора, Јовањдан, Богдаше, Ливно
12. Маслаћ, Јовањдан, Папратиште, Пожега
« Последња измена: Април 16, 2021, 04:56:03 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Svipredsednikoviljudi

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #31 послато: Април 19, 2021, 01:37:08 поподне »
Јесу ли завршене анализе и када ће бити објављени резултати?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #32 послато: Април 19, 2021, 02:56:21 поподне »
Јесу ли завршене анализе и када ће бити објављени резултати?

Акција Светски ДНК месец 2021 траје до 30. априла, а резултати прве туре би требали бити познати у току ове недеље. :)



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #33 послато: Април 19, 2021, 11:17:44 поподне »
Са следећих 13 узорака је комплетирана друга тура:

1. Ценић, Аранђеловдан, Црковница, Лесковац
2. Хајдуковић, Јовањдан, Рапаин Кланац, Бриње
3. Ристић, Св. Симеон Богопримац, Ражљево, Брчко
4. Карајовић, Митровдан, Чукојевац, Краљево
5. Красић, Игњатијевдан, Шешковци, Лакташи
6. Боснић, Јовањдан, Пашин Поток, Цетинград
7. Јевтић, Никољдан (раније Јовањдан), Грачаница, Љубовија
8. Ковачевић, Никољдан, Соколиште, Нови Град
9. Јотић, Аранђеловдан (раније Стевањдан), Крива Река, Брус
10. Цветковић, Петковдан, Вучак, Смедерево
11. Станковић, Врачевдан, Соколићи, Чачак
12. Комадинић, Митровдан, Соколићи, Чачак
13. Вуковић, Савиндан, Соколац, Бијело Поље
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже suponik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #34 послато: Април 20, 2021, 05:32:29 поподне »
Радечи би могли бити потомци Малоншића. Биће то занимљив резултат.

U Novom Selu nema starosjedioca vec su sve doseljenici, Radeci kazu da su porijeklom iz Komana, Popovici iz Pipera, Perovici iz Sobaica, Kovacevici iz Dolova Kovackih(dalekim porijeklom iz Nudola), itd.
Ja sam iz susjednog sela u Bjelopavlicima, ovo sam cuo od mjestana Novog Sela.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #35 послато: Април 20, 2021, 05:50:47 поподне »
Почињемо са објављивањем резултата.

19. Батић, Петровдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Постоји могућност да је, најпре због вредности 14-16 на 385 и нешто ниже вредности 22 на 635, повезан са Балабаном из Врточа код Босанског Петровца који такође слави Петровдан.

Батићи су на попису из 1991. године на подручју општине Сански Мост забележени у селу Лушци Паланка (3 особе) и у селу Праштали (51 особа). 1882. године се са Петровданом помињу управо у парохији Паланка код Санског Моста.
« Последња измена: Април 21, 2021, 08:21:00 поподне Лука »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #36 послато: Април 20, 2021, 06:00:48 поподне »
5. Ђорђевић, Никољдан, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-L140>CTS342. На 23 маркера има потпуно поклапање са Пејчићем из Рагодеша код Пирота који такође слави Никољдан, па стога нема сумње да су ближе повезани. Њих двојица показују најближе везе са два нејавна хаплотипа из околине Сврљига, о којима је било речи приликом анализе резултата Пејчића са прошлогодишњег Српског ДНК месеца.

23. Пејчић, Никољдан, Рагодеш, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-CTS342.

Пејчић очигледно има везе са двојицом родбински повезаних тестираних из истраживања САНУ из околине Сврљига који до овог резултата нису имали конкретнијих поклапања на Српском ДНК пројекту. Славе Св. Мину, а по предању, преци овог рода су у околину Сврљига досељени из Базовика, села које се налази изнад Рагодеша, па се може рећи да је овим резултатом такво предање потврђено.

Занимљиво је да је у Рагодешу поред Пејчића тестиран и Лазаревић који припада још ређој грани G хаплогрупе (BY63384 , једини на пројекту и међу неколицином у свету), по чему је ово село јединстeно на целом Српском ДНК пројекту.

Уз Пејчића и поменути род из истраживања САНУ грани CTS342 на простору Шоплука извесно припада и Митић из Горње Коритнице код Беле Паланке, па се слободно може рећи да је Шоплук расадник раритетних G2a хаплотипова у Србаља. ;)

Што се тиче дубљих тестирања, Пејчићу бих најпре препоручио потврду на CTS342, а уколико испадне позитиван L1259 панел преко којег ће моћи открити дубљу подграну којој припада.

Ђорђевић није навео више података о пореклу, па претпостављам да је реч о градској породици.
« Последња измена: Април 21, 2021, 09:48:21 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #37 послато: Април 20, 2021, 06:06:25 поподне »
Почињемо са објављивањем резултата.

19. Батић, Петровдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Постоји могућност да је, најпре због вредности 14-16 на 385 и нешто ниже вредности 22 на 635, повезан са Балабаном из Врточа код Босанског Петровца који такође слави Петровдан.

Батићи су на попису из 1991. године на подручју општине Сански Мост забележени у селу Лушци Паланка (3 особе) и у селу Праштали (51 особа). 1882. године се са Петровданом помињу управо у парохији Паланка код Санског Моста.

Надао сам се од овог Батића каквом помаку, али и мени се чини да је повезан са Балабаном, који је опет негативан на Y52621.
« Последња измена: Април 21, 2021, 08:21:14 поподне Лука »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #38 послато: Април 20, 2021, 06:36:16 поподне »
23. Делић, Ђурђиц, Липница, Чачак

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Тестирани поседује модални хаплотип, па самим тима има велики број потпуних и блиских поклапања на 23 маркера, како у својој близини тако и у другим српским крајевима. Од јединог Y128028 који слави Ђурђиц (Ђорђевић из Сићева код Ниша) се разликује на 458. Међутим, како су у питању удаљени крајеви насељавани различитим струјама становништва, ову везу не треба узимати за озбиљно.

Ако сам правилно разумео написано у упитнику, тестирани наводи да су Делићи у Липницу доселили 1809. године из Сјенице, а да су по најстаријој познатој старини Дробњаци. Овакав резултат се не може повезати са генетичким резултатима са подручја Дробњака, али би старина Делића свакако требала бити на простору Старог Влаха где је ова подграна чешћа у односу на српски просек, а чачански крај и јесте насељаван одатле. У Старом Влаху је Y128028 присутна код више родова са различитим славама, али како већина њих попут Делића има просечне хаплотипове, није могуће рећи ко би му могао бити најближи.

Неки будући Y128028 слављеник Ђурђица са тог подручја би могао бити решење проблема.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #39 послато: Април 20, 2021, 06:37:24 поподне »
3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде, J2b-M205>Y22059

Вукадини су, према предању, пореклом из околине Никшића (Страшевина), а старије презиме гласило је Лаловић. Ово је онај модални, илити J-Y22063 хаплотип. Ако изузмемо мутацију 10 на маркеру DYS643, Вукадин има велики број блиских поклапања (-1). По природи ствари, као и други потенцијални J-Y22063, највише на подручју Крајине, Источне Херцеговине и Јужне Србије. На простору Горњег Подриња постоји висока концентрација хаплогрупе J2b-M205>Y22059 (+10%).

Овај резултат је занимљив из више разлога, па кренимо редом:

- Предање о пореклу од неких Лаловића је вероватно тачно, будући да идентично предање о пореклу поседују и Митрићи J2b-M205 (Ђурђевдан) из околине Сарајева, који имају поклање 22/23 са Вукадинима.

- Предање о пореклу из околине Никшића је такође 99% тачно, с обзиром да тамо имамо тестиране Божовиће J2b-M205 (Лучиндан) из Милочана, који имају потпуно поклапање са Вукадинима, рачунајући ту и ретку мутацију DYS643=10. Ови Божовићи из Милочана негују предање о пореклу из Пипера, али је оно ДНК анализама оборено. Лаловића је са друге стране, осим у Страшевини, било управо у Милочанима.

- На крају, осим Вукадина, ову ретку славу славе још неки припадници J2b-Y22059 (иста подграна). Реч је о једној породици из Мачве, пореклом из Источне Босне, затим једној породици из околине Невесиња (пореклом из Риђана), као и Кирјаковићу из Брчког са 23andMe.

Узевши у обзир све ове информације, намеће се питање да ли је део херцеговачких J2b-M205>Y22059 (Y22063) могао бити у некој вези са старим братством Угреновића(?). Познато је данас да су Угреновићи доминантно припадници хаплогрупе E-V13. Међутим, ретка слава Св. Јоаким и Ана, помињање Никшића, Риђана, као и Лаловића, можда баца ново светло на порекло једног дела J-Y22059.
« Последња измена: Април 20, 2021, 06:40:19 поподне Небојша »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #40 послато: Април 20, 2021, 07:22:46 поподне »
16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Васић слави за овај род карактеристичну славу, а поседује и специфичну вредност 25 на DYS390. Међутим чуди ниска вредност 15 на DYS19, с обзиром да сви Родићи имају вредност 16 и, чак, 17. Тачније, сви, сем једног – Продановића из Зрмање – који такође има вредност 15.

На попису из 1991. године био је 21 Васић у Бранешцима Горњим. По предању које је тестирани навео, староседеоци су.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #41 послато: Април 20, 2021, 07:46:35 поподне »
26. Јовичић, Ђурђиц, Лис, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-PF3147>L91. Јовичић поседује веома специфичан хаплотип, па самим тим нема конкретнијих и ближих поклапања, како у табели Пројекта тако ни у светским базама. Примера ради, од иностраних хаплотипова ''блиски'' су му следећи појединци:

Анонимни хаплотип из југоисточне Румуније (5/17), Италијан из Ђенове (6/17), Енглез предвиђен на подграну PF3147>FGC348 (5/18), Американац из Каролине предвиђен као L497+ (5/18), Немац предвиђени као PF3147 (6/18) и анонимни Јерменин (5/17).

Мишљења сам да због овакве ситуације ни неки од скупих дубинских тестова (Big Y/Dante Labs WGS) тренутно не би много помогли Јовичићу у проналажењу неке разумне временске дистанце са иностраним хаплотиповима, која би се потом могла повезати са конкретним кретањима и археолошким културама из давне прошлости. Исто важи и за повезаност са српским и регионалним хаплотиповима ове у нас доста ретке гране, па сходно томе Јовичићу предстоји чекање да се неко ''упеца'' на његов хаплотип.

У литератури је за Јовичиће забележено следеће:

Цитат
Јовичића предак дошао је из Орашца у Шумадији (у срезу јасеничком). Могло је бити, као што се и нагађа, да су слично другим породицама по Драгачеву преци Јовичића у време каквог рата пробавили само извесно време у Шумадији па дошли после у Лис. Сад имају још и презимена: Јелићи, Радовановићи и Димитријевићи. – Од Јелића има одсељених у Г. Краварици и у Пухову (имају и исту славу: Ђурђиц).
Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

« Последња измена: Април 20, 2021, 07:53:45 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #42 послато: Април 20, 2021, 08:21:57 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

"У време Првог Устанка досељени су: Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан."
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-rozanstvo-cajetina/

"Прве трагове Стопића налазимо у попису из 1818. године а у тефтеру чибука из 1823. године, када је уписан Радоје Стопа. У попису спахијских прихода из 1831. године налазимо Станоја и Радоја као Стопиће. Ову двојицу срећемо и у попису пореских глава из 1835. и 1840. док су у попису арачких нахија из 1832. записани: Станоје, са браћом Радојем и Станком и Станојеви синови Периша и Јован. Најстарији предак Стопића није се ни доселио у Рожанство. Доселили су се, око 1816. његови синови: Радоје, Станоје, Никола и Станко. Дошли су из села Бабине код Пријепоља. Њихови преци су пореклом, негде из источне Херцеговине, можда околине Никшића, а Бабине су им биле само успутна станица у којој су краће боравили. Донели су презиме, које је настало по неком надимку са благом пошалицом. Наслућује се да се тај најстарији предак звао Ненад, јер је Станоје, 1846. године, при рођењу ћерке Петре записан као Ненадић. Њубомир Ж. Мићић не бележи из ког су села код Пријепоља, док Милисав "Bem/Ih и Раде Познановић наводе Кучин као место њиховог боравка. Ако се зна да је досељеник Радоје рођен у Бабинама, и зна година његовог рођења, онда је већа вероватноћа да су дошли Бабина а не Кучина."

("Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића)

Стопићи на 17 маркера имају потпуно поклапање са једном породицом из околине Пријепоља, па се може закључити да је предање вероватно тачно. Осим тога, блиске су им још неке породице из Старог Влаха и Шумадије са комбинацијом 13-18 на маркеру DYS385ab. Занимљиво да све славе Јовањдан. У тој су групи и Тишме из Северне Далмације.

Већ смо говорили о овом огранку J1 Влаховића из Старог Влаха. Питање је само када је дошло до раздвајања са источнохерцеговачком групом. Или је, како то аутор горњег текста каже, сеоба ишла из Источне Херцеговине, док је околина Пријепоља само етапна станица.




 

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #43 послато: Април 20, 2021, 08:38:32 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

"У време Првог Устанка досељени су: Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан."
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-rozanstvo-cajetina/

"Прве трагове Стопића налазимо у попису из 1818. године а у тефтеру чибука из 1823. године, када је уписан Радоје Стопа. У попису спахијских прихода из 1831. године налазимо Станоја и Радоја као Стопиће. Ову двојицу срећемо и у попису пореских глава из 1835. и 1840. док су у попису арачких нахија из 1832. записани: Станоје, са браћом Радојем и Станком и Станојеви синови Периша и Јован. Најстарији предак Стопића није се ни доселио у Рожанство. Доселили су се, око 1816. његови синови: Радоје, Станоје, Никола и Станко. Дошли су из села Бабине код Пријепоља. Њихови преци су пореклом, негде из источне Херцеговине, можда околине Никшића, а Бабине су им биле само успутна станица у којој су краће боравили. Донели су презиме, које је настало по неком надимку са благом пошалицом. Наслућује се да се тај најстарији предак звао Ненад, јер је Станоје, 1846. године, при рођењу ћерке Петре записан као Ненадић. Њубомир Ж. Мићић не бележи из ког су села код Пријепоља, док Милисав "Bem/Ih и Раде Познановић наводе Кучин као место њиховог боравка. Ако се зна да је досељеник Радоје рођен у Бабинама, и зна година његовог рођења, онда је већа вероватноћа да су дошли Бабина а не Кучина."

("Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића)

Стопићи на 17 маркера имају потпуно поклапање са једном породицом из околине Пријепоља, па се може закључити да је предање вероватно тачно. Осим тога, блиске су им још неке породице из Старог Влаха и Шумадије са комбинацијом 13-18 на маркеру DYS385ab. Занимљиво да све славе Јовањдан. У тој су групи и Тишме из Северне Далмације.

Већ смо говорили о овом огранку J1 Влаховића из Старог Влаха. Питање је само када је дошло до раздвајања са источнохерцеговачком групом. Или је, како то аутор горњег текста каже, сеоба ишла из Источне Херцеговине, док је околина Пријепоља само етапна станица.

Čestitke Stopiću. Hvala Nebojša ;)

Ovo poslednje i mene zanima. S obzirom na postojanje bliskih haplotipova u severnoj Grčkoj verujem da bi mogle doći iz tog pravca a opet, moguće je da je postojala i migracija iz Hercegovine. Verovatno ćemo znati telk kad neko uradi BigY
« Последња измена: Април 20, 2021, 08:43:18 поподне Be like Bill »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #44 послато: Април 20, 2021, 08:42:49 поподне »
3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде, J2b-M205>Y22059

Вукадини су, према предању, пореклом из околине Никшића (Страшевина), а старије презиме гласило је Лаловић. Ово је онај модални, илити J-Y22063 хаплотип. Ако изузмемо мутацију 10 на маркеру DYS643, Вукадин има велики број блиских поклапања (-1). По природи ствари, као и други потенцијални J-Y22063, највише на подручју Крајине, Источне Херцеговине и Јужне Србије. На простору Горњег Подриња постоји висока концентрација хаплогрупе J2b-M205>Y22059 (+10%).

Овај резултат је занимљив из више разлога, па кренимо редом:

- Предање о пореклу од неких Лаловића је вероватно тачно, будући да идентично предање о пореклу поседују и Митрићи J2b-M205 (Ђурђевдан) из околине Сарајева, који имају поклање 22/23 са Вукадинима.

- Предање о пореклу из околине Никшића је такође 99% тачно, с обзиром да тамо имамо тестиране Божовиће J2b-M205 (Лучиндан) из Милочана, који имају потпуно поклапање са Вукадинима, рачунајући ту и ретку мутацију DYS643=10. Ови Божовићи из Милочана негују предање о пореклу из Пипера, али је оно ДНК анализама оборено. Лаловића је са друге стране, осим у Страшевини, било управо у Милочанима.

- На крају, осим Вукадина, ову ретку славу славе још неки припадници J2b-Y22059 (иста подграна). Реч је о једној породици из Мачве, пореклом из Источне Босне, затим једној породици из околине Невесиња (пореклом из Риђана), као и Кирјаковићу из Брчког са 23andMe.

Узевши у обзир све ове информације, намеће се питање да ли је део херцеговачких J2b-M205>Y22059 (Y22063) могао бити у некој вези са старим братством Угреновића(?). Познато је данас да су Угреновићи доминантно припадници хаплогрупе E-V13. Међутим, ретка слава Св. Јоаким и Ана, помињање Никшића, Риђана, као и Лаловића, можда баца ново светло на порекло једног дела J-Y22059.

Иначе, нешто што је индикативно, читава ова група J-M205 родова из Источне Херцеговине, међусобно је веома блиска. А блиске су им и тестиране J-M205 породице из околине Никшића (Ружичићи, Ројевићи и Божовићи). У Крајини су им најближи Гвоићи (Банија), Кецмани (Крајина), Шарци (Кордун) и Јелаче (Далмација). Јелаче су J-Y22063 (587=20).

Не знам има ли негде ових Лаловића из Никшића? С обзиром на предања појединих J-Y22059, било би занимљиво видети њихов днк резултат.

« Последња измена: Април 20, 2021, 08:46:56 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #45 послато: Април 20, 2021, 08:55:21 поподне »
Čestitke Stopiću. Hvala Nebojša ;)

Ovo poslednje i mene zanima. S obzirom na postojanje bliskih haplotipova u severnoj Grčkoj verujem da bi mogle doći iz tog pravca a opet, moguće je da je postojala i migracija iz Hercegovine. Verovatno ćemo znati telk kad neko uradi BigY

Нема на чему, роде. Помињали смо то и код резултата Гавриловића из Ковачевца, али није наодмет поменути и у овом случају. Гавриловићи из Шумадије такође имају предање о пореклу из околине Пријепоља, или како је то у литератури забележено "из Санаџака - околина манастира Милешева". Старије, тј. родовско име гласило је Вајдићи. Гавриловићи такође испуњавају критеријуме за овај "подрод" J1-ZS9949 (385ab=13-18, Јовањдан).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #46 послато: Април 20, 2021, 08:58:07 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

Има по нешто о Стопићима у овом чланку, у одељку о Ланговићима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #47 послато: Април 20, 2021, 09:13:36 поподне »
12. Мишчевић, Свети Врачи, Вребац, Госпић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250, роду В у табели нашег пројекта.

Род коме Мишчевић недвосмислено припада чини група породица из Лике и са Кордуна (Ерори, Његомири, Штулићи), сви славе Св. Козму и Дамјана, а карактерише их и вредност 15 на DYS19.

Према Стјепану Павичићу, Мишчевићи спадају у групу родова досељених са подручја Оточца и Бриња. Међутим, тестирани нам је оставио битан податак. Према предању, његов наврндеда био је Његомир, па је женидбом преузео презиме Мишчевић, а крсну славу је задржао. Мишчевићи, требало би, славе Јовањдан.

Овај род дуго је фигурисао као S17250*, међутим с обзиром да, бар колико знамо, никад нису испитали припадају ли грани PH908 (да не буде забуне, имају DYS448 = 20), као и неким новооткривеним гранама попут А26390 Јевремовића и Клиске, сада се налазе на нивоу S17250.


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #48 послато: Април 20, 2021, 10:00:53 поподне »
13. Јеленковић, Лучиндан, Црни Врх, Књажевац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Јеленковић се лепо уклапа у род о коме није до сада било речи на форуму, јер су сви досадашњи припадници са необјављеног истраживања САНУ. У питању су три тестирана из три књажевачка села подно Миџора, сви славе Лучиндан. Јеленковић је први представиник из Црног Врха, који је уједно и село на највишој надморској висини од сва четири. Пре Другог светског рата, Јеленковићи су се презивали Недељковић. Хаплотип одликује ретка вредност 14 на DYS393.

Очито је реч о разгранатом и старом роду у овом крају и било би лепо да се профилише СНП-тестирањем.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #49 послато: Април 20, 2021, 11:31:09 поподне »
15. Јовић, Никољдан, Драгнић Подови, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Једина специфична вредност која се издаваја у Јовићевом хаплотипу је повишена 13 на DYS439, коју дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта. Можда би му могли бити блиски Сакан и Унчанин из Ђукића код Шипова, који додуше имају потпуно модалне хаплотипове али исто славе Никољдан и из истог су географског подручја.

Тестирани је у упитнику навео само да се засеок одакле потичу Јовићи звао Лакићи. Његови преци су се у време Краљевине СХС населили у Банатском Новом Селу. С обзиром да нисам пронашао никакву етнографску литературу која се бави пореклом породица са Драгнић Подова, ако неко зна нешто више, слободно нека напише.
« Последња измена: Новембар 13, 2021, 05:03:55 поподне Uzi »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #50 послато: Април 21, 2021, 07:49:12 пре подне »
Има по нешто о Стопићима у овом чланку, у одељку о Ланговићима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/

Hvala Nebo. Vrlo zanimljiv i informativan tekst. Kad sam razmišljao o PF7263 rodovima koji vuku svoje poreklo sa područja Priboja i Prijepolja razmišljanje mi je išlo od toga da su bili brojni do toga da je to samo par pojedinih porodica koje su slučajno došle u taj kraj. Izgleda da su Stopići bili dosta brojni u tom kraju i da bi se mogli pojaviti na širem području pribojsko-prijepoljskog kraja, možda sve do Brodareva. U Dušmanićima, koji su pomenuti u tekstu imamo jednog Bošnjaka Strševića koji verovatno pripada rodu Stopića.

Za Langure verujem da bi se pre moglo raditi o romanizmu, što opet otvara zanimljive mogućnosti za njihov haplotip.

https://en.wiktionary.org/wiki/languor

Pozdrav i svako dobro

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #51 послато: Април 21, 2021, 10:36:45 пре подне »
11. Савковић, Ђурђевдан, Марковица, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 14 на 439, крсне славе и ранијег места порекла забележног у литератури, могуће је да су Савковићи повезани са родом Бјелића са подручја Нове Вароши и Пријепоља.

О пореклу Савковића из Марковице Јован Ердељановић бележи:

Савковићи, чији се дед доселио из Челица код Нове Вароши. Најпре се био наместио у Свилајићу у срезу пожешком, па одатле дошао у Марковицу. Савковићи су највећа задруга у селу (25 душа).


https://www.poreklo.rs/2012/06/29/poreklo-prezimena-selo-markovica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #52 послато: Април 21, 2021, 10:41:54 пре подне »
24. Лазић, Аранђеловдан, Горње Неродимље, Урошевац

Припада хаплогрупи R1b>L23.

На простору призренско-јужноморавског дијалекта српског језика и тетовског и скопско-црногорског дијалекта македонског језика наилазимо на велики број хаплотипова старијих "источних" грана хаплогрупе R1b>L23. До сада нису рађени дубински тестови којима би се утврдило којој млађој подграни припадају ти родови и колико су уопште међусобно блиски.

У случају Лазића из Горњег Неродимља, који спадају у тамошње староседеоце, видљива је веза са једним родом пореклом из ближе околине. Тај род слави различиту славу, што поред веће разлике на маркерима указује да је веза врло стара.

Ипак, неколико посебних вредности одликује хаплотипове Лазића и поменутог рода (439=13,481=21, 635=24), тако да се може закључити да је шири-старији род од ког потичу и једни и други веома дуго присутан на том подручју.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #53 послато: Април 21, 2021, 10:51:30 пре подне »
22. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи, Павловић чини исти род са раније тестираним Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије. У прилог повезаности иду и иста крсна слава и географска блискост.

Тестирани Павловић припада роду Ђукића из Очвиње:

Ђукићи које је довео поп Ђукић из Невесиња. Поп је прво подигао себи капелицу на истом месту, где је и данашња црква и на свом имању. Доцније је успео да му сељаци притекну у помоћ, па како су га Гвошчани највише помогли, они ураде да се црква прозове гвоздачка, а не овчинска. Попов син се запопи у селу, али се завади са сељацима, напусти их и оде у Корениту, у Троношу и тамо је поповао, а сељаци добију другог попа; (19 к. Св. Јован).

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-ov%C4%8Dinja-bajina-ba%C5%A1ta/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #54 послато: Април 21, 2021, 10:57:17 пре подне »
31. Симоновић, Никољдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. Тестирани Симоновић свакако припада роду ткз. Черана из Велике. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа овог рода на 23 маркера је комбинација 12-29 на 389.

Симоновићи су по предању повезани по мушкој линији са осталим тестираним Черанима из Велике, Гојковићима, Јокићима, Јанковићима и Кнежевићима, тако да нема сумње да је предање о заједничком пореклу ових породица тачно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #55 послато: Април 21, 2021, 11:14:43 пре подне »
28. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Очекиван резултат, будући да имамо двојицу тестираних Чубрила из истог места. Овај Чубрило има потпуно поклапање са једним од њих. Други Чубрило поседује две мутације, на 458 и 635.

49. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Од претходно тестираног Чубриле из истог места, разликује се на два маркера (458 и 635).

Чубрилама су генетички блиски, а славе исту славу, још и:

Лемићи, Косињ, Лика
Опачић, Поткозарје
Шевићи, Поуње
Париповићи, Гламоч

https://www.poreklo.rs/2021/03/20/krajiski-niksici-poreklo-i-geneticki-profil-porodica/

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #56 послато: Април 21, 2021, 11:16:53 пре подне »
22. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи, Павловић чини исти род са раније тестираним Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије. У прилог повезаности иду и иста крсна слава и географска блискост.

Тестирани Павловић припада роду Ђукића из Очвиње:

Ђукићи које је довео поп Ђукић из Невесиња. Поп је прво подигао себи капелицу на истом месту, где је и данашња црква и на свом имању. Доцније је успео да му сељаци притекну у помоћ, па како су га Гвошчани највише помогли, они ураде да се црква прозове гвоздачка, а не овчинска. Попов син се запопи у селу, али се завади са сељацима, напусти их и оде у Корениту, у Троношу и тамо је поповао, а сељаци добију другог попа; (19 к. Св. Јован).

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-ov%C4%8Dinja-bajina-ba%C5%A1ta/

Занимљиво је да се за Васиће каже да су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника, где за њих стоји:

"Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу се за Марковиће каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Кад се сабере овај број кућа из прве половине 20. века Павловића, Ђукића, Васића, Марковића... стиче се утисак да је реч о изразито бројном и разгранатом роду, нарочито кад томе придодамо основану сумњу да ће и добар део нетестираних породица из овог краја са предањем о пореклу из Јакља имати овај хаплотип.

У сваком случају, делује да је реч о једном од најстаријих родова из околине Б. Баште, а поставља се и питање да ли су сви семегњевски Јовањштаци били N2, уколико је предање о Семегњеву тачно.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #57 послато: Април 21, 2021, 11:22:03 пре подне »
22. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи, Павловић чини исти род са раније тестираним Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије. У прилог повезаности иду и иста крсна слава и географска блискост.

Тестирани Павловић припада роду Ђукића из Очвиње:

Ђукићи које је довео поп Ђукић из Невесиња. Поп је прво подигао себи капелицу на истом месту, где је и данашња црква и на свом имању. Доцније је успео да му сељаци притекну у помоћ, па како су га Гвошчани највише помогли, они ураде да се црква прозове гвоздачка, а не овчинска. Попов син се запопи у селу, али се завади са сељацима, напусти их и оде у Корениту, у Троношу и тамо је поповао, а сељаци добију другог попа; (19 к. Св. Јован).

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-ov%C4%8Dinja-bajina-ba%C5%A1ta/
Видовић ФТ25902 који такође слави Јовањдан је из Корените али су дошли наводно из билећких Корита. Да ли ту може бити какве везе је питање.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #58 послато: Април 21, 2021, 12:19:00 поподне »


Za Langure verujem da bi se pre moglo raditi o romanizmu, što opet otvara zanimljive mogućnosti za njihov haplotip.


https://en.wiktionary.org/wiki/languor

Pozdrav i svako dobro
Лангуре нису иста хаплогрупа као и Стопићи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #59 послато: Април 21, 2021, 01:28:05 поподне »
Лангуре нису иста хаплогрупа као и Стопићи.

Да, у чланку сам то навео, али и изнео двојбу по том питању, с обзиром на упис једног Ланговића са напоменом да је старије презиме Лангура. Било би занимљиво тестирати неког Ланговића, па видети јесу ли род са Стопићима или с Лангурама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #60 послато: Април 21, 2021, 03:45:33 поподне »
1. Јовановић, Аранђеловдан, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Једина вредност која одудара од модалне је повишена Y-GATA-H4=12. Најближа поклапања има са Чајићем из Доброљубаца код Александровца (Стевањдан) и Благојевићем из Ботуње код Бруса, од првог се разликује на 2 од 23 а од другог на 2 од 17 упоредивих маркера. Две разлике на 17 маркера има са још неколико тестираних из околине Свљрига и Лесковца чији резултати нису још увек јавни. Има још неколико релативно блиских поклапања са 3 разлике на 23 маркера, а занимљиво је да су сви такође из расинског краја: Перјаничић из Доброљубаца (Стевањдан), Здравковић из Батота код Бруса (Стевањдан) и Жујковић из Читлука код Крушевца (Ђурђиц).

Тестирани је у упитнику навео да му је деда Ђорђе Јовановић највероватније рођен у селу Осмакову (данас насеље града Пирота) 1872. године, а као старије презиме и место порекла навео је Здравков и околину Беле Паланке.

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #61 послато: Април 21, 2021, 06:06:41 поподне »
23. Делић, Ђурђиц, Липница, Чачак

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Тестирани поседује модални хаплотип, па самим тима има велики број потпуних и блиских поклапања на 23 маркера, како у својој близини тако и у другим српским крајевима. Од јединог Y128028 који слави Ђурђиц (Ђорђевић из Сићева код Ниша) се разликује на 458. Међутим, како су у питању удаљени крајеви насељавани различитим струјама становништва, ову везу не треба узимати за озбиљно.

Ако сам правилно разумео написано у упитнику, тестирани наводи да су Делићи у Липницу доселили 1809. године из Сјенице, а да су по најстаријој познатој старини Дробњаци. Овакав резултат се не може повезати са генетичким резултатима са подручја Дробњака, али би старина Делића свакако требала бити на простору Старог Влаха где је ова подграна чешћа у односу на српски просек, а чачански крај и јесте насељаван одатле. У Старом Влаху је Y128028 присутна код више родова са различитим славама, али како већина њих попут Делића има просечне хаплотипове, није могуће рећи ко би му могао бити најближи.

Неки будући Y128028 слављеник Ђурђица са тог подручја би могао бити решење проблема.

Атлантише,

Велико хвала на одговору и тумачењу. Занима ме постоји ли могућност неке везе са Делићима из околине Мојковца и Бихорског краја?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #62 послато: Април 21, 2021, 06:30:05 поподне »
18. Огњеновић, Јовањдан, Какањ, Кистање

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две вредности које се ређе јављају код припадника ове гране, повишене DYS390=26 и DYS19=17. Занимљиво је да су му најближа двојица тестираних са простора Косова чији резултати још увек нису јавни, од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Бајића из Бугојна (Јовањдан) и Лончара из Рађевића код Пљеваља (Ђурђевдан). На 2 од 17 маркера разликује се од још неколицине тестираних из Лике и Босанске Крајине чији резултати такође нису јавни.

За Огњеновиће се у литератури наводи да су у Какњу први пут забележени у 18. веку, а тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању досељени око 1730. године из Ријеке Црнојевића.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #63 послато: Април 21, 2021, 08:10:34 поподне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #64 послато: Април 21, 2021, 08:16:01 поподне »
29. Ристић, Митровдан, Плана, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих, конкретних поклапања на нашем пројекту, а од вредности које значајније одступају од модала се издваја само вредност 16 на 437 коју поседује тек неколико тестираних PH908 на пројекту. Нико од њих није нарочито близак Ристићу.

Ристићи из Плане су део рода Љубичића (то им је старије презиме). Поред Ристића, у Плани од овог рода потичу још и Ђокићи и Гајићи. Род Љубичића би требало да је најстарији род у Плани.
« Последња измена: Април 21, 2021, 08:18:17 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #65 послато: Април 21, 2021, 08:34:03 поподне »
17. Угрчић, Никољдан, Ивошевци, Кистање

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Од специфичних вредности поседује повишену 19 на DYS570 и такође повишену 22 на DYS635. Ове вредности дели са више тестираних припадника N2 хаплогрупе на пројекту. Обе вредности дели само са још једним тестираним из Приградине код Никшића, који додуше слави Јовањдан и са којим се разликује на нешто стабилнијем маркеру DYS481, те је врло упитно да ли је са њим заиста нешто ближе повезан.

Тестирани није навео предање о даљем пореклу. Угрчићи су у Ивошевцима присутни од 18. века. Према попису из 1948. године, у Ивошевцима су живеле 62 особе са презименом Угрчић. 

https://www.poreklo.rs/2018/09/15/poreklo-prezimena-selo-ivosevci-kistanje/
« Последња измена: Октобар 01, 2021, 01:43:54 поподне Uzi »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #66 послато: Април 21, 2021, 08:38:13 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

"У време Првог Устанка досељени су: Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан."
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-rozanstvo-cajetina/

"Прве трагове Стопића налазимо у попису из 1818. године а у тефтеру чибука из 1823. године, када је уписан Радоје Стопа. У попису спахијских прихода из 1831. године налазимо Станоја и Радоја као Стопиће. Ову двојицу срећемо и у попису пореских глава из 1835. и 1840. док су у попису арачких нахија из 1832. записани: Станоје, са браћом Радојем и Станком и Станојеви синови Периша и Јован. Најстарији предак Стопића није се ни доселио у Рожанство. Доселили су се, око 1816. његови синови: Радоје, Станоје, Никола и Станко. Дошли су из села Бабине код Пријепоља. Њихови преци су пореклом, негде из источне Херцеговине, можда околине Никшића, а Бабине су им биле само успутна станица у којој су краће боравили. Донели су презиме, које је настало по неком надимку са благом пошалицом. Наслућује се да се тај најстарији предак звао Ненад, јер је Станоје, 1846. године, при рођењу ћерке Петре записан као Ненадић. Њубомир Ж. Мићић не бележи из ког су села код Пријепоља, док Милисав "Bem/Ih и Раде Познановић наводе Кучин као место њиховог боравка. Ако се зна да је досељеник Радоје рођен у Бабинама, и зна година његовог рођења, онда је већа вероватноћа да су дошли Бабина а не Кучина."

("Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића)

Стопићи на 17 маркера имају потпуно поклапање са једном породицом из околине Пријепоља, па се може закључити да је предање вероватно тачно. Осим тога, блиске су им још неке породице из Старог Влаха и Шумадије са комбинацијом 13-18 на маркеру DYS385ab. Занимљиво да све славе Јовањдан. У тој су групи и Тишме из Северне Далмације.

Већ смо говорили о овом огранку J1 Влаховића из Старог Влаха. Питање је само када је дошло до раздвајања са источнохерцеговачком групом. Или је, како то аутор горњег текста каже, сеоба ишла из Источне Херцеговине, док је околина Пријепоља само етапна станица.

 Немам баш неки аргумент али овдје би се можда могли уклопити Чечарићи , Ђурђевад са Мокре Горе и Чечар , исто Ђурђевдан  Влаховићи-Пале.  Можда неко зна више о овима са Мокре Горе...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #67 послато: Април 21, 2021, 08:45:48 поподне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.

Ромчевићи из околине Вргинмоста тестирани су и преко 23andMe. Такође N-P189.2. Код крајишких родова је увек добро имати потврду. :)

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #68 послато: Април 21, 2021, 08:48:35 поподне »
18. Огњеновић, Јовањдан, Какањ, Кистање

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две вредности које се ређе јављају код припадника ове гране, повишене DYS390=26 и DYS19=17. Занимљиво је да су му најближа двојица тестираних са простора Косова чији резултати још увек нису јавни, од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Бајића из Бугојна (Јовањдан) и Лончара из Рађевића код Пљеваља (Ђурђевдан). На 2 од 17 маркера разликује се од још неколицине тестираних из Лике и Босанске Крајине чији резултати такође нису јавни.

За Огњеновиће се у литератури наводи да су у Какњу први пут забележени у 18. веку, а тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању досељени око 1730. године из Ријеке Црнојевића.

Значи отпада варијанта да овај има могућности везе са Бањанским Огњеновићима?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #69 послато: Април 21, 2021, 09:00:41 поподне »
Не знам има ли негде ових Лаловића из Никшића? С обзиром на предања појединих J-Y22059, било би занимљиво видети њихов днк резултат.

"Крсно име Св. Аћима и Ану, које су славили Властелиновићи, славе око Никшића само братства племена Угреновића. Од овог некад старог племена одржали су се до сада око Никшића само неки остатци, неколико мањих брастава, као Урошевићи, Лаловићи, Мијановићи, Пантовићи, Ђапићи, Мумовићи. Много их се раселило на разне стране. Од њих су Поробићи у Новом, Миљановићи, Борковићи, Бердовићи, Чечури и Чери у Врпољу у Херцеговини. Ћоровићи у Мостару и други. Од Угреновића су били и Власетелиновићи. То је сасвим поуздано, јер су славили исту славу, раније наведени варијант народног предања их такође уврштава у Угреновиће."

извор: Записи, часопис за науку и књижевност (1930)

Лаловиће сам болдовао због предања тестираних Вукадина (Аћимовдан) J2-Y22059, "од Лаловића из Страшевине код Никшића". Међутим, још једна породица са овог списка је интересантна за причу о Угреновићима и J-M205. То су Мијановићи J-M205 са 23andme. Најпре сам мислио да су то Мијановићи из Требиња, али ти Мијановићи-Лакићевићи су тестирани и припадају другој хаплогрупи. Има изгледа и тестираних Рачета на 23andMe, који само потврђују овај резултат.

Овај Мијановић J-M205 је сасвим сигурно из Црне Горе. Најближа аутосомална поклапања има на простору Старе Херцеговине и Старе Црне Горе. Миљанићи пишу следеће:

"МИЈАНОВИЋ, Аџова Врба (Зета); Круг, Врх Мелаца и Меоци (Цуце), Цетиње, поријеклом из Понара (Зета). Истородни су у: Кривошијама, једни касније као: ЛАКИЋЕВИЋ и у Домашеву и Љубомиру (Херцеговина), Корјенићима (Требиње), Капавицама–Љубиње (Херцеговина), у Босни и Земуну. Њихов огранак РАЧЕТА, настањени су у: Будви, Кавчу, Котору и подручној Доброти; Будва, по мајци дошлој из Шпадијера (Цетиње); Бубрежак, Риђани и Страшевина (Никшић), огранак Угреновића."

« Последња измена: Април 21, 2021, 09:09:22 поподне Небојша »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #70 послато: Април 21, 2021, 09:03:56 поподне »
"Крсно име Св. Аћима и Ану, које су славили Властелиновићи, славе око Никшића само братства племена Угреновића. Од овог некад старог племена одржали су се до сада око Никшића само неки остатци, неколико мањих брастава, као Урошевићи, Лаловићи, Мијановићи, Пантовићи, Ђапићи, Мумовићи. Много их се раселило на разне стране. Од њих су Поробићи у Новом, Миљановићи, Борковићи, Бердовићи, Чечури и Чери у Врпољу у Херцеговини. Ћоровићи у Мостару и други. Од Угреновића су били и Власетелиновићи. То је сасвим поуздано, јер су славили исту славу, раније наведени варијант народног предања их такође уврштава у Угреновиће."

извор: Записи, часопис за науку и књижевност (1930)

Лаловиће сам болдовао због предања тестираних Вукадина (Аћимовдан) J2-Y22059, "од Лаловића из Страшевине код Никшића". Међутим, још једна породица са овог списка је интересантна за причу о Угреновићима и J-M205. То су Мијановићи J-M205 са 23andme. Најпре сам мислио да су то Мијановићи из Требиња, али ти Мијановићи-Лакићевићи су тестирани и припадају другој хаплогрупи. Има изгледа и тестираних Рачета на 23andMe, који само потврђују овај резултат.

Овај Мијановић J-M205 је сасвим сигурно из Црне Горе. Најближа аутосомална поклапања има на простору Старе Херцеговине и Старе Црне Горе. Миљанићи пишу следеће:

"МИЈАНОВИЋ, Аџова Врба (Зета); Круг, Врх Мелаца и Меоци (Цуце), Цетиње, поријеклом из Понара (Зета). Истородни су у: Кривошијама, једни каснијекао: ЛАКИћЕВИЋ и у Домашеву и Љубомиру (Херцеговина), Корјенићима (Требиње), Капавицама–Љубиње (Херцеговина), у Босни и Земуну. Њихов огранак РАЧЕТА, настањени су у: Будви, Кавчу, Котору и подручној Доброти; Будва, по мајци дошлој из Шпадијера (Цетиње); Бубрежак, Риђани и Страшевина (Никшић), огранак Угреновића."

Имамо узорке Лаловића из Страшевине у Пореклу, који ће ићи у оквиру ове акције као део треће туре.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ognjen79

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #71 послато: Април 21, 2021, 09:58:16 поподне »
Значи отпада варијанта да овај има могућности везе са Бањанским Огњеновићима?
Поздрав свима на форуму. Ја сам тестирани Огњеновић.
Придружујем се питању, да ли значи да нема поклапања са црногорским Огњеновићима? Један наш саплеменик нашао је везу са Огњеновићима из Пиве из села Мратиња мада они славе другу славу.
Још једно питање: да ли по овим резултатима нема поклапања са крајишким родовима исте хаплогрупе, родови којима припадају Тесле и Жакуле?
Моје знање нажалост није довољно за тумачење резултата.
Хвала унапред.

Ван мреже Милош Р. Крајишник

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #72 послато: Април 21, 2021, 10:03:19 поподне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.

Поздрав свима, ја сам тестирани Ромчевић. Занима ме само шта представљају ови маркери који су наведени? Хвала унапред!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #73 послато: Април 21, 2021, 10:08:25 поподне »
Поздрав свима, ја сам тестирани Ромчевић. Занима ме само шта представљају ови маркери који су наведени? Хвала унапред!

Они представљају вредности које одударају од модалног хаплотипа за припаднике хаплогрупе N2-FGC28435. С обзиром на то, могле би да указују на неку ближу генеалошку везу са појединцима са којима их делите, што је нарочито случај код маркера који немају брзу, већ средњу или спорију стопу мутације. Један од маркера са средњом стопом мутације је наведени DYS481.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #74 послато: Април 21, 2021, 10:13:55 поподне »
Поздрав свима на форуму. Ја сам тестирани Огњеновић.
Придружујем се питању, да ли значи да нема поклапања са црногорским Огњеновићима? Један наш саплеменик нашао је везу са Огњеновићима из Пиве из села Мратиња мада они славе другу славу.
Још једно питање: да ли по овим резултатима нема поклапања са крајишким родовима исте хаплогрупе, родови којима припадају Тесле и Жакуле?
Моје знање нажалост није довољно за тумачење резултата.
Хвала унапред.

Резултат Огњеновића из Бањана и Пиве још увек немамо, али ових дана се један тестирао, па ћемо сазнати ускоро и њихову хаплогрупу.
Тестирани су до сада једино Радојевићи из Бањана, који према једном предању потичу од Огњеновића, а према другом су им прибраћени. Радојевићи припадају грани I2-PH908.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #75 послато: Април 21, 2021, 10:20:22 поподне »
4. Кастратовић, Аранђеловдан, Горажде, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род.

Кастратовићи су грана Ковачевића, који су део шире гране Рајевића, чиме је потврђено њихово предање.
У оквиру једног затвореног истраживања већ имамо резултат једног Кастратовића који такође припада истом роду.

https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

Ван мреже Милош Р. Крајишник

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #76 послато: Април 21, 2021, 10:28:53 поподне »
Они представљају вредности које одударају од модалног хаплотипа за припаднике хаплогрупе N2-FGC28435. С обзиром на то, могле би да указују на неку ближу генеалошку везу са појединцима са којима их делите, што је нарочито случај код маркера који немају брзу, већ средњу или спорију стопу мутације. Један од маркера са средњом стопом мутације је наведени DYS481.

Захваљујем на одговору!

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #77 послато: Април 21, 2021, 10:44:12 поподне »
Занима ме постоји ли могућност неке везе са Делићима из околине Мојковца и Бихорског краја?
Не знам на које Делиће конкретно мислите. У литератури сам нашао само Делиће из бјелопољског краја, који славе Аранђеловдан (Дробњаци) и Ђурђевдан. Мислим да тако често презиме које постоји и у другим крајевима не треба да Вам буде идеја водиља приликом истраживања, нарочито када је реч о родовима удаљеним стотинама километара.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Jelenković

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #78 послато: Април 21, 2021, 11:47:34 поподне »
13. Јеленковић, Лучиндан, Црни Врх, Књажевац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Јеленковић се лепо уклапа у род о коме није до сада било речи на форуму, јер су сви досадашњи припадници са необјављеног истраживања САНУ. У питању су три тестирана из три књажевачка села подно Миџора, сви славе Лучиндан. Јеленковић је први представиник из Црног Врха, који је уједно и село на највишој надморској висини од сва четири. Пре Другог светског рата, Јеленковићи су се презивали Недељковић. Хаплотип одликује ретка вредност 14 на DYS393.

Очито је реч о разгранатом и старом роду у овом крају и било би лепо да се профилише СНП-тестирањем.


Пре свега, поздрав свима на форуму и велико хвала за ово што радите. Имам неколико питања у вези ове кратке анализе:

1. Да ли неко може да ми каже више о поменутом старопланинском роду и његовим тестираним припадницима? Која села су у питању, презимена, било шта.
2. Да ли је могуће одредити "дубљу" подгрупу на основу мојих резултата?
3. Да ли је могуће некако приступити поменутом истраживању САНУ?
4. Који је значај ретке вредности 14 на DYS393?
5. Шта би се добило СНП-тестирањем и где је могуће урадити то?

Опростите због лаичких питања, значило би ми и упућивање на неку литературу намењену почетницима.

Поздрав,
Јеленковић

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #79 послато: Април 22, 2021, 12:33:06 пре подне »
2. Капетановић, Ђурђевдан, Калушићи, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неколико потпуних поклапања на 23 упоредива маркера (нпр. са Алемпијевићем из Бранчића код Љига, Миливојчевићем из Кремана и сл), као и већи број тестираних од којих се разликује на једном маркеру (Церовић и Томић из Дробњака итд).

О Капетановићима је Милета Војиновић забележио следеће:
Цитат
Капетановићи не знају своје порекло. Знају имена предака од Вула (1815) и Радована Капетановића. Вулов син је Милован, а Радованови су: Петар, Јован и Новица Петар је отишао у Зеницу и тамо их има 5 кућа. Били су чифчије неког аге. Кад се Милован обогатио, купио је од аге земљу у Калушићима. Све је платио златницима Уочи дана плаћања, увече, бројао је новац и из кесе бацао златнике на патос. Уз слабу светлост лојанице осећао се одблесак злата. Стрпао је велику гомилу златника и платио земљу.

Швабе су интернирале Милована 1916. године и у робији је умро. На самрти је говорио да му је најжалије пгго му је остало закопано злато. Вуле је био храбар, а био је и коџобаша више година
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #80 послато: Април 22, 2021, 01:00:02 пре подне »
Поздрав свима на форуму. Ја сам тестирани Огњеновић.
Придружујем се питању, да ли значи да нема поклапања са црногорским Огњеновићима? Један наш саплеменик нашао је везу са Огњеновићима из Пиве из села Мратиња мада они славе другу славу.
Још једно питање: да ли по овим резултатима нема поклапања са крајишким родовима исте хаплогрупе, родови којима припадају Тесле и Жакуле?
Моје знање нажалост није довољно за тумачење резултата.
Хвала унапред.

Поштовани Огњеновићу, Ваше презиме је вероватно настало у Далмацији, као што је случај са скоро свим осталим. Добили сте име по неком претку који се звао Огњен, и та особа вероватно нема никакве везе са Огњеном по којем је настало презиме у Црној Гори или где већ. Ваш саплеменик никако није могао наћи везу са Пивом, јер не постоје документи о томе. Могао је само да види презиме Огњеновић тамо и овамо, и да му сине генијална идеја да мора постојати нека веза.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #81 послато: Април 22, 2021, 10:39:56 пре подне »
Пре свега, поздрав свима на форуму и велико хвала за ово што радите. Имам неколико питања у вези ове кратке анализе:

1. Да ли неко може да ми каже више о поменутом старопланинском роду и његовим тестираним припадницима? Која села су у питању, презимена, било шта.
2. Да ли је могуће одредити "дубљу" подгрупу на основу мојих резултата?
3. Да ли је могуће некако приступити поменутом истраживању САНУ?
4. Који је значај ретке вредности 14 на DYS393?
5. Шта би се добило СНП-тестирањем и где је могуће урадити то?

Опростите због лаичких питања, значило би ми и упућивање на неку литературу намењену почетницима.

Поздрав,
Јеленковић

1. Пошто су у питању резултати истраживања које није објављено, не можемо давати превише детаља. Највише што можемо открити је да су у питању села - Ћуштица, Балта Бериловац и Кална.

2. Само на основу тестираних маркера није могуће, јер ниједан припадник вашег рода није урадио СНП тестирање. Предложио бих вам I2-M423 панел код компаније YSEQ из Берлина како би ви били први који је СНП профилисао вашу подграну хаплогрупе I2-Y3120:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=27&products_id=11788&osCsid=8f60927000eb7c46f678230d3d3f9fe8

3. Није могуће док не буде објављено.

4. То је особена вредност вашег хаплотипа која би могла указивати на ближу везу са тестираним појединцима хаплогрупе I2-Y3120 који је такође поседују.

5. Горе сам вам проследио линк за тест преко кога бисте открили најмлађи СНП на кога сте позитивни, а кога компанија YSEQ има у својој бази. Значај откривања најмлађег СНП-а би био у томе што бисте тиме још прецизније могли да локализујете ваше претке по мушкој линији, односно њихово кретање од времена Сеобе народа па до средњег века, а можда и касније. Постоје још бољи тестови који би вам открили малтене ваш лични СНП (тзв. "биг тестови", односно WGS тестови), али су они доста скупи, осим у одређеним периодима године када компаније које их раде дају попуст на њих.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #82 послато: Април 22, 2021, 11:16:25 пре подне »
Не знам на које Делиће конкретно мислите. У литератури сам нашао само Делиће из бјелопољског краја, који славе Аранђеловдан (Дробњаци) и Ђурђевдан. Мислим да тако често презиме које постоји и у другим крајевима не треба да Вам буде идеја водиља приликом истраживања, нарочито када је реч о родовима удаљеним стотинама километара.
Хвала на одговору и пре свега жељи да се не залећем. Просто желим да истражим неке везе (колико су тачне или нису).
У књизи Аћима и Вукоте Миљанића наводе се Делићи из села Стевановац, Скоња и Прошћења код Мојковца. Преко Фејсбука и касније Вајбера сам ступио у везу са једним од њих. Нажалост нико од те гране се, за сада није тестирао, па не могу да потврдим или оповргнем везу.
Даље Милован Јеврић у својој књизи Становништво општине Мојковац, за Делиће из села Стевановац надомак Мојковца, наводи ово: "Од православних породица, за доба Турака, су овдје живели: Делићи, Шундеци и Пантовићи, који су радили као чипчије (не знам пшта су биле чипчије–моја напомена) на њиховим имањима. Данас су у Стевановцу најбројнији Јовановићи и Делићи.
... Делићи су огранак Мандића, од којих су се одвојили, вјероватно, у XVI вијеку. До око 1750. године становали су у Скоку, када су прешли у Прошћење (56, 100, 191) одакле су се селили, прво према Дрoбњацима, а између два свјетска рата према Бијелом Пољу, гдје их и данас има. Послије другог свјетског рата двије породице су прешле у Мојковац, а једна у Гостиловину." (Јеврић, Милован, Становништво општине Мојковац. Мојковац: ___, 1984, стр. 45.

Постји ли каква генетичка веза ових Делића које наводи Јеврић као огранка Мандића са мојом хаплогрупом?

Хвала унапред

Ван мреже miodragm666

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #83 послато: Април 22, 2021, 11:24:19 пре подне »
1. Јовановић, Аранђеловдан, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Једина вредност која одудара од модалне је повишена Y-GATA-H4=12. Најближа поклапања има са Чајићем из Доброљубаца код Александровца (Стевањдан) и Благојевићем из Ботуње код Бруса, од првог се разликује на 2 од 23 а од другог на 2 од 17 упоредивих маркера. Две разлике на 17 маркера има са још неколико тестираних из околине Свљрига и Лесковца чији резултати нису још увек јавни. Има још неколико релативно блиских поклапања са 3 разлике на 23 маркера, а занимљиво је да су сви такође из расинског краја: Перјаничић из Доброљубаца (Стевањдан), Здравковић из Батота код Бруса (Стевањдан) и Жујковић из Читлука код Крушевца (Ђурђиц).

Тестирани је у упитнику навео да му је деда Ђорђе Јовановић највероватније рођен у селу Осмакову (данас насеље града Пирота) 1872. године, а као старије презиме и место порекла навео је Здравков и околину Беле Паланке.

У  формулару који сам попуњавао због тестирања нисам имао довољно простора да изнесем породично предање које је мој отац, у време Првог светског рата, случајно чуо од свога деде Мијајла Јовановића. Предање гласи:
„Наш давни предак Здравко био је родом из Беле Паланке у којој је имао титулу староста и командовао са 100 војника. Здравко је 1448. године упознао сестру од тетке Проклете Јерине (која је била ћерка  севастократора и ћесара Димитрија Кантакузина а унука цара Јована Алексија IV Комнина, мој коментар) када су ове две пролазиле кроз Ниш. Сестра од тетке Проклете Јерине је касније постала Здравкова жена. Здравко је био један од надгледника зидања Смедеревске тврђаве. Имао је дворац испод Авале, поред старог мајдана камена од кога је прављена Смедеревска тврђава. После пада Смедерева, Здравко је са породицом побегао на север, преко Дунава. Око 200 година после овога неки Здравкови потомци су се вратили у околину Пирота. У знак сећања на претка Здравка, његове потмкиње су у свакој другој, трећој генерацији добијале име Здравка“.
« Последња измена: Април 22, 2021, 11:36:20 пре подне НиколаВук »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #84 послато: Април 22, 2021, 11:36:28 пре подне »
У  формулару који сам попуњавао због тестирања нисам имао довољно простора да изнесем породично предање које је мој отац, у време Првог светског рата, случајно чуо од свога деде Мијајла Јовановића. Предање гласи:
„Наш давни предак Здравко био је родом из Беле Паланке у којој је имао титулу староста и командовао са 100 војника. Здравко је 1448. године упознао сестру од тетке Проклете Јерине (која је била ћерка  севастократора и ћесара Димитрија Кантакузина а унука цара Јована Алексија IV Комнина, мој коментар) када су ове две пролазиле кроз Ниш. Сестра од тетке Проклете Јерине је касније постала Здравкова жена. Здравко је био један од надгледника зидања Смедеревске тврђаве. Имао је дворац испод Авале, поред старог мајдана камена од кога је прављена Смедеревска тврђава. После пада Смедерева, Здравко је са породицом побегао на север, преко Дунава. Око 200 година после овога неки Здравкови потомци су се вратили у околину Пирота. У знак сећања на претка Здравка, његове потмкиње су у свакој другој, трећој генерацији добијале име Здравка“.

Ово за сестру од тетке проклете Јерине вјерујем, али да се неко ко је једном нагулио преко Дунава враћао назад у Пирот, признаћете дјелује невјероватно.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #85 послато: Април 22, 2021, 12:00:51 поподне »
Пре свега, поздрав свима на форуму и велико хвала за ово што радите. Имам неколико питања у вези ове кратке анализе:

1. Да ли неко може да ми каже више о поменутом старопланинском роду и његовим тестираним припадницима? Која села су у питању, презимена, било шта.
2. Да ли је могуће одредити "дубљу" подгрупу на основу мојих резултата?
3. Да ли је могуће некако приступити поменутом истраживању САНУ?
4. Који је значај ретке вредности 14 на DYS393?
5. Шта би се добило СНП-тестирањем и где је могуће урадити то?

Опростите због лаичких питања, значило би ми и упућивање на неку литературу намењену почетницима.

Поздрав,
Јеленковић
Najbolje da uradite ovaj panel i tako će te saznati kojoj najdubljoj grani pripadate.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788

Ako se odlučite, napomenite ih na mail da ste već Y3120

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #86 послато: Април 22, 2021, 12:54:25 поподне »
20. Јаковљевић, Никољдан, Узовница, Љубовија

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неколико потпуних поклапања са тестиранима из необјављених истраживања, а блиски су му и тестирани из околине Нове Вароши и Прибоја који такође славе Никољдан (од њих се разликује на два од 23 упоредива маркера).

Љуба Павловић је за Јаковљевиће забележио следеће:
Цитат
Јаковљевићи у Тепавцу су из Пчелица код Нове Вароши (8 к.; Св. Никола).
Имајући у виду резултат и поклапања, сва је прилика да је предање о пореклу из Челица тачно.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Никола Капетановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #87 послато: Април 22, 2021, 02:45:57 поподне »
2. Капетановић, Ђурђевдан, Калушићи, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неколико потпуних поклапања на 23 упоредива маркера (нпр. са Алемпијевићем из Бранчића код Љига, Миливојчевићем из Кремана и сл), као и већи број тестираних од којих се разликује на једном маркеру (Церовић и Томић из Дробњака итд).

О Капетановићима је Милета Војиновић забележио следеће:


Хвала на анализи и тумачењу резултата.

Имам пар питања:

Како могу да знам колико година у назад постоји заједнични предак са наведеним презименима?

И да ли има и колико гена других народа?

Ако се не варам резултат тестирања значи да са већ тестираним Капетановићем из Котора нема заједничих предака?

Податак из књиге сам имао од раније, али он није у потпуности тачан јер се нека имена генерацијски не слажу, нити по писаним изворима из докумената, нити по породичном предању. Постоји породично стабло, али не и нешто детаљније око досељавања, времена и начина настанка презимена. Било би добро ако би неко могао да ме упути у нека даља истраживања.

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #88 послато: Април 22, 2021, 02:58:44 поподне »


Хвала на анализи и тумачењу резултата.

Имам пар питања:

Како могу да знам колико година у назад постоји заједнични предак са наведеним презименима?

И да ли има и колико гена других народа?

Ако се не варам резултат тестирања значи да са већ тестираним Капетановићем из Котора нема заједничих предака?

Податак из књиге сам имао од раније, али он није у потпуности тачан јер се нека имена генерацијски не слажу, нити по писаним изворима из докумената, нити по породичном предању. Постоји породично стабло, али не и нешто детаљније око досељавања, времена и начина настанка презимена. Било би добро ако би неко могао да ме упути у нека даља истраживања.

Обзиром на врсту теста тешко је предвидјети вријеме, за то су неопходни дубински тестови. На нивоу овог теста може се рећи да са њима си на отприлике неких 500 година до заједничког претка ( ово је условно речено, може бити мање може бити више).

Друге гене не можеш да видиш јер ово није та врста теста. Тај тест се зове аутосомални. Ово је тест по мушкој линији исључиво.

Да са Капетановићем из Котора нисте у сродству по мушкој линији јер је друга хаплогрупа (а то значи хиљаде и хиљаде године до заједничко претка).


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #89 послато: Април 22, 2021, 03:12:58 поподне »
25. Зипевски, Никољдан, Штип

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две специфичне вредности, DYS392=12 и DYS635=24, па нема претерано блиских поклапања у нашој бази. Оно што је занимљиво је да су му најближа поклапања пореклом из динарских крајева (Западна Србија, Босанска Крајина, Лика), иако је ова грана присутна у солидном проценту и на простору Македоније, Јужне Србије и Косова и Метохије. Поменућемо тројицу од којих се разликује на 3 од 23 маркера, јер резултати већине поклапања на 17 маркера нису још увек јавни. У питању су Мијић из Перне код Босанске Крупе (Никољдан), Радановић из Поточана код Прњавора (Никољдан) и Кузмановић из Горњих Кречана код Градачца.

У доступној литератури нисам успео пронаћи ништа о овом презимену и породици, а тестирани је у упитнику навео само то да важе за стару градску породицу у Штипу.

На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #90 послато: Април 22, 2021, 03:30:22 поподне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.
Јесмо ли добили хаплогрупу чувеног текстописаца крајишких пјесама, Мила Ромчевића? Од пјесама издвајам:

<a href="https://youtube.com/v/gITy3Zg1ucU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/gITy3Zg1ucU</a>

<a href="https://youtube.com/v/5cb07Mn-D5g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/5cb07Mn-D5g</a>

<a href="https://youtube.com/v/eQG3omJ2ns4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/eQG3omJ2ns4</a>

<a href="https://youtube.com/v/tS1AEf_psQ4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/tS1AEf_psQ4</a>

 :)
« Последња измена: Април 22, 2021, 03:43:41 поподне НиколаВук »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #91 послато: Април 22, 2021, 04:30:03 поподне »
22. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи, Павловић чини исти род са раније тестираним Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије. У прилог повезаности иду и иста крсна слава и географска блискост.

Тестирани Павловић припада роду Ђукића из Очвиње:

Ђукићи које је довео поп Ђукић из Невесиња. Поп је прво подигао себи капелицу на истом месту, где је и данашња црква и на свом имању. Доцније је успео да му сељаци притекну у помоћ, па како су га Гвошчани највише помогли, они ураде да се црква прозове гвоздачка, а не овчинска. Попов син се запопи у селу, али се завади са сељацима, напусти их и оде у Корениту, у Троношу и тамо је поповао, а сељаци добију другог попа; (19 к. Св. Јован).

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-ov%C4%8Dinja-bajina-ba%C5%A1ta/

Mozete li mi reci da li je testirani naveo da su od Djukica ili ste Vi to procenili po slavi?
Postoje po ovom tekstu neki Pavlovici u Ovcinji koji su od Marjanovica pa me zanima da li to znaci da postoje dve porodice Pavlovic tamo?
Hvala

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #92 послато: Април 22, 2021, 04:40:27 поподне »
Mozete li mi reci da li je testirani naveo da su od Djukica ili ste Vi to procenili po slavi?
Postoje po ovom tekstu neki Pavlovici u Ovcinji koji su od Marjanovica pa me zanima da li to znaci da postoje dve porodice Pavlovic tamo?
Hvala

Тестирани је у упитнику навео да су огранак Ђукића. Презиме носе по родоначелнику Павлу Ђукићу.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #93 послато: Април 22, 2021, 05:55:28 поподне »
9. Томанић, Јовањдан, Петка, Лазаревац, E-V13>Z5017>Z19851>Y172393

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385а=15, DYS570=21, DYS481=23 и DYS643=13. На четири маркера се разликује од неколико тестираних припадника ове гране, али се не може сврстати ни у један од два до сада генетички профилисана рода (Матаруге, Шетоњци) због поменутих карактеристичних вредности маркера.

Петар Петровић у свом раду  „Шумадија и Шумадијска Колубара“ наводи да су се Томанићи доселили из околине Сјенице пре Карађорђевог устанка.
https://www.poreklo.rs/2013/09/26/poreklo-prezimena-selo-petka-lazarevac/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #94 послато: Април 22, 2021, 06:03:21 поподне »
9. Томанић, Јовањдан, Петка, Лазаревац, E-V13>Z5017>Z19851>Y172393

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385а=15, DYS570=21, DYS481=23 и DYS643=13. На четири маркера се разликује од неколико тестираних припадника ове гране, али се не може сврстати ни у један од два до сада генетички профилисана рода (Матаруге, Шетоњци) због поменутих карактеристичних вредности маркера.

Петар Петровић у свом раду  „Шумадија и Шумадијска Колубара“ наводи да су се Томанићи доселили из околине Сјенице пре Карађорђевог устанка.
https://www.poreklo.rs/2013/09/26/poreklo-prezimena-selo-petka-lazarevac/

Томанић је због славе и вредности 15 на 385a могуће ближе повезан са двојицом тестираних из необјављених истраживања (један је из Брајковца код Лазаревца, други је из Бистрице код Нове Вароши).

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #95 послато: Април 22, 2021, 06:47:05 поподне »
21. Миленковић, Никољдан, Кастрат, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2972

Хаплотип тестираног се разликује на два маркера од хаплотипа Булатовића из села Раћи у Кучима, који слави Лучиндан.

Тестирани је навео да Миленковићи потичу из села Бивољак код Вучитрна, а да су даљим пореклом из Старе Херцеговине.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #96 послато: Април 22, 2021, 10:23:12 поподне »
Постји ли каква генетичка веза ових Делића које наводи Јеврић као огранка Мандића са мојом хаплогрупом?
Ако су огранак дробњачких Мандића требало би да припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Ognjen79

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #97 послато: Април 23, 2021, 11:26:57 пре подне »
Поштовани Огњеновићу, Ваше презиме је вероватно настало у Далмацији, као што је случај са скоро свим осталим. Добили сте име по неком претку који се звао Огњен, и та особа вероватно нема никакве везе са Огњеном по којем је настало презиме у Црној Гори или где већ. Ваш саплеменик никако није могао наћи везу са Пивом, јер не постоје документи о томе. Могао је само да види презиме Огњеновић тамо и овамо, и да му сине генијална идеја да мора постојати нека веза.
Искрено и ја сам био сличног мишљења као Ви. Мислим да само презиме није никаква сигурна веза, поготово овако често. Далеки рођак је истраживао архиве у ЦГ пошто живи у Подгорици, нашао је чак Огњеновиће поморце у Боки. Нисам сигуран да то можемо узети као озбиљно... Неко је рекао да се чека резултат тестирања црногорских Огњеновића па ћемо видети.

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #98 послато: Април 23, 2021, 11:45:06 пре подне »
Искрено и ја сам био сличног мишљења као Ви. Мислим да само презиме није никаква сигурна веза, поготово овако често. Далеки рођак је истраживао архиве у ЦГ пошто живи у Подгорици, нашао је чак Огњеновиће поморце у Боки. Нисам сигуран да то можемо узети као озбиљно... Неко је рекао да се чека резултат тестирања црногорских Огњеновића па ћемо видети.

Ти што су Боку, они су из Рисна. Е сад по предању би они требали да имају везе са Огњеновићима из Бањана. (То би тек требало утврдити ДНК анализом). Исто тако правац миграције између њих двоје није јасан. Огњеновићи у Рисну мисле да су дошли из Бањана у Рисан, а ови из Бањана да су дошли из Боке. Иначе један период ови Огњеновићи у Рисну су имали замјенско презиме Кајтазовић ( могуће из разлога да се сакрију од некога). Углавном чекамо да ли ће тај што се тестира из Бањана да испадне хаплогрупа као ти или нека посебна.

Ван мреже Ognjen79

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #99 послато: Април 23, 2021, 12:30:08 поподне »
Ти што су Боку, они су из Рисна. Е сад по предању би они требали да имају везе са Огњеновићима из Бањана. (То би тек требало утврдити ДНК анализом). Исто тако правац миграције између њих двоје није јасан. Огњеновићи у Рисну мисле да су дошли из Бањана у Рисан, а ови из Бањана да су дошли из Боке. Иначе један период ови Огњеновићи у Рисну су имали замјенско презиме Кајтазовић ( могуће из разлога да се сакрију од некога). Углавном чекамо да ли ће тај што се тестира из Бањана да испадне хаплогрупа као ти или нека посебна.
И овде на сајту Порекло су подаци из књиге о Пиви да је део Огњеновића из Пиве одселио у Бањане и после неког времена се део породице вратио. Пивски Огњеновићи мисле да вуку порекло са Косова. По мојим резултатима најближа су ми двојица тестираних са Косова, са нестрпљењем очекујем нове резултате тестирања :)

Ван мреже milanmilenkovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #100 послато: Април 23, 2021, 02:20:30 поподне »
Замолио бих вас да ми протумачите навод
 - " ...разликује (се) на два маркера од хаплотипа Булатовића из села Раћи у Кучима..."

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #101 послато: Април 23, 2021, 05:31:18 поподне »
ја сам тестирани Вукадин за којег је утврђено да припадам хаплогрупи Ј2б М205, па с тим у вези ме интересује следеће. На основу којих сазнања је утврђено да Угреновићи нису Ј2б већ ЕВ13. Колико сам ја могао да утврдим тренутно има више родова са славом Аћимовдан који су Ј2б у односу на ЕВ 13. сви писани трагови као и црквени спомињу Лаловиће, од којих је и моја фамилија, да су од Угреновића. Такође сам примјетио у коментару уредника у вези моје фамилије да спомиње и Мијановиће (Ј2б), који се такођер спомињу као Угреновићи и за којих има и више писаних трагова да су од Угреновића. Стиче се утисак да је на основу тестираних Ћоровића одређена хаплогрупа за Угреновиће!

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #102 послато: Април 23, 2021, 05:35:55 поподне »
Замолио бих вас да ми протумачите навод
 - " ...разликује (се) на два маркера од хаплотипа Булатовића из села Раћи у Кучима..."

21/23 маркера значи да је веома блиско са Булатовићем. 23/23 је максимално поклапање на нивоу овога теста.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #103 послато: Април 23, 2021, 07:30:00 поподне »
ја сам тестирани Вукадин за којег је утврђено да припадам хаплогрупи Ј2б М205, па с тим у вези ме интересује следеће. На основу којих сазнања је утврђено да Угреновићи нису Ј2б већ ЕВ13. Колико сам ја могао да утврдим тренутно има више родова са славом Аћимовдан који су Ј2б у односу на ЕВ 13. сви писани трагови као и црквени спомињу Лаловиће, од којих је и моја фамилија, да су од Угреновића. Такође сам примјетио у коментару уредника у вези моје фамилије да спомиње и Мијановиће (Ј2б), који се такођер спомињу као Угреновићи и за којих има и више писаних трагова да су од Угреновића. Стиче се утисак да је на основу тестираних Ћоровића одређена хаплогрупа за Угреновиће!

Драго ми је што сте се јавили и надам се да ће резултатом Лаловића ова прича око Угреновића бити делимично расветљена. Намерно кажем делимично, пошто ни тада можда неће све бити дефинитивно. Могуће је да постоји више хаплогрупа међу њима и сл., али и већ сада имамо више подграна различитих хаплогрупа код породица које своје порекло везују за Угреновиће.

Прво, само на основу предања се не могу градити неки епохални закључци. Иако ваше предање није тако старо, тј. догађај датира негде у крај 18. и почетак 19. века, опет је најсигурније то проверити ДНК анализом. Укратко - многа је предања овде генетика оборила, најблаже речено.

Лаловићи (један њихов огранак) ће бити тестирани у склопу ДНК месеца. Постоје велике шансе да ће бити неке везе са Вукадинима. Што због самог предања, али још више због чињенице да Вукадини имају најближе генетичко поклапање са Божовићима из Милочана, где је било и тих Лаловића-Угреновића. Мијановиће поменух зато што су највероватније из Никшића, немамо још увек дефинитивну потврду, па би их оставио по страни за сада.

Не припадају само Ћоровићи E-V13>Z16988, већ још неколико породица, које према предању, воде порекло од Угреновића (из Риђана углавном). Не видите све у табели, пошто су неке део необјављеног истраживања. Реч је углавном о родовима са простора Источне Херцеговине. Постоји чак и једна породица из околине Никшића, која се предањем такође везује за Угреновиће, а која припада другом кластеру E-V13 (E-Y37092). То су углавном разлози зашто су стари Угреновићи означени као потенцијални носиоци E-V13.

Гледајући све слављенике Аћимовдана, са простора Херцеговине, Црне Горе и Босне, јављају се барем још две хаплогрупе, I2-PH908 и R1a-Z280. Међутим, само припадници E-V13 и J2b-M205 (ако се не варам), негују некаква предања о пореклу "од Угреновића". Ове хаплогрупе се уједно и најчешће јављају међу слављеницима Аћимовдана.

Због тога, али и због претходно наведених чињеница, сматрам да су припадници ове две хаплгорупе најбољи кандидати за старе Угреновиће. У прилог овој вези Угреновића и J-M205 иду и генетичка поклапања тестираних из околине Никшића и Источне Херцеговине, где су се Угреновићи масовније исељавали.

Углавном, из ове сада перспективе днк резултата, али и предања родова који су пореклом од Угреновића, делује да ће бити више подграна међу њима. Није искључено да је "племе" у старту било разнородно, још крајем средњег века. Па се касније формирају разни огранци са сличним предањем, али различитом генетиком. Није редак случај у Срба. Мада и тако се углавном издваја једна хаплогрупа као доминанта у оквиру племена. Видећемо која је то у случају Угреновића.







« Последња измена: Април 23, 2021, 07:32:23 поподне Небојша »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #104 послато: Април 23, 2021, 07:47:11 поподне »
Формирана је трећа тура узорака, којој би у понедељак могли бити придодати узорци који ће до тад доћи поштанским путем. За сад у трећој тури има 34 кандидата, следе њихови подаци:

1. Лаловић, Аћимовдан, Страшевина, Никшић
2. Аксентијевић (Милосављевић), Аранђеловдан, Пљевља
3. Тодоровић, Јевстатијевдан, Коњуша, Кнић
4. Цанић, Аранђеловдан, Љештар, Косовска Каменица
5. Николић, Никољдан, Висока, Куршумлија
6. Симић, Врачевдан, Врница, Вучитрн
7. Красић, Стевањдан, Товрљане, Прокупље
8. Микашиновић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин
9. Тодоровић, Никољдан, Орашје, Варварин
10. Костић, Јовањдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан
11. Борђошки, Аранђеловдан, Сента
12. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац
13. Аћимовић, Никољдан, Мартинци, Сремска Митровица
14. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор
15. Баралић, Никољдан, Мрчајевци, Чачак
16. Константиновић, Никољдан, Петровац на Млави
17. Игрутиновић, Митровдан, Висока, Куршумлија
18. Радовановић, Никољдан, Сирча, Краљево
19. Марковић, Аранђеловдан, Суви Дол, Сурдулица
20. Димитријевић, Атанасијевдан, Смедерево
21. Стевановић, Јовањдан, Ресник, Сокобања
22. Гавриловић, Ђурђевдан, Симин Хан, Тузла
23. Милићевић, Ђурђиц, Стубла, Медвеђа
24. Лукић, Јовањдан, Осечина
25. Коцић (Радоњић), Ђурђевдан, Бар
26. Рудић, Аранђеловдан, Бијело Поље
27. Караџић, Аранђеловдан, Петњица, Шавник
28. Огњеновић, Никољдан, Церовица, Велимље (овај резултат неће бити јаван јер је део истраживања херцеговачких родова)
29. Јестровић, Ђурђевдан, Горњи Бранетићи, Горњи Милановац
30. Лаловић, Јовањдан, Калиновик
31. Грковић, Ђурђевдан, Липик
32. Тошић, Никољдан, Бела Паланка
33. Радовић, Никољдан, Крнуле, Владимирци
34. Гардаш, Лазаревдан, Галиција (Украјина)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #105 послато: Април 23, 2021, 08:38:58 поподне »
Примећујем на основу спискова да су Личани за сада заказали по броју пријава.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #106 послато: Април 23, 2021, 08:41:16 поподне »
Примећујем на основу спискова да су Личани за сада заказали по броју пријава.

Мало и они да одморе. Србијанци преузели примат.  ;) :D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #107 послато: Април 23, 2021, 10:16:56 поподне »
Формирана је трећа тура узорака


20. Димитријевић, Атанасијевдан, Смедерево


Za ovo bih dodala da je u pitanju jedan predak koji se preselio u Smederevo krajem 19. veka, a za dublje poreklo je relevantno ovo, odakle je taj predak i gde su bile generacije pre njega: https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

Ван мреже Милош Р. Крајишник

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #108 послато: Април 24, 2021, 12:21:21 поподне »
Јесмо ли добили хаплогрупу чувеног текстописаца крајишких пјесама, Мила Ромчевића? Од пјесама издвајам:

<a href="https://youtube.com/v/gITy3Zg1ucU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/gITy3Zg1ucU</a>

<a href="https://youtube.com/v/5cb07Mn-D5g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/5cb07Mn-D5g</a>

<a href="https://youtube.com/v/eQG3omJ2ns4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/eQG3omJ2ns4</a>

<a href="https://youtube.com/v/tS1AEf_psQ4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/tS1AEf_psQ4</a>

 :)

Познајем човека, нисмо род иако имамо исто презиме, али смо пореклом из истог краја и колико се ја сећам имамо исту или барем сличну причу о даљњем пореклу, тако да је он вероватно моја N2 хаплогрупа

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #109 послато: Април 24, 2021, 01:39:40 поподне »
8. Микашиновић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин


Стављам одмах, да не бих заборавио како сам нашао податак (Хрватски урбари, 1894). И корисно за оног ко буде објављивао резултат. Ово је најстарији запис, из 1651.


Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #110 послато: Април 24, 2021, 02:43:02 поподне »
Угрен је од  Омгор-Угор-заједнички назив за 11 мађарских племена од којих су настали Угри-Мађари.
Блиски су с Кричима по хапло групи Секељи, једно од мађарских племена и који живе као већина у румунској Трансилванији заједно са Власима,а пошто су Мађари имали Босну у својој круни и којој су у 14. и 15.вијеку припадали и простори на којима живе Кричи, могло је доћи до контакта и препознавања заједничког у физиономијама, речнику, неким обичајима. Може се претпоставити да су околна српска племена и Криче тако звали и да су га по доласку у Никшић старинци тако прозвали и запамтили.
За претпоставити је да је Угрен више Крич, него што није (Вјеродостојнији одговор ће дати будућа тестирања Угреновића).
Пошто се наметнуо за господара Никшића уз вјероватну подршку и самих Мађара, нека мања племена старинаца су се прислонила, приклонила у Угреновиће, а неки су се можда и призетили.
Претпостављам да је већина Ј2б, а да су старинци ЕВ13

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #111 послато: Април 24, 2021, 03:15:49 поподне »
Угрен је од  Омгор-Угор-заједнички назив за 11 мађарских племена од којих су настали Угри-Мађари.
Блиски су с Кричима по хапло групи Секељи, једно од мађарских племена и који живе као већина у румунској Трансилванији заједно са Власима,а пошто су Мађари имали Босну у својој круни и којој су у 14. и 15.вијеку припадали и простори на којима живе Кричи, могло је доћи до контакта и препознавања заједничког у физиономијама, речнику, неким обичајима. Може се претпоставити да су околна српска племена и Криче тако звали и да су га по доласку у Никшић старинци тако прозвали и запамтили.
За претпоставити је да је Угрен више Крич, него што није (Вјеродостојнији одговор ће дати будућа тестирања Угреновића).
Пошто се наметнуо за господара Никшића уз вјероватну подршку и самих Мађара, нека мања племена старинаца су се прислонила, приклонила у Угреновиће, а неки су се можда и призетили.
Претпостављам да је већина Ј2б, а да су старинци ЕВ13

Готово сигурно неће бити те "мађарске" везе када је J-M205 у питању. Горе постоје свега један Мађар и један Секељ J2b-M205. Притом у том крају има Секеља који припадају још неким подгранама карактеристичним за Србе. Даље порекло J-Y22059, на основу доступних резултата, Yfull стабла и узводних подграна, свакако више упућује на простор Источног Медитерана.

Мислим да неће бити чак ни ближе везе између Крича и Угрена (ако су Угрени J-M205). Наиме, подграна којој би Угреновићи припадали је највероватније J-Y22963, удаљена скоро 1000 година од кричке J-Y155375.

И ово последње вероватно не стоји. Та мања братства око Никшића (Урошевићи, Лаловићи, Мијановићи), која изводе порекло од Угреновића, јесу углавном староседелачка. Па би вероватно ови херцеговачки E-V13 били каснији усељеници у племе.

Најбоље да сачекамо резултат Лаловића. Уколико се испостави да су J2b-M205>Y22059, то ће покренути и низ других питања, на која већ дуже време тражимо одговор.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #112 послато: Април 24, 2021, 05:03:23 поподне »
Значи да ова моја грана којој ја припадам није Кричка

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #113 послато: Април 24, 2021, 05:16:09 поподне »
Значи да ова моја грана којој ја припадам није Кричка

Условно речено, није. Иако је читава ова подграна J-Y22059, за генетичке појмове, релативно млада (старост око 1000 година), изгледа да су се веома рано одвојиле одређене подгране унутар ње.

Кричи (Затарје) би били J-Y155375.

"Угреновићи" највероватније J-Y22063, што би било добро проверити SNP тестирањем.

У Затарју је присутна и подграна J-Y22063, преко Дедејића и њихових огранака, али судећи по маркерима, постоји извесна разлика у односу на тестиране из Источне Херцеговине и Никшића.

Чини се да један део Херцеговаца може водити порекло и из Затарја, где је присутна и J-Y22063, али је за сада сигурно да те "затарске" J-Y155375 нема јужно од Таре.


Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #114 послато: Април 24, 2021, 05:33:55 поподне »
Па значи да ипак има смисла моја прича о Угреновићима да су највјероватније моја хаплогрупа, јер ако сам добро схватио моја грана 22059 (22063)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #115 послато: Април 24, 2021, 05:58:22 поподне »
Па значи да ипак има смисла моја прича о Угреновићима да су највјероватније моја хаплогрупа, јер ако сам добро схватио моја грана 22059 (22063)

Не знам сад о чему причамо. Та прича и није долазила у питање. Ако Лаловићи наравно испадну J2b-M205. Дакле, генетичка веза Вукадини-Лаловићи-Угреновићи (по свему судећи J2b-M205>Y22059>Y22063). Рекао сам да не стоји она теза о мађарском пореклу Крича-Угрена, као и њиховој ближој вези.

Овде је графички приказ сродних J2b-M205>Y22059 са простора Херцеговине и Црне Горе, можда буде од користи за разумевање ове ситуације:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=195.msg156417;boardseen#new

Најбоље да сачекамо резултат Лаловића, па ћемо доносити закључке на ову тему.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #116 послато: Април 24, 2021, 08:30:39 поподне »
Није било приче о мађарском поријеклу, већ о историјској чињеници да су ту били Мађари и да су са Кричима могли наћи неку сродност, а све у вези имена Угрен преко кога се лако прелази.
Босна је у саставу Угарске круне и Мађари могу да утичу на то ко ће да буде господар у некој области.
У питању су историјске чињенице које могу да објасне име Угре(и)н и његов положај који не мора да има везу са генетиком.
Ако ће бирати ко ће господарити Никшићем, изабраће некога ко им је ближи, а неоспорно је да су Мађари Секељи живећи међу Власима могли да препознају неке везе између Крича и својих Влаха у Трансилванији.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #117 послато: Април 24, 2021, 08:37:06 поподне »
Није било приче о мађарском поријеклу, већ о историјској чињеници да су ту били Мађари и да су са Кричима могли наћи неку сродност, а све у вези имена Угрен преко кога се лако прелази.
Босна је у саставу Угарске круне и Мађари могу да утичу на то ко ће да буде господар у некој области.
У питању су историјске чињенице које могу да објасне име Угре(и)н и његов положај који не мора да има везу са генетиком.
Ако ће бирати ко ће господарити Никшићем, изабраће некога ко им је ближи, а неоспорно је да су Мађари Секељи живећи међу Власима могли да препознају неке везе између Крича и својих Влаха у Трансилванији.

Нећемо изводити фантастичне закључке, у супротном оде ова прича далеко од реалне. Угрени су вероватно били Срби, као и остало становништво Оногошта. Не постоји иначе тако јака веза J-Y22059 са Мађарима, као што рекох. Нема никаквог основа за ту причу.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #118 послато: Април 24, 2021, 08:59:02 поподне »
У реду, чекамо моје Лаловиће. Братски поздрав!

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #119 послато: Април 24, 2021, 11:22:18 поподне »
27. Радеч, Аранђеловдан, Ново Село, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z38456

Хаплотип тестираног поседује вредности маркра DYS458=19 и YGATAH4=12, због чега свој прилици припада грани E-Z38456. Нема блиских поклапања. У окружењу вредност маркера DYS458=19 имају и Радуновић из Фармака и Бојановић из Круса у Љешанској нахији. Хаплотипови Радеча и Радуновића се разликују на три маркера, али је разлика на маркеру DYS456 за две вредности. Без додатних тестова се не може тврдити да су исти род. Радеч је од Бојановића знатно удаљенији по хаплотипу, те је мало вероватно да су истог порекла.

Тестирани је навео да Радечи према предању потичу из Комана, где су се доселили из Марковине у Озринићима.

Милован Пејовић у свом раду о Команима наводи следеће:
Радечи су живјели у Милатима, нијесу били многобројни. Преселили су се у близину Спужа одмах послије Малоншића, тамо се настанили, множили, те сачували сазнање, да су им преци живјели у Милатима. Они се днаас презивају Перовићи.
Не знам да ли је део братства узео презиме Перовић, али се презиме Радеч очигледно одржало.

Петар Пејовић је у свом раду о Озринићима прикупио податке из већег броја извора, те је његов прилог о овом браству уједно и најпотпунији:
И о старом братству Радечима такође се не зна гдје су живјели на Чеву. То није ни чудо јер са више страна има предања да су одавде исељени веома давно. Зна се да су послије исељавања са Чева живјели y Марковини и Команима. У Команима, гдје се каже да су “били од старог свијета“, има поузданих успомена о њима. Зна се да су живјели у средишњем дијелу Ораовице и да су по њима поред велике њиве Виноградине и испод Шорове прлине, гдје су њихово власништво били Мулини крши и Петала, остали називи Радечка кућишта и Радечке зграде. Од Радеча има старијих исељеника у Врањини (у Зети). Посљедњи њихови домови одсељени су из Комана у првој половини XIX вијека у Спуж, а одатле у Ново Село. Славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан. Живјели су и под брдом Височицом поред ријеке Зете. Из новијих предања у Команима знамо још да су живјели и у Милатима и да су “комански старинци" Радечи, Пуачи и други можда сродни са Милатовићима под Острогом. Средином XIX вијека помињу се по предању у Новом Селу код Спужа браћа Петар и Петко Радечи. У Гађима (Ријечка нахија) живе братства заједничког поријекла Вукановићи, Укашевићи, Ђурашевићи и Баше чији су се преци веома давно од крви иселили из Комана. Од једног брата њихових предака су Радечи, који су некада живјели у Команима, па се одселили у Ново Село код Спужа. Од ових братстава из Гађа има ранијих исељеника у Врањини, Подгорици, Никшићу и Барут. Иако на Чеву и y Команима нема других предања, на основу имена, славе и прислужбе Радеча може се закључити да су комански и чевски Радечи један род. А пошто их команска предања зову старинцима, јасно је да су Радечи досељени са Чева у Комане знатно прије Радуловића и Бездановића, а то значи најкасније почетком XVII вијека.
С обзиром да Радечи нису сродни Милатовићима из Бјелопавлића, то братство потиче од неког другог староседелачког братства из Милата у Команима. Павле Радусиновић наводи да су поред Радеча у том селу некада живели и Тресачи, Пухачи, Бикови и Гусари.

Из ових предања се назире следећа миграција: Чево > Марковина > Комани (Милати, Ораовица) > Ново Село, Гађи, Врањина

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #120 послато: Април 25, 2021, 02:00:57 пре подне »
32. Томић, Никољдан, Доње Гргуре, Блаце, E-V22

Нема ближих поклапања хаплотипова. Поседује за ову грану повишену вредност маркера DYS635=22.

Тестирани је навео да су се Томићи у Доње Гргуре доселили из Магова код Куршумлије након 1878. године. У прошлости су се презивали Радовановић.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #121 послато: Април 25, 2021, 05:25:58 поподне »
Замолио бих вас да ми протумачите навод
 - " ...разликује (се) на два маркера од хаплотипа Булатовића из села Раћи у Кучима..."

Од 23 маркера, на 21 имате исте вредности као Булатовић, док се на два маркера вредности разликују. То значи да сте донекле блиски по хаплотипу, али не и да нужно припадате истом роду. То се може утврдити једино додатним тестирањем.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #122 послато: Април 25, 2021, 07:03:02 поподне »
Написаћу и ово о порјеклу своје фамилије, са циљем да помогнем у сагледавању чињеница, око ове приче у вези Угреновића. Моја породица води порјекло из Страшевине код Никшића, Потомци смо Вукадина Лаловића, који је дошао на обронке планине Јахорине, у околини Сарајева негдје иза 1776 године, јер су стално долазили у сукоб са пограничним црногорским племенима. Због честих сукоба, Лаловићи напуштају село Стубу изнад Кочана и расељавају се свуда по српским земљама. Мој предак је из Стубе прво отишао у Страшевину, па потом у Босну, Промјенили смо презиме у Вукадин управо по претку Вукадину. Крсна слава нам је Јоаким и Ана, коју смо славили и као Лаловићи. На подручју Милочана, Страшевине и Дукла у Никшићу и данас живи мали број Лаловића. У писаним траговима стоји да су Лаловићи потомци Угреновог сина Леке, од којег су и Лековићи као и још нека братста. На подручју Сарајевско Романијске области има још фамилија који потичу од Угреновића, по мојим сазнањима далеко већи број него што нас има на простору И. Херцеговине. Такође ћу напоменути да је Угрен своје дворе имао управо у Стуби и у Милочанима.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #123 послато: Април 25, 2021, 09:21:16 поподне »
Написаћу и ово о порјеклу своје фамилије, са циљем да помогнем у сагледавању чињеница, око ове приче у вези Угреновића. Моја породица води порјекло из Страшевине код Никшића, Потомци смо Вукадина Лаловића, који је дошао на обронке планине Јахорине, у околини Сарајева негдје иза 1776 године, јер су стално долазили у сукоб са пограничним црногорским племенима. Због честих сукоба, Лаловићи напуштају село Стубу изнад Кочана и расељавају се свуда по српским земљама. Мој предак је из Стубе прво отишао у Страшевину, па потом у Босну, Промјенили смо презиме у Вукадин управо по претку Вукадину. Крсна слава нам је Јоаким и Ана, коју смо славили и као Лаловићи. На подручју Милочана, Страшевине и Дукла у Никшићу и данас живи мали број Лаловића. У писаним траговима стоји да су Лаловићи потомци Угреновог сина Леке, од којег су и Лековићи као и још нека братста. На подручју Сарајевско Романијске области има још фамилија који потичу од Угреновића, по мојим сазнањима далеко већи број него што нас има на простору И. Херцеговине. Такође ћу напоменути да је Угрен своје дворе имао управо у Стуби и у Милочанима.
Можда тема да се отвори, или да се избрише из наслова теме Угреновићи, хаплогрупа EV13, пошто се још не зна ко су изворни Угреновићи, па ова порука тамо да се пребаци

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #124 послато: Април 25, 2021, 10:06:12 поподне »
Мислим да би то било коректно према  носиоцима Ј2б. По мени треба навести да су Угреновићи Е В13 З16988 или Ј2б М205 хаплогрупа, или једноставно не наводити ни једну док се не утврди права.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #125 послато: Април 25, 2021, 10:17:26 поподне »
Не разумем шта вас спречава да направите тему која ће се звати "Угреновићи - Ј2b" па да тамо дискутује о овим родовима?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #126 послато: Април 25, 2021, 10:26:44 поподне »
Постоји за неколико родова то предање и та фа,озна 1502...и Папићи су у том миљеу али генетика издаје то предање...А ја то Петропоље још нисам убициро, додуше из фотеље...Бањска,црква св.Јована, ништа нисам нашо само причу...А опет тај култ св.Јована је јачи, чини ми се, у западнијим српским земљама...све у свему, нисам паметан...

све треба преиспитати, па и западни(ји) сценарио - "Руђо и Бранило пођу из Мостара да траже подесну земљу за себе"...
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #127 послато: Април 25, 2021, 10:27:15 поподне »
Полако. Лако ће се направити нова тема, или преименовати тема о Кричима. Нема још увек довољно доказа за неку озбиљнију тврдњу. Сачекајмо бар резултат Лаловића (можда буду нека трећа хаплогрупа?).

Отварати нову тему "Угреновићи J2b" такође нема смисла пошто већ постоји тема "Угреновићи E-V13".

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #128 послато: Април 25, 2021, 10:37:54 поподне »
Полако. Лако ће се направити нова тема, или преименовати тема о Кричима. Нема још увек довољно доказа за неку озбиљнију тврдњу. Сачекајмо бар резултат Лаловића (можда буду нека трећа хаплогрупа?).

Отварати нову тему "Угреновићи J2b" такође нема смисла пошто већ постоји тема "Угреновићи E-V13".

Коментаришем јер ми никад нису јасни предлози типа "треба преименовати ово" или треба "отворити оно". Свако ко је на форуму може да отвори тему по жељи и ако је у складу са правилником форума да тамо о њој дискутује. Не знам од кога се очекује да отвара нове теме ако то неће да раде они које та материја занима.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #129 послато: Април 25, 2021, 10:50:30 поподне »
Коментаришем јер ми никад нису јасни предлози типа "треба преименовати ово" или треба "отворити оно". Свако ко је на форуму може да отвори тему по жељи и ако је у складу са правилником форума да тамо о њој дискутује. Не знам од кога се очекује да отвара нове теме ако то неће да раде они које та материја занима.
Боље да се сачека Лаловић, што рече Небојша. (мислио сам исправку наслова већ постојеће теме, а то може само уредник, а Срђан може да отвори тему везану за своју породицу, јер штета да ово буде на општој теми, пошто има податке).. А Небојша је већ објаснио да је рано за преименовање теме
« Последња измена: Април 25, 2021, 10:53:52 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Челић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #130 послато: Април 25, 2021, 11:12:42 поподне »
32. Томић, Никољдан, Доње Гргуре, Блаце, E-V22

Нема ближих поклапања хаплотипова. Поседује за ову грану повишену вредност маркера DYS635=22.

Тестирани је навео да су се Томићи у Доње Гргуре доселили из Магова код Куршумлије након 1878. године. У прошлости су се презивали Радовановић.
Радослав Љ. Павловић у '' Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878.године "наводи усташке породице из Топлице, где каже:"Из Магова:Томић Вукојица,Радивојевић Милош, Миладин. Вукојица је пореклом из Белог Брда у Копаонику, од тамошњих никољштака После 1878. вратио се у ослобођено село".https://www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-belo-brdo-leposavic/
« Последња измена: Април 25, 2021, 11:17:45 поподне Челић »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #131 послато: Април 26, 2021, 12:30:46 поподне »
6. Машић, Митровдан, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-PH220. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских хаплотипова. Најближи му је Новаковић из Клења (разликују се на два од 23 упоредива маркера). Ово је први тестирани који припада овој грани а да је пореклом из Бачке, као и први који слави Митровдан.

Тестирани је у упитнику навео да су Машићи у Сомбору присутни од 1720. године.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже archduke

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
  • I1-Z63-Y13946-PH220
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #132 послато: Април 26, 2021, 06:04:06 поподне »
6. Машић, Митровдан, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-PH220. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских хаплотипова. Најближи му је Новаковић из Клења (разликују се на два од 23 упоредива маркера). Ово је први тестирани који припада овој грани а да је пореклом из Бачке, као и први који слави Митровдан.

Тестирани је у упитнику навео да су Машићи у Сомбору присутни од 1720. године.

Служио сам војску са једним Машићем из околине Сомбора и у једном од разговора ми је поменуо да је од својих чуо да су Машићи пореклом из данашње Шумадије али није знао период када су дошли у Бачку.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #133 послато: Април 27, 2021, 10:52:43 поподне »
Формирана је трећа тура узорака, којој би у понедељак могли бити придодати узорци који ће до тад доћи поштанским путем. За сад у трећој тури има 34 кандидата, следе њихови подаци:

1. Лаловић, Аћимовдан, Страшевина, Никшић
2. Аксентијевић (Милосављевић), Аранђеловдан, Пљевља
3. Тодоровић, Јевстатијевдан, Коњуша, Кнић
4. Цанић, Аранђеловдан, Љештар, Косовска Каменица
5. Николић, Никољдан, Висока, Куршумлија
6. Симић, Врачевдан, Врница, Вучитрн
7. Красић, Стевањдан, Товрљане, Прокупље
8. Микашиновић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин
9. Тодоровић, Никољдан, Орашје, Варварин
10. Костић, Јовањдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан
11. Борђошки, Аранђеловдан, Сента
12. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац
13. Аћимовић, Никољдан, Мартинци, Сремска Митровица
14. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор
15. Баралић, Никољдан, Мрчајевци, Чачак
16. Константиновић, Никољдан, Петровац на Млави
17. Игрутиновић, Митровдан, Висока, Куршумлија
18. Радовановић, Никољдан, Сирча, Краљево
19. Марковић, Аранђеловдан, Суви Дол, Сурдулица
20. Димитријевић, Атанасијевдан, Смедерево
21. Стевановић, Јовањдан, Ресник, Сокобања
22. Гавриловић, Ђурђевдан, Симин Хан, Тузла
23. Милићевић, Ђурђиц, Стубла, Медвеђа
24. Лукић, Јовањдан, Осечина
25. Коцић (Радоњић), Ђурђевдан, Бар
26. Рудић, Аранђеловдан, Бијело Поље
27. Караџић, Аранђеловдан, Петњица, Шавник
28. Огњеновић, Никољдан, Церовица, Велимље (овај резултат неће бити јаван јер је део истраживања херцеговачких родова)
29. Јестровић, Ђурђевдан, Горњи Бранетићи, Горњи Милановац
30. Лаловић, Јовањдан, Калиновик
31. Грковић, Ђурђевдан, Липик
32. Тошић, Никољдан, Бела Паланка
33. Радовић, Никољдан, Крнуле, Владимирци
34. Гардаш, Лазаревдан, Галиција (Украјина)

У понедељак је ова тура однета, а придодати су јој још осморица кандидата:

1. Бошковић, Стевањдан, Бресница, Чачак
2. Станојевић, Никољдан, Грделица, Лесковац
3. Јаћимовић, Стевањдам, Јаружани, Лакташи
4. Мијатовић, Никољдан, Велики Купци, Крушевац
5. Пекез, Јовањдан, Мркоњић Град
6. Милиновић, Ђурђиц, Санковић, Мионица
7. Ћаловић, Ђурђевдан, Зеоке, Лучани
8. Матијевић, Врачевдан, Бершићи, Горњи Милановац
« Последња измена: Април 27, 2021, 11:11:02 поподне Лука »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #134 послато: Април 28, 2021, 08:18:23 поподне »
6. Машић, Митровдан, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-PH220. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских хаплотипова. Најближи му је Новаковић из Клења (разликују се на два од 23 упоредива маркера). Ово је први тестирани који припада овој грани а да је пореклом из Бачке, као и први који слави Митровдан.

Тестирани је у упитнику навео да су Машићи у Сомбору присутни од 1720. године.

Проверавах да нема старији неки помен, али нађох и ја најдаље тај из 1720. године.




Извор: Живан Сечански, Пописи становништва Бачке током осамнаестог века, Београд, 1952, стр. 129-130



Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #135 послато: Април 28, 2021, 09:00:19 поподне »
54. Јевтић, Јовањдан, Грачаница, Љубовија

Припада хаплогрупи I1-Z63, могуће грани Y7627. Иако нема потпуних поклапања, делује да би могао бити повезан са једним тестираним из околине Требиња и Павловићем из Бајевца код Лајковца, који такође славе Јовањдан. Од обојице се разликује на три маркера (са Павловићем је једна од ових разлика двострука).

Љуба Павловић је за Јевтиће из Грачанице забележио да су досељени након 1862. године из Торника:
Цитат
Јевтићи и Јањићи од истих у Торнику (6 к.; Св. Јован).
Исти аутор за Јевтиће у Торнику наводи следеће:
Цитат
Јевтићи и Јањићи дошли су из Плоске у Годечеву, управо протерани из тога краја од хајдука Гладовића. Јањића има 7, а Јевтића 9 кућа (Св. Јован).
У Годечеву нисам успео да пронађем ниједну фамилију која би се могла повезати са Јевтићима, а тестирани је у упитнику навео да су у Годечево дошли из Црне Горе.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #136 послато: Април 28, 2021, 09:02:23 поподне »
36. Јовановић, Никољдан, Горња Горевница, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип тестираног је готово потпуно модалан. Јовановићи из Г. Горевнице, уз Гавриловиће и Грујичиће, према предању потичу од три брата (Јована, Гаврила и Грујице) који су носили презиме Типса – Типсић, а пореклом су били из Старе Херцеговине.

О поклапањима је тешко говорити, због честе славе и модалног хаплотипа. Ипак, у Табели сам оформио род Г3, у који сам ставио Јовановића и два тестирана Стевановића из Мале Иванче, који славе исту славу, а хаплотипови им се са Јовановићевим подударају на 21 од 23 упоредива маркера:

Тестирана су два блиска сродника, са идентичним хаплотипом и презименом:

Стевановић, Никољдан, Мала Иванча, Сопот

Припадају хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани су навели да им је раније презиме било Петровић. Код Ристе Николића спомињу се неки Петровићи, за које се каже да су "из Босне", али податак о слави недостаје. Гледајући село у целости, становништво је доминантно дошло динарском струјом, док је моравско становништво у мањини.

Близак им је такође и један тестирани из околине Берковића (такође слава Никољдан) са истраживања Херцеговине; са Јовановићем се подудара на 21 од 23 маркера. Све ове везе морале би се проверити СНП-тестовима.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #137 послато: Април 28, 2021, 09:08:10 поподне »
38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

На 20 од упоредива 23 маркера поклапа се са претходно теситраним Вaсићем из суседног села:

16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Васић слави за овај род карактеристичну славу, а поседује и специфичну вредност 25 на DYS390. Међутим чуди ниска вредност 15 на DYS19, с обзиром да сви Родићи имају вредност 16 и, чак, 17. Тачније, сви, сем једног – Продановића из Зрмање – који такође има вредност 15.

На попису из 1991. године био је 21 Васић у Бранешцима Горњим. По предању које је тестирани навео, староседеоци су.

Васић је навео предање по коме су Васићи досељени, још у „турско доба“ из околине Тешња. Било их је 49 на попису 1991. године у Бранешцима Доњим.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #138 послато: Април 28, 2021, 09:21:05 поподне »
46. Карајовић, Митровдан, Чукојевац, Краљево

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни Z17855>A16413>BY153008, роду А у табели нашег пројекта.

Да се подсетимо, у питању је род који укључује Божовиће из Ибарског Колашина, Урошевиће, стару породицу из Доње Трепче код Чачка, и друге. Захваљујући истраживању Старе Рашке и Старог Влаха открили смо још неке њихове сроднике, што нам је помогло да закључимо да је матица целог рода била у Бихору некада давно пре таласа сеоба. Сви славе Митровдан.

Предак тестираног дошао је у Чукојевац 1892. Предање каже да потичу из Ибарског Колашина или Црне Горе, одакле су прво дошли до Гледића, па прешли у Багрдан (отуда надимак Багрданци), да би се на послетку ипак вратили у Гледић.

У Драгићевој "Гружи" се за Карајовиће у Гледићу каже:

Цитат
Веле да су дошли од Колашина пре Карађорђевог устанка, али пошто су фамилија са Косовцима у Милаковцу и Милетићима у Годачици вероватније је да су са Косова. Фамилија су им Карапанџићи у Јарчујаку више Краљева. Славе Митровдан.

Карајовић поседује ретку вредност 14 на DYS439. У овом роду исту вредност има и Ћурчић из Милатовића код Лучана.

После овог резултата, остаје донекле неразјашњен резултат Милутиновића из Бајчетине:

25. Милутиновић, Митровдан, Бајчетина, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908.

За Милутиновиће се каже:"Милутиновићи. Досељени су из Колашина и до сада им је већ седмо колено. При досељавњу најпре су се задржали у Драгосињцима (Подибар), па су тек отуда овамо дошли. Од њих су фамилије у Милаковцу а има их одсељених у Љубићу (Милутиновићи) и Книћу (Милутиновићи). Славе Митровдан."

https://www.poreklo.rs/2015/01/21/poreklo-prezimena-selo-bajcetina-knic/

Овим резултатом смо сазнали и хаплогрупу бившег председника Србије Томислава Николића, као и то да је изгледа оборено предање Милутиновића, које је истицао и сам Т. Николић, да потичу од Божовића из И. Колашина, који припадају хаплогрупи I2-Z17855. Иако је можда  рано да на основу једног резултата овог разгранатог рода доносимо закључке, тренутно тако стоје ствари.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #139 послато: Април 28, 2021, 09:25:06 поподне »
47. Јовановић, Аранђеловдан, Ушће, Обреновац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Према предању, Јовановићи су од Јована-Јоваша, док су од његовог брата Крсмана – Крсмановићи (можда су чак била и три брата – Јован, Јоваш и Крсман). Пореклом су из Црне Горе или Херцеговине.

Мислим да му је по хаплотипу међу Љешњанима најближи један колониста из околине Медвеђе, најпре јер једини у оквиру овог рода имају вредност 10 на DYS391, а уз то славе исту славу.

Љуба Павловић је обрадио Ушће, али чини ми се да ову породицу није обухватио (помиње неке Крсмановиће који славе Јовањдан).

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #140 послато: Април 28, 2021, 09:25:16 поподне »
Заредали И2а северци, чека се реакција јужњака. :D

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #141 послато: Април 28, 2021, 09:30:16 поподне »
61. Ковачевић, Никољдан, Соколиште, Нови Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Ковачевића је веома занимљив, у првом реду због комбинације ретких вредности DYS389 I = 14 и DYS19 = 17. Ове вредности Ковачевић дели са географски релативно блиским Новаковићем из Лике (Аранђеловдан, поклапање на 15 од упоредивих 17 маркера), док му је гледајући цео наш простор најближи Каровић из Мрчајеваца (Лазарева Субота, поклапање на 21 од 23 упоредива маркера). Међутим, ипак нисам сигуран да има довољно додирних тачака са било киме да би се у овом тренутку могло са сигурношћу говорити о ближем сродству.

Ковачевићи су једна од три најбројније породице из Соколишта, судећи по попису из 1991. године. Било би добро када би тестирани урадио неки тест у циљу СНП-профилисања.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #142 послато: Април 28, 2021, 09:31:50 поподне »
37. Елезовић, Ђурђиц, Вучитрн

Припада хаплогрупи I1-Z58, а требало би да припада и њеној балканској подграни FGC66544. Нема потпуних поклапања, а најближи му је један тестирани из околине Берковића, од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође су му блиски и Тодоровић из Друговца (разликују се на 3 од упоредива 23 маркера), Анђелић из Безедека (3/23) и Панић из Репе код Подујева (4/23).

У питању је стара вучитрнска породица од које је историчар Глигорије Елезовић. Атанасије Урошевић за вучитрнске Елезовиће наводи да су даљом старином из Боке.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #143 послато: Април 28, 2021, 10:44:43 поподне »
49. Поповић, Ђурђевдан, Горња Бела Река, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а условно речено му је најближи Еровић из Бољковаца код Горњег Милановца - разликују се на једном од 23 упоредива маркера (међутим, у питању је трострука разлика).

Данило Станојевић за Поповиће у Белој Реци наводи следеће:
Цитат
У XVIII в. долазе Џамбаси, Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи и Поповићи из Дробњака, има их у Јасенову (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан.
Цитат
Џамбаси воде порекло од братства Џамбасана-Џамбаса из Тепаца у Дробњацима. Стојан Караџић, Вук Шибалић, Породице у Дробњаку и њихово поријекло, Београд 1997.
Иако извесно јесу пореклом из Дробњака, питање је да ли су заиста повезани са Џабасанима из Тепаца. Наиме, Караџић и Шибалић наводе да су Џабасани потомци Радула Трепчанина чији су се потомци разгранали на Џабасане, Бадњаре, Јоловиће и Паређине. Неки од претходних су тестирани и не припадају истој хаплогрупи као Поповићи.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #144 послато: Април 28, 2021, 10:50:04 поподне »
49. Поповић, Ђурђевдан, Горња Бела Река, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а условно речено му је најближи Еровић из Бољковаца код Горњег Милановца - разликују се на једном од 23 упоредива маркера (међутим, у питању је трострука разлика).

Данило Станојевић за Поповиће у Белој Реци наводи следеће:Иако извесно јесу пореклом из Дробњака, питање је да ли су заиста повезани са Џабасанима из Тепаца. Наиме, Караџић и Шибалић наводе да су Џабасани потомци Радула Трепчанина чији су се потомци разгранали на Џабасане, Бадњаре, Јоловиће и Паређине. Неки од претходних су тестирани и не припадају истој хаплогрупи као Поповићи.
То што су дио заједничких миграција не значи и да су родбински везани. Тепчани су свакако ПХ908...

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #145 послато: Април 28, 2021, 11:09:30 поподне »
46. Карајовић, Митровдан, Чукојевац, Краљево

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни Z17855>A16413>BY153008, роду А у табели нашег пројекта.

Да се подсетимо, у питању је род који укључује Божовиће из Ибарског Колашина, Урошевиће, стару породицу из Доње Трепче код Чачка, и друге. Захваљујући истраживању Старе Рашке и Старог Влаха открили смо још неке њихове сроднике, што нам је помогло да закључимо да је матица целог рода била у Бихору некада давно пре таласа сеоба. Сви славе Митровдан.

Предак тестираног дошао је у Чукојевац 1892. Предање каже да потичу из Ибарског Колашина или Црне Горе, одакле су прво дошли до Гледића, па прешли у Багрдан (отуда надимак Багрданци), да би се на послетку ипак вратили у Гледић.

У Драгићевој "Гружи" се за Карајовиће у Гледићу каже:

Карајовић поседује ретку вредност 14 на DYS439. У овом роду исту вредност има и Ћурчић из Милатовића код Лучана.

После овог резултата, остаје донекле неразјашњен резултат Милутиновића из Бајчетине:

Својевремено сам писао на овом форуму о родовима који су повезани односно који би требало да су повезани са Карајовићима:

Од Божовића из Ибарског Колашина би могли бити Милутиновићи у Бајчетини код Кнића и још неки родови по селима у околини Краљева:

У селу су фамилије:

-Милутиновићи. Досељени су из Колашина и до сада им је већ седмо колено. При досељавњу најпре су се задржали у Драгосињцима (Подибар), па су тек отуда овамо дошли. Од њих су фамилије у Милаковцу а има их одсељених у Љубићу (Милутиновићи) и Книћу (Милутиновићи). Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/01/21/poreklo-prezimena-selo-bajcetina-knic/

-Ивановићи, Богдановићи, Косовци и Јовановићи. Дошао предак Милија са Косова из „Липља“ (ваљда Липљана); од њега је до данас шесто колено. Милија је поклонио претку данашњих Танасковића комад земље само да би се настанили у близини. Имају фамилије у Драгосињцима – Подибар. Рачићи (Милетићи) у Годачици су од Косова и фамилија су са овима. Славе Митовдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/27/poreklo-prezimena-selo-milakovac-kraljevo/

Милутиновићи (Св. Димитрије) су се иселили у Гружу.

https://www.poreklo.rs/2013/04/10/poreklo-prezimena-selo-dragosinjci-kraljevo/

У Пањевцу су ове фамилије:

-Божовићи. Они су фамилија са Косовцима у Милаковцу; дошли су у исто време када и Томовићи. Славе Митровддан.

У Старом Селу су ове фамилије:

-Милетићи. Милета је дошао са Косова; до данас пето колено. Косовци у Милаковцу, Карајовићи у Гледићу и овдашњи Божовићи (у Пањевцу) су им фамилија. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/05/poreklo-prezimena-selo-godacica-kraljevo/

Карајовићи. Веле да су дошли од Колашина пре Карађорђевог устанка, али пошто су фамилија са Косовцима у Милаковцу и Милетићима у Годачици то је вероватније да су са Косова. Фамилија су им Карапанџићи у Ерчујима више Краљева. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-gledic-kraljevo/

Оно што је интересантно је то да се међу овим сродним родовима, у Годачици код Краљева помиње презиме Божовић. Међутим, код доброг дела ових сродних породица се предање о даљем пореклу очито не слаже. Док Милутиновићи у Бајчетини (Милутиновићи између осталог, поред исте крсне славе, имају и исту преславу као Божовићи у Ибарском Колашину-Петровдан) и Карајовићи у Гледићу тврде да су пореклом из Колашина, остале породице тврде да су старином "од Липљана", што баш и не би ишло у прилог томе да су од Божовића из Ибарског Колашина пореклом.

Дакле, вероватно да је предање Карајовића о Ибарском Колашину тачно. Милисав Лутовац бележи да се један од шесторице синова Милована и Манде (најстарији познати преци Божовића из Ибарског Колашина) одселио у околини Крагујевца, и могуће је да се ради о претку Карајовића и породица из Милаковца и Годачице. Једино као што си и ти Селаковићу навео буни резултат Милутиновића из Бајчетине.

По предању су Карајовићима сродни Карапанџићи из села Јарчујак код Краљева, а који су пореклом од Карапанџића из Осонице код Ивањице. Исту славу, Митровдан, славе и Карапанџићи из Гошева код Новог Пазара, тако да се може претпоставити да и они припадају овом роду и да Карапанџићи из Осонице воде порекло од њих. Петар Ж. Петровић бележи очигледно нетачно предање Карапанџића из Гошева о пореклу из Херцеговине.
« Последња измена: Април 29, 2021, 08:38:14 пре подне Селаковић »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #146 послато: Април 29, 2021, 08:19:59 пре подне »
10. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 458=16, 481=29, 635=22. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Граховцем из околине Берковића, који слави Тројчиндан, али преславља Вартоломијевдан. Иначе остали Граховци у Херцеговини као главну славу славе Ватоломијевдан, а преслављају Тројичиндан. Како имају потпуно поклапање, деле карактеристичне вредности и славу, нема сумње да су Мајсторовићи блиски Граховцима. За Граховце се каже да су даљим пореклом из Грахова (данашња ЦГ), а да им је матично место у Херцеговини Батковићи, одакле су се селили, најпре у Братач, а затим и у остала места. Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.

За Мајсторовиће се у литератури каже да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2014/10/06/poreklo-prezimena-selo-dvorovi-bijeljina/

Тестирани је као старије презиме навео Кецман.
« Последња измена: Април 29, 2021, 01:07:56 поподне Лука »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #147 послато: Април 29, 2021, 08:36:04 пре подне »
Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.
Из Дворова имамо и тестираног Лопандића (Тривуњдан, хаплогрупа E-V13>FGC11450), који такође показује везу са једним родом из Берковића. Очигледно је Дабарско поље имало значајан удео међу херцеговачким исељеницима у Семберији.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #148 послато: Април 29, 2021, 09:17:05 пре подне »
10. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 458=16, 481=29, 635=22. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Граховцем из околине Берковића, који слави Тројчиндан, али преславља Вартоломијевдан. Иначе остали Граховци у Херцеговини као главну славу славе Ватоломијевдан, а преслављају Тројичиндан. Како имају потпуно поклапање, деле карактеристичне вредности и славу, нема сумње да су Мајсторовићи блиски Граховцима. За Граховце се каже да су даљим пореклом из Грахова (данашња ЦГ), а да им је матично место у Херцеговини Батковићи, одакле су се селили, најпре у Братач, а затим и у остала места. Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.

За Мајсторовиће се у литератури каже да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2014/10/06/poreklo-prezimena-selo-dvorovi-bijeljina/

Тестирани је као старије презиме навео Кецман.

Ово је интересантан резултат, јер можда открива херцеговачку матицу крајишких Кецмана. Лично бих и Граховца и Мајсторовића пребацио у род са Кецманима и можда род именовао као Граховци-Кецмани. Чини ми се да Селаци из Градишке по хаплотипу представљају прелазну варијанту између херцеогвачко-семберске и крајишке гране рода. Наравно најбоље би било урадити два SNP PH908 панела, један за крајишке Кецмане, један за Граховце.
« Последња измена: Април 29, 2021, 01:07:48 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #149 послато: Април 29, 2021, 09:33:15 пре подне »
Ово је интересантан резултат, јер можда открива херцеговачку матицу крајишких Кецмана. Лично бих и Граховца и Мајсторовића пребацио у род са Кецманима и можда род именовао као Граховци-Кецмани. Чини ми се да Селаци из Градишке по хаплотипу представљају прелазну варијанту између херцеогвачко-семберске и крајишке гране рода. Наравно најбоље би било урадити два SNP PH908 панела, један за крајишке Кецмане, један за Граховце.

Тестирани је навео и неко предање о пореклу "из Доње Комарице", шта год то значило. У сваком случају, ако је предање о старијем презимену (Кецман) тачно, онда је Мајсторовић крајишког, а не херцеговачког порекла. Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #150 послато: Април 29, 2021, 09:39:57 пре подне »
Тестирани је навео и неко предање о пореклу "из Доње Комарице", шта год то значило. У сваком случају, ако је предање о старијем презимену (Кецман) тачно, онда је Мајсторовић крајишког, а не херцеговачког порекла. Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

Радмила Кајкамковић у опису Дворова Мајсторовиће није сврстала као Херцеговце, већ као род непознатог поријекла. Мада генетички резултати заиста упућују на Херцеговину. У цијелој овој причи је кључан хаплотип Селака из околине Градишке, као прелазни. Не знам какви су подаци о предању Селака.

Ван мреже Сова

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • I2-PH908>FT16449>Y151633> FT34788
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #151 послато: Април 29, 2021, 09:57:42 пре подне »
Тестирани је навео и неко предање о пореклу "из Доње Комарице", шта год то значило. У сваком случају, ако је предање о старијем презимену (Кецман) тачно, онда је Мајсторовић крајишког, а не херцеговачког порекла. Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

Мајсторовић је мој кандидат. Баба му је из Доње Комарице.
"Отац је рођен у сред Шумадије одакле је баба, село Доње Комарице, на старом путу који повезује Крагујевац са Јагодином, бабино презиме је Савић. Са дедине стране носимо презиме Мајсторовић, из републике Српске, село Дворови у околини Бијељине, Семберија. Занимљиво је то да смо презиме преузели у неком тренутку, а да заправо припадамо Кецманима, због врло ретке славе коју славимо, Свети Вартоломеј, 24."

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #152 послато: Април 29, 2021, 10:20:56 пре подне »
Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

И ја мислим да је то у питању.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #153 послато: Април 29, 2021, 12:51:58 поподне »
33. Тунић, Ђурђевдан, Српски Итебеј, Житиште, J2a-M67>FT156609

Тунићи су у овај део Баната досељени из Мокрина. Чукундеда тестираног рођен је 1861. управо у Мокрину. Тунић припада генетичком роду који чијих припадника има највише на простору Старог Влаха, Рашке, Војводине и Босанске Крајине. Интересантно је да су сви генетички веома блиски. Готово да не постоје разлике у маркерима међу њима. Тунићу је географски најближи Ђураков из Бачке (Силбаш) са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту славу - Ђурђевдан.

Осим Ђуракова, тестираном су веома блиски и Копуновићи (Ђурђевдан) из Нове Вароши, Елфићи (муслимани) из Новог Пазара, Адамовићи и Будићи (Ђурђевдан) из Босанске Крајине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #154 послато: Април 29, 2021, 12:53:35 поподне »
33. Тунић, Ђурђевдан, Српски Итебеј, Житиште, J2a-M67>FT156609

Тунићи су у овај део Баната досељени из Мокрина. Чукундеда тестираног рођен је 1861. управо у Мокрину. Тунић припада генетичком роду који чијих припадника има највише на простору Старог Влаха, Рашке, Војводине и Босанске Крајине. Интересантно је да су сви генетички веома блиски. Готово да не постоје разлике у маркерима међу њима. Тунићу је географски најближи Ђураков из Бачке (Силбаш) са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту славу - Ђурђевдан.

Осим Ђуракова, тестираном су веома блиски и Копуновићи (Ђурђевдан) из Нове Вароши, Елфићи (муслимани) из Новог Пазара, Адамовићи и Будићи (Ђурђевдан) из Босанске Крајине.

У породици постоји магловито предање о пореклу са Косова. Будући да је матица овог рода код нас вероватно негде у рашкој области, овакво предање звучи реално.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #155 послато: Април 29, 2021, 01:10:05 поподне »
35. Драгојлов, Аранђеловдан, Сакуле, Опово, J2b-M241>Z638

Драгојлови су пореклом из Влашке, или Ердеља:

"Родови познатог порекла (из домовника са почетка 19. века): Из Старог села: Андрејић – Даткови (1). – Анкић — Васиљев (11, Св. арханђел Михаил), из села Васиљева из Влашке. – Бузаниија (4). — Весин — Ташини (1). – Воленичарски (7). — Драгојлови — Лазарови (5). – Дука (1). — Ердељан – Исајилови (3, Св. Параскева), из Старог села, где су дошли из Ердеља – Ковачки (1). – Марков — Кевин (2), из Старог села."

Јован Ердељановић: "Срби у Банату, насеља и становништво"

Драгојлов, због ниске вредности на 385a (11), највероватније припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043. Нема ближих днк поклапања у пројекту, као ни у бази YHRD.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #156 послато: Април 29, 2021, 01:11:27 поподне »
Изгледа да се географско предање поклапа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #157 послато: Април 29, 2021, 01:20:28 поподне »
Изгледа да се географско предање поклапа.

Врло вероватно. Буни мало овај податак код Ердељановића. Изгледа да су ово неки Драгојлови са славом Света Петка. Тестирани слави Аранђеловдан. Заборавих да додам, Драгојлови имају "шпицнаме" Пајкош.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #158 послато: Април 29, 2021, 01:30:40 поподне »
Два резултата која ће ићи заједно:


39. Маслаћ, Јовањдан, Папратиште, Пожега, J2a-M92>SK1357

Према предању, пореклом из Пиве.

62. Маслаћ, Јовањдан, Папратиште, Пожега, J2a-M92>SK1357

Маслаћи су генетички повезани са претходно тестираним Маслаћем из околине Чачка и припадају генетичком роду Цуца-Пјешиваца. Имају међусобно неких мањих разлика, углавном на брзомутирајућим маркерима. Нека карактеристика хаплотипа који поседују Маслаћи јесте свакако вредност 12 на маркеру 392, коју не поседује нити један од тестираних из рода J2a-M92>S8230>SK1357.

Коментар поводом резултата Маслаћа из околине Чачка

напомена: код Маслаћа из Пожеге је вредност на 385ab модална за Цуце-Пјешивце (14-16), тако да ова генетичка веза са Масловарима није више тако стабилна.

Маслаћ, Јовањдан, Рошци, Чачак, J2a-M92>S8230

Рошци, Чачак
"Маслаћи су из Папратишта, има их 4 куће, славе св. Јована."

Папратиште, Пожега
"Познији досељеници су:
Маслаћи су дошли из Пиве уз неког калуђера, довели их Мајсторовићи уз једну удову; названи су због тога што су били умешни и окретни радници на дрводељству; има их данас 19 кућа, славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-ro%C5%A1ci-%C4%8Da%C4%8Dak/
https://www.poreklo.rs/2014/01/22/poreklo-prezimena-selo-papratiste-pozega/

Маслаћ припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, иако поседује неколико нетипичних мутација. Осим вредности 13-16 на маркеру 385ab, која се нешто ређе среће у оквиру ове подгране J2a код нас, ту су вредност 28 на 389II, као и вредност 12 на маркеру 392. Због мутације на маркеру 385, делује да је Маслаћу најближи Масловар (Св. Врачи) из околине Тивта. Остаје питање да ли је случајност што им је и корен презимена сличан (Масловар - Маслаћ).



Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #159 послато: Април 29, 2021, 01:42:11 поподне »
Из Дворова имамо и тестираног Лопандића (Тривуњдан, хаплогрупа E-V13>FGC11450), који такође показује везу са једним родом из Берковића. Очигледно је Дабарско поље имало значајан удео међу херцеговачким исељеницима у Семберији.
Ове миграције Дабар-Дворови, односно Херцеговина-Семберија, су посредством бегова Љубовића који су имали посједе у оба мјеста. Њихови кметови су се пресељавали, гдје су потом од Љубовића куповали земљу и трајно се насељавали.   

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #160 послато: Април 29, 2021, 02:02:53 поподне »
44. Хајдуковић, Јовањдан, Рапаин Кланац, Бриње, Лика, J2a-M92>SK1357

Хајдуковићи су досељени из Добрице, где их је 1915. године било 9 кућа. Припадају генетичком роду Цуца-Пјешиваца, чијих припадника у Крајини има највише у Лици. Као и у другим српским областима, носиоци овог кластера J2a-M92 и у Крајини славе углавном Јовањдан. Најближе поклапање Хајдуковић има са Поповићем (иста слава) из околине Грачаца, са којим дели и мутацију 17 на маркеру 385b. Од познатијих крајишких родова, овој подграни припадају Богуновићи из Лике, чијих огранака има широм Крајине.

Интересантно да на 23andMe постоје чак двојица тестираних Хајдуковића из Лике. Један припада хаплогрупи J2a-M92 (свакако J-SK1357), док је други из Плитвичких Језера, слави Јовањдан и припада R1a-M458>L260. Како се ова подграна R1a ретко среће међу крајишким Србима, вероватно је изворна хаплогрупа Хајдуковића управо J2a-M92>SK1357.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #161 послато: Април 29, 2021, 02:33:33 поподне »
55. Ковачевић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205>Y22059

Ковачевић је у упитнику навео предање о пореклу од граховских Ковачевића. Оно по свему судећи није тачно, будући да тамошњи Ковачевићи припадају хаплогрупама I2-PH908 и E-V13 (23andMe). Према литератури, Ковачевићи воде порекло из Пиве. Узевши у обзир славу, као и генетичко порекло које упућује на Криче, ово предање делује уверљивије. Иначе Ковачевићи упадају у крички кластер J2b-M205>Y22059>Y155375 (род Б).

"Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци."
https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-cerova-krupanj/

Специфичност овог хаплотипа је свакако ретка мутација 13 на маркеру 393. Интересантно да се она чешће јавља код тестираних из рода Б. На основу тога, али и вредности 13 на 549, која се такође чешће јавља код J-Y155375, Ковачевићу генетички могу бити блиске следеће породице:

- Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево
- Стојичић, Ђурђевдан, Убовића Брдо, Мркоњић Град
- Исаиловић, Ђурђиц, Петловача, Шабац

Занимљиво да сви славе Ђурђевдан и Ђурђиц, као и Ковачевићи.



Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #162 послато: Април 29, 2021, 02:44:35 поподне »
55. Ковачевић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205>Y22059

"Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци."
https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-cerova-krupanj/
Из овог великог "рода" су тестирани Илићи који припадају хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Очигледно је Боривоје Милојевић цело село сврстао у исти род, што је генетика демантовала.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #163 послато: Април 29, 2021, 02:51:40 поподне »
Из овог великог "рода" су тестирани Илићи који припадају хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Очигледно је Боривоје Милојевић цело село сврстао у исти род, што је генетика демантовала.

Из овог текста се не би рекло да је реч о истом роду, већ о породицама које су досељене у исто време, из истог краја и славе исту славу. Можда су родбински повезани они које је Милојевић на неки начин издвојио, нпр: "Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи..."

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #164 послато: Април 29, 2021, 04:42:51 поподне »
Из овог текста се не би рекло да је реч о истом роду, већ о породицама које су досељене у исто време, из истог краја и славе исту славу. Можда су родбински повезани они које је Милојевић на неки начин издвојио, нпр: "Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи..."
У праву си. Невешто је срочено.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #165 послато: Април 29, 2021, 05:16:40 поподне »
10. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 458=16, 481=29, 635=22. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Граховцем из околине Берковића, који слави Тројчиндан, али преславља Вартоломијевдан. Иначе остали Граховци у Херцеговини као главну славу славе Ватоломијевдан, а преслављају Тројичиндан. Како имају потпуно поклапање, деле карактеристичне вредности и славу, нема сумње да су Мајсторовићи блиски Граховцима. За Граховце се каже да су даљим пореклом из Грахова (данашња ЦГ), а да им је матично место у Херцеговини Батковићи, одакле су се селили, најпре у Братач, а затим и у остала места. Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.

За Мајсторовиће се у литератури каже да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2014/10/06/poreklo-prezimena-selo-dvorovi-bijeljina/

Тестирани је као старије презиме навео Кецман.

jedna ispravka koja nema veze sa ovim rezultatom konkretno: ne slave svi grahovci u hercegovini vartolomeja/trojicindan - to slave grahovci iz brataca, batkovica i biograda u nevesinju, kao i grahovci iz dabra koji su im srodni, a grahovci iz lukavca u nevesinju slave djurdjevdan, ali oni su skroz drugi geneticki rod, samo isto prezime zbog porekla iz grahovskog kraja
« Последња измена: Април 29, 2021, 05:22:23 поподне dko »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #166 послато: Април 29, 2021, 11:12:59 поподне »
43. Стефановић, Аранђеловдан, Лађевци, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а могуће и млађој грани YP343>YP340, за коју Невген даје највећу вероватноћу. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Горњих Мрка код Подгорице, који такође слави Аранђеловдан, а са Келовићем из Ђурашића код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а у доступној литератури о Стефановићима је забележено само следеће:

Цитат
Стевановићи су се доселили из Лисе у Драгачеву пре 70 година, славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2014/07/28/poreklo-prezimena-selo-ladjevci-kraljevo/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #167 послато: Април 29, 2021, 11:26:09 поподне »
48. Ковачевић, Никољдан, Дучаловићи, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Осим повишене DYS393=14 нема других вредности које значајније одударају од модалних, али и поред тога нема блиских поклапања у бази Српског ДНК пројекта.

Цитат
Kovačevići su po pričanju najstarijih članova te porodice (dopunjeno podacima od g. Ranka Kovačevića, ispitanog učitelja) poreklom iz „Presjeke sa granice“ (vele: blizu Hercegovine, ali će to biti Presjeka na granici Srbije u srezu moravičkom). Oni su se iz Presjeke najpre, još za vreme turske vlade, preselili u Katiće blizu Ivanjice. Posle pogibije zbega na Tatincu (selo u crnogorskom srezu, užičkom okrugu) Kovačevići se rasture na više strana. Jedan od njih, David (čukunded današnjih Kovačevića), dođe s porodicom u Dučaloviće, drugi otidu nekud oko Jagodine, treći u okolinu Valjeva (od njih su oni u Petnjici), a četvrti u Željeznik kod Beograda, gde se, vele, prezivaju Todorovići. – David je imao devet sinova (koji su učestvovali u prvom ustanku) i jednome od njih, Milosavu, stoji na nadgrobnom spomeniku da je umro 1818. godine. Kuga 1817. -18. pomorila je sve Kovačeviće osim dvojice Milosavljevih sinova, Bogosava i Dobrosava, koje skloni u jednu vodenicu u Ovčaru vladika Nićifor (on življaše tada u manastiru Sretenju). Od te dvojice namnožiše se današnji Kovačevići.

https://www.poreklo.rs/2012/06/28/poreklo-prezimena-selo-du%C4%8Dalovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #168 послато: Април 30, 2021, 09:58:07 пре подне »
7. Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=17 и DYS448=19, као и још пар вредности маркера које одступају од модала, али не се могу назвати карактеристичним. На два маркера се разликује од Јелаче из Кијана код Грачаца, са којим дели обе поменуте карактеристичне вредности маркера. Врло је могуће да припадају истом генетичком роду, упркос томе што нису повезани предањем и славе различите славе.

Тестирани је навео да Рикићи према предању потичу из Херцеговине, одакле им се предак доселио због убиства Турчина.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #169 послато: Април 30, 2021, 10:17:30 пре подне »
34. Ценић, Аранђеловдан, Црковница, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-17. Од хаплотипа Милосављевића из Велике Плане, који слави Ђурђиц, разликује се на три маркера.

Ценићи према предању тестираног потичу из Црне Горе. Не помињу се у Црковници 1977. године:
https://www.poreklo.rs/2017/04/01/poreklo-prezimena-selo-crkovnica-leskovac/

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #170 послато: Април 30, 2021, 10:27:44 пре подне »
41. Поповић, Ђурђиц, Југовићи, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта, чија је матица у околини Лознице. Од хаплотипа једног тестираног из Горње Бадање, чији резултат није јаван, разликује се само на једном маркеру. Скоро сви тестирани припадници овог рода славе Ђурђиц.

Тестирани је навео да су Поповићи староседеоци у Југовићима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #171 послато: Април 30, 2021, 02:56:02 поподне »
У среду је предата и четврта тура узорака (35 кандидата) у лабораторију. Следи списак њихових презимена, слава и места порекла:

1. Брчић, католик, Мали Иж, Задар
2. Тројић, Алимпијевдан, Горње Неродимље, Урошевац
3. Војиновић (Живковић), Аранђеловдан, Преконога, Сврљиг
4. Курбалија, Јовањдан, Стрмица, Книн
5. Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен, Инђија
6. Васић, Аранђеловдан, Горња Мравица, Прњавор
7. Биџић, Св. Ђорђе посни, Власотинце
8. Зељковић, Ђурђевдан, Доња Подгорја, Мркоњић Град
9. Ђуровић, Петковдан, Сретња, Даниловград
10. Бакић, Аранђеловдан, Љевоша, Пећ
11. Стаменковић, Аранђеловдан, Црнатово, Власотинце
12. Рујевић, муслиман, Дубница, Сјеница
13. Кипић, Лазаревдан, Вишњица, Милићи
14. Марковић, Јовањдан, Совљак, Уб
15. Јевтић, Никољдан, Бујачић, Ваљево
16. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа
17. Тодоровић, Мратиндан, Велики Шиљеговац, Крушевац
18. Трифуновић, Јовањдан, Беоци, Рашка
19. Лазаревић, Врачевдан, Мириловац, Параћин
20. Кубичек, католик, Буковно, Млада Болеслав (Чешка)
21. Сировица, Јовањдан, Житнић, Дрниш
22. Сондермајер, Св. Спиридон, Чернивци (Украјина)
23. Поповић, Никољдан, Дољани, Подгорица
24. Добросављевић, Никољдан, Чокешина, Лозница
25. Рудаковић, Врачевдан, Сивчина, Ивањица
26. Бабић, Ђурђевдан, Сјеница
27. Пјевић, Петровдан, Биоска, Ужице
28. Петрушић, Ђурђевдан, Струг, Шавник
29. Кујунџић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник
30. Остојић, Аранђеловдан, Придворица, Шавник
31. Милашиновић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник
32. Јанковић, Никољдан, Грабовица, Шавник
33. Томић, Лучиндан, Белановица, Љиг
34. Зељковић, Ђурђевдан, Доња Подгорја, Мркоњић Град
35. Ђокић, Ђурђевдан, Врањани, Пожега
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #172 послато: Април 30, 2021, 06:28:17 поподне »
30. Ђорђевић, Никољдан, Бањица, Чачак

Припада хаплогрупи I2b-L415. Ђорђевић је први јавни припадник ове изузетно ретке гране I2 хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта, док са необјављених истраживања имамо једног тестираног припадника ове хаплогрупе на 17 маркера (САНУ), који потиче из околине Рибника у Босанској Крајини, и једног тестираног на 23 маркера ("Стари Влах и Стара Рашка") који је из нововарошког краја. У јавној бази FTDNA постоји укупно 7 потврђених или предвиђених припадника ове хаплогрупе, од којих су двојица пореклом из Италије, по један из Ирана, Шкотске и Немачке и двојица непознатог порекла. Због њене реткости и шароликог географског порекла до сада тестираних припадника, не може се са било каквог дозом сигурности рећи какви су у глобалу били миграцијски путеви њених носилаца током праисторијског и историјског периода. Тројица наведених припадника ове хаплогрупе у табели СДНКП су сврстани у један род ("род А"), с обзиром да славе исту славу а за барем двојицу (Ђорђевића и тестираног из околине Нове Вароши) се може установити и директна миграцијска веза, док тестирани из Босанске Крајине вероватно представља огранак који се у ранијем периоду иселио из Старог Влаха ка западу. Kарактеристичнe вредности српског огранка ове хаплогрупе су DYS393=11, DYS385=12-14, DYS456=12 и DYS643=14. Ђорђевић се на 23 упоредивих маркера од тестираног из нововарошког краја разликује на 3 (DYS390, DYS19 и DYS448) за по једну вредност, док се на 17 упоредивих маркера од тестираног из Босанске Крајине такође разликује на 3 (DYS389II, DYS458 и DYS437) за по једну вредност. Занимљиво је да вредности варирају код маркера који су код других хаплогрупа углавном стабилнији и имају спору или средњу стопу мутације, што би можда могла бити још једна од карактеристика овог ретког огранка I2 хаплогрупе.

Тестирани у упитнику није навео никакве податке о даљем пореклу. У књизи "Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца" аутора Младена Стефановића је о пореклу Ђорђевића из Бањице наведено следеће:

"Ђорђевићи (5 кућа), Боровићи (2 куће), Нешковићи (7 кућа), Јелесијевићи (9 кућа), Видојевићи (2 куће), Симовићи (7 кућа) и вероватно Иконићи (6 кућа) су, по свој прилици, један род. Сви славе Никољдан. Дошли су у време Кочине крајине из Косатице код Пријепоља. Истог су порекла, кажу, и Николићи (1 кућа), мада славе Аранђеловдан.

Ђорђевићи приповедају да су стигли од Јавора, али не кажу кога, да су дошли у Острушат (на Ђорђевића косу), где су убили неког Турчина, па побегли у Баре изнад манастира Стјеника, одакле су се после другог српског устанка вратили. На претка Ђорђа упућује њихово презиме. После другог светског рата образовали су три домаћинства у Трнави (срез трнавски), два у Чачку и једно у Пожеги (ужичкој). Занимљива је појединост да се Ђорђевићи јављају, као досељеници, и касније – Панто Ђорђевић, досељен из Бјелуше код Ариља, погинуо је у „јаворском„ рату 1876. године, али његових потомака више нема у Бањици; није јасно шта се са њима догодило (имао је, иначе, потомака).
"

Занимљиво су и подаци о сродним Боровићима и Николићима, преко којих се дознаје вероватни ранији назив целог овог рода (групе породица):

"Боровићи су потомци Борисава Мунигузице, који се помиње у једном документу из 1845. године. Од његовог надимка Боро образовано им је презиме. (Ваља знати да Мунигуза има у Белој Реци, златиборској). После другог светског рата настанили су се и у Трнави (срез трнавски), Београду, Крушевцу и Чачку."

"Николићи су потомци Николе Мунигузице, који се, такође помиње 1845. године остављајући своје име као корен презимену својих потомака. После 1950. године настанили су се (по једно домаћинство) и у Чачку и у Америци."
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #173 послато: Април 30, 2021, 06:33:12 поподне »
52. Боснић, Јовањдан, Пашин Поток, Цетинград, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS549=13, која одступа од модалног хаплотипа гране E-L241. Иако су остале вредности маркера поприлично модалне, по хаплотипу се не уклапа ни у један до сада профилисани генетички род гране E-L241. На три маркера се разликује од хаплотипова Ивановића из Боке код Сечња, Живановића из Крњева код Велике Плане и Грубача из Биочића код Дрниша.

Тестирани је навео да Боснићи према предању потичу из Босанске Крајине, где су столовали у Јајцу, те да су су имали свој грб.

Боснићи су 1948. године били најбројније братство у Пашином Потоку:
https://www.poreklo.rs/2015/08/13/poreklo-prezimena-selo-pasin-potok-cetingrad/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #174 послато: Април 30, 2021, 06:38:58 поподне »
52. Боснић, Јовањдан, Пашин Поток, Цетинград, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS549=13, која одступа од модалног хаплотипа гране E-L241. Иако су остале вредности маркера поприлично модалне, по хаплотипу се не уклапа ни у један до сада профилисани генетички род гране E-L241. На три маркера се разликује од хаплотипова Ивановића из Боке код Сечња, Живановића из Крњева код Велике Плане и Грубача из Биочића код Дрниша.

Тестирани је навео да Боснићи према предању потичу из Босанске Крајине, где су столовали у Јајцу, те да су су имали свој грб.

Боснићи су 1948. године били најбројније братство у Пашином Потоку:
https://www.poreklo.rs/2015/08/13/poreklo-prezimena-selo-pasin-potok-cetingrad/

Боснић је по свему судећи повезан са Рапаићем из Крбавице код Коренице. Славе исту славу и разликују се на 4 маркера од упоредивих 23. Могуће је да овом роду припада и Ћулибрк из села Праштали код Санског Моста, али има више разлика и са Боснићем и са Рапаићем на 23 упоредива маркера.
« Последња измена: Април 30, 2021, 06:41:02 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #175 послато: Април 30, 2021, 07:25:59 поподне »
57. Козомора, Јовањдан, Богдаше, Ливно

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност која код Козоморе одудара од модалног хаплотипа за N2 хаплогрупу је повишена DYS439=13, коју дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта. Географски најближа поклапања има са Докићем из Јакира код Гламоча (такође слави Јовањдан) и недавно тестираним у оквиру ове акције Јовићем из Драгнић Подова код Шипова (који слави Никољдан), са обојицом има потпуно поклапање на упоредивих 23 маркера. Са Црнчевићем из Биочића код Дрниша (слава Јовањдан) као и са Бабићем из Мазина код Грачаца (исто слави Јовањдан), се разликује на једном маркеру, DYS570, који има бржу стопу мутације.

У раду Марија Петрића "Ливањско поље" се за Козомаре из Богдаша наводи да су старином са Козаре и да су се најпре населили у оближњој Врбици, а да су затим населили Богдаше и Бастасе. Тестирани је путем мејла послао прилично детаљне податке о свом пореклу, које овом приликом наводим:

"Ово презиме је присутно у оба облика (Козомора и Козомара). Извесно је да је реч о истом роду, питање је само које је изворно а које изведено.

Ближе порекло данашњих Козомора се везује за Босну, простор Ливањског и Гламочког поља. У оквиру рода се славе две крсне славе, Јовањдан и Ђурђевдан. Породице које потичу из Ливањског поља (матица Богдаше и Бастаси) славе Јовањдан док породице из Гламочког поља (матица Шумњаци) славе Ђурђевдан.  Боривоје Милојевић је у књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" објаснио порекло Козомора из Шумњака. У Шумњаке су доселили крајем 18. века, као Убавићи из Пецке, код Варцар Вакуфа (Мркоњић Град), са славом Ђурђевдан. У кућу им је "ушао један Козомора из Ливањског поља и дао им име".
Козоморе-Јовањштаци су се у Ливањско поље доселили у другој половини 18. века, прво у Врбицу а одатле у Богдаше и Бастасе. Породично предање каже да се, из околине Сиња, у Врбицу доселио Дује (Душан) Козомора са шесторицом синова. Имао је доста стоке па га је бег, због повољнијих услова преселио у Богдаше. Један син је отишао у Бастасе а један, преко Сухаче-Застиња и Подглавице, у Старо Село (Гламочко поље). У Ливањском пољу, током 19. века,  долази до популационе експанзије рода Козомора.

У  Млетачком земљишнику из 1710. године, у "Попису душа и животиња у селу Цивљане" у бандерији Вучена Вуковљанина је наведен Вид Козомора (пок. Радована), са тринаест чланова породице. И у литератури о пореклу презимена се наводи досељавање Козомора из Цетинске крајине. Помиње се да су старином "од Козаре" (Марио Петрић). С обзиром да се порекло харамбаше Вуковљанина (касније презиме Билић) везује за Вуковско и Купрешко поље, логичније је тражити порекло Козомора на том простору.

Владислав Скарић, због аналогије са географским топонимима, помиње Стари Влах као могуће исходиште (врхови на Јадовнику и Златару). Ја додајем и планину Козомор код Косјерића и брдо Козомор у општини Даниловград. У Дефтеру Смедеревског санџака, из 1476. године  се помиње мезра Козомар, у нахији Некудим.

У Опширном попису Босанског санџака из 1604. године се у селу Чућковица, нахија Барче (Нова Варош), помиње "баштина Козоморе у поседу становника села" (презиме или лично име ?).  Овде да додам да је у село Рајац (околина Чачка)  1809. године доселила породица Козомор(а) са Старог Влаха. Славили су Свете Враче и 1850. променили презиме у Мајсторовић.

Најстарији помен презимена сам нашао у Записима которских нотара, које је обрадио и објавио Антун Мајер у књизи "Которски споменици". Ту се помиње име "которског привредника Груба Козоморе", који је 1366. и 1337. године узимао позајмице од италијанских кредитора.
"
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #176 послато: Април 30, 2021, 07:43:43 поподне »
У среду је предата и четврта тура узорака (35 кандидата) у лабораторију. Следи списак њихових презимена, слава и места порекла:

Видим да има два Зељковића са истим подацима. Јел то тако треба или се омакло?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #177 послато: Април 30, 2021, 07:50:37 поподне »
Видим да има два Зељковића са истим подацима. Јел то тако треба или се омакло?

Не, у питању су двојица различитих људи али са истим пореклом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #178 послато: Април 30, 2021, 08:15:31 поподне »
Не, у питању су двојица различитих људи али са истим пореклом.

Ок хвала.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #179 послато: Април 30, 2021, 08:47:59 поподне »
58. Петровић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац, E-V13>Z1057
59. Стојковић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац, E-V13>Z1057
60. Живановић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац, E-V13>Z1057

Тројица тестираних из Ковачевца имају готово истоветан хаплотип за који су карактеристичне вредности маркера DYS481=21 и DYS643=11. Једина разлика међу хаплотиповима тестираних је на маркеру DYS549 на коме Стојковић има вредност 12, а Петровић и Живановић имају вредност 13.
У табели Српског ДНК пројекта су груписани у нови род Р. Немају ближих поклапања међу тестиранима на пројекту.

Петровићи потичу од Стојковића, а сва три братства потичу од Маринковића и имају предање да потичу са Косова.

Боривоје Дробњаковић је у свом раду о Јасеници забележио следеће:
Маринковићи (Живановићи, Јевђенијевићи и Крстићи), славе Ђурђиц. Прадед је дошао из Кусатка, где су им род Кнежевићи и Карићи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #180 послато: Април 30, 2021, 10:17:10 поподне »
22. Сондермајер, Св. Спиридон, Чернивци (Украјина)

Необично ми је ово за Сондермајере. Да ли је човек који се пријавио заиста из Украјине, или му је то неко старије порекло. У Београду постоји породица Сондермајер, посрбљена, а у питању су Пољаци са немачким презименом. Писано је о њима раније:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=887.msg11505#msg11505
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1858.msg41720#msg41720
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #181 послато: Април 30, 2021, 10:20:45 поподне »
Очигледно се и овде ради или о немачкој фамилији или Ашкенази Јеврејима по даљем пореклу. Добар глас о Пореклу далеко се чује.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #182 послато: Април 30, 2021, 10:22:11 поподне »
Необично ми је ово за Сондермајере. Да ли је човек који се пријавио заиста из Украјине, или му је то неко старије порекло. У Београду постоји породица Сондермајер, посрбљена, а у питању су Пољаци са немачким презименом. Писано је о њима раније:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=887.msg11505#msg11505
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1858.msg41720#msg41720

Тестирани јесте из те породице. Роман Сондермајер је прадеда тестираног.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #183 послато: Април 30, 2021, 10:24:16 поподне »
Ово је још занимљивије.

Кубичек, католик, Буковно, Млада Болеслав (Чешка)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #184 послато: Април 30, 2021, 10:27:31 поподне »
Тестирани јесте из те породице. Роман Сондермајер је прадеда тестираног.

То је онда то. Пољаци.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #185 послато: Април 30, 2021, 10:28:49 поподне »
Са крсном славом усред Украјине. ;D

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #186 послато: Април 30, 2021, 10:30:37 поподне »
Са крсном славом усред Украјине. ;D

Не, београдски Сондермајери су се посрбили овде и узели да славе крсну славу.
Мало ме буни тај податак о пореклу из Украјине.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #187 послато: Април 30, 2021, 10:31:46 поподне »
Ово је још занимљивије.

Кубичек, католик, Буковно, Млада Болеслав (Чешка)

Можда је неки војвођански Чех, па је навео раније порекло?
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #188 послато: Април 30, 2021, 10:33:27 поподне »
Буни ме откуд Сондермајери у Украјини, остало је мање-више јасно.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #189 послато: Април 30, 2021, 10:38:52 поподне »
Чернивци су били место с великом јеврејском популацијом. Рецимо, породице Миле Кунис је одатле.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #190 послато: Април 30, 2021, 10:40:56 поподне »
Чернивци су бивше седиште митрополита Буковине и Далмације и њихове велелепне палате.


Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #191 послато: Мај 01, 2021, 01:07:44 пре подне »
43. Стефановић, Аранђеловдан, Лађевци, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а могуће и млађој грани YP343>YP340, за коју Невген даје највећу вероватноћу. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Горњих Мрка код Подгорице, који такође слави Аранђеловдан, а са Келовићем из Ђурашића код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а у доступној литератури о Стефановићима је забележено само следеће:

https://www.poreklo.rs/2014/07/28/poreklo-prezimena-selo-ladjevci-kraljevo/

1823. у тефтеру чибука је у Лађевцима пописан Стеван Лишанин, тако да су у Лађевце Стефановићи досељени ипак нешто раније него што то бележи Радомир Илић. 1824. и 1825. је Стеван пописан под презименом Радивојевић, вероватно по оцу Радивоју. У Лиси код Ивањице од већих тј. бројнијих родова Аранђеловдан славе Ајдачићи и Пандуровићи, тако да је могуће да је нека од ове две породице повезана са Стефановићима.
« Последња измена: Мај 01, 2021, 08:14:07 пре подне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #192 послато: Мај 01, 2021, 02:19:04 пре подне »
Необично ми је ово за Сондермајере. Да ли је човек који се пријавио заиста из Украјине, или му је то неко старије порекло. У Београду постоји породица Сондермајер, посрбљена, а у питању су Пољаци са немачким презименом. Писано је о њима раније:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=887.msg11505#msg11505
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1858.msg41720#msg41720

Тестирани припада тој породици, а сам је навео да има "немачко-пољско порекло", чак је помињао и Пруску. Мислим да се овде ради о етничкој групи тзв. буковинских Немаца:

https://en.wikipedia.org/wiki/Bukovina_Germans
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #193 послато: Мај 01, 2021, 02:23:11 пре подне »
Не, београдски Сондермајери су се посрбили овде и узели да славе крсну славу.
Мало ме буни тај податак о пореклу из Украјине.

Украјине у данашњем смислу. У међуратном периоду су Чернивци, као и цела Буковина, били у саставу Румуније, док су у време доласка предака тестираног у Београд они били у саставу Аустроугарске.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #194 послато: Мај 01, 2021, 02:30:07 пре подне »
Можда је неки војвођански Чех, па је навео раније порекло?

Деда тестираног Кубичека се након 1945. преселио у Београд из Загреба. Пре Загреба су боравили у неком славонском месту, а пре тога у Буковном у Чешкој. Тестирани је навео занимљивост за коју нисам раније знао, а то је да су сви не-православци који су желели да постану држављани Краљевине Србије морали за држављанство да испуне следећи услов - да пређу у православље и узму крсну славу. Добар пример за то су претходно спомињани Сондермајери.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже zoranns

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 99
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #195 послато: Мај 01, 2021, 09:51:42 пре подне »
Видим да има два Зељковића са истим подацима. Јел то тако треба или се омакло?
Verujem da ce obojica biti I1 ph220

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #196 послато: Мај 01, 2021, 05:52:07 поподне »
40. Јовић, Јовањдан, Породин, Жабари

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 19=15, 439=14, 382II=32, 481=28, 549=12. Нема ближих поклапања на пројекту, али је због карактеристичних вредности лако препознатљив, што ће у некој догледној будућности вероватно бити од користи.

У литератури нисам нашао Јовиће у Породину, али има пар породица које славе Јовањдан, па би Јовићи могли бити од њих. Највећи број становника села своје порекло везује за Ердељ и Алмаш у Румунији.

https://www.poreklo.rs/2016/03/05/poreklo-prezimena-selo-porodin-zabari/

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #197 послато: Мај 01, 2021, 07:16:30 поподне »
64. Цветковић, Јовањдан, Вучак, Смедерево, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32, DYS456=15 и DYS635=24. Нема ближих поклапања међу тестиранима са Српског ДНК пројекта.

Тестирани је навео да су Цветковићи староседеоци у селу Вучак, а исто је забележио и Боривоје Дрбњаковић у свом раду о Смедеревском Подунављу и Јасеници.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #198 послато: Мај 01, 2021, 08:00:30 поподне »
65. Станковић, Врачевдан, Соколићи, Чачак, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и први је тестирани припадник овог рода који слави Св. Враче.
Поседује карактеристичну вредност маркера DYS549=13, коју има још свега пар припадника овог рода.

Тестирани је навео да Станковићи потичу из села Лопаш у Драгачеву. Исто помиње и Радомир Илић у свом раду о љубићким селима.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #199 послато: Мај 01, 2021, 08:45:50 поподне »
42. Поповић, Лазаревдан, Церовљани, Градишка

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном у табелу као род К. Немају посебно карактеристичан хаплотип. Сви славе Лазаревдан и налазе се на простору Далмације, Крајине и Кордуна. Поповићу су многи из овог рода блиски.

Тестирани је навео да су према предању пореклом из Црне Горе. Бољи познаваоци овог краја можда имају нешто више рећи, али чини ми се да је матично подручје овог рода у Далмацији, а даљом старином вероватно Херцеговина, иако таква потврда тренутно не постоји.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #200 послато: Мај 01, 2021, 09:12:05 поподне »
45. Ристић, Св. Симеон Богопримац, Ражљево, Брчко

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића. Рекло би сада већ очекивани резултат, и припадност роду који слави ретку славу Св. Симеона Богопримца, чија је матица на Влашићу. Ристић у овом роду поседује неке необичније вредности попут: 391=10, 481=27, 533=13, 635=25. Самим тим нема потпуних поклапања ни међу Тарским Никшићима ни међу слављеницима Св. Симеона Богопримца пореклом са Влашића.

Тестирани је писао о свом пореклу на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3387.0

Ван мреже nidzeta

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #201 послато: Мај 01, 2021, 09:36:35 поподне »
42. Поповић, Лазаревдан, Церовљани, Градишка

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном у табелу као род К. Немају посебно карактеристичан хаплотип. Сви славе Лазаревдан и налазе се на простору Далмације, Крајине и Кордуна. Поповићу су многи из овог рода блиски.

Тестирани је навео да су према предању пореклом из Црне Горе. Бољи познаваоци овог краја можда имају нешто више рећи, али чини ми се да је матично подручје овог рода у Далмацији, а даљом старином вероватно Херцеговина, иако таква потврда тренутно не постоји.

U šematizmu mitropolije Dabro-Bosanske iz 1882. se navode Popovici u Cerovljanima. Poslednji koga znamo iz nase loze se zvao Djordje, moj pračukundjed, ali on bi mogao biti rodjen izmedju 1880 i 1900. godine sto znaci da je prije njega bilo jos starijih clanova porodice. Po predanju su pricali da je iz CG  ali spisak iz Šematizma mu protuvriječi.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #202 послато: Мај 01, 2021, 09:56:10 поподне »
67. Вуковић, Соколац, Бијело Поље, Савиндан, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Д из табеле Српског ДНК пројекта. Припадност овом роду је утврђена за четворицу тестираних из околине Пријепоља и једног из околине Сјенице. Свима им је заједничка слава Савиндан, коју слави и Вуковић. Хаплотип Вуковића има потпуно поклапање са хаплотипом једног тестираног из околине Пријепоља.

Тестирани је навео да Вуковићи према предању потичу из Херцеговине.

Петар Мркоњић (Танасије Пејатовић) наводи Вуковиће из Премћана, Бушња, Потпећа и Стожера као једно братство, што је очигледно нетачно. У својој табели са породицама у пољу "одакле су се доселили" наводи следеће: "Шаранци; Морача; Југово; Бољенићи". Он наводи и да Вуковићи имају две славе: Лучиндан и Савиндан. Вуковићи из Премћана потичу од Вуковића из Шаранаца, за које је познато да славе Ђурђевдан. Лучиндан можда славе Вуковићи из Бушња. У сваком случају, очигледно се ради о разнородним породицама. То потврђује и Милета Јокнић у свом раду о становништву општине Пљевља.

Вуковића који славе Савиндан има још једино у Дробњаку, са матицом у Пошћењу. Још увек нису тестирани, али судећи по томе што према предању потичу од Грбовића који припадају роду Дробњака - Новљана, по свој прилици нису род са Вуковићима из Доњег Колашина.

Вуковићи су према црногорском попису из 1913. године живели у следећим селима у Доњем Колашину:
- Прошћење: 1 кућа
- Павино Поље: 1 кућа
- Граб: 1 кућа
- Стожер: 11 кућа
- Јелића Долина (данас део насеља Соколац): 1 кућа
- Горице (данас део насеља Коврен): 4 куће
- Обод (данас део насеља Потрк): 1 кућа
Тестирани Вуковић, иако то није прецизирао, по свој прилици потиче из засеока Јелића Долина.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #203 послато: Мај 01, 2021, 09:57:57 поподне »
50. Красић, Игњатијевдан, Шешковци, Лакташи

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду М у табели Српског ДНК пројекта, који карактеришу слава Игњатијевдан, као и вредности маркера: 19=15, 389=12/30, као и нешто више вредности на 576. Најближи му је тестирани Шипрагић из, географски гледано, блиских Кокора, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера.

Веома близак хаплотип овом роду има Акмаџић, пореклом из Далмације, који је тестиран преко FTDNA, па можда овај род припада грани Y144305.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #204 послато: Мај 02, 2021, 11:43:50 пре подне »
65. Станковић, Врачевдан, Соколићи, Чачак, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и први је тестирани припадник овог рода који слави Св. Враче.
Поседује карактеристичну вредност маркера DYS549=13, коју има још свега пар припадника овог рода.

Тестирани је навео да Станковићи потичу из села Лопаш у Драгачеву. Исто помиње и Радомир Илић у свом раду о љубићким селима.

Тестирани вероватно потиче од Комадинића из истог села, не верујем да је ово резултат репрезентативан за све Станковиће из Соколића.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #205 послато: Мај 04, 2021, 05:17:23 поподне »
51. Јованчевић, Лазаревдан, Крупа, Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду К у табели пројекта. Најближа поклапања унутар овог рода има са Поповићем из Церовљана код Градишке и са Јошићем из Баљака код Дрниша, од обојице се разликује на 1 маркеру од упоредива 23.

Јованчевићи су на попису из 1948. године најбројнији род из Крупе, и свакако су повезани по мушкој линији са родовима из суседних села који такође славе Лазаревдан.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #206 послато: Мај 04, 2021, 05:19:47 поподне »
53. Марковић, Петковдан, Попадић, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема конкретнијих поклапања на нашем пројекту, иако сам хаплотип не одступа значајније од модала.

У Попадићу Петковдан слави следећи род:

-Шушковићи, Обрадовићи, Милосављевићи и Јоксимовићи, уз Кочину Крајину избегла је из Црне Горе од братства Мартинића породица од четири брата и населили се у Попадићу под именом Шушковићи, којима су потомци: Обрадовићи, Милосављевићи и Јоксимовићи, славе Св. Петку.

https://www.poreklo.rs/2013/05/03/poreklo-prezimena-selo-popadi%C4%87-mionica/

Уколико Марковићи по мушкој линији предака припадају овом роду, онда је предање о пореклу из Мартинића у Бјелопавлићима упитно.
« Последња измена: Мај 04, 2021, 05:51:32 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #207 послато: Мај 04, 2021, 05:24:10 поподне »
56. Вучковић, Аранђеловдан, Велика Плана

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичних вредности се издвајају 12 на 391 и 11 на 533.

Вучковићи су по свему судећи стара варошка породица у Великој Плани, а по предању се њен родоначелник Вучко у Велику Плану доселио из околине Видина.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #208 послато: Мај 04, 2021, 05:33:04 поподне »
63. Јотић, Аранђеловдан, Крива Река, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду А11 у табели нашег пројекта. Несумњиво је повезан са осталим припадницима овог рода, Трифуновићем из Тулара код Прокупља, Давидовићем из Венчаца код Александровца и са Трифуновићем из Криве Реке, из истог села из којег је и тестирани. Карактеристичне вредности овог рода су вредности 15-15 на 385 и 11 на 439.

У литератури о пореклу Јотића стоји:

-Врекићи: Милојевићи и Јотићи (8 кућа, Св. Архангел), избегли су “због крви” од Пећи, а даљом су старином од племена Куча. У Кучима су славили Св. архиђ. Стефана. Један род са мачковачким Врекићима су: Врекићи у Кривој Реци, као и Пршићи у Грачацу у Западноморавском Поморављу.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-kriva-reka-brus/

Предање о пореклу из Куча је по свему судећи нетачно, јер Јотићи на подручју тог племена немају генетичких сродника.

Ван мреже HandsomestOfThemAll

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
  • I2 > PH908 > Y84307
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #209 послато: Мај 04, 2021, 09:18:51 поподне »
56. Вучковић, Аранђеловдан, Велика Плана

Вучковићи су по свему судећи стара варошка породица у Великој Плани, а по предању се њен родоначелник Вучко у Велику Плану доселио из околине Видина.

Не бих рекао да су стара породица, јер их у тексту из 1920их нема (нема ни Вучка): https://www.poreklo.rs/2013/08/15/poreklo-prezimena-varo%C5%A1-velika-plana/

Не верујем да се неко досељен из Видина звао Вучко. У листи се помиње доста породица досељених из околине Видина, тј Полетковаца, али они сви имају бугарска имена (Величко, Панча, Петко, Пане или Пана, Доне или Дона, или влашка: Првул, Врбан) на основу којих су настала презимена, а Вучко не бих рекао да је било име коришћено у Бугарској, па чак ни у делимично српском Видинском крају.

Заправо, чак и у српским торлачким дијалектима чува се вокално "л", не прелази у "у".

Ван мреже Јованчевић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #210 послато: Мај 04, 2021, 09:26:00 поподне »
Поштовање драги пријатељи,
ево први пут се оглашавам,концепт хаплогрупа ми је јасан,али ове подгрупе,маркери и чуда-знам да морам још пуно тога да учим.
Е сад,моје порекло по директној ђедовој и прађедовој линији је у подвелебитском селу Крупа у Сев.Далмацији,које се налази покрај манастира Крупа из 14-ог века.Слава нам је Лазарева субота.
Тестиран сам прошлог месеца и резултат је I2-PH908.Примећујем на пројекту да су сви који су тестирани из Далмације а славе Лазареву суботу(Јошићи,Комазеци,Кубати,Љубичићи,Милићи...)идентични као ја са резултатом.
Добио сам тумачење да сам подударан са Јошићем из околине Дрниша и Поповићем из околине Градишке као и да сам близак са овим комшијама што славе Лазара,али признајем да имам још питања која траже одговор.
Што се тиче предања оно говори о Црној Гори.Додатно,сасвим могуће натегнуто предање прича о Васојевићима.
Ствар је у томе да у Васојевићима,у околини Берана постоји наше,доста ретко презиме Јованчевић,које иако у основи има једно од најчешћих српских имена ипак је настало од надимка-Јованац или Јованче.Успут на сајту презимена у ЦГ Јованчевићи се стављају у Дробњаке(Добриловиће),а у Васојевићима кажу да припадају старој лози Мијомановића.
Оно што мене копка по тој линији је да смо у Крупи живели као класично братство са педесетак кућа и тристотинак,вероватно и више живих душа током 19-ог и прве половине 20-ог века.Ратовало се,и то не код Аустроугара,и није се повлачило.
Аутор Александар Бачко у својој књизи Крупа и Голубић у Далмацији,наводи да се сматра да Јованчевићи воде порекло из Земуника у Равним Котарима.Што ми је исто као да ми кажу да водим порекло из блока 70,јер је,бар по мени, Земуник морао бити пролазна станица.
Зато питам има ли још неко,додатно тумачење,нека конекција са Србијом(има нашег презимена у Жупи Александровачкој и Краљеву),Црном Гором,Херцеговином,има нас и у Босни..ишта прецизније?
Поздрав свима.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #211 послато: Мај 04, 2021, 09:49:48 поподне »
Поштовање драги пријатељи,
ево први пут се оглашавам,концепт хаплогрупа ми је јасан,али ове подгрупе,маркери и чуда-знам да морам још пуно тога да учим.
Е сад,моје порекло по директној ђедовој и прађедовој линији је у подвелебитском селу Крупа у Сев.Далмацији,које се налази покрај манастира Крупа из 14-ог века.Слава нам је Лазарева субота.
Тестиран сам прошлог месеца и резултат је I2-PH908.Примећујем на пројекту да су сви који су тестирани из Далмације а славе Лазареву суботу(Јошићи,Комазеци,Кубати,Љубичићи,Милићи...)идентични као ја са резултатом.
Добио сам тумачење да сам подударан са Јошићем из околине Дрниша и Поповићем из околине Градишке као и да сам близак са овим комшијама што славе Лазара,али признајем да имам још питања која траже одговор.
Што се тиче предања оно говори о Црној Гори.Додатно,сасвим могуће натегнуто предање прича о Васојевићима.
Ствар је у томе да у Васојевићима,у околини Берана постоји наше,доста ретко презиме Јованчевић,које иако у основи има једно од најчешћих српских имена ипак је настало од надимка-Јованац или Јованче.Успут на сајту презимена у ЦГ Јованчевићи се стављају у Дробњаке(Добриловиће),а у Васојевићима кажу да припадају старој лози Мијомановића.
Оно што мене копка по тој линији је да смо у Крупи живели као класично братство са педесетак кућа и тристотинак,вероватно и више живих душа током 19-ог и прве половине 20-ог века.Ратовало се,и то не код Аустроугара,и није се повлачило.
Аутор Александар Бачко у својој књизи Крупа и Голубић у Далмацији,наводи да се сматра да Јованчевићи воде порекло из Земуника у Равним Котарима.Што ми је исто као да ми кажу да водим порекло из блока 70,јер је,бар по мени, Земуник морао бити пролазна станица.
Зато питам има ли још неко,додатно тумачење,нека конекција са Србијом(има нашег презимена у Жупи Александровачкој и Краљеву),Црном Гором,Херцеговином,има нас и у Босни..ишта прецизније?
Поздрав свима.
Богами тешко питање🙂 Пошто си нов да ти бар неке детаље покушам приближити. Немиј се претерано ослањати на презиме јер није гарант сродства. Васојевићи нису опција јер те хг тамо нема, они су Е , даље ови Добриловићи у Дробњаку су наводно Новљани тј l1a значи и та опција отпада али Добриловићи из Пиве односно Голије би могли бити опција. Али како и сам припадам тој хг ништа није извесно без дубљих тестова... Сад зависи од заинтересованости и џепа...
« Последња измена: Мај 04, 2021, 09:55:26 поподне Bojan »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #212 послато: Мај 05, 2021, 12:07:49 пре подне »
Поштовање драги пријатељи,
ево први пут се оглашавам,концепт хаплогрупа ми је јасан,али ове подгрупе,маркери и чуда-знам да морам још пуно тога да учим.
Е сад,моје порекло по директној ђедовој и прађедовој линији је у подвелебитском селу Крупа у Сев.Далмацији,које се налази покрај манастира Крупа из 14-ог века.Слава нам је Лазарева субота.
Тестиран сам прошлог месеца и резултат је I2-PH908.Примећујем на пројекту да су сви који су тестирани из Далмације а славе Лазареву суботу(Јошићи,Комазеци,Кубати,Љубичићи,Милићи...)идентични као ја са резултатом.
Добио сам тумачење да сам подударан са Јошићем из околине Дрниша и Поповићем из околине Градишке као и да сам близак са овим комшијама што славе Лазара,али признајем да имам још питања која траже одговор.
Што се тиче предања оно говори о Црној Гори.Додатно,сасвим могуће натегнуто предање прича о Васојевићима.
Ствар је у томе да у Васојевићима,у околини Берана постоји наше,доста ретко презиме Јованчевић,које иако у основи има једно од најчешћих српских имена ипак је настало од надимка-Јованац или Јованче.Успут на сајту презимена у ЦГ Јованчевићи се стављају у Дробњаке(Добриловиће),а у Васојевићима кажу да припадају старој лози Мијомановића.
Оно што мене копка по тој линији је да смо у Крупи живели као класично братство са педесетак кућа и тристотинак,вероватно и више живих душа током 19-ог и прве половине 20-ог века.Ратовало се,и то не код Аустроугара,и није се повлачило.
Аутор Александар Бачко у својој књизи Крупа и Голубић у Далмацији,наводи да се сматра да Јованчевићи воде порекло из Земуника у Равним Котарима.Што ми је исто као да ми кажу да водим порекло из блока 70,јер је,бар по мени, Земуник морао бити пролазна станица.
Зато питам има ли још неко,додатно тумачење,нека конекција са Србијом(има нашег презимена у Жупи Александровачкој и Краљеву),Црном Гором,Херцеговином,има нас и у Босни..ишта прецизније?
Поздрав свима.

Тешко да имате везе са Јованчевићима из Црне Горе. Ваше презиме би требало да је настало у Далмацији, као и бројна друга. Од неког Јованче, који нема никакве везе са другим Јованчом из Црне Горе. На млетачком катастру из 1709. је било више Иванчевића у Жегару, а Крупа тад није била самостално насеље, него је потпадала под Жегар.  За Стојака Иванчевића пок. Илије на том катастру јасно пише да је "преко Зрмање", а знамо да је Жегар с једне, а Крупа с друге стране Зрмање. Иванчевић је у ствари Јованчевић, написано на други начин. Повезани сте племенски са многим другима из Жегара који славе исту славу, а требало би да сте дошли из Херцеговине, односно тај предак, или је дошло више њих заједно у родбинским везама. У Баљцима код Дрниша су исто сродни с вама ти који славе Лазареву суботу, а има више презимена.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #213 послато: Мај 05, 2021, 06:20:54 поподне »
Поштовање драги пријатељи,
ево први пут се оглашавам,концепт хаплогрупа ми је јасан,али ове подгрупе,маркери и чуда-знам да морам још пуно тога да учим.
Е сад,моје порекло по директној ђедовој и прађедовој линији је у подвелебитском селу Крупа у Сев.Далмацији,које се налази покрај манастира Крупа из 14-ог века.Слава нам је Лазарева субота.
Тестиран сам прошлог месеца и резултат је I2-PH908.Примећујем на пројекту да су сви који су тестирани из Далмације а славе Лазареву суботу(Јошићи,Комазеци,Кубати,Љубичићи,Милићи...)идентични као ја са резултатом.
Добио сам тумачење да сам подударан са Јошићем из околине Дрниша и Поповићем из околине Градишке као и да сам близак са овим комшијама што славе Лазара,али признајем да имам још питања која траже одговор.
Што се тиче предања оно говори о Црној Гори.Додатно,сасвим могуће натегнуто предање прича о Васојевићима.
Ствар је у томе да у Васојевићима,у околини Берана постоји наше,доста ретко презиме Јованчевић,које иако у основи има једно од најчешћих српских имена ипак је настало од надимка-Јованац или Јованче.Успут на сајту презимена у ЦГ Јованчевићи се стављају у Дробњаке(Добриловиће),а у Васојевићима кажу да припадају старој лози Мијомановића.
Оно што мене копка по тој линији је да смо у Крупи живели као класично братство са педесетак кућа и тристотинак,вероватно и више живих душа током 19-ог и прве половине 20-ог века.Ратовало се,и то не код Аустроугара,и није се повлачило.
Аутор Александар Бачко у својој књизи Крупа и Голубић у Далмацији,наводи да се сматра да Јованчевићи воде порекло из Земуника у Равним Котарима.Што ми је исто као да ми кажу да водим порекло из блока 70,јер је,бар по мени, Земуник морао бити пролазна станица.
Зато питам има ли још неко,додатно тумачење,нека конекција са Србијом(има нашег презимена у Жупи Александровачкој и Краљеву),Црном Гором,Херцеговином,има нас и у Босни..ишта прецизније?
Поздрав свима.
Види Јованчевићу, погледах ти хаплотип и нас двојица заправо имамо 3 разлике на 23 маркера што може нешто да значи али и не мора, поготово што се ради о динарику јужном. Ево у овој теми можеш видети из које сам ја приче и моја грана па размисли да ли би могло бити неке генетичке везе...https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6088.0
Да напоменем да имам неких "слутњи" да бих мого имати и неке рођаке у Пиви, додуше без генетичке потврде....
« Последња измена: Мај 05, 2021, 06:24:21 поподне Bojan »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #214 послато: Мај 06, 2021, 03:41:02 поподне »
Данас је однета и 5. тура узорака у лабораторију од укупно 36 кандидата. У току следеће недеље ће почети да пристижу резултати треће, вероватно и четврте туре. Следе подаци кандидата из 5. туре:

1. Гајдашевић, Никољдан, Тења, Осијек
2. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље
3. Купрешанин, Никољдан, Рамљане, Книн
4. Алексић, Јовањдан, Остружањ, Осечина
5. Јовановић, Аранђеловдан, Прокупље
6. Ћирић, Стевањдан, Горња Горевница, Чачак
7. Калајџић, Ђурђевдан, Ивица, Љубиње
8. Петровић, Ђурђиц, Врњачка Бања
9. Аврамовић, Никољдан, Челебићи, Коњиц
10. Илић, Петковдан, Кнежлаз, Котор
11. Тубић, Савиндан, Крстац, Сјеница
12. Матејић, Петковдан, Секурич, Рековац
13. Еспи Алемањ, католик, Аликанте, Шпанија
14. Маџовски, Петковдан, Габар, Крива Паланка
15. Рапајић, Јовањдан, Крбавица, Кореница
16. Васиљевић, Ђурђевдан, Правошево, Пријепоље
17. Ерић, Лучиндан, Лисовић, Барајево
18. Ђурић, Ђурђевдан, Врли Крај, Власеница
19. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран
20. Карић, Никољдан, Рвати, Обреновац
21. Ћирић, Мратиндан, Влакча, Крагујевац
22. Жакула, Петровдан, Јасиковац, Кореница
23. Васић, Аранђеловдан, Доњи Вијачани, Прњавор
24. Живановић, Стевањдан, Црљенац, Мало Црниће
25. Ковачевић, Петковдан, Београд
26. Клашња, Ђурђевдан, Шегановац, Кореница
27. Дабић, Јовањдан, Тројеглава, Дежановац
28. Репац, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац
29. Хаџић, муслиман, Гујиће, Тутин
30. Мандарић, Стевањдан, Вребац, Госпић
31. Ђуран, Јовањдан, Чапразлије, Ливно
32. Ристић, Аранђеловдан, Гревци, Крушевац
33. Џоговић, Никољдан, Мужевине, Исток
34. Павић, Јовањдан, Рогача, Сопот
35. Даниловић, Јовањдан, Мајур, Шабац
36. Величковић, Јовањдан, Пећ
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #215 послато: Мај 06, 2021, 03:49:41 поподне »
13. Еспи Алемањ, католик, Аликанте, Шпанија, пореклом Сефард  са ових простора?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #216 послато: Мај 06, 2021, 03:53:00 поподне »
13. Еспи Алемањ, католик, Аликанте, Шпанија, пореклом Сефард  са ових простора?

Не, у питању је Шпанац из Шпаније.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #217 послато: Мај 06, 2021, 03:55:36 поподне »
Како је ли је он чуо за Порекло, чудни су путеви генетски. :D

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #218 послато: Мај 06, 2021, 04:01:00 поподне »
Како је ли је он чуо за Порекло, чудни су путеви генетски. :D

Пошиљка је послата из Крагујевца, тако да вероватно у Србији, барем привремено, живи.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #219 послато: Мај 06, 2021, 04:19:51 поподне »
У том случају може  бити упосленик Фиата или неке друге фирме са запада. Фино што ћемо имати и тестираног Шпанца по први пут.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #220 послато: Мај 06, 2021, 04:20:59 поподне »
Данас је однета и 5. тура узорака у лабораторију од укупно 36 кандидата.
...

Да ли је ово последња тура или их има још?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #221 послато: Мај 06, 2021, 04:23:35 поподне »
Да ли је ово последња тура или их има још?

Има још. :)



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #222 послато: Мај 06, 2021, 04:26:11 поподне »
Да ли је ово последња тура или их има још?

Биће још једна сигурно.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Филипчић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 107
  • R-U152>Y221452
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #223 послато: Мај 06, 2021, 04:28:47 поподне »
Пошиљка је послата из Крагујевца, тако да вероватно у Србији, барем привремено, живи.  ;)

Шпанац из Крагујевца, ништа чудно.  ;D
Једино ме буни ово њ у презимену које колко сам ја обавештен код Шпанаца не постоји, али оставићу места да је то могуће код ових из Крагујеца.  ;D

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #224 послато: Мај 06, 2021, 04:34:13 поподне »
Годинама бораве сруденти из Шпаније у Крагујевцу, у оквиру размене, мислим да сам и јуче на улици чуо шпански...а постоји и катедра на филолошком.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #225 послато: Мај 06, 2021, 04:35:58 поподне »
Шпанац из Крагујевца, ништа чудно.  ;D
Једино ме буни ово њ у презимену које колко сам ја обавештен код Шпанаца не постоји, али оставићу места да је то могуће код ових из Крагујеца.  ;D

Није лажна пријава, ако на то алудираш.  :) Постоји "њ" у шпанском, то је "n" са оном таласастом линијом изнад. Презиме кандидата у оригиналу гласи Espi Alemañ.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Филипчић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 107
  • R-U152>Y221452
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #226 послато: Мај 06, 2021, 04:40:58 поподне »
Није лажна пријава, ако на то алудираш.  :) Постоји "њ" у шпанском, то је "n" са оном таласастом линијом изнад. Презиме кандидата у оригиналу гласи Espi Alemañ.

Не, не алудирам да је лажна пријава, само ми је бескрајно занимљиво, а и симпатично, да се Шпанац тестира преко нас.
Па још пошаље узорак из родног ми Крагујевца.  :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #227 послато: Мај 06, 2021, 05:04:31 поподне »
Не, не алудирам да је лажна пријава, само ми је бескрајно занимљиво, а и симпатично, да се Шпанац тестира преко нас.
Па још пошаље узорак из родног ми Крагујевца.  :)

Не видим шта је ту за чуђење. Најобичнији Шпанац из Крагујевца немачког порекла (Алеман).
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #228 послато: Мај 06, 2021, 05:06:45 поподне »
Шпанац из Крагујевца, ништа чудно.  ;D
Једино ме буни ово њ у презимену које колко сам ја обавештен код Шпанаца не постоји, али оставићу места да је то могуће код ових из Крагујеца.  ;D

Да је рецимо Ернандез па да типујемо хг, овако биће германска највероватније.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #229 послато: Мај 06, 2021, 05:10:23 поподне »
Не мора да значи да је немачког порекла ако се презива Алемањ...можда је то био надимак претка, имамо и код нас презиме Бугарин, а нису Бугари...резултат ће показати . Мада, могуће је и то, нека веза из времена Хабзбурговаца можда?
« Последња измена: Мај 06, 2021, 05:14:10 поподне ДушанВучко »

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #230 послато: Мај 06, 2021, 05:25:00 поподне »
Или германских племена која су владала Шпанијом.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #231 послато: Мај 06, 2021, 05:30:20 поподне »
Или германских племена која су владала Шпанијом.
То је сувише давно било да би остала свест толико дуго

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #232 послато: Мај 06, 2021, 06:09:18 поподне »
Имају  Шпанци доста германске заоставштине. већина имена су германског порекла: Родриго, Адолфо, Фернандо....

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #233 послато: Мај 06, 2021, 06:28:46 поподне »
Шпанци увек као друго презиме стављају мајчино презиме, дакле у овом случају је Еспи презиме оца, а Алемањ презиме мајке. С обзиром на то, тестом ће се сазнати лоза Еспија.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #234 послато: Мај 06, 2021, 09:26:38 поподне »
Фино што ћемо имати и тестираног Шпанца по први пут.

Имали смо већ једног тестираног пореклом из Шпаније недавно, Рафаел, R1b.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже MiholjdanKG

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #235 послато: Мај 06, 2021, 09:40:06 поподне »
"Кривац" због овог Шпанца на Пореклу сам ја, његова супруга  :) После своје родбине хтела бих да проверим за кога сам се удала  :D
Они комбинују прва презимена родитеља и не мењају их после женидбе/удаје. Имају и прегледне, дигиталне регистре, али ретко ко од њих уопште познаје порекло иза деде и то уопште и проверава.
Еспи је презиме са очеве стране и на старо-валенсијанском значи "планина". Алемањ је искварена верзија од Алеман, и тачна су сва нагађања које сте поменули. Неко, пореклом Немац, је дошао у регију Валенсије па је ñ шпанска верзија и као таква веома ретка. Могуће је да је презиме било и Alemany али нико од њих не зна детаље. Са те стране је и нека (пра)баба која се удала за баштована и изгубила титулу а била је рођака (сестра од тетке /стрица /ујака) шпанске краљице Изабеле II... и онда он "заврши" у Крагујевцу  ;)

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #236 послато: Мај 06, 2021, 10:03:42 поподне »
Муж плаве крви, рођак краљевске породице.

Ван мреже kovac

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #237 послато: Мај 07, 2021, 06:54:02 поподне »
61. Ковачевић, Никољдан, Соколиште, Нови Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Ковачевића је веома занимљив, у првом реду због комбинације ретких вредности DYS389 I = 14 и DYS19 = 17. Ове вредности Ковачевић дели са географски релативно блиским Новаковићем из Лике (Аранђеловдан, поклапање на 15 од упоредивих 17 маркера), док му је гледајући цео наш простор најближи Каровић из Мрчајеваца (Лазарева Субота, поклапање на 21 од 23 упоредива маркера). Међутим, ипак нисам сигуран да има довољно додирних тачака са било киме да би се у овом тренутку могло са сигурношћу говорити о ближем сродству.

Ковачевићи су једна од три најбројније породице из Соколишта, судећи по попису из 1991. године. Било би добро када би тестирани урадио неки тест у циљу СНП-профилисања.

Поштовани,
Хвала на тексту и објашњењу. Да ли могу да вас замолим да прецизирате на које додатне тестове мислите, шта бих са њима постигао и како и где би се радили ти тестови. Након вашег текста и достављених резултата текста стизале су ми и неке додатне инфорамције о пореклу Ковачевића из Чачка и да су Ковачевићи из Сокололишта једном били једна кућа, па су се разгранали. Хвала још једном на достављеним информацијама и опросите уколико су постављена питања нису у вашој области. Поздрав.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #238 послато: Мај 07, 2021, 08:28:28 поподне »
Поштовани,
Хвала на тексту и објашњењу. Да ли могу да вас замолим да прецизирате на које додатне тестове мислите, шта бих са њима постигао и како и где би се радили ти тестови. Након вашег текста и достављених резултата текста стизале су ми и неке додатне инфорамције о пореклу Ковачевића из Чачка и да су Ковачевићи из Сокололишта једном били једна кућа, па су се разгранали. Хвала још једном на достављеним информацијама и опросите уколико су постављена питања нису у вашој области. Поздрав.

Поштовани г. Ковачевић,

Што се тиче дубљих тестова, мислим пре свега на I2a-M423 панел (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788) код фирме Yseq, или BigY-700 (https://www.familytreedna.com/products/y-dna) код FTDNA, или WGS секвенционирање целог генома (https://www.dantelabs.com/genomics/) код DanteLabs. Разлику између њих објашњавао је, укратко, пре пар дана једном тестираном, који додуше није I2>CTS10228>Y3120 као Ви, већ Е-V12, али поента је иста, наш форумаш Обреновић: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6097.msg157425#msg157425 ; писано је о њима и на много других места по форуму, ако имате времена да истражујете и читате. Углавном, све завиши од ваших жеља и могућности.

Што се тиче Ковачевића из Чачка, било којих, шансе су минималне да имају ма какве везе у последњих неколико векова са Ковачевићима из Соколишта. А тада су преци и једних и других Ковачевића које помињете, и било којих, имали ко зна која презимена/надимке. Не знам, додуше, на које сте Ковачевиће из Чачка мислили.

Пуно среће у даљем истраживању!


Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #239 послато: Мај 08, 2021, 03:19:24 поподне »
Није лажна пријава, ако на то алудираш.  :) Постоји "њ" у шпанском, то је "n" са оном таласастом линијом изнад. Презиме кандидата у оригиналу гласи Espi Alemañ.
С обзиром да је Alemañа на шпанском Немачка, могуће је по логици очекивати неку германску хаплогрупу.

Ван мреже Бранко Поповић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #240 послато: Мај 10, 2021, 09:09:07 поподне »
41. Поповић, Ђурђиц, Југовићи, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта, чија је матица у околини Лознице. Од хаплотипа једног тестираног из Горње Бадање, чији резултат није јаван, разликује се само на једном маркеру. Скоро сви тестирани припадници овог рода славе Ђурђиц.

Тестирани је навео да су Поповићи староседеоци у Југовићима.

У складу са мојим очекивањима. Занимљиво је то да два села Југовићи и Горња Бадања (која су до 1880 године чинили једно село Горњу Бадању) имају сличне или сродне родове иако се по предањима, по Милојевићу и Цвијићевим сарадницима разликују правци из којих су дошли у ова села. Једно је сигурно староседелачко становништо које је у овим селима од памтивека (Поповићи и остали родови блиски у селу Југовићи и Горња Бадања са славом Ђурђиц и преславом Млада Недеља), друго су слични родови који су дошли из правца Босне са славом Никољдан и слични родови који су дошли са Косова и Метохије са садашњом славом Ђурђиц (по мојој претпоставци ови родови су мењали славу и узели славу од већине родова у до тада једном селу).

Када је реч о староседелачким родовима, по свој прилици ови родови су влашког порекла и вероватно доведени од стране Турака ради обезбеђивања границе и чувања рудника под планином Цер, као и ради плаћања филурије.
« Последња измена: Мај 10, 2021, 09:44:04 поподне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #241 послато: Мај 10, 2021, 09:50:50 поподне »
Овом генетичком роду E-V13, вероватно припадају и Божићи из Доње Бадање, слава Ђурђиц. Божићи су тестирани преко 23andme, па не можемо да упоредимо маркере. Имају само основни SNP, E-V13.

Ван мреже Бранко Поповић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #242 послато: Мај 11, 2021, 08:15:07 поподне »
Овом генетичком роду E-V13, вероватно припадају и Божићи из Доње Бадање, слава Ђурђиц. Божићи су тестирани преко 23andme, па не можемо да упоредимо маркере. Имају само основни SNP, E-V13.

Божићи припадају једном веома разгранатом роду који слави Ђурђиц у селу Доња Бадања. Међу тим фамилијама су и Лазаревићи чији је предак др Лаза К. Лазаревић. Према Милојевићу овај род је миграцијом насељен из села Таор у близини Ваљева, а ту је насељен из Грахова у Црној Гори. Очекивано је да овај род има неке генетске сличности више са родовима Е>Z19581, односно по мојој процени са племеном Риђани.

Иначе Горња Бадања и Доња Бадања су до почетка XVIII века били једно село, по предању и по Цвијићевим сарадницима, након чега су раздвојени вероватно због административне организације отоманске власти или постојања границе кнежевина.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #243 послато: Мај 11, 2021, 08:42:00 поподне »
Очекивано је да овај род има неке генетске сличности више са родовима Е>Z19581, односно по мојој процени са племеном Риђани.

У питању су две различите гране, тако да немате сроднике на подручју Грахова.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #244 послато: Мај 12, 2021, 07:04:48 поподне »
73. Тодоровић, Јевстатијевдан, Коњуша, Кнић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Образује исти род са Мартиновићима из Бруснице код Горњег Милановца који такође славе ову ретку славу. Поред славе и географске блискости деле и специфичну вредност 385b=15. У односу на модални Y128028 хаплотип има екстремно ретку вредност 393=12. Тодоровићи припадају роду Шкоља/Шкољовића, о којима је у литератури забележено следеће:
Цитат
У Шкољама су ове фамилије:

-Шкољовићи (Шкољовићи, Ненадовићи, Новаковићи, Тодоровићи, Стевановићи и Глишовићи). Шкоље се рачунају као старинци, али су и они досељени пре Карађорђа а по старини су трећа фамилија у селу. Славе Св. Јевастија.


Михаило Драгић, Гружа, 1921

Детаљније су обрађени у књизи ''Родослови коњушко-брестовачких породица у Гружи'' Раденка М. Петронијевића.

Цитат
22. Радивоевићи - Тодоровићи - Ђокићи
У време пописа најбројнија и најбогатија коњушка породица. Тадашњем старешини куће када је удавао једну од кћери, у рубрици где се уписује име оца записано је Василије Цесар, што би се сада слободно казало Василије Цар. Ондашњи надимак, вероватно, произилази из количине цесарских дуката које је имао. Из овог породичног стабла развиле су се две бројне фамилије Тодоровића и Ђокића. У Коњуши је пет кућа Тодоровића, у Крагујевцу четири и по једна у Рашковићу, Београду и Г. Милановцу. Од ћокића порекла у Коњуши су четири породице, у Крагујевцу две и у Г. Милановцу једна. Славе св. Јевстатија, а кумови су им Радовановићи и Филиповићи из Врнчана.

На основу ових резултата се дефинитивно може претпоставити да већина породица са овом славом из Груже и суседних области припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.
« Последња измена: Мај 12, 2021, 07:16:06 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #245 послато: Мај 12, 2021, 07:18:26 поподне »
68. Бошковић, Стевањдан, Бресница, Чачак, J2b-M205>Y22059

"ДЕЛИ-МАРИЋИ – ЂУРОВИ (Марићи, Мирковићи, Токовићи, Бошковићи, Андрићи, Вуковићи, Ташовићи) су се доселили из Косовице (у Старом Влаху), славе Св. Стевана."
https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-bresnica-%C4%8Da%C4%8Dak/

У Косовици постоји неколико већих родова са славом Стевањдан (различита предања). Ћурови се такође помињу:

"Гавриловићи, 3 K. (Стевањдан), у роду су са Марићима, Милетићима и Јовановићима. Један од њих је, између два рата, сишао y Међуречје, оженио се и бави се ковачким занатом, а други је отишао y Београд, у државну службу. У последње време Гавриловића има одсељених у: Београду (3), Пули, Лучанима, Девићима, Ужицу и Ивањици. У Грабу има Ћурова, славе Стевањдан".
https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-kosovica-ivanjica/

Бошковић припада генетичком роду Крича, J2b-M205>Y22059>Y155375, вероватно подграни BY173966. Најближи су му Стевановић из Виљуше крај Чачка, са којим дели специфичне мутације на 481 и 635 (24 и 22), као и Радак из околине Зрењанина, са којим има такође две разлике на 23 маркера. И Стевановићи и Радаци славе Стевањдан. Бошковић има и две разлике са једном породицом из околине Вучитрна, као и са Миловановићем из Ужица (Ђурђевдан). То су уједно и најближи хаплотипови из ДНК пројекта.
« Последња измена: Мај 12, 2021, 07:30:06 поподне Небојша »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #246 послато: Мај 12, 2021, 07:32:57 поподне »
74. Мијатовић, Никољдан, Велики Купци, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406, могуће подграни L14.

Иако овој подграни припада и род Селаковића из Горње Мораче, Мијатовић не показује блискост са тестиранима из тог рода. Штавише, са њиховим просечним хаплотипом има 9/23, од којих је разлика на једном маркеру трострука. Ни међу осталим M406 хаплотиповима из табеле Пројекта нема ближих поклапања.

Од странаца, најближи су му следећи хаплотипови: Нигеријац L14+ (1/19), Енглез предвиђен као L14 (2/19), Рус? L14+ (3/19), Италијан предвиђен као M406>Z6029 (4/19), Швеђанин M406>Z43711+(4/19), Италијан M406>PF3293+ из округа Кјети у Абруцу (4/19).

Од осталих L14 резултата међу Србима, познат нам је Јовановић из околине Беле Паланке са 23andMe који је потврђени припадник ове подгране, али како је тестиран у тој лабораторији немамо његов хаплотип. Било би занимљиво видети да ли је ближи Мијатовићу или Селаковићима.

Тестирани као најдаљег познатог претка наводи Мијата Анђелковића.
« Последња измена: Мај 12, 2021, 10:46:03 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #247 послато: Мај 12, 2021, 07:43:06 поподне »
79. Красић, Стевањдан, Товрљане, Прокупље

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића Морачана.

Од јавних резултата припадника овог рода, најближи су му Пековић из Крње Јеле код Шавника и Јекнић из Сврка код Колашина. Од обојице се разликује само на 576.

Товрљане је насељено из Метохије и динарских крајева, а за Красиће се наводи да су досељени из Сјенице. Тестирани у упитнику наводи да су Красићи живели на Пештери (Весковиће, Штаваљ) у 19. веку, а да су даљим пореклом из Горње Мораче (раније презиме Драговић или Пековић). Судећи по овом и једном резултату из истраживања Старог Влаха и Рашке, предање Красића о пореклу из Горње Мораче је тачно.

« Последња измена: Мај 13, 2021, 08:35:10 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #248 послато: Мај 12, 2021, 07:49:57 поподне »
75. Цанић, Аранђеловдан, Љештар, Косовска Каменица, J1-P58>L829

Уколико неко има податке о пореклу Цанића из Љештара, нека подели овде. Генетички су Цанићу најближе неке породице са Косова (необјављено истраживање) и расинског округа. Постоји и једно веома блиско поклапање са породицом из околине Руме (слава Свети Врачи), додуше на само 17 маркера. Припадници овог кластера J1 код нас имају генетичких рођака још на простору Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #249 послато: Мај 12, 2021, 07:58:17 поподне »
75. Цанић, Аранђеловдан, Љештар, Косовска Каменица, J1-P58>L829

Уколико неко има податке о пореклу Цанића из Љештара, нека подели овде. Генетички су Цанићу најближе неке породице са Косова (необјављено истраживање) и расинског округа. Постоји и једно веома блиско поклапање са породицом из околине Руме (слава Свети Врачи), додуше на само 17 маркера. Припадници овог кластера J1 код нас имају генетичких рођака још на простору Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха.

Једини род који у Љештару (Лештару) слави Аранђеловдан, према раду Атанасија Урошевића "Новобрдска Крива Река", су Живовићи, о чијем пореклу је наведено следеће:

"Родови у махали Лештар: Живовићи (3 к., св. Арханђео). Прадеда досељен пре 140 година из Бусиња (Косово) да би избегао крвну освету Арбанаса. За тог прадеду Живу кажу да је био врло угледан, паметан и „силан“. Кажу да је држао три жене и да су му све три биле венчане."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #250 послато: Мај 12, 2021, 08:06:04 поподне »
90. Радовановић, Никољдан, Сирча, Краљево, J2b-M241>PH1602

Старије презиме Радовановића гласило је Милић. Милићи из Сирче, према подацима Драгољуба В. Корићанца (Надибар), воде порекло из Трговишта. Иако има неколико специфичних вредности, па самим тим нема блиских поклапања, Радовановић-Милић припада подграни J-PH1602. Добар показатељ су вредности 13 на 393 и 12 на 456. Код нас је ова подграна J2b-M241 најзаступљенија у централним у јужним српским крајевима, а јавља се и у Крајини код породица које славе Лучиндан.

Ван мреже Мијатовић Срђан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #251 послато: Мај 12, 2021, 08:20:09 поподне »
74. Мијатовић, Никољдан, Велики Купци, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406, могуће подграни L14.

Иако овој подграни припада и род Селаковића из Горње Мораче, Мијатовић не показује блискост са тестиранима из тог рода. Штавише, са њиховим просечним хаплотипом има 9/23, од којих је разлика на једном маркеру трострука. Ни међу осталим M406 хаплотиповима из табеле Пројекта нема ближих поклапања.

Од странаца, најближи су му следећи хаплотипови: Нигеријац L14+ (1/19), Енглез предвиђен као L14 (2/19), Рус? L14+ (3/19), Италијан предвиђен као M406>Z6029 (4/19), Швеђанин M406>Z43711+(4/19), Италијан M406>PF3293+ из округа Кјети у Абруцу (4/19).

Од осталих L14 резултата међу Србима познат нам је Јовановић из околине Беле Паланке са 23andMe који је потврђени припадник ове подгране, али како је тестиран у тој лабораторији немамо његов хаплотип. Било би занимљиво видети да ли је ближи Мијатовићу или Селаковићима.

Тестирани као најдаљег познатог претка наводи Мијата Анђелковића.



Кад ми је стигло данас резултат G2a-M406 претраживао сам форум и обзиром да сам виђао да има истих резултата и у нашим крајевима, поготово у Црној Гори одакле нам потиче наш предак Мијат рођен 1823. године очекивао сам нека преклапања.

Мој предак Мијат рођен 1823. године негде у Црној Гори по предању које је стигло и до нас, негде око 1845. године долази у Велике Купце код Крушевца оснива породицу и ту остаје до своје смрти 1865. године. У црквеној књизи умрлих је уписано да је умро у 42 години и стоји презиме Анђелковић.

Сви наследници носе на даље презиме Мијатовић и славе Никољдан.

Очекивали смо поклапања која би нам омогућила даље истраживање порекла Мијата.

Овако замолио бих за детаљније појашњење овог
мог резултата и предлог у ком правцу да окренемо истраживање порекла.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #252 послато: Мај 12, 2021, 08:59:45 поподне »
92. Милиновић, Ђурђиц, Санковић, Мионица, J2b-M205>Y22059

"У Санковићу има повише задруга, али су задруге мале. Задруге од 10-15 чељади су: Миловановићи, Милиновићи, Пауновићи, Јовановићи и Лазићи."

"Милиновићи, предак им се доселио као слуга од Прилепа у Македонији уз Кочину Крајину, славе Ђурђиц."
https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-sankovi%C4%87-mionica/

Милиновић упада у општи род J2b-M205>Y22059 (род А у табели). Носиоци оваквог хаплотипа углавном буду позитивни на J-Y22063, па би Милиновић могао тестирати тај SNP. Подграна је присутна у јужним српским областима, Македонији, Бугарској и Грчкој, па предање о пореклу из Прилепа свакако има смисла. Генетски је Милиновићу најближи Јагодић из Горажда (23/23), са славом Ђурђевдан. Осим тога, 1-2 разлике Милиновић има са Костићима из околине Чачка и Миловановићима из околине Кнића (потврђени J-Y22063).

Карактеристика Милиновићевог хаплотипа је вредност 24 на 481, коју дели са Дедејићима, Медојевићима и њима сродним породицама. Они улазе такође у круг генетички блиских родова. Славе Ђурђевдан и потврђени су као Ј-Y22063.


На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #253 послато: Мај 12, 2021, 09:02:00 поподне »


Кад ми је стигло данас резултат G2a-M406 претраживао сам форум и обзиром да сам виђао да има истих резултата и у нашим крајевима, поготово у Црној Гори одакле нам потиче наш предак Мијат рођен 1823. године очекивао сам нека преклапања.

Мој предак Мијат рођен 1823. године негде у Црној Гори по предању које је стигло и до нас, негде око 1845. године долази у Велике Купце код Крушевца оснива породицу и ту остаје до своје смрти 1865. године. У црквеној књизи умрлих је уписано да је умро у 42 години и стоји презиме Анђелковић.

Сви наследници носе на даље презиме Мијатовић и славе Никољдан.

Очекивали смо поклапања која би нам омогућила даље истраживање порекла Мијата.

Овако замолио бих за детаљније појашњење овог
мог резултата и предлог у ком правцу да окренемо истраживање порекла.

Више него занимљив резултат. Временом ће се неко појавити у поклапањима, не треба се обесхрабрити. Не знам колико сте заинтересовани за изучавање прапоријекла, можда да урадите тест SNP L14 за почетак, или одмах Y-NGS или?

Закључујући према резултатима са YFull стабла и распрострањености, видим да су пут ка Европи из Анадолије започели у бронзаном добу.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #254 послато: Мај 12, 2021, 09:24:06 поподне »
96. Милићевић, Ђурђиц, Стубла, Медвеђа, J2b-M205>Y22059

Нисам пронашао податке из литературе, било би корисно да неко подели. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Клине (Грабник) у Метохији.

Тешко је одредити којој би подграни J2b-Y22059 Милићевић могао припадати. Вредности су "измешане", па овакве хаплотипове често називамо прелазним. Висока вредност на 385b, као и вредности 18 (и мање) на маркерима 576 и 570 упућују на J-Y22063, али 15 на маркеру 458 и вредност 22 на маркеру 481 указују на J-Y155375. Посебно зато што је 458 један од одређујућих маркера за ову подграну. Нека за сада остане у оквиру рода Б (потенцијални J-Y155375). Милићевић нема потпуних и блиских поклапања управо због поменутих мутација (385b=20, 439=13, 481=22).

Уколико постоји литература за овај део Метохије, треба проверити каквог је порекла становништво. Медвеђа, али и тај део Метохије, примао је динарску струју у значајној мери. Ово говорим због чињенице да на југу Србије до сада није било хаплотипова 458=15.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #255 послато: Мај 12, 2021, 09:37:14 поподне »
106. Радовић, Никољдан, Крнуле, Владимирци, J2b-M205>Y22059

Радовић је у упитнику навео да су досељени средином 18. века из околине Ваљева, а да су пре тога из Боке Которске (Клинци). Судећи по литератури, Радовићи су појединачно били најбројнији род у селу, а Војислав С. Радовановић (Шабачка Посавина и Поцерина) забележио је о њима следеће:

"Радовићи (27 к., Никољдан) 26 к. овде, 1 к. у Лазића мали. Црногорци су, преко 150 година овде."
https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-krnule-vladimirci/

Ако изузмемо вредност 11 на маркеру 391, Радовић поседује практично модални J-Y22059 хаплотип. Дакле највероватније улази у J-Y22063. Предања о пореклу из Црне Горе, посебно из Приморја, иду у прилог тој теорији.

Ван мреже Челић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #256 послато: Мај 12, 2021, 10:04:30 поподне »
79. Красић, Стевањдан, Товрљане, Прокупље

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића Морачана.

Од јавних резултата припадника овог рода, најближи су му Пековић из Крње Јеле код Шавника и Јекнић из Сврка код Колашина. Од обојице се разликује само на 576.

Товрљане је насељено из Метохије и динарских крајева, а за Красиће се наводи да су досељени из Сјенице. Тестирани у упитнику наводи да су Красићи живели на Пештери (Весковице, Штаваљ) у 19. веку, а да су даљим пореклом из Горње Мораче (раније презиме Драговић или Пековић). Судећи по овом и једном резултату из истраживања Старог Влаха и Рашке, предање Красића о пореклу из Горње Мораче је тачно.

Колико су Красићу блиски Дуловић из Церова код Бијелог Поља  и Пајовић из Трновице код Колашина ?
« Последња измена: Мај 13, 2021, 12:42:49 пре подне НиколаВук »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #257 послато: Мај 12, 2021, 10:06:49 поподне »
76. Пекез, Јовањдан, Подрашница, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS635=25, коју нa пројекту имају још само двојица тестираних припадника хаплогрупе Е, који нису блиски Пекезу.

Тестирани Пекез најближе поклапање хаплотипова има са Боснићем из Пашиног Потока код Цетинграда, од кога се разликује једино на поменутом маркеру DYS635, на коме Боснић има модалну вредност 22. Боснић такође слави Јовањдан.
Од хаплотипа Грубача из Биочића код Дрниша се разликује на три маркера, а хаплотип Грубача је близак Пекезовом и по томе што има вредност маркера DYS635=24.

Према речима тестираног, Пекези су пристуни у Подрашници најкасније од 1850. године. Немају предање о даљем пореклу.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #258 послато: Мај 12, 2021, 10:35:18 поподне »
83. Борђошки, Аранђеловдан, Сента, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11, DYS458=18 и DYS448=21. По хаплотипу је најближи двојици Булатовића из села Раћи код Подгорице. Од једног се разликује на три маркера (при чему је разлика на једном маркеру за две вредности), а од другог на четири маркера. Са модалним хаплотипом Булатовића (тестирана су три припадника тог братства) дели карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS448=21.

Тестирани је навео детаљне податке о пореклу своје породице, па ћу их пренети у краћим цртама. Презиме Борђошки је изведено од назива данашње пустаре Борђош у атару села Кумане код Новог Бечеја. Први пут се помињу 1760. године у Даутову (мађ. Давод) код Баје. Одатле 1770. године прелазе у Станишић код Сомбора, да би се 1830. године највећим делом преселили у Потисје (Сента, Мол, Бечеј, Кањижа).
« Последња измена: Мај 14, 2021, 09:03:32 поподне НиколаВук »

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #259 послато: Мај 12, 2021, 10:37:54 поподне »
76. Пекез, Јовањдан, Подрашница, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS635=25, коју нa пројекту имају још само двојица тестираних припадника хаплогрупе Е, који нису блиски Пекезу.

Тестирани Пекез најближе поклапање хаплотипова има са Боснићем из Пашиног Потока код Цетинграда, од кога се разликује једино на поменутом маркеру DYS635, на коме Боснић има модалну вредност 22. Боснић такође слави Јовањдан.
Од хаплотипа Грубача из Биочића код Дрниша се разликује на три маркера, а хаплотип Грубача је близак Пекезовом и по томе што има вредност маркера DYS635=24.

Према речима тестираног, Пекези су пристуни у Подрашници најкасније од 1850. године. Немају предање о даљем пореклу.

Према једном предању они воде порекло из околине Шипова. Пекеза са славом Јовањдан има и у сусједним мјестима као што су Подбрдо и Брдо. У Брдо су прешли из Подбрда зарад јефтиније земље, а даље су наводно из Подрашнице. У шематизму из 1882. године је Пекеза са славом Јовањдан било још у парохијама Бараћи и Пецка код Мркоњића, Варцар Вакуф и Бања Лука.

Ван мреже Мијатовић Срђан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #260 послато: Мај 12, 2021, 11:19:03 поподне »
Више него занимљив резултат. Временом ће се неко појавити у поклапањима, не треба се обесхрабрити. Не знам колико сте заинтересовани за изучавање прапоријекла, можда да урадите тест SNP L14 за почетак, или одмах Y-NGS или?

Закључујући према резултатима са YFull стабла и распрострањености, видим да су пут ка Европи из Анадолије започели у бронзаном добу.

Замолио бих појашњење јер нисам упућен у то шта се добија са тестом SNP L14 за почетак или одмах Y-NGS. И где се и како то ради.

И још једно појашњење молим Вас: како то да има више њих са истим резултатом лао ја G2a M406 L14 а да немам поклапање са њима.

И како то да постоји сличност са резултатима поменутих особа из Италије, Шведске и других... И колико је то поклапање и од када и шта би то требало да значи.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #261 послато: Мај 13, 2021, 08:46:11 пре подне »
82. Костић, Јовањдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Костићи живе у махали Млаџинци. Зачетник фамилије Коста имао је и браћу Тодора и Николу и усвојеног брата Филипа - од њих су данашњи Костићи, Тодоровићи и Николићи. Отац им се вероватно звао Младен.

Карактеристичну комбинацију вредности DYS390 = 25 и DYS391 = 10 дели са једним тестираним из области суседне Заплању – Лужнице – са САНУ истраживања. Иако славе различите славе (тестирани из околине Бабушнице слави Аранђеловдан), мислим да нема сумње да су повезани и хаплотипови им се поклапају на свих 17 упоредивих маркера.
« Последња измена: Мај 19, 2021, 12:35:38 поподне Селаковић »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #262 послато: Мај 13, 2021, 08:50:21 пре подне »
81. Тодоровић, Никољдан, Орашје, Варварин

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, а могуће и њеној подграни Z17855>FT386376>BY116090.

Тестирани је навео два предања. Према једном, за које каже да је вероватније, пореклом су Цинцари из околине Охрида, док су према мање вероватном предању пореклом из Црне Горе. Требало би да је реч о роду који у литератури фигурише под именом "Цинцаревић-Мишковић" и који је још на почетку прошлог века бројао преко 50 кућа.

Не знам колико је изгледно цинцарско порекло, али делује да је род заиста дошао моравском миграционом струјом. Наиме, у хаплотипу срећемо комбинацију вредности DYS19 = 15 и DYS385 = 14-14, што уз (признајем, честу) славу Никољдан јако подсећа на хаплотип Митића из Заплања, за који знамо да је у блиској вези са тестираним који је који је некад био на пројекту и који је радио дубље тестове (отуда претпоставка о BY116090 као грани којој би могао припадати тестирани).

Тодоровић поседује и изузетно ректу ниску вредност 15 на DYS576.

Тестираном свакако препоручујем да уради дубље СНП-анализе, уколико је заинтересован.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #263 послато: Мај 13, 2021, 08:53:30 пре подне »
84. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Нема се шта посебно рећи с обзиром да је ово трећи Васић у оквиру овог Светског ДНК месеца:

16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

Са првим тестираним Васићем из истог села поклапа се на 19 од 23 упоредива маркера, док се са другим тестираним Васићем, из суседног села, подудара на 20 од 23 маркера.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #264 послато: Мај 13, 2021, 08:56:35 пре подне »
100. Караџић, Аранђеловдан, Петњица, Шавник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду Г у Табели нашег пројекта – дробњачким Караџићима.

Хаплотип Караџића поседује све карактеристике овог рода – врло специфичну вредност 12 на споромутирајућем маркеру DYS393, а потом и DYS19 = 17, ниску вредност на DYS481... С обзиром да је ово трећи тестирани Караџић из Дробњака, нема изненађења. Са једним претходнотестираним Караџићем има пуно поклапање, док се од другог разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #265 послато: Мај 13, 2021, 08:58:26 пре подне »
78. Симић, Свети Врачи, Врница, Вучитрн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>BY153008, роду Ковачана "Точанаца".

Према предању, Симићи потичу из Црне Горе, одакле су прешли у Ковачицу на Копаонику, потом у Здравиње код Прокупља и, на крају, у околину Вучитрна.

Хаплотип, крсна слава, предање о Ковачици – све укупно нема никаве сумње да Симић припада овом роду. Једини има вредност 11 на YGATAH4  и 18 на DYS458, па су му најближа поклапања на 21 од 23 упоредива маркера (Нешић из Шљивовице, Војиновић из Главотине, Филиповић из Д. Точана).

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #266 послато: Мај 13, 2021, 08:59:44 пре подне »
69. Станојевић, Никољдан, Грделица, Лесковац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Нема предање о даљем пореклу. Код Трифуноског у "Грделичкој клисури" не нађох да је обрађено истоимено насеље.

Од ређих вредности у хаплотипу издвајају се једино DYS385 = 13-15 и повишена вредност 20 на DYS576. Иако има блиских хаплотипива, не бих са сигурношћу могао да повежем Станојевића са било киме.

На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #267 послато: Мај 13, 2021, 09:31:23 пре подне »
Замолио бих појашњење јер нисам упућен у то шта се добија са тестом SNP L14 за почетак или одмах Y-NGS. И где се и како то ради.

И још једно појашњење молим Вас: како то да има више њих са истим резултатом лао ја G2a M406 L14 а да немам поклапање са њима.

И како то да постоји сличност са резултатима поменутих особа из Италије, Шведске и других... И колико је то поклапање и од када и шта би то требало да значи.

Преци нам у погледу прапоријекла остављају двије врсте записа о себи у Y хромозому, Y-STR и SNP. Једна врста зписа је Y-STR и то су она 23 маркера из теста који сте урадили. Означавају се најчешће са DYS. Они бројеви примјера ради DYS393=10 означавају да се секвенца AGAT на одговарајћем мјесту на хромозому понавља десет пута и зато стоји та вриједност. Низ Y-STR маркера јесте хаплотип, како сте урадили 23 маркера Ваш хаплотип је на 23 маркера.
Прегледом Вашег хаплотипа и кориштењем NevGen-а утврђено је да Ваш хаплотип припада хаплогрупи G2a-M406, могуће његовој потмочакој грани L14. Прије него што објаснимо хаплогрупу написаћемо филоченетски низ од M406 линије и он је:
Y-Адам > A0-T > A1> A1b > BT > CT > CF > F > GHIJK> G > G-P287 > G-P15 (ово је G2a) > G-L1259 > G-L30 > G-CTS574 > G-M406
G-M406 промјена десила се код човјек који је живио прије 14.500 година, а предак данашњих  M406 мушкараца живио је прије 12.200 година, погледати https://www.yfull.com/tree/G-M406/ .
 Предачки низ од G-L14 је:
Y-Адам > A0-T > A1> A1b > BT > CT > CF > F > GHIJK> G > G-P287 > G-P15 (ово је G2a) > G-L1259 > G-L30 > G-CTS574 > G-M406 > G-M3317 > G-FGC5089 > G-FGC5081 > G-Y2724 > G-L14
Промјена која је означена као G-L14 десила се прије 8.100 година, а заједнички предак свих тестираних G-L14 мушкараца живио је прије 4.900 година.
Сви ми имамо наше низове до данашњих, с'тим да они нису сви откривени, а откривају се тако што се уради Y-NGS тест или онај који садржи Y-NGS тест.
Е сад, да се вратимо на хаплогрупу, њу дефинише SNP (снип), а то поједностављено замјена мјеста једног нуклеотида са неким другим, примјера ради узећемо L14. Промјена L14 десила се на позицији 20756109 гдје је испис C у Т.
SNP тестом L14 ради се позиција 20756109 и провјерава се је ли испис C у Т, ако јесте то значи да Ви имате ту мутацију и Ви сте потомак тог човјека и Ваш предачки низ је: Y-Адам > A0-T > A1> A1b > BT > CT > CF > F > GHIJK> G > G-P287 > G-P15 (ово је G2a) > G-L1259 > G-L30 > G-CTS574 > G-M406 > G-M3317 > G-FGC5089 > G-FGC5081 > G-Y2724 > G-L14.
Ко уради Y-NGS сазнаје максимум, готово све своје предачке записе (што зависи од покривености хромозома тестом), већа покривеност више информација.
Ова инострана поклапања у оваквом односу не значе пуно, јер је у питању поређених 19 маркера, па је могућност конвергенције велика. 

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #268 послато: Мај 13, 2021, 10:23:43 пре подне »
77. Николић, Никољдан, Висока, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b>PF7563>BY16680.

Једини међу до сада тестиранима у тој грани има вредност 11 на 439, али је тешко рећи да ли је то нека битна карактеристика рода или само скорија мутација на том маркеру.

Припадници ове гране имају јасно порекло од становништва Балкана латинизованог током римске владавине.

Николићи су у Високу у сливу Косанице досељени после ослобођења тих крајева, око 1880, из села Боровиће код Рашке, у ком су били староседеоци, у засеоку Драке.

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #269 послато: Мај 13, 2021, 10:33:03 пре подне »
88. Константиновић, Никољдан, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи R1b>PF7563>BY16680.

Хаплотип Константиновића на 23 маркера се потпуно поклапа са Миловановићем из Мосне код Д Милановца, с којим Константиновић не слави исту славу па је вероватно њихова генетска веза нешто старија.

Константиновићи су се раније презивали Стојановић, а презиме су како наводе превели по досељењу у Београд из Петровца на Млави или околине тог места.

Судећи по резултату, највероватнија могућност је да су влашког порекла, уз ограду да те гране има и међу староседелачким
 српским родовима, али и ти родови несумњиво потичу од становништва Балкана латинизованог током римске владавине.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #270 послато: Мај 13, 2021, 03:18:04 поподне »
72. Аксентијевић, Аранђеловдан, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића. За овај род има нижу вредност 23 на маркеру 635, која је иначе модална код PH908, тако да нема потпуних поклапања. Најближи му је један тестирани у оквиру подухвата "Стара Србија", из околине Новог Пазара, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера, деле карактеристичну вредност 32 на маркеру 389II и славе исту славу. Очигледно да припадају оном делу Тарских Никшића који славе Аранђеловдан, где су још и Рабреновићи, Виријевићи, Ковачевићи, Спасојевићи, Миливојевић из Маршића, са којим такође дели 389II=32.

Тестирани је навео само да су пореклом из Пљеваља и да им је старо презиме Милосављевић. Нисам успео да нађем нешто више о овом роду, па ако је тестирани на Форуму, било би добро да разјасни и каже нешто више.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #271 послато: Мај 13, 2021, 03:32:16 поподне »
72. Аксентијевић, Аранђеловдан, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића. За овај род има нижу вредност 23 на маркеру 635, која је иначе модална код PH908, тако да нема потпуних поклапања. Најближи му је један тестирани у оквиру подухвата "Стара Србија", из околине Новог Пазара, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера, деле карактеристичну вредност 32 на маркеру 389II и славе исту славу. Очигледно да припадају оном делу Тарских Никшића који славе Аранђеловдан, где су још и Рабреновићи, Виријевићи, Ковачевићи, Спасојевићи, Миливојевић из Маршића, са којим такође дели 389II=32.

Тестирани је навео само да су пореклом из Пљеваља и да им је старо презиме Милосављевић. Нисам успео да нађем нешто више о овом роду, па ако је тестирани на Форуму, било би добро да разјасни и каже нешто више.

О Аксентијевићима (и Милосављевићима) нисам пронашао више код Милете Војиновића (Пљеваљски крај) и Петра Мркоњића (Средње Полимље и Потарје), али код Милорада Јокнића (Становништво у пљеваљском крају) постоји следећи податак:

Исељеници из околине Пљеваља (Западна Србија):

"Из Матаруга су у ове крајеве доселиле породице: Миловановићи, Аксентијевићи, Туфегџићи, Марковићи, Цветковићи и Новаковићи."

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #272 послато: Мај 13, 2021, 03:37:28 поподне »
Тестирани је навео само да су пореклом из Пљеваља и да им је старо презиме Милосављевић. Нисам успео да нађем нешто више о овом роду, па ако је тестирани на Форуму, било би добро да разјасни и каже нешто више.

О Аксентијевићима (и Милосављевићима) нисам пронашао више код Милете Војиновића (Пљеваљски крај) и Петра Мркоњића (Средње Полимље и Потарје), али код Милорада Јокнића (Становништво у пљеваљском крају) постоји следећи податак:

Исељеници из околине Пљеваља (Западна Србија):

"Из Матаруга су у ове крајеве доселиле породице: Миловановићи, Аксентијевићи, Туфегџићи, Марковићи, Цветковићи и Новаковићи."

Тестирани презиме Аксентијевић носи по очевој мајци, која је из Јагодине. Највероватније да ови Милосављевићи нису из околине Пљеваља, али се на основу резултата може претпоставити да јесу негде са подручја Старог Влаха или Западне Србије.


На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #273 послато: Мај 13, 2021, 04:16:30 поподне »
85. Аћимовић, Никољдан, Мартинци, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности на маркерима: 19=17, 385=14-16, 437=14, 481=28. Нема ближих поклапања, па се не бих усудио да предвидим ко му је најближи, јер су сви на 4+ разлике од њега.

Сам тестирани није навео ништа о даљем пореклу, па би можда бољи познаваоци сремских села од мене можда имали нешто више да напишу.


На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #274 послато: Мај 13, 2021, 05:14:05 поподне »
87. Баралић, Никољдан, Мрчајевци, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности: 385=15-15, 458=16, 635=22 и веома ретку 533=10. Нема ближих поклапања. Са једним тестираним са централног Косова дели неке карактеристике у хаплотипу, као и славу, али је велики број разлика на упоредива 23 маркера да бих рекао да веза заиста постоји.

Баралићи су пореклом са Старог Влаха, одакле су се селили ка Чачку, Г. Милановцу и околини. Негде у литератури стоји да су по Барама на Старом Влаху добили презиме. Најбројнији су у Г. Краварици, где их Ердељановић бележи као Баралије (Баралићи).
« Последња измена: Мај 13, 2021, 05:40:09 поподне Лука »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #275 послато: Мај 13, 2021, 05:56:39 поподне »
91. Марковић, Аранђеловдан, Сухи Дол, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једине вредности које се могу сматрати карактеристичним су: 391=10 и 533=14. Због остатка хаплотипа који је модалан, тешко је рећи да му је неко  сигурно близак. Због вредности 391=10, као и географије, можда заиста веза постоји са Рашићем из околине Врања и једним тестираним из околине Владичиног Хана. Са обојицом има три разлике на упоредива 23 маркера.

Тестирани је навео да је његов прадеда из Сухог Дола на Власини и да је усвојен од стране породице Марковић из Микуловаца код Прокупља и да је од њих преузета слава Аранђеловдан. Стару славу не знају, док је старо презиме било Миленковић.

Препорука да се Марковић тестира на СНП BY169115.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #276 послато: Мај 13, 2021, 06:32:39 поподне »
71. Јаћимовић, Стевањдан, Јаружани, Лакташи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније и још млађој подграни YP417>YP6047. Поседује практично модалан хаплотип на 23 маркера, па има и велики број блиских поклапања у бази СДНКП, пре свега из Босанске Крајине и Лике. Најближе поклапање има са Буквићем из Водотеча код Бриња, који такође слави Стевањдан, разликују се на само 1 од 22 упоредива маркера (Јаћимовићу није очитан маркер DYS570). На 2 од 22 маркера разликује се од Тесле из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), двојице Обрадовића из Брувна код Грачаца и Јасенице код Босанске Крупе (Јовањдан), Бајића из Бугојна (Јовањдан), Кундачине из Нарата код Билеће (Лучиндан), као и од тројице тестираних из околине Котор Вароши: Кузмића из Грабовице (Јовањдан), Каламанде из Маљеве (Никољдан) и Дубочанина из Орахове (Јовањдан). Тестирани је у упитнику навео да су Јаћимовићи по предању даљим пореклом из Херцеговине и/или Црне Горе.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #277 послато: Мај 13, 2021, 07:37:27 поподне »
Колико су Красићу блиски Дуловић из Церова код Бијелог Поља  и Пајовић из Трновице код Колашина ?
Са обојицом је 3/23. Разлике су на 389I, 389II и 576.
« Последња измена: Мај 13, 2021, 07:41:20 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #278 послато: Мај 13, 2021, 08:54:47 поподне »
80. Микашиновић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Карактеристике Микашиновићевог хаплотипа су снижене вредности 17 на DYS570 и 23 на DYS481. Прву вредност дели са више тестираних припадника N2 хаплогрупе у бази Српског ДНК пројекта, док другу вредност дели само са Мрдићем из Ракове Ноге код Илијаша и једним тестираним из Рудиница код Плужина, који уз то такође славе Никољдан. Мрдић има предање о пореклу од Ђачића из Пиве, па би вредност DYS481=23 могла да буде карактеристика Ђачића из Пиве и самим тим би указивала на ранију матицу и порекло Микашиновића, пре сеоба ка западу.

Тестирани је навео да Микашиновићи воде порекло из Старе Херцеговине, односно са севера данашње Црне Горе, а резултат је потврдио предање (ранија матица је по свему судећи Пива). Зрно је раније на овој теми поставио занимљиве податке о најранијем помену Микашиновића:

8. Микашиновић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин


Стављам одмах, да не бих заборавио како сам нашао податак (Хрватски урбари, 1894). И корисно за оног ко буде објављивао резултат. Ово је најстарији запис, из 1651.


Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #279 послато: Мај 13, 2021, 10:06:28 поподне »
103. Лаловић, Јовањдан, Калиновик

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује карактеристичне вредности маркера (повишене 15-30 на DYS389I-II и снижену 17 на DYS458) које дели са тестираним из херцеговачког истраживања који такође слави Јовањдан и пореклом је из Калиновика, али и са Дукићем из Варивода код Кистања у Далмацији који слави Ђурђевдан. Лаловић такође има своју специфичност на маркеру DYS385b са сниженом вредношћу 15, по којој се разликује од тестираног са херцеговачког истраживања, а са њим има још две разлике на маркерима DYS392 и DYS635 (на тим маркерима тестирани из херцеговачког истраживања има немодалне вредности, снижену 13 и повишену 22, док Лаловић ту има модалне вредности 14 и 21). И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, Лаловић је због горе поменутих карактеристичних вредности несумњиво ближе повезан са поменутим тестираним из Калиновика, а није искључено да постоји и веза са Дукићем из Варивода.

Тестирани је у упитнику навео да су Лаловићи у Калиновик дошли из Црне Горе, а да се његов огранак преселио 1922. године у Тршић код Лознице. Ово предање се поклапа са оним које је навео тестирани из херцеговачког истраживања, о пореклу са подручја Бањана, које је једно од два главна жаришта N2 хаплогрупе на Балкану.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #280 послато: Мај 14, 2021, 11:21:55 пре подне »
Ево и списка 6. и 7. туре узорака, које су предате почетком ове недеље.

6. тура

1. Богуновић, Јовањдан, Госпић
2. Бојић, Лазаревдан, Лопаш, Пожега
3. Живановић, Велика Госпојина, Лопаш, Пожега
4. Божовић, Никољдан, Лопаш, Пожега
5. Илић, Ђурђевдан, Ступчевићи, Ариље
6. Николић, Ђурђевдан, Варда, Косјерић
7. Николић, Никољдан, Миросаљци, Ариље
8. Славковић, Петковдан, Леча, Нови Пазар
9. Вуцеља, Аранђеловдан, Прекаја, Дрвар
10. Јакшић, Лучиндан, Краљево
11. Батанчев, Василијевдан, Нови Кнежевац
12. Томић, Ђурђиц, Бреница, Ниш
13. Кушљић, Стевањдан, Врбањци, Котор Варош
14. Стаменовић, Сурдулица
15. Коларов, Ђурђиц, Ковиљ, Нови Сад
16. Савић, Никољдан, Шареник, Ивањица
17. Симеуновић, Лучиндан, Бјелуша, Ариље
18. Бркић, Андријевдан, Северово, Ариље
19. Голубовић, Св. Ђорђе посни, Нови Брацин, Ражањ
20. Мутавџић, Никољдан, Средња Тушимља, Нови Пазар
21. Јанићијевић, Ваведење, Призрен
22. Мариновић, Стевањдан, Сливница Површ, Требиње
23. Филиповић, Ђурђевдан, Тијање, Лучани
24. Петровић, Митровдан, Дојкинци, Пирот
25. Јовановић, Никољдан, Пећ
26. Пауковић, Јовањдан, Милосавци, Лакташи
27. Павловић, Никољдан, Крушчица, Ариље
28. Лучић, Ђурђиц, Крушчица, Ариље
29. Зимоњић, Јелисијевдан, Крушчица, Ариље
30. Грујовић, Аранђеловдан, Лозница, Чачак
31. Грбић, Св. Климент, Сушћепан, Херцег Нови
32. Гашпар, католик, Челарево, Бачка Паланка
33. Ђорђевић, Митровдан, Раутово, Нишка Бања
34. Боромиса, Тривуњдан, Брестик, Глина
35. Млинар, Ђурђевдан, Горњи Карин, Обровац
36. Радовић, Аранђеловдан, Равна Ријека, Бијело Поље
37. Никитовић, Тривуњдан, Баре Жугића, Жабљак

7. тура

1. Стојковић, Никољдан, Тулеж, Аранђеловац
2. Ђокић, Ђурђиц, Свињарица, Лебане
3. Доброкес, Никољдан, Болман, Јагодњак
4. Банац, Ђурђевдан, Дарда
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #281 послато: Мај 14, 2021, 12:43:54 поподне »
93. Димитријевић, Св. Атанасије, Смедерево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP335. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-17, коју дели са још само двојицом тестираних, Банзићем из Оптеруше код Ораховца (Митровдан) и Манићем из Масурице код Сурдулице (Аранђеловдан). Њих двојица су му уједно и једина ближа поклапања у нашој бази, од Банзића се разликује на само 1 од 17 маркера, а од Манића на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Преображења код Врања, а пре тога из околине Охрида. Као ранији назив рода навео је "Рушитовци", међутим род под овим називом се не помиње у литератури за село Преображење. Једини род у Преображењу који је славио Св. Атанасија су Паликућинци, досељени из Доње Белице код Охрида, па је могуће да Димитријевићи потичу баш од њих.

Цитат
Prvi doseljenici, koji su osnovali današnje selo Preobraženje, došli su iz okoline Ohrida. Doselili su se, kako vele, pre 200 godina – današnji potomci su im peto koleno. To behu Vlasi (Cincari), kako ih danas zovu – Vlasima – stanovnici okolnih sela, a pod tim imenom su poznati i u varoši Vranju. Od njih vode poreklo ove porodice („fisovi“ kako neki kažu):

-Biljarci (Jovanjdan), Pajzitovci (Đurđevdan), Palikućinci (slave Sv. Atanasa), Lunginci (Mitrovdan), Sirminci (Aličovi), Bicinci (Mitrovdan), Ćaminci (Mitrovdan), Čontini, Marinčići, Baba-Alt’nini i Petrini (Smiljanci).

Za Biljarce, Palikućince i Pajzitovce se zna pouzdano da su došli iz Donje Belice, sela u okolini Ohrida.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/
« Последња измена: Мај 14, 2021, 10:24:04 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #282 послато: Мај 14, 2021, 01:21:30 поподне »
97. Лукић, Јовањдан, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP5997, роду Ракић-Бојић. Поседује модалан хаплотип за овај род, без специфичних вредности, па има блиска поклапања са готово свим његовим припадницима. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Јевтићем из Осечине и Тешићем из Мионице. Тестирани је у упитнику навео да су по предању из Црне Горе (Васојевићи), што на основу предања осталих припадника овог рода готово сигурно није тачно. Лукићи којима припада тестирани требали би бити исти они поменути у књизи Колубара и Подгорина Љубомира Павловића, а старије презиме могло би им бити Милошевић и/или Влајковић:

Цитат
Na Ostenjaku su: Prokići, Rankovići, Miloševići (Uroševići, Lukići i Miloševići), Novakovići, Milisavljevići (Bošnjakovci) i Gačići.

Lukići iz Miloševića su iz Stanijine Reke od porodice Vlajkovića, ima ih 10 kuća i slave Jovanjdan.

https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%C5%A1-ose%C4%8Dina/

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #283 послато: Мај 14, 2021, 01:27:50 поподне »
Јако занимљиво за Димитријевић, хвала на тумачењу. С обзиром на то да и Банзићи по предању потичу из околине Охрида, чини се да се може претпоставити блискост. Нека се Банзић јави у ПП ако је на форуму  :)

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #284 послато: Мај 14, 2021, 02:39:59 поподне »
93. Димитријевић, Св. Атанасије, Смедерево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP335. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-17, коју дели са још само двојицом тестираних, Банзићем из Оптеруше код Ораховца (Митровдан) и Манићем из Масурице код Сурдулице (Аранђеловдан). Њих двојица су му уједно и једина ближа поклапања у нашој бази, од Банзића се разликује на само 1 од 17 маркера, а од Манића на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Преображења код Врања, а пре тога из околине Охрида. Као ранији назив рода навео је "Рушитовци", међутим род под овим називом се не помиње у литератури за село Преображење. Једини род у Преображењу који је славио Св. Атанасија су Паликућинци, досељени из Доње Белице код Охрида, па је могуће да Димитријевићи потичу баш од њих.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

У питању је грана R1а која је одвојена од оне најчешће у Србији? YP235, који су можда источнијим и јужнијим путевима (преко данашње Бугарске, можда Грчке, Албаније, Македоније...) дошли до ових крајева?


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #285 послато: Мај 14, 2021, 03:16:16 поподне »
107. Гардаш, Лазаревдан, Галиција, Украјина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "старокарпатској" грани YP343>YP371. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта, међутим има два потпуна поклапања на 19 упоредивих маркера међу тестиранима из Украјине и Пољске, што додатно потврђује предање о пореклу из Галиције.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #286 послато: Мај 14, 2021, 03:16:42 поподне »
83. Борђошки, Аранђеловдан, Сента, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11, DYS458=18 и DYS448=21. По хаплотипу је најближи двојици Булатовића из села Раћи код Подгорице. Од једног се разликује на три маркера (при чему је разлика на једном маркеру за две вредности), а од другог на четири маркера. Са модалним хаплотипом Булатовића (тестирана су три припадника тог братства) дели карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS448=21.

Тестирани је навео детаљне податке о пореклу своје породице, па ћу их пренети у краћим цртама. Презиме Борђошки је изведено од назива данашње пустаре Борђош у атару села Кумане код Новог Бечеја. Први пут се помињу 1760. године у Даутову (мађ. Давод) код Баје. Одатле 1770. године прелазе у Станишић код Сомбора, да би се 1830. године највећим делом преселили у Потисје (Сента, Мол, Бечеј, Кањижа).

Највероватније у овој породици, односно у једном од њених огранака, чувао се и један од познијих преписа Душановог законика, у литератури познат као рукопис Борђошких. Његов власник је био Божидар Борђошки (1867-1922), професор Учитељске школе у Карловцу и Сомбору, али није познато кад је рукопис доспео у ову породицу. Рукопис је вероватно настао у периоду између 1703-1710. године. Од 1949. године налази у Библиотеци Матице српске, која га је откупила од Лазара Борђошког, Божидаровог сина.

Вредан прилог о историји овог рукописа и његових власника може се прочитати у САНУ издању Законика цара Стефана Душана (Београд, 2015, стр. 7-13).

https://i.postimg.cc/50Yfkm2L/0001.jpg
https://i.postimg.cc/wxN6XFPd/0002.jpg
https://i.postimg.cc/8PVTtMQf/0003.jpg
https://i.postimg.cc/6qCtB5RQ/0004.jpg

Ево насловне стране Душановог законика из рукописа Борђошких.

https://i.postimg.cc/25vgMXfQ/ser-01.jpg
« Последња измена: Мај 14, 2021, 09:09:42 поподне НиколаВук »



Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #287 послато: Мај 14, 2021, 03:57:19 поподне »
71. Јаћимовић, Стевањдан, Јаружани, Лакташи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније и још млађој подграни YP417>YP6047. Поседује практично модалан хаплотип на 23 маркера, па има и велики број блиских поклапања у бази СДНКП, пре свега из Босанске Крајине и Лике. Најближе поклапање има са Буквићем из Водотеча код Бриња, који такође слави Стевањдан, разликују се на само 1 од 22 упоредива маркера (Јаћимовићу није очитан маркер DYS570). На 2 од 22 маркера разликује се од Тесле из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), двојице Обрадовића из Брувна код Грачаца и Јасенице код Босанске Крупе (Јовањдан), Бајића из Бугојна (Јовањдан), Кундачине из Нарата код Билеће (Лучиндан), као и од тројице тестираних из околине Котор Вароши: Кузмића из Грабовице (Јовањдан), Каламанде из Маљеве (Никољдан) и Дубочанина из Орахове (Јовањдан). Тестирани је у упитнику навео да су Јаћимовићи по предању даљим пореклом из Херцеговине и/или Црне Горе.
Granu Yp6047 moze podtvditi samo preko SNP testiranje ili BigY

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #288 послато: Мај 14, 2021, 04:22:43 поподне »
Презиме Борђошки је изведено од назива данашње пустаре Борђош у атару села Кумане код Новог Бечеја.

Борђош се као село помиње још у 14. веку. Поуздано је био насељено место до 1725. године, па је, вероватно средином века, запустело. Срби су ово место у прошлости звали и Борјаш. Не знам који је старији облик...

Претпостављам да је реч мађарског порекла, или је мађарски облик србског Борјаш? Овај бечејски Борђош није усамљен, у више насеља у Војводини постоје у сеоским атарима локалитети истог назива.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #289 послато: Мај 14, 2021, 07:33:41 поподне »
107. Гардаш, Лазаревдан, Галиција, Украјина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "старокарпатској" грани YP343>YP371. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта, међутим има два потпуна поклапања на 19 упоредивих маркера међу тестиранима из Украјине и Пољске, што додатно потврђује предање о пореклу из Галиције.

Тестирани је претпостављам  Русин из Војводине?

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #290 послато: Мај 14, 2021, 07:38:05 поподне »
103. Лаловић, Јовањдан, Калиновик

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује карактеристичне вредности маркера (повишене 15-30 на DYS389I-II и снижену 17 на DYS458) које дели са тестираним из херцеговачког истраживања који такође слави Јовањдан и пореклом је из Калиновика, али и са Дукићем из Варивода код Кистања у Далмацији који слави Ђурђевдан. Лаловић такође има своју специфичност на маркеру DYS385b са сниженом вредношћу 15, по којој се разликује од тестираног са херцеговачког истраживања, а са њим има још две разлике на маркерима DYS392 и DYS635 (на тим маркерима тестирани из херцеговачког истраживања има немодалне вредности, снижену 13 и повишену 22, док Лаловић ту има модалне вредности 14 и 21). И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, Лаловић је због горе поменутих карактеристичних вредности несумњиво ближе повезан са поменутим тестираним из Калиновика, а није искључено да постоји и веза са Дукићем из Варивода.

Тестирани је у упитнику навео да су Лаловићи у Калиновик дошли из Црне Горе, а да се његов огранак преселио 1922. године у Тршић код Лознице. Ово предање се поклапа са оним које је навео тестирани из херцеговачког истраживања, о пореклу са подручја Бањана, које је једно од два главна жаришта N2 хаплогрупе на Балкану.

Пореклом су из Голије од тамошњих Лаловића.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #291 послато: Мај 14, 2021, 07:54:46 поподне »
86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #292 послато: Мај 14, 2021, 07:57:07 поподне »
Тестирани је претпостављам  Русин из Војводине?

Не мора уопште бити. У Босанској Посавини има доста баш Украјинаца и то управо из Галиције. Тамо их зову Галцијанима.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #293 послато: Мај 14, 2021, 08:11:21 поподне »
89. Игрутиновић, Митровдан, Висока, Куршумлија, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS456=15 и DYS570=19.

Тестирани је навео да Игрутиновићи потичу од Коматина из Радаљице код Новог Пазара. Овим резултатом је потврђено предање, с обзиром да Коматине такође припадају роду Куча.

https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #294 послато: Мај 14, 2021, 08:32:30 поподне »
86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

Значајан резултат и још једна херцеговачко-крајишка веза. Карановић је родове који славе Тривуњдан, по обичају, сврстао у исти род. Осим Дрљача, у тој су групи још Биге, Јеремићи и Боројевићи. Верује се да су им блиски још Божанићи, Инђићи и Бркићи.

Биге из Лике припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92, док су Боројевићи из Поткозарја J2b-M205, што значи да веза са Дрљачама не стоји. С обзиром на период ових сеоба, фасцинантно је како су неки крајишки родови задржали славу из старе матице. Припадника овог генетичког рода E-V13 (Тривуњдан), осим у Херцеговини, има у Семберији, Средњој Босни и Посавини. У Крајини је Дрљача први тестирани припадник рода. Значајни могу бити неки тестирани са 23andme, попут Маличевића (Трвињудан) из Челинца E-V13 и Пргоњића (Тривуњдан) из околине Прњавора, који можда откривају миграциони пут ове групе ка западним крајишким областима.

Дрљаче спадају иначе међу бројније родове из Средњег Поуња (чак 92 куће почетком 20. века). С обзиром на ту чињеницу, као и на то да их има и са друге стране Уне прилично, требало би тестирати још неколико припадника овог рода. Свакако да је ова веза Тривуњдан-E-V13 најуверљивија.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #295 послато: Мај 14, 2021, 08:40:37 поподне »
Не мора уопште бити. У Босанској Посавини има доста баш Украјинаца и то управо из Галиције. Тамо их зову Галцијанима.

Тестирани Гардаш је мој ујак (његова мајка и моја баба по мајци су рођене сестре) и није Русин. По националности је Србин, или боље рећи Србенда :)

Иначе Ојлер је у вероватно у праву, Гаврилов отац Никола је из Тузле, није баш Посавина, али није ни далеко. Од оца је чуо предање о пореклу из Галиције, одакле је прадеда Теодор Гардаш емигрирао у другој половини 19. века, из околине Лавова, у Галицији. Најпре у Јужну Америку, али пошто тамо није имао среће ни у послу ни у браку, вратио се у Европу и настанио у БиХ.

Гаврилова мајка и отац релативна брзо по његовом рођењу су се разишли, Гаврило је одрастао у Чачку, подигнут и васпитан као Србин православац, у изразито патријархалној и традиционалној породици Крупеж.

Имао је животну биографију по којој се може снимити филм, а сада је игуман манастира Павловац, код Младеновца.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #296 послато: Мај 14, 2021, 08:58:48 поподне »
86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

Ријеших питање поријекла још једне прабабе, мајке деде са очеве стране. Ту прабабу Дрљача нажалост ни мој покојни деда није запамтио, јер је умрла на порођају рађајући управо њега.

Без обзира на ове наводе тестираног о Боројевићима, најдиректније предање о некој вези коју су Дрљаче имале забиљежено у етнографској литератури било је оно да су од породице Инђић. Инђића са славом Тривуњдан колико знам нема на Пројекту. Њих би исељених требало бити и у Славонији. У сваком су случају Дрљаче више стариначка поунска породица, јер су у Поуњу боравили и прије Лаудоновог рата 1791. године (мада Инђића има у оном попису Лике из 1712. године)

Херцеговачка веза је преко славе Тривуњдана и хаплотипа прилично потврђена. Они су вјероватно били у оној струји крајишког становништва која се према Крајини кретала од горње Неретве према Ускопљу, Купресу и Сани.

Рекао бих да су Дрљаче један од најкарактеристичнијих поунских и подгрмечких родова и добро је да је питање њиховог поријекла мање више ријешено.

Из овог рода је и сликар Лазар Дрљача, један од значајнијих српских експресиониста.



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%94%D1%80%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%B0

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #297 послато: Мај 14, 2021, 09:07:17 поподне »
Ријеших питање поријекла још једне прабабе, мајке деде са очеве стране. Ту прабабу Дрљача нажалост ни мој покојни деда није запамтио, јер је умрла на порођају рађајући управо њега.

Без обзира на ове наводе тестираног о Боројевићима, најдиректније предање о некој вези коју су Дрљаче имале забиљежено у етнографској литератури било је оно да су од породице Инђић. Инђића са славом Тривуњдан колико знам нема на Пројекту. Њих би исељених требало бити и у Славонији. У сваком су случају Дрљаче више стариначка поунска породица, јер су у Поуњу боравили и прије Лаудоновог рата 1791. године (мада Инђића има у оном попису Лике из 1712. године)

Херцеговачка веза је преко славе Тривуњдана и хаплотипа прилично потврђена. Они су вјероватно били у оној струји крајишког становништва која се према Крајини кретала од горње Неретве према Ускопљу, Купресу и Сани.

Рекао бих да су Дрљаче један од најкарактеристичнијих поунских и подгрмечких родова и добро је да је питање њиховог поријекла мање више ријешено.

Из овог рода је и сликар Лазар Дрљача, један од значајнијих српских експресиониста.



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%94%D1%80%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%B0
Све ти ријеши а прстом не мрдну, ово још видио нисам😊

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #298 послато: Мај 14, 2021, 09:09:08 поподне »
Све ти ријеши а прстом не мрдну, ово још видио нисам😊

Ово си у праву.  ;D

Кад сам ја ријешавао, није се дало. Или су узорци пропали, или су резултати били далеко од очекиваних.
« Последња измена: Мај 14, 2021, 09:10:48 поподне drajver »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #299 послато: Мај 14, 2021, 09:10:11 поподне »
101. Огњеновић, Никољдан, Велимље, Никшић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Елезовићем из Церовице код Никшића (Матијевдан) и једним тестираним са херцеговачког истраживања, из Риље код Невесиња (Лазаревдан), а врло блиска поклапања (1-3 маркера разлике) има и са већином осталих припадника родова Елезовића и Шаренаца.

Цитат
Огњеновићи су врло старо бањско братство и настањени су до братства Миљанића у селу Миљанићи. О поријеклу Огњеновића постоје три верзије. По једној, они су поријеклом из приморја, помињу се и Конавли као њихова постојбина. По другој, они су од Огњеновића из Пиве, а по трећој, која је по нашем мишљењу и једино од истине — они су од неког старог српског рода који се помјерао са српског југа (из Македоније) и неко се од њега задржао у Бањанима, од кога је ово братство. Већина тога српског рода од кога су Огњеновићи наставила је пут даље на исток и од њих су Kapaџићи из Дробњака. Ова је сеоба била вјероватно у петнаестом вијеку, па је старина овог братства преко пет вјекова. Иако имају дугу традицију, нијесу се значајније проширили y Бањанима. Имали су само 9 кућа у Миљанићима уочи Другог свјетског рата. Доста су се селили. Од њих је поменута породица Огњеновићи у Пиви, као и херцеговачка породица Пиштало. Први познати човјек из ове куће био је бањсли кнез и учесник Морејског рата Митар Огњеновић, о коме пјевају народне пјесме. Није утврђено да ли је оставио мушко потомство. Његов је савременик био Тодор Огњеновић, кнез (конте), који је у поменутом рату био у млетачком гарнизону на Грахову. Народно предање зна за Вукашина Огњеновића, који је рођен почетком осамнаестог вијека. Његов се син звао Станиша, а унук Пајо, који је био кнез у Бањанима. Пајов син Зеко, такоће бањски кнез, рођен је 1798, а умро је 1878. године. Његов син Јован био је један од бањских првака. Њега је Дервиш–паша упутио у Мостар 1852, али се он вратио и касније ратовао са Турцима 1861/62, као и у Херцеговачком устанку. Са Благојем Копривицом ишао је код кнеза Михаила (1862) ради отварања школе у племену. Јованов син је био капетан Митар Огњеновић, један од старјешина Бањског батаљона у ратовима од 1912–1918. Књаз Никола је у Новим колима међу бањским првацима опјевао и Спасоја Ђурова Огњеновића, који је 1862. погубио у Дуги Мухамед–бега Ченгића. И у првој половини двадесетог вијека братство је имало угледне људе, племенике, као што је био Тадија Огњеновић. По Другом св. рату више Огњеновића је завршило високе школе и стекло добар углед у друштву. Међу њима се истицао Филип Шпиров Огвеновић. Из овог братства је Вида Огњеновић, познато име у српској култури и дипломатији. Слава братства је Никољдан, а прислуга Петровдан.

Косановићи и Радојевићи су од два брата чији отац није био Бањанин, али су они одрасли у Бањанима код Огњеновића. По очевој линији они су са Зубаца, али су их породичне прилике здружиле са Огњеновићима.

Момчило Мићовић, Бањани


Цитат
Огњеновићи (9 к.), Косановићи (1 к.), од ових је Косановића херцеговачки митрополит Сава Косановић, и Радојевићи (2 к.). Ове три последње породице су један род, старином су из Боке Которске и зато Огњеновиће понеко зове „Латини“. Сви славе Никољдан (6. XII) а прислужују Петровдан.

Светозар Томић, Бањани


Цитат
Огњеновићи. То је породица од око 15 кућа. Живе у Мратињу, гдје им је постојбина, а има их и у Барном долу и Бојатима, куда су се одселили касније. У Мратињу су од давних времена, али су се по предању, једном били разурили и одселили у Бањане, тамо остали око 40 година, па се вратили. Од њих су Огњеновићи у Бањанима. Зову се по Огњену, који је имао синове Стојана, Благоја и Риста, од којих су сви пивски Огњеновићи. Половином XVIII вијека спорили су се са Шувадијама око планине Вучева, а касније заједно са Рудињанима купе Удобић и подијеле га. Од њих су Митрићи. Славили су Ђурђевдан. Године 1889. одселило се у Србију 7 кућа Огњеновића и једна Митрића.

Обрен Благојевић, Пива
« Последња измена: Јун 24, 2021, 10:58:20 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #300 послато: Мај 14, 2021, 09:13:01 поподне »
Ово си у праву.  ;D

Кад сам ја ријешавао, није се дало. Или су узорци пропали, или су резултати били далеко од очекиваних.
Карма, снајка, карма🙂

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #301 послато: Мај 14, 2021, 09:35:37 поподне »
У питању је грана R1а која је одвојена од оне најчешће у Србији? YP235, који су можда источнијим и јужнијим путевима (преко данашње Бугарске, можда Грчке, Албаније, Македоније...) дошли до ових крајева?

Најнижа грана у овом случају је YP335. Филогенетички низ од YP235 до YP335 је - YP235>YP234>YP295>YP335. Процењено време када је настала YP335 је пре око 2600 година (7-6. век п.н.е.), док је најскорији заједнички предак до сада тестираних појединаца (који су проследили резултате својих великих тестова сајту Yfull) живео пре око 2100 година (2-1. век п.н.е.). Према садашњем стању резултата, дефинитивно изгледа да је ова подграна на Балкану више везана за његове јужне и централне делове.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #302 послато: Мај 14, 2021, 09:38:05 поподне »
95. Гавриловић, Ђурђевдан, Симин Хан, Тузла

Припада хаплогрупи I2-PH908. Можда се могу издвојити једино вредности 389II=32 и 458=18. Нема потпуних поклапања на пројекту. Најближи му је Бугарин из Јамбола са FTDNA, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Бугарин припада грани FT14506>Y179535, па је то предлог и за Гавриловића.

Тестирани није навео ништа о даљем пореклу. Уколико неко зна нешто више о Гавриловићима из Симиног Хана, нека напише.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #303 послато: Мај 14, 2021, 09:41:22 поподне »
93. Димитријевић, Св. Атанасије, Смедерево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP335. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-17, коју дели са још само двојицом тестираних, Банзићем из Оптеруше код Ораховца (Митровдан) и Манићем из Масурице код Сурдулице (Аранђеловдан). Њих двојица су му уједно и једина ближа поклапања у нашој бази, од Банзића се разликује на само 1 од 17 маркера, а од Манића на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Преображења код Врања, а пре тога из околине Охрида. Као ранији назив рода навео је "Рушитовци", међутим род под овим називом се не помиње у литератури за село Преображење. Једини род у Преображењу који је славио Св. Атанасија су Паликућинци, досељени из Доње Белице код Охрида, па је могуће да Димитријевићи потичу баш од њих.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

Занимљив резултат и хаплотип. Због ретке славе тестирани Димитријевић мора да припада роду Паликућинца. Јер и зна да су његови из Преображења. Рушитовци би могао бити новији надимачки назив једног од огранка Паликућинца.

Тестирани Манић из Масурице код Сурдулице припада роду Мечкара тако их бележи Др. Ј. Трифуноски:
Mečkari, Aranđelovdan, su doseljeni iz Preobraženja. Imaju rođake u Binovcu, Vladičinom Hanu i Surdulici. I u Preobraženju su bili odnekuda doseljeni, verovatno kao Vlasi iz Makedonije.

Манићи су исељеници из Преображења и нема дилеме да је Манић веома блиско повезан са Димитријевићем,. Без обзира на крсне славе које нису исте.

Оно што је занимљиво је да су пореклом из Доње Белице код Охрида и да их Врањанци називају Цинцарима-Власима. Неки Цинцари су срединоим 18. века пред терором Османске власти и Арбанаса из Москопоља доселили у Горњу Белицу, касније су населили и Доњу Белицу.

О тестираним Банзићима из Оптеруше код Ораховца је почетком 20. века Б. Нушић записао дасу пореклом из околине Охрида што и генетска веза са Манићем и Димитријевићем то и потврђује. Овај Нушићев запис о Банзићима је далеко поузданији, јер је са почетка 20. века, док овај други запис из Ономастике М. Букумирића је из 1980. година.

Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац
Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.

Истраживајући становништво Доње Белице код Охрида, Открио сам да су и Банзићи највероватније пореклом из Доње Белице и да су највероватније у сродству по мушкој линији са војводом пожаревачке нахије Цинцар-Јанка Поповића и његовог брата од стрица војводом соколске нахије Цинцар-Марка Костића.

Крсна слава ових устаника је Свети Димитрије -Митровдан, исту славу славе и Банзићи. Др. Јован Цвијић у једно од његова издања је: ""Балканско полуострво и Јужнословенске земље"" . Он описује досељавање становништва из Доње Белице у моравски крај и бави се пореклом ових устаника:

Војвода пожаревачке нахије и пожаревачке кнежине пожаревачке нахије [1] Цинцар-Јанко Поповић, родоначелник Цинцар-Јанковића рођен је 1779. године у Охриду као син охридског протојереја, пореклом из свештеничке породице из Доње Белице. Брат од стрица био му је Цинцар-Марко, војвода соколски, који је по одласку из Доње Белице дошао у Ваљево, где је живео и Јанко пре устанка. Цинцар-Јанко је родоначелник Цинцар-Јанковића, а Цинцар-Марко Цинцар–Марковића. Јанко имао рођену браћу од којих је Марко из Доње Белице отишао у Пећ, други у Свилајнац, а трећи Димитрије заједно са Јанком се вратио из Русије у Србију 1830. године [2].

Помиње се да је један Јанков брат Марко из Доње Белице иселио у Пећи. Тај Јанков рођени брат Марко је највероватније родоначелник Банзића из Опетруше код Ораховца.

О крсној слави:
Позната београдска породица Цинцар-Јанковића, према предању записаном у породици, пореклом је из Доње Белице, где је средином XVIII века рођен отац војводе Цинцар-Јанка (Охрид, 1779 – манастир Раваница, 1833), који је касније, седамдесетих и осамдесетих година истог века био протојереј у Охриду. Њихова породица славила је крсну славу Светог Димитрија - Митровдан. Занимљиво је да у цркви Пресвете Богородице у Доњој Белици међу фрескама из XVIII века, посебно се истиче фреска Св. Великомученика Димитрија на коњу. У Доњој Белици је 1777. рођен Цинцар-Јанков брат од стрица Косте, Марко Костић, војвода Цинцар-Марко (Доња Белица, 1777 - Шабац, 1822), родоначелник београдске породице Цинцар-Марковић. Према записаном породичном предању Јанков отац је на Ђурђевдан добио дуго чекану вест да је Јанко жив због чега је од тада почео да слави Светог великомученика Георгија. Цинцар Јанко и његови потомци, Цинцар-Јанковићи славили су Ђурђевдан, док су Цинцар-Марко и Цинцар-Марковићи продужили да славе Митровдан.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #304 послато: Мај 14, 2021, 10:03:18 поподне »
104. Грковић, Ђурђевдан, Липик

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића. Од карактеристичних вредности у оквиру овог рода се могу издвојити 439=12 и 635=23 (која је иначе модална за PH908). Нема потпуних поклапања, а по хаплотипу му је најближи Ивановић из Печенег Илове код Прњавора, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Од оних који славе Ђурђевдан у оквиру Тарских Никшића, најближи му је Крвавац из Трновица код Пљевaљa, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера.

Претпостављам да су Грковићи у Липик вероватно досељени из Поуња, а ту из Лике, уколико се ради о истим Грковићима, који славе Ђурђевдан.

Грковићу бих свакако предложио даља истраживања. Резултат свакако говори да им је матица некада давно била у Потарју.
« Последња измена: Мај 14, 2021, 11:17:17 поподне Број 1 »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #305 послато: Мај 14, 2021, 10:21:10 поподне »
98. Коцић (Радоњић), Ђурђевдан, Бар, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип овог рода.

Тестирани презиме Коцић носи по мајци, а очево презиме је Радоњић.
Од раније имамо двојицу тестираних Радоњића који припадају роду Куча, тако да је овај резултат очекиван.
Радоњићи су грана Дрекаловића - Чејовића.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #306 послато: Мај 14, 2021, 11:00:45 поподне »
109. Матијевић, Врачевдан, Бершићи, Горњи Милановац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности: 390=25, 19=17, 391=10, као и нешто мање необичне: 389II=30, 458=18, 576=17. Све ове вредности дели са Јовандарићем из Тавника код Краљева. Јовандарићи су стариници у Обрви код Краљева. Осим ових карактеристика, деле и исту славу, па и поред још неких карактеристичних вредности које поседује Јовандарић, нема сумње да су блиски. Имају три разлике (једна трострука на 481) на упоредива 23 маркера.

Нисам успео у литератури да пронађем Матијевиће који славе Врачевдан у Бершићима, али ни у другим оближњим селима у таковском крају. Тестирани је навео да су даљим пореклом из Вилова код Нове Вароши. Међутим Матијевић из Вилова припада другој хаплогрупи.

Матијевић, Св. Врачи, Вилови, Нова Варош, J2b-M205>Y22059
« Последња измена: Мај 14, 2021, 11:06:10 поподне Милош »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #307 послато: Мај 14, 2021, 11:11:53 поподне »
109. Матијевић, Врачевдан, Бершићи, Горњи Милановац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности: 390=25, 19=17, 391=10, као и нешто мање необичне: 389II=30, 458=18, 576=17. Све ове вредности дели са Јовандарићем из Тавника код Краљева. Јовандарићи су стариници у Обрви код Краљева. Осим ових карактеристика, деле и исту славу, па и поред још неких карактеристичних вредности које поседује Јовандарић, нема сумње да су блиски. Имају три разлике (једна трострука на 481) на упоредива 23 маркера.

Нисам успео у литератури да пронађем Матијевиће који славе Врачевдан у Бершићима, али ни у другим оближњим селима у таковском крају. Тестирани је навео да су даљим пореклом из Вилова код Нове Вароши.

За Јовандариће у Лађевцима Радомир Илић наводи да су око 1830. дошли "од Сјенице", мада је ово досељавање вероватно било нешто раније, можда за време Првог или Другог српског устанка.

Матијевићи из Бершића би требало да су у то село досељени из Вилова у другој половини 19. или у првој половини 20. века. У Виловима заиста има Матијевића са истом славом, и тамо се сматрају старинцима (вероватно још од пре 1690). Огранак Матијевића из Вилова би требало да су Сокићи из Кушића код Ивањице, од којих је Ружица Сокић.

Ми имамо од раније тестираног једног од Матијевића из Вилова, који не припада хаплогрупи I2-PH908:

Матијевић, Св. Врачи, Вилови, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Матијевићи су, према предању, пореклом из Лике, или са Жабљака. Старије презиме гласило је Вукчевић. Предање о пореклу из Лике је верујем настало због познатих крајишких Матијевића. Они међутим славе Ђурђевдан и највероватније припадају I1-P109 (23andMe). Предање о пореклу из околине Жабљака делује доста уверљивије, посебно ако узмемо у обзир да Матијевић има више поклапања у тим крајевима. Генетички су им најближи Голубовићи из Затарја (потпуно поклапање на 23 маркера), а веома су им блиски и остали J2b-Y22059 из Затарја (вредност 481=22), као и Демићи са Баније (потврђени као J-Y155375). Ово је у пројекту род "Б1".

Свакако би ваљало да се тестира још неко од Матијевића из Вилова ради додадне провере, међутим поклапање Матијевића из Бершића са Јовандарићем ипак указује на то да већина Матијевића из Вилова вероватно припада такође истом роду којем припадају Матијевић из Бершића и Јовандарић из Тавника.
« Последња измена: Мај 14, 2021, 11:38:30 поподне Лука »

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #308 послато: Мај 15, 2021, 09:35:08 пре подне »
Најнижа грана у овом случају је YP335. Филогенетички низ од YP235 до YP335 је - YP235>YP234>YP295>YP335. Процењено време када је настала YP335 је пре око 2600 година (7-6. век п.н.е.), док је најскорији заједнички предак до сада тестираних појединаца (који су проследили резултате својих великих тестова сајту Yfull) живео пре око 2100 година (2-1. век п.н.е.). Према садашњем стању резултата, дефинитивно изгледа да је ова подграна на Балкану више везана за његове јужне и централне делове.

Хвала! На Yfull се у овој подграни појављују само узорци из Русије, Украјине, Пољске, Финске... постоји ли неко ко би имао идеју одакле овај хаплотип у овим крајевима и то међу Цинцарима? Било какву претпоставку, колико год маштовиту? :D

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #309 послато: Мај 15, 2021, 09:41:49 пре подне »
Занимљив резултат и хаплотип. Због ретке славе тестирани Димитријевић мора да припада роду Паликућинца. Јер и зна да су његови из Преображења. Рушитовци би могао бити новији надимачки назив једног од огранка Паликућинца.

Тестирани Манић из Масурице код Сурдулице припада роду Мечкара тако их бележи Др. Ј. Трифуноски:
Mečkari, Aranđelovdan, su doseljeni iz Preobraženja. Imaju rođake u Binovcu, Vladičinom Hanu i Surdulici. I u Preobraženju su bili odnekuda doseljeni, verovatno kao Vlasi iz Makedonije.

Манићи су исељеници из Преображења и нема дилеме да је Манић веома блиско повезан са Димитријевићем,. Без обзира на крсне славе које нису исте.

Оно што је занимљиво је да су пореклом из Доње Белице код Охрида и да их Врањанци називају Цинцарима-Власима. Неки Цинцари су срединоим 18. века пред терором Османске власти и Арбанаса из Москопоља доселили у Горњу Белицу, касније су населили и Доњу Белицу.

О тестираним Банзићима из Оптеруше код Ораховца је почетком 20. века Б. Нушић записао дасу пореклом из околине Охрида што и генетска веза са Манићем и Димитријевићем то и потврђује. Овај Нушићев запис о Банзићима је далеко поузданији, јер је са почетка 20. века, док овај други запис из Ономастике М. Букумирића је из 1980. година.

Истраживајући становништво Доње Белице код Охрида, Открио сам да су и Банзићи највероватније пореклом из Доње Белице и да су највероватније у сродству по мушкој линији са војводом пожаревачке нахије Цинцар-Јанка Поповића и његовог брата од стрица војводом соколске нахије Цинцар-Марка Костића.

Крсна слава ових устаника је Свети Димитрије -Митровдан, исту славу славе и Банзићи. Др. Јован Цвијић у једно од његова издања је: ""Балканско полуострво и Јужнословенске земље"" . Он описује досељавање становништва из Доње Белице у моравски крај и бави се пореклом ових устаника:

Војвода пожаревачке нахије и пожаревачке кнежине пожаревачке нахије [1] Цинцар-Јанко Поповић, родоначелник Цинцар-Јанковића рођен је 1779. године у Охриду као син охридског протојереја, пореклом из свештеничке породице из Доње Белице. Брат од стрица био му је Цинцар-Марко, војвода соколски, који је по одласку из Доње Белице дошао у Ваљево, где је живео и Јанко пре устанка. Цинцар-Јанко је родоначелник Цинцар-Јанковића, а Цинцар-Марко Цинцар–Марковића. Јанко имао рођену браћу од којих је Марко из Доње Белице отишао у Пећ, други у Свилајнац, а трећи Димитрије заједно са Јанком се вратио из Русије у Србију 1830. године [2].

Помиње се да је један Јанков брат Марко из Доње Белице иселио у Пећи. Тај Јанков рођени брат Марко је највероватније родоначелник Банзића из Опетруше код Ораховца.

О крсној слави:
Позната београдска породица Цинцар-Јанковића, према предању записаном у породици, пореклом је из Доње Белице, где је средином XVIII века рођен отац војводе Цинцар-Јанка (Охрид, 1779 – манастир Раваница, 1833), који је касније, седамдесетих и осамдесетих година истог века био протојереј у Охриду. Њихова породица славила је крсну славу Светог Димитрија - Митровдан. Занимљиво је да у цркви Пресвете Богородице у Доњој Белици међу фрескама из XVIII века, посебно се истиче фреска Св. Великомученика Димитрија на коњу. У Доњој Белици је 1777. рођен Цинцар-Јанков брат од стрица Косте, Марко Костић, војвода Цинцар-Марко (Доња Белица, 1777 - Шабац, 1822), родоначелник београдске породице Цинцар-Марковић. Према записаном породичном предању Јанков отац је на Ђурђевдан добио дуго чекану вест да је Јанко жив због чега је од тада почео да слави Светог великомученика Георгија. Цинцар Јанко и његови потомци, Цинцар-Јанковићи славили су Ђурђевдан, док су Цинцар-Марко и Цинцар-Марковићи продужили да славе Митровдан.

Пуно хвала на исцрпном посту, доста тога ми је сад јасније и повезаније.

Ово је тема у којој сам се питала о пореклу овог Димитријевића: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5626.0

Неке претпоставке су потврђене - највероватније цинцарско порекло и то највероватнијом трајекторијом Москопоље-Доња Белица код Охрида-Преображење код Врања, с обзиром да су нам блиски рођаци дефинитивно из Доње Белице а за цинцарско становништво из тог места је познато и записано да су дошли управо из Москопоља.

Нисам знала да су Манићи Мечкари из Преображења - и Манића и Банзића позивам да се јаве на ПП уколико су на форуму  :)

Оно што ме и даље изненађује је порекло овог северњачког хаплотипа међу Цинцарима.

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #310 послато: Мај 15, 2021, 12:14:59 поподне »
Видим да се хаплогрупа за ову тројицу наших на вероватној линији Москопоље>Доња Белица>Преображење/Ораховац помиње у овом врло детаљном списку Р1а на Балкану, као последња поменута међу Грцима (условно речено?) словенског порекла:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=778.msg91988#msg91988

Могу ли да питам одакле је симо извукао овај податак и где бих могла да нађем више о Грцима који су имали резултат r1a-z280>cts1211>y35>cts3402>yp237>yp235>yp295>yp335 - што делује много релевантније за потомке Цинцара на овим просторима него Руси, Финци и Украјинци?   :D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #311 послато: Мај 15, 2021, 12:47:46 поподне »
Херцеговачка веза је преко славе Тривуњдана и хаплотипа прилично потврђена. Они су вјероватно били у оној струји крајишког становништва која се према Крајини кретала од горње Неретве према Ускопљу, Купресу и Сани.

Мени изгледа као да су дошли неким "севернијим" путем. Могуће правац: Херцеговина - Усора, па преко врбаске зоне до Крајине. Ако је за очекивати да су добрим делом задржали стару славу, треба пратити где се јавља Тривуњдан. У тим јужним крајишким областима готово да и не постоји. Мада је код слављеника ове славе из Семберије и Средње Босне углавном реч о каснијим исељеницима.

СВ. ТРИФУН се као слава највише распростире северно од линије Приједор - Бањалука - Прњавор - Дервента (48% од укупног броја јављања), у средњој Босни у Тешањском протопрезвитерату (13%), а врло је ретка у источној Босни.

С обзиром на славу и генетичке резултате, овај кластер E-V13 треба очекивати пре свега у околини Бања Луке, Поткозарју, Поуњу и на Банији, а слабије у Лици и Далмацији.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #312 послато: Мај 15, 2021, 01:10:52 поподне »
93. Димитријевић, Св. Атанасије, Смедерево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP335. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-17, коју дели са још само двојицом тестираних, Банзићем из Оптеруше код Ораховца (Митровдан) и Манићем из Масурице код Сурдулице (Аранђеловдан). Њих двојица су му уједно и једина ближа поклапања у нашој бази, од Банзића се разликује на само 1 од 17 маркера, а од Манића на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Преображења код Врања, а пре тога из околине Охрида. Као ранији назив рода навео је "Рушитовци", међутим род под овим називом се не помиње у литератури за село Преображење. Једини род у Преображењу који је славио Св. Атанасија су Паликућинци, досељени из Доње Белице код Охрида, па је могуће да Димитријевићи потичу баш од њих.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

Погледао сам оно истраживање за југ Балкана. Димитријевић нема блиских поклапања као у нашем пројекту (Бензић, Манић). Најближе, додуше на малом броју маркера, делују следећи узорци:

Димитријевић
DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS437 DYS438 DYS439
15 12 29 25 11 11 13 11-17 14 11 10

Грк (Тракија), R1a
15 12 29 25 11 11 14 11-16 14 9 11

Румун (Плоешти), R1a
16 13 30 25 11 11 13 11-16 14 11 10

извор: Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns, 2006








Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #313 послато: Мај 15, 2021, 01:47:59 поподне »
Погледао сам оно истраживање за југ Балкана. Димитријевић нема блиских поклапања као у нашем пројекту (Бензић, Манић). Најближе, додуше на малом броју маркера, делују следећи узорци:

Димитријевић
DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS437 DYS438 DYS439
15 12 29 25 11 11 13 11-17 14 11 10

Грк (Тракија), R1a
15 12 29 25 11 11 14 11-16 14 9 11

Румун (Плоешти), R1a
16 13 30 25 11 11 13 11-16 14 11 10

извор: Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns, 2006

Занимљиво и индикативно, хвала!

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #314 послато: Мај 15, 2021, 01:48:06 поподне »
99. Рудић, Аранђеловдан, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираног Рудића се разликује на два од 23 упоредива маркера, при чему је на једном маркеру разлика двострука.

О пореклу Рудића је нешто више било речи приликом приликом објављивања резултата претходно тестираног Рудића:
Рудић, Аранђеловдан, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а изузев вредности 16 на 458 и 8 на 438, нема других вредности које битније одступају од модала за FGC22045 грану.

Рудићи су у Бијело Поље дошли из села Равна Ријека које се налази на граници мојковачке и бјелопољске општине. О њиховом даљем пореклу нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #315 послато: Мај 15, 2021, 02:08:37 поподне »
102. Јестровић, Ђурђевдан, Горњи Бранетићи, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Живковић из Шапца (разликују се на једном од 23 упоредива маркера) и Радовић из оближње Славковице (2/23). Имајући у виду да Радовић такође слави Ђурђевдан, делује да су међусобно ближе повезани.

Миленко С. Филиповић је о пореклу Јестровића забележио следеће:
Цитат
Јестровићи, славе Ђурђевдан. Предак Јестро је дошао „из Босне, од Сјенице“ и основао пету кућу у Доњим Бранетићима. Довео је за собом жену и сина Живана а ствари је донео на магарету. Сину му Живан је био снажан човек те је бранио суседе од Турака. Живан је учествовао у Карађорђевој војсци. Јестровића има одсељених у Београду, Чачку и др.


Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #316 послато: Мај 15, 2021, 02:35:27 поподне »


Херцеговачка веза је преко славе Тривуњдана и хаплотипа прилично потврђена. Они су вјероватно били у оној струји крајишког становништва која се према Крајини кретала од горње Неретве према Ускопљу, Купресу и Сани.

Из овог рода је и сликар Лазар Дрљача, један од значајнијих српских експресиониста.



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%94%D1%80%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%B0

znaci, ne cudi sto se lazar drljaca vratio na boracko jezero i gornjo-neretljanski pravac? ... ali reci ti meni, jel ovo definitivno znaci i da je najznacajniji srpski ekspresionista u pravcu krajiske melodije, boro drljaca isto potvrden za rod djurica?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #317 послато: Мај 15, 2021, 02:52:08 поподне »
znaci, ne cudi sto se lazar drljaca vratio na boracko jezero i gornjo-neretljanski pravac? ... ali reci ti meni, jel ovo definitivno znaci i da je najznacajniji srpski ekspresionista u pravcu krajiske melodije, boro drljaca isto potvrden za rod djurica?

Бићу слободан да одговорим уместо драјвера. Не значи дефинитивно да је и Боро E-V13, с обзиром да је он из околине Босанске Крупе, а тестирани Дрљача је са Баније. То је веома разгранат род у Крајини и могуће да ће бити и других хаплогрупа. Али је за Дрљаче за сада најизвеснија та веза Тривуњдан-E-V13-Херцговина.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #318 послато: Мај 15, 2021, 03:00:11 поподне »
Занимљиво и индикативно, хвала!

Нема на чему. На YHRD (анонимна база хаплотипова), постоји једно веома блиско, ако не и потпуно поклапање на простору Србије. Реч је дакле о "уско локализованом" и ретком хаплотипу (1 од 603 тестираних из Србије).

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #319 послато: Мај 15, 2021, 03:06:47 поподне »
108. Ћаловић, Ђурђевдан, Зеоке, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских поклапања (теситирани из Драгачева, Дробњака итд).

Јова Ердељановић је за Ћаловиће у Зеокама забележио следеће:
Цитат
Ћалови, чији се прадед доселио из Дробњака (славе Ђурђев-дан). Они су доцније довели и друге своје рођаке у драгачевско Тијање и тамо их настанили (в. опис Тијања).
За Ћаловиће у Тијању наводи се следеће:
Цитат
Ћалови (Ћаловићи), од којих су данашњи Станишићи и Милетићи, пореклом су из Херцеговине из Дробњака (славе Ђурђев-дан). Најпре је, пре скоро 100 година, дошао Станиша, па тек доцније његов брат Милета. Ћалова има и у суседним Зеокама, и они су и довели ове тијањске (Милети Ћалову они су израдили, да добије оштинске земље). – Тврде као поуздано, да су са Ћаловима једна породица и из исте куће и Чарапићи (у подунавском Белом Потоку и у љубићској Ракови) и Чупићи (у Мачви).
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #320 послато: Мај 15, 2021, 03:22:17 поподне »
108. Ћаловић, Ђурђевдан, Зеоке, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских поклапања (теситирани из Драгачева, Дробњака итд).

Јова Ердељановић је за Ћаловиће у Зеокама забележио следеће:За Ћаловиће у Тијању наводи се следеће:

Могуће је да смо са овим резултатом сазнали и хаплогрупу породице Чарапић из Белог Потока, а самим тим и хаплогрупу знаменитог устаника Василија Васе Чарапића. Чарапићи у Белом Потоку имају предање о пореклу из Дробњака (поред оног популарнијег о Кучима). Но, због крсне славе Чарапића и резултата Ћаловића, свакако да је предање о Дробњаку реалније. Презиме Чарапић се помиње и у Бранчићу код Љига, а као што знамо већина породица из тог села такође припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045.

Ван мреже Бранко Поповић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #321 послато: Мај 15, 2021, 03:32:50 поподне »
У питању су две различите гране, тако да немате сроднике на подручју Грахова.

Поповићи из Југовића којима припадам немају сроднике са родовима у Грахову, али сам мислио на Божиће из Доње Бадање. Мислим да су они у генетској вези бар по предањима одакле долазе. Занима ме сродство Поповића из Југовића Е>PH1173 са староседелачким родовима из Старог Влаха првенство Властелицама из Липнице код Чачка. Властелице су стари род досељен из Властељице од Драгачева. Славе Врачеве и исто припадају Е>PH1173.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #322 послато: Мај 15, 2021, 04:29:08 поподне »
Поповићи из Југовића којима припадам немају сроднике са родовима у Грахову, али сам мислио на Божиће из Доње Бадање. Мислим да су они у генетској вези бар по предањима одакле долазе. Занима ме сродство Поповића из Југовића Е>PH1173 са староседелачким родовима из Старог Влаха првенство Властелицама из Липнице код Чачка. Властелице су стари род досељен из Властељице од Драгачева. Славе Врачеве и исто припадају Е>PH1173.

Да поменем још један резултат E-V13 са 23andMe, који може бити у вези са овом групом E-PH1173, пре свега са тестиранима из Западне Србије (Св. Врачи). У питању су Драгачевци E-V13 (Св. Врачи) из Обреновца. За Драгачевце из тог краја се каже да су досељени у другој половини 18. века из Драгачева (Каона, Лучани).

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #323 послато: Мај 16, 2021, 11:16:06 поподне »
Пуно хвала на исцрпном посту, доста тога ми је сад јасније и повезаније.

Ово је тема у којој сам се питала о пореклу овог Димитријевића: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5626.0

Неке претпоставке су потврђене - највероватније цинцарско порекло и то највероватнијом трајекторијом Москопоље-Доња Белица код Охрида-Преображење код Врања, с обзиром да су нам блиски рођаци дефинитивно из Доње Белице а за цинцарско становништво из тог места је познато и записано да су дошли управо из Москопоља.

Нисам знала да су Манићи Мечкари из Преображења - и Манића и Банзића позивам да се јаве на ПП уколико су на форуму  :)

Оно што ме и даље изненађује је порекло овог северњачког хаплотипа међу Цинцарима.
Нема на чему  :D

Ја сам прочитао тему коју сте покренули и видим да доста тога знате. Москопоље је разрушено у периоду од 1769. до 1789. године. У том периоду је и дошло цинцарско становништво у Горњу Белицу, Вишни, Лабуништу и у друга места. Из Горње Белице су неки Цинцари после преселили у Доњу Белицу.  Уколико су ваши преци даљим пореклом из Москопоља и живели извесно време у Доњој Белици што и јесу и одатле доселили у Преображење након 1769. или након 1789. године.

Уколико су ваши преци живели у Доњој Белици пре досељавања Цинцара из Москопоља, онда су се стопили са Цинцарима и асимилирали након доласка Цинцара 1769. године. Е, сад остаје питање да ли се пре разарања Москопоља 1769. године, досељавала нека група Цинцара у Охридско-стругска села, односно да ли су Цинцари живели пре 1769. године у Горњу и Доњу Белицу...

Моје неко мишљење је да се ваши преци доселили као Цинцари у Преображење или уколико сте били староседеоци Доње Белице као нека мешавина која се генерацију или две пре тога стопила са Цинцарима и након тога доселили у Преображење.

Постоје генетска истраживања Цинцара, вероватно су вам позната истраживања...
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=638.msg101769#msg101769


Из приложеног видимо да су више групе тестираних Цинцара у Македонији, Албанији и Румунији.

Код исељених Цинцара у Штипу и Крушево је доста заступљена хаплогрупа R1a. Док код
Цинцара из Дукаса и Андон Поција у Албанији, то су места која гравитирају Москопољу и из тих места и околних се велики део Цинцара након разарања Москопоља 1769. године иселио у данашњој Македонији.
Од 59 тестираних Цинцара у Дукасу и Андон Поцију је само један са хаплогрупом R1a. Слично је и код исељених Цинцара у Румунији.

Што се тиче крсне славе код Цинцара и нису тако добро устаљене, кад то кажем није се увек крсна слава преносила са колено на колена. Мислим да су код Цинцара доста битни сеоски празници. Јако поштују поједине свеце попут Св. Атанасија, Св. Димитрија, Св. Николу  и још др. 

Поново би се осврнуо на ваш хаплотип. Ваши су у сродству са Манићем који је пореклом из Преображења и ви водите порекло из Доње Белице постоје записи од пре сто година код Ристића, Трифуноског, код Цвијића такође који помиње становништво Доње Белице у моравском крају и уосталом и у предању код вас је остало помена о Охриду - Доњој Белици. Е, сад као шлаг на торту то и дефинитивно потврђује резултат Банзића из Оптеруше делите исти хаплотип и они воде порекло из Охрида.

Из Доње Белице потичу познате личности из Првог Српског устанка браћа од стричева Цинцар-Јанко и Цинцар-Марко, њихова крсна слава је Св. Димитрије. Банзићи славе такође истоимену славу и имате исти хаплотип. Цвијић помиње да је један рођени брат Цинцар Јанка одселио у Пећ, логика је једноставна и указује да су Банзићи потомци тог Цинцар-Јанковг брата. Јанкови родитељи су били отац Ђорђе и мајка Теодосија, а његов деда је био поп који је школовао Јанка и Марка.

Добро би било да ако можете некако да потражите потомке Цинцар-Јанка или Цинцар Марка, да им објасните о чему се ради и да их тестирате.

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #324 послато: Мај 17, 2021, 12:23:27 поподне »
Нема на чему  :D

Из приложеног видимо да су више групе тестираних Цинцара у Македонији, Албанији и Румунији.

Код исељених Цинцара у Штипу и Крушево је доста заступљена хаплогрупа R1a. Док код
Цинцара из Дукаса и Андон Поција у Албанији, то су места која гравитирају Москопољу и из тих места и околних се велики део Цинцара након разарања Москопоља 1769. године иселио у данашњој Македонији.
Од 59 тестираних Цинцара у Дукасу и Андон Поцију је само један са хаплогрупом R1a. Слично је и код исељених Цинцара у Румунији.



Било би сјајно када би постојала детаљнија истраживања у оквиру хаплогрупе R1a за све ове популације. На нашим просторима је она иначе релативно добро заступљена, али у грани која је од ове "наше" (Банзић/Манић/Димитријевић) одвојена пре неколико хиљада година, већ од R-CTS1211 креће то гранање. Могуће је да је један део Цинцара у Македонији чешћег, јужнословенског порекла, а да ова "наша" група необична за ове просторе потиче из неког другог, мени још увек необјашњивог извора. Занимљиво је да је симо помиње као постојећу, мада ретку у Грчкој, а Небојша помиње појединачне резултате који имају поклапања у Грчкој (Тракија) и Румунији (Плоешти), оба локалитета са аромунским везама. Можда је чак логично претпоставити једног североисточног претка који се релативно давно убацио у цинцарски генетски корпус...?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #325 послато: Мај 17, 2021, 12:29:44 поподне »
а Небојша помиње појединачне резултате који имају поклапања у Грчкој (Тракија) и Румунији (Плоешти), оба локалитета са аромунским везама. Можда је чак логично претпоставити једног североисточног претка који се релативно давно убацио у цинцарски генетски корпус...?

То доле и нису баш нека значајна поклапања. Упитно је да ли сте уопште иста грана, с обзиром да је мало маркера за упоређивање. Хтео сам ипак да проверим каква је ситуација са Вашим хаплотипом на том истраживању за Цинцаре, због самог предања/миграција. Дакле за сада имате поклапања само са појединцима са простора Србије. Проверићу ових дана неке друге базе за југ Балкана, можда ту наиђем на сличне хаплотипове.

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #326 послато: Мај 17, 2021, 12:43:11 поподне »


Поново би се осврнуо на ваш хаплотип. Ваши су у сродству са Манићем који је пореклом из Преображења и ви водите порекло из Доње Белице постоје записи од пре сто година код Ристића, Трифуноског, код Цвијића такође који помиње становништво Доње Белице у моравском крају и уосталом и у предању код вас је остало помена о Охриду - Доњој Белици. Е, сад као шлаг на торту то и дефинитивно потврђује резултат Банзића из Оптеруше делите исти хаплотип и они воде порекло из Охрида.


Да, ово ми је заиста било изузетно занимљиво и драго да сазнам, и управо се слагалица склопила тиме што свака од породица има по неки део заједничког порекла наведен као сигуран у предању. Манић Преображење и у упитнику наведено аромунско порекло, а Банзић Охрид. Наше предање је давно записано, али није нужно претерано поуздано, тако да сам битне наводе и неке своје претпоставке прилично неочекивано могла да потврдим.

Овом приликом се извињавам члану кога сам ономад у неверици питала "Зар се заиста нешто може сазнати на основу хаплогрупе?"  ;D

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #327 послато: Мај 17, 2021, 02:25:31 поподне »
То доле и нису баш нека значајна поклапања. Упитно је да ли сте уопште иста грана, с обзиром да је мало маркера за упоређивање. Хтео сам ипак да проверим каква је ситуација са Вашим хаплотипом на том истраживању за Цинцаре, због самог предања/миграција. Дакле за сада имате поклапања само са појединцима са простора Србије. Проверићу ових дана неке друге базе за југ Балкана, можда ту наиђем на сличне хаплотипове.

The plot thickens!  ;D

Hvala puno unapred  :)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #328 послато: Мај 17, 2021, 04:41:02 поподне »
70. Лаловић, Аћимовдан, Страшевина, Никшић

Припада хаплогрупи L1b-M349. Нема блиских поклапања у бази, а најближи му је један нејавни резултат из херцеговачког истраживања од ког се разликује на 5 од 23 маркера. Упркос прилично значајној разлици, деле и велики број карактеристичних вредности па без сумње припадају истој подграни хаплогрупе M349. Тестирани је у упитнику навео да су староседеоци у Никшићу, и да по предању потичу од старог племена Угреновића. Идентично предање налази се и у литератури:

Цитат
Угреновићи су староседеоци Горњег Поља, села код Никшића. Старо племе Угреновићи, потомци бана Угрена Јеринића, за кога кажу да је имао неколико синова, али су остали упамћени Лека и Урош, по једнима, а по некима Мирко и Јован док трећем не знају име. Од Уроша су братства: Урошевићи у Кочанима и Мијатовићи у Кочанима, имају огранак на Гласинцу, висоравни поред Сарајева. Од претка Леке су братства: Пантовићи, Мијановићи, Мумовићи, Лаловићи и Ђапићи, затим породице које су се иселиле, као братство Лековићи на Гласинцу, Бијелој и Дробњаку, братства: Пејовићи, Јушковићи и Мучалице у Г. Морачи. Од племена Угреновића су по неким изворима иселила из ових крајева херцеговачка братства: Лаловићи у Стубу, Милочанима и Страшевини, братство Батинићи, за које постоји и друго тумачење. Посебну групу старих Угреновића чине братства: Тољићи, Вујичићи и Бабићи. Славе Св. Аћима и Ану.

Божидар Мишо Кљајевић, Херцеговина, порекло породица

Ово би била већ трећа хаплогрупа међу родовима који имају предање да су од Угреновића (поред E-V13 и J2b1-M205), па је заиста могуће да је средњовековно племе Угреновића било разнородно, односно да не потичу сви од истог мушког претка.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #329 послато: Мај 17, 2021, 07:31:38 поподне »
94. Стевановић, Јовањдан, Ресник, Сокобања, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385b=17 и DYS448=19. На три маркера се разликује од хаплотипа једног тестираног из околине Рашке чији резултат још није објављен. Са њима дели карактеристичну вредност DYS448=19, док разлике на два маркера нису од неког већег значаја, па би могли бити ближе повезани.

Тестирани је навео да су Стевановићи староседеоци у Реснику.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #330 послато: Мај 17, 2021, 08:47:23 поподне »
111. Тројић, Алимпијевдан, Горње Неродимље, Урошевац, J2b-M241>PH1602

Тројић је навео да су даљим пореклом из Штимља, а пре тога из околине Скадра. Тројићи несумњиво чине исти генетички род са једном српском породицом из околине Суве Реке (Мушутиште), са којом деле и славу Алимпијевдан. Због вредности 393=12 вероватно је реч о подграни J-Y86930, али би то требало и SNP тестом потврдити. Ова подграна J2b-M241 (PH1602) јавља се углавном у јужним и централним српским крајевима, а има је и у Крајини. Посебно је занимљива ова заступљеност код Срба, ако узмемо у обзир да се код Албанаца (где је генерално највећа концентрација J-M241), веома ретко среће.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #331 послато: Мај 17, 2021, 09:08:20 поподне »
178. Џоговић, Никољдан, Мужевине, Исток

Припада хаплогрупи Q2-L275>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Једина вредност која одудара од модалне је снижена DYS570=16, коју поседује једини у оквиру овог рода. Од већине осталих Братоножића разликује се на 1-3 маркера, једини изузеци су један тестирани са КиМ истраживања, Антонијевић и Дошљак. Потпуно поклапање на 17 маркера има са Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (Зачеће Св. Јована), а на 1 од 23 маркера разликује се од Станковића из Грачанице код Андријевице, Чађеновића из Брскута код Подгорице, Недића из Дубнице код Сјенице и Ђоковића из Ивањице, као и од још неколицине њих чији резултати још увек нису јавни. Сви наведени такође славе Никољдан. Џоговићи се у литератури по правилу наводе међу исељеним Кучима, али резултати теста показују да генетичка веза са родом Куча не постоји.

Цитат
Кучи у Бихору и Коритима

Милисав В. Лутовац у својој књизи „Бихор и Корита " од 1967. године регистровао је 48 братстава која потичу од исељених Куча из Црне Горе.

Џоговићи у Журенима, тринаест породица. Сродни су са Бакијама у Биоче и Кадијићима у Гусињу. Они потичу од три брата, који су се доселили из Куча око 1815. године. Џоговића, шест породица, у село Лахол доселили су из Журена око 1895. године. У новије време етнички састав овог насеља се изменио. Џоговићи су, сем једне куће, продали сву земљу и иселили се у Метохију. Населили су се поглавито у Витомирици, где су раније живели Црногорци.

Цитат
Кучи у Новопазарском крају

Др. Ejyп Мушовић у својој књизи „Етнички Процеси и етничка структура становништва Новог Пазара" од 1979. године регистровао је 108 братстава која истичу од исељених Куча.

Џоговићи у Нови Пазар, једна породица, доселила се из Џоговића (Бихор). У Бихору их има у селима: Бакије, Биочи, Бијело Поље, Сјеница, Лахол и Журен. Из Журена их има исељених у Метохију, Бијело Поље и Сјеницу. Џоговићи су се доселили из Куча 1815. године. Сада су муслимани.
« Последња измена: Мај 17, 2021, 10:07:16 поподне НиколаВук »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #332 послато: Мај 17, 2021, 09:17:12 поподне »
178. Џоговић, Никољдан, Мужевине, Исток

Припада хаплогрупи Q2-L275>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Једина вредност која одудара од модалне је снижена DYS570=16, коју поседује једини у оквиру овог рода. Од већине осталих Братоножића разликује се на 1-3 маркера, једини изузеци су Букумирић, Антонијевић и Дошљак. Потпуно поклапање на 17 маркера има са Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (Зачеће Св. Јована), а на 1 од 23 маркера разликује се од Станковића из Грачанице код Андријевице, Чађеновића из Брскута код Подгорице, Недића из Дубнице код Сјенице и Ђоковића из Ивањице, као и од још неколицине њих чији резултати још увек нису јавни. Сви наведени такође славе Никољдан. Џоговићи се у литератури по правилу наводе међу исељеним Кучима, али резултати теста показују да генетичка веза са родом Куча не постоји.

Ови наводи се односе на муслимане Џоговиће. Вероватно да не постоји веза између њих и Џоговића из Мужевина по мушкој линији.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #333 послато: Мај 17, 2021, 09:23:00 поподне »
178. Џоговић, Никољдан, Мужевине, Исток

Припада хаплогрупи Q2-L275>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Једина вредност која одудара од модалне је снижена DYS570=16, коју поседује једини у оквиру овог рода. Од већине осталих Братоножића разликује се на 1-3 маркера, једини изузеци су Букумирић, Антонијевић и Дошљак. Потпуно поклапање на 17 маркера има са Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (Зачеће Св. Јована), а на 1 од 23 маркера разликује се од Станковића из Грачанице код Андријевице, Чађеновића из Брскута код Подгорице, Недића из Дубнице код Сјенице и Ђоковића из Ивањице, као и од још неколицине њих чији резултати још увек нису јавни. Сви наведени такође славе Никољдан. Џоговићи се у литератури по правилу наводе међу исељеним Кучима, али резултати теста показују да генетичка веза са родом Куча не постоји.

Занимљиво да Џоговићи из Мужевине имају предање да су из Петњика. У Петњику има Барјактаровића, који славе Никољдан и из Братонижића су пореклом. Џоговићи муслимани живе у Добруши код Истока и рођакају се. Као што Лука рече, питање је да ли су истог рода, иако имају и једни и други предање о Кучима.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #334 послато: Мај 17, 2021, 09:32:55 поподне »
Занимљиво да Џоговићи из Мужевине имају предање да су из Петњика. У Петњику има Барјактаровића, који славе Никољдан и из Братонижића су пореклом. Џоговићи муслимани живе у Добруши код Истока и рођакају се. Као што Лука рече, питање је да ли су истог рода, иако имају и једни и други предање о Кучима.

Џоговићи вероватно нису пореклом од Барјактаровића, ако је судити по једном необјављеном резултату. Иначе су Кучи очито чест мотив у предању родова који припадају роду Братоножића.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #335 послато: Мај 17, 2021, 09:45:46 поподне »
Преписка о резултату Лаловића је пребачена на тему о роду Угреновића:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0

Замолио бих све да наставе дискусију о Угреновићима на тој теми.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #336 послато: Мај 17, 2021, 09:50:09 поподне »
112. Војиновић, Аранђеловдан, Преконога, Сврљиг, J2b-M241>PH1602

Родовски надимак ове породице гласио је Џебанци. Ово је још један J-PH1602 с југа Србије. Генетички најближе делује управо једна породица из околине Сврљига (необјављено истраживање). Због појединих мутација, Војиновићу изгледају блиско још неке породице из Брда и околине Херцег Новог (Ожеговићи). Иначе овакав, или јако сличан хаплотип (разлика на 481) поседују тестирани појединци J-PH1602 из Крајине (слава Лучиндан). На овај начин је, могуће, решено питање њиховог даљег порекла. Миграциони пут кроз историју могао би изгледати овако: Југоисток данашње Србије - Црна Гора - Крајина.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #337 послато: Мај 17, 2021, 10:17:07 поподне »
155. Илић, Петковдан, Кнежлаз, Кривошије, Котор

Припада хаплогрупи L1b-M349, најбројнијем роду А у табели пројекта. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из Кривошија код Котора, на 3 од 23 маркера разликује се од Шћепановића из Загарача код Даниловграда и Вујовића из Новог Села код Даниловграда (обојица такође славе Петковдан), на 3 од 17 од Зековића из Црнољева код Штимља на Косову (Ђурђевдан), а на 4 од 23 од Јанчића из Убала код Херцег Новог (Петковдан). Од још неколицине нејавних резултата из Херцеговине разликује се такође на 3-4 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Добре Горе у Цуцама, а пре тога из Загарача, што се поклапа са предањима осталих припадника овог рода.

Цитат
П. Шобајић је прибрао поуздане податке о томе, да је из Шобајића у Бјелопавлићима било побегло седам брата, и то најпре у Загарач, затим у Добру Гору у Цуцама: где их нападну цуцки Липљани и том приликом погине један од браће (Живко) а његови остану у Цуцама и од њих су Звицери. Остала браћа отиду у Херцеговину, и тамо су од њих Вукаловићи у Зупцима (од њих је био Лука Вукаловић), Милошевићи у Риоцима, Вујачићи у Грахову, Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама. Осим тога су им род и Ћупићи у Загарачу. Сви они осим Звицера славе Петков–дан, што значи, да су Звицери у Цуцама променили крсно име. Поменути Илићи броје, вели се, до свога претка, Стојана, седам пасова.

Др. Јован Ердељановић, Стара Црна Гора

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #338 послато: Мај 17, 2021, 10:35:55 поподне »
163. Ђурић, Ђурђевдан, Врли Крај (заселак Горњи Залуковик), Власеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS549=14. Најближе поклапање има са Новаковићем из Драгојевца код Владимираца (Тривуњдан, род Ђурица), од кога се разликује на два маркера. Има већи број поклапања на 20 од 23 маркера, од којих се издваја поклапање са Вуковићем из Соколца код Бијелог Поља (Савиндан, род Вранешана), са којим дели вредност маркера DYS549=14. Међутим, Ђурић се не може сврстати ни у један од поменута два генетичка рода само на основу хаплотипа.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #339 послато: Мај 17, 2021, 10:43:47 поподне »
131. Сондермајер, Св. Спиридон, Чернивци, Украјина, J2b-M241>L283

Преци тестираног су некада били католици, али су пре неколико генерација прешли на православље. Сондермајер, очекивано, нема ближих поклапања у нашем ДНК пројекту. Због неких нетипичних вредности (448=20, 533=11) нема превише поклапања ни у анонимним базама. На YHRD му је најближи један хаплотип из Швајцарске (деле вредност на 448). Слична је ситуација и на FTDNA, најближа поклапања на простору Швајцарске и Немачке.
« Последња измена: Мај 17, 2021, 11:20:50 поподне Небојша »

На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #340 послато: Мај 17, 2021, 11:05:47 поподне »
163. Ђурић, Ђурђевдан, Врли Крај (заселак Горњи Залуковик), Власеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS549=14. Најближе поклапање има са Новаковићем из Драгојевца код Владимираца (Тривуњдан, род Ђурица), од кога се разликује на два маркера. Има већи број поклапања на 20 од 23 маркера, од којих се издваја поклапање са Вуковићем из Соколца код Бијелог Поља (Савиндан, род Вранешана), са којим дели вредност маркера DYS549=14. Међутим, Ђурић се не може сврстати ни у један од поменута два генетичка рода само на основу хаплотипа.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Имају предање о Херцеговини, а по некој причи (биће непоузданој) Цицмили.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #341 послато: Мај 18, 2021, 12:19:07 пре подне »
116. Биџић, Св. Ђорђе посни/Алимпијевдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближе поклапање има са Стаменковићем из Тулова код Лесковца који такође слави Алимпијевдан, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од још двојице тестираних из Јабланице и Мачве чији резултати нису још увек јавни разликује се на 1 од 17 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су по предању даљим пореклом из околине Призрена и/или околине Врања. У доступној литератури нисам успео пронаћи више података о овим Биџићима.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #342 послато: Мај 18, 2021, 12:54:43 пре подне »
123. Марковић, Јовањдан, Совљак, Уб

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP5997, роду Ракић-Бојић. Једина вредност која одудара од модала је снижена DYS456=14, коју поседује једини међу тестиранима из овог рода. Од већине се разликује на 2-4 маркера, а најближи су му Јевтић и Лукић из Осечине, Тешић из Мионице, Радојичић из Савковића код Љубовије и Васић из Земуна. Сви наведени такође славе Јовањдан, и од свих се разликује на 2 од 23 маркера.

Цитат
Протићи, Ђикићи* и Георгијевићи, стара породица, Јовањдан.

Протићи, раније Ђикићи, а преко Саве и Георгијевићи, су највећа совљачка породица, која се увек истицала и водила прву реч у околини. Из ове породице је прота Лазар Георгијевић у Ашањи, у Срему, учитељ Проте Матеје. Лазар се одселио из Совљака после 1789. године, а овде је био раније поп и виђена личност, почем га је руски цар Павле даривао панагијом и напрсним протојереским крстом. Њега је у Совљаку наследио проте Стефан Протић, којега и Јоаким Вујић налази 1827. године при ваљевској цркви. Прота Лазар је умро 31. децембра 1792. године а прота Стефан 27 априла 1853. године и оба су сахрањени код својих цркава. После проте Стефана била су још два свештеника, који су млади помрли, па их после није било (мисли се на свештенике из те породице). Протићи данас чине највећи део села и у селу се зову још и: Јанковићи, Марковићи, Јеремићи, Ђуричићи, Петровићи, Панићи, Ђурићи, Ранковићи, Драгосављевићи и Ашковићи.

https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-sovljak-ub/

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #343 послато: Мај 18, 2021, 08:06:32 пре подне »
115. Васић, Аранђеловдан, Горња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Блиска су му сва три земљака и презимењака тестирана у оквиру овог ДНК месеца, а најближи (22/23) Васић из Доњих Бранежаца:

16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

84. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #344 послато: Мај 18, 2021, 08:10:35 пре подне »
148. Купрешанин, Никољдан, Рамљане, Книн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, новооформљеном роду Б у Табели нашег пројекта.

Поред Купрешанина, у овом роду је и Радић са Купреса, који такође слави Никољдан, тако да је генетика "оправдала" презиме Купрешанин. Поклапају се на 22 од 23 упоредива маркера.

О припадности Z17855 закључио сам посредно, јер се пре пар година појавио један Купрешанин I2>Z17855 из околине Ловинца на 23andme. Свакако, СНП-тест није на одмет.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #345 послато: Мај 18, 2021, 08:13:52 пре подне »
161. Васиљевић, Ђурђевдан, Правошево, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А у Табели нашег пројекта.

Очекиван резултат, с обзиром да је ово већ трећи тестирани Васиљевић из Правошева. Уз њих су у овом роду и Сретеновић из Трнаве код Чачка и Орестијевић из Косовице код Ивањице. Сви славе Ђурђевдан.

Припадници овог рода раније су у Табели били сврстани у род заједно са припадницима рода Д (Пилатовци), али с обзиром да постоји одређена географска дистанца, и конзистентна разлика на DYS533 (12 код рода А према 13 код рода Д), пре неког времена су раздвојени. И једни и други славе Ђурђевдан.

Верујем да је и даље веома вероватно да ће ова два рода на крају испасти идентични. За сада и једнима и другима недостаје СНП-профилисаност, па не можемо доносити закључке.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #346 послато: Мај 18, 2021, 08:21:12 пре подне »
181. Величковић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855*, роду Шекулараца.

Слава Јовањдан, карактеристичан хаплотип, Пећ као једна од примарних дестинација приликом исељавања Шекулараца – све је ту, тако да је резултат био очекиван.

И сам тестирани у кратким цртама помиње упитно предање о пореклу од Рмуша из Шекулара. Са тестираним Јашовићем из овог рода има пуно поклапање на 23 маркера, док са Рмушем има пуно поклапање на 22 маркера (Рмушу или није могла бити очитана вредност на DYS437, или на том месту има делецију).

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #347 послато: Мај 18, 2021, 08:25:58 пре подне »
170. Ковачевић, Београд

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Ковачевића заиста је јединствен. Једини на целом пројекту има ниску вредност 7 на DYS643, а потом има и доста ретку вредност 11 на DYS439. Ни вредност 12 на DYS389 I није ништа уобичајенија.

Постоји један тестирани из необјављеног истраживања Херцеговине који је I2>Y3120 са ниском вредношћу DYS643 = 8, међутим остатак хаплотипова им се доста разликује.

Отац тестираног је усвојен, тако да не знамо ништа о ранијем пореклу. За сада Ковачевић нема никог блиског, али јединствен хаплотип чини да ћемо „рођака“ препознати истог момента кад се појави.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #348 послато: Мај 18, 2021, 08:51:23 пре подне »
Имају предање о Херцеговини, а по некој причи (биће непоузданој) Цицмили.

Нема шансе да су Цицмили, различита хаплогрупа.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #349 послато: Мај 18, 2021, 08:53:28 пре подне »
Нема шансе да су Цицмили, различита хаплогрупа.

Слажем се, зато и написах по некој причи.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #350 послато: Мај 18, 2021, 08:54:29 пре подне »
161. Васиљевић, Ђурђевдан, Правошево, Пријепоље

Васиљевићи имају врло близак хаплотип шекуларским Ћетковићима. Иста је и слава. Иста прича о пореклу из Дробњака. Можда не треба искључити ни ту опцију.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #351 послато: Мај 18, 2021, 09:01:45 пре подне »
Васиљевићи имају врло близак хаплотип шекуларским Ћетковићима. Иста је и слава. Иста прича о пореклу из Дробњака. Можда не треба искључити ни ту опцију.

Чини ми се да су им Пилатовци мало ближи, али свакако су и Ћетковићи у оптицају.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #352 послато: Мај 18, 2021, 09:17:38 пре подне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.

Ромчевићи су потврђени на подручју Стипана током друге половине XVIII века. Осим у Стипану, у истом периоду потврђени су и у Перни, где такође прослављају Јовањдан. Нема сумње да ће Бањани и Пивљани бити прилично заступљени на Банији, пошто су већ сада потврђени кроз значајне родове попут Кличковића, Кукуља, Рокнића, Ромчевића и Чучковића. Судећи по крсној слави, могуће је да су Ромчевићи у ближој вези са Кукуљима из Блатуше (23andMe).

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #353 послато: Мај 18, 2021, 09:49:35 пре подне »
86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

Дрљаче су потврђене на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Осим у Жировцу, са истом крсном славом било их је и у оближњем Гвозданском, као и у Козаперовици код Глине. Нарочито је занимљиво село Дрљаче код Петриње, пошто је током XVIII века у њему постојао род Дрљача (више га нема, барем не под тим презименом), док још увек постоји неколико родова који прослављају Тривуњдан (Вукосављевићи, Крчмаревићи, Шапићи и други). По свему судећи, огранци Дрљача су временом преузели различита презимена, док се основно родовско име очувало само кроз име села.
« Последња измена: Мај 18, 2021, 09:52:23 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #354 послато: Мај 18, 2021, 10:10:36 пре подне »
Дрљаче су потврђене на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Осим у Жировцу, са истом крсном славом било их је и у оближњем Гвозданском, као и у Козаперовици код Глине. Нарочито је занимљиво село Дрљаче код Петриње, пошто је током XVIII века у њему постојао род Дрљача (више га нема, барем не под тим презименом), док још увек постоји неколико родова који прослављају Тривуњдан (Вукосављевићи, Крчмаревићи, Шапићи и други). По свему судећи, огранци Дрљача су временом преузели различита презимена, док се основно родовско име очувало само кроз име села.

Је ли Гангула од ових?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #355 послато: Мај 18, 2021, 10:19:12 пре подне »
139. Кујунџић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник, J2a-Z6055>Y14439

Кујунџићи су огранак дробњачких Лазаревића. Верује се да су Лазаревићи у Дробњак дошли у сеоби Новљана из Бањана и одмах се населили на Превишу. Исељеним огранцима Лазаревића сматрају се још Радовановићи, Гркојевићи и Кнежевићи. Лазаревићи су иначе били свештеничка породица, а осим Кујунџића, од њих воде порекло још Костићи, Ружићи и Шећеровићи. Кујунџићи су презиме добили по Гаши Кујунџији Лазаревићу (рођен око 1640). Слава Аранђеловдан, преслава Ђурђевдан.


141. Милашиновић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник, J2a-Z6055>Y14439

Милашиновићи су се у Дробњак доселили из Бањана у време насељавања Дробњака. Сматрају се једном од најстаријих дробњачких породица, јер су c Вуковићима (у Добра Села), Милутиновићима, Џукићима и Ракетићима дошли једну зиму раније од осталих дробњачких породица, досељених из Бањана у време насељавања Дробњака. Милашиновићи такође преслављају Ђурђевдан.

"Прича се, да им је кад су Дробњаци од Крича отели Језера и поделили их по селила, остала неподељена Пољана под Дурмитором. Одлуче, да припадне ономе селу, чији становник идуће јутро први на њој осване и наложи ватру. Тада један Милашиновић први осване и наложи ватру. Тако Пољана припадне селу Превишу." (Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини)


Ова два резултата објављујем заједно, пошто је реч о истом генетичком роду. Веома значајни резултати, с обзиром да смо добили нову хаплогрупу међу Дробњацима - J2a-Z6055>Y14439. Припадника овог кластера J2a има понајвише у Западној Србији, Херцеговини и Крајини. Интересантно да је присутан и на југоистоку Србије (Власотинце), али и у Македонији (YHRD). Углавном, правци ширења за динарске области свакако иду из Дробњака, Херцеговине и рашке области.

Како је хаплогрупа присутна и код две породице из Источне Херцеговине, чија је матица највероватније у околини Билеће, намеће се питање да ли су то исељеници из Дробњака, или можда тај неки огранак из Бањана, старије матице Лазаревића и Милашиновића (Новљана).

Иначе, неколико тестираних припадника ове хаплогрупе из Западне Србије негује предање о пореклу из Дробњака. Са дозом резерве смо прихватили ова предања, будући да ти тестирани славе углавном Јовањдан, а ова хаплогрупа се није појављивала међу тестираним Дробњацима. Управо је у овоме лепота генетичке генеалогије. Потврда предања припадника неког генетичког рода, иако није пуно ствари упућивало на ту везу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #356 послато: Мај 18, 2021, 10:24:50 пре подне »
Је ли Гангула од ових?

Изгледа да јесте. Шапић слави Св. Трифуна.

Александар Шапић из времена кад је био спортиста. :)


Иначе видим на 23andMe неке Шапиће са Баније, али су сакрили хаплогрупу. Ако је ипак једном открију, верујем да ћемо добити потврду овог резултата - E-V13.
« Последња измена: Мај 18, 2021, 10:42:29 пре подне Небојша »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #357 послато: Мај 18, 2021, 10:27:33 пре подне »
Је ли Гангула од ових?

Александар Шапић потиче из Блатуше или Маличке код Вргинмоста, а ти огранци Шапића такође прослављају Тривуњдан. Самим тим, требало би да је и он припадник рода Дрљача, тј. Ђурица.
« Последња измена: Мај 18, 2021, 10:29:06 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #358 послато: Мај 18, 2021, 10:55:54 пре подне »
Александар Шапић потиче из Блатуше или Маличке код Вргинмоста, а ти огранци Шапића такође прослављају Тривуњдан. Самим тим, требало би да је и он припадник рода Дрљача, тј. Ђурица.

Да, видио сам на интернету да Шапић заиста слави Тривуњдан.

Да ли су Дрљаче присутне на Банији и прије 1750. године? Имаш ли неких података о најранијем помену овог презимена на Банији, у смислу тачне године?

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #359 послато: Мај 18, 2021, 11:12:37 пре подне »
Да, видио сам на интернету да Шапић заиста слави Тривуњдан.

Да ли су Дрљаче присутне на Банији и прије 1750. године? Имаш ли неких података о најранијем помену овог презимена на Банији, у смислу тачне године?

По свему судећи, Дрљаче су на Банију прешле крајем XVII или почетком XVIII века. Ако узмемо за пример жировачке Дрљаче, 1772. године пописана су тројица - Тодор Дрљача, Никола Дрљача и Деспот Дрљача, а најстарији од њих рођен је око 1727. године у Жировцу (Тодор Дрљача). Већ у то време, Дрљаче су у Жировцу имале најмање две породичне задруге. Са друге стране, село Дрљаче код Петриње имало је 1768. године 32 породичне задруге.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #360 послато: Мај 18, 2021, 12:20:56 поподне »
130. Сировица, Јовањдан, Житнић, Дрниш

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Потпуно поклапање на 23 маркера има са двојицом тестираних из рода А4 који такође славе Јовањдан, Кашићем из Жабља у Бачкој (даљим пореклом такође из Житнића) и Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика. На 17 упоредивих маркера потпуно се поклапа са Кликовцем из Зете, као и са три нејавна резултата из Југоисточне Србије. Тестирањем је потврђено предање да Сировице потичу од Кашића:

Цитат
SIROVICA (40) – Sveti Jovan (prisutni u 18. vijeku). Ogranak Kašića.

KAŠIĆ (114) – Sveti Jovan (prisutni u 18. vijeku). Imali nadimak Adžić ili Agin i jedini od Kašića zadržali izvorno prezime.

https://www.poreklo.rs/2016/09/18/poreklo-prezimena-selo-zitnic-drnis/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #361 послато: Мај 18, 2021, 12:56:31 поподне »
135. Рудаковић, Св. Врачи, Сивчина, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А7, од већине припадника овог рода разликује се на само 1 или 2 маркера. Нажалост, од осморице припадника овог рода који је концентрисан претежно на подручју Старог Влаха, јаван је само резултат Јовановића из Кавадара код Рековца, и Рудаковић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера.

Цитат
Rudakovići, 6 K. (Vračevi), istog su roda sa Petrovićima (Bikama i Krejama) u Barama i Kuvekalovićima i Milinkovićima y Preseci, a imaju istu slavu i potiču od istog  pretka od Mirkovića u Preseci. Rudakovića danas ima u: Beogradu (4), koji su ranije odseljeni, Ivanjici (2), Viči (Dragačevu), Subotici (2) M Vršcu.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sivcina-ivanjica/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #362 послато: Мај 18, 2021, 01:49:06 поподне »
136. Бабић, Ђурђевдан, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Са тројицом тестираних из рода А2 има потпуна поклапања, са Средојевићем из Стубице код Лазаревца и једним нејавним резултатом из околине Сјенице на 23 маркера, а са Кувељићем из Милешеве код Пријепоља на 17 маркера. Сва тројица такође славе Ђурђевдан. Тестирани је у упитнику навео само да важе за староседелачки род у Сјеници, док у доступној литератури нисам успео пронаћи детаљније податке, па ако неко има више информација о овим Бабићима нека подели у коментару.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #363 послато: Мај 18, 2021, 01:54:02 поподне »
136. Бабић, Ђурђевдан, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Са тројицом тестираних из рода А2 има потпуна поклапања, са Средојевићем из Стубице код Лазаревца и једним нејавним резултатом из околине Сјенице на 23 маркера, а са Кувељићем из Милешеве код Пријепоља на 17 маркера. Сва тројица такође славе Ђурђевдан. Тестирани је у упитнику навео само да важе за староседелачки род у Сјеници, док у доступној литератури нисам успео пронаћи детаљније податке, па ако неко има више информација о овим Бабићима нека подели у коментару.

Од ових Бабића су они у Десимировцу код Крагујевца. Од неких од њих сам чуо да причају како су од шекуларских Бабића, па преко Пештери дошли у Шумадију. Исто презиме, иста слава. Наши у Шекулару никад нису чули за ову везу. И наше презиме је исувише млада да би имали тако бројне исељенике. Ево, генетика је потврдила да веза не постоји.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #364 послато: Мај 18, 2021, 02:17:21 поподне »
Од ових Бабића су они у Десимировцу код Крагујевца. Од неких од њих сам чуо да причају како су од шекуларских Бабића, па преко Пештери дошли у Шумадију. Исто презиме, иста слава. Наши у Шекулару никад нису чули за ову везу. И наше презиме је исувише млада да би имали тако бројне исељенике. Ево, генетика је потврдила да веза не постоји.

Упитно.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #365 послато: Мај 18, 2021, 02:18:46 поподне »
138. Петрушић, Ђурђевдан, Струг, Шавник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В, од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. У питању су двојица Смоловића из Прошћења и Добриловине код Мојковца, Шпањевић из Гојаковића код Мојковца и један нејавни резултат из околине Шавника. Сва четворица такође славе Ђурђевдан. Старије презиме Петрушића било је Ивановић, а тестирањем су потврђени наводи из литературе о сродству Петрушића и Смоловића.

Цитат
Петрушићи (9 кућа) у Стругу

Доселили су се у Дробњак 1789 год. и населили y засеоку Сеоцима, која су раније били купили од неког Турчина у заједници с Церовићима. До тада су становали у вароши Оногошту. Најстарије им је презиме Ивановићи. Садашње презиме су добили врло давно. Прича да их је било много кућа у почетку 18. века и да их се дванаест кућа преселило у Русију 1712; год. Увек су до разуре 1789 год. становали у близини тврђаве Оногошта, а од 1702 у новоподигнутој вароши Никшићу. Кад су се Пољани око Никшића побунили 1768. на позив Шћепана Малог, Петрушићи с Дурутовићима биле су једине српске породице у тим крајевима, које се нису буниле. Из вароши Никшића се разуре због убиства неког Туручина који им је опљачкао девојци капу поткићену плетама. Једна кућа оде у Риђане, а сви други дођу у Сеоца. Ту их изађе на седамнаест кућа. Један њихов убије неког Батизију због чега се више њих отсели у Гласинац и насели се у село Мркаље. Из разних узрока остане у Сеоцима од Петрушића само удова Кадуша са малим синовима Савићем и Драгом. И она је са њима морала бежати у Риђане и код тамошњих Петрушића становати дванаест година. По повратку отуда пређе y Струг. Савић је имао синове: Кића, Кара, Бела, Мушику и Радосава, а Драго само Станишу. Славе Ђурђевдан.

Цитат
Смоловићи (4 куће) у Јасиковцу

Доселили су се из вароши Никшића. Тамо су се презивали Ивановићима. Њихов су огранак Петрушићи у Дробњаку и у Никшићким Рудинама. Изгледа, да су у Никшићу били староседеоци, јер су становати у самом предграђу Оногошта- и 1711 г. били бројни. Из непознатог ми узрока браћа Иван и Арсеније Ивановићи иселе се из града Оногошта и населе у Тимар око 1760 г. Кокури (Поповићи) им продаду комад земље у Јасиковцу и ту се населе. Од Арсенија није остао нико, а Иван је имао сина Мата. Мато негде седе на гладу и кад устане био му пријенуо комад смоле за доламу, због тога му синове Пера и Ивана прозову Смоловићима. Има их исељених у Поља и Прошћење. Славе Ђурђевдан.

Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #366 послато: Мај 18, 2021, 02:37:42 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #367 послато: Мај 18, 2021, 03:51:20 поподне »
157. Матејић, Петковдан, Секурич, Рековац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са неколико родова из Босанске Крајине, од Гашића из Приједора (Никољдан) и Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Медића из Мартин Брода код Дрвара (Ђурђевдан) на 1 од 17. За један маркер више (2/23) разликује се од Новаковића из Крупе на Врбасу (Стевањдан), Бајовића из Безуја код Плужина (Никољдан), Биџића из Власотинца и Стаменковића из Тулова код Лесковца (обојица Алимпијевдан).

Тестирани је у упитнику навео да се његов прадеда Мијушко доселио у Секурич из оближњег Брајиновца, а да су се по породичном предању у Левач доселили још "за време Турака" са подручја Качаника.

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #368 послато: Мај 18, 2021, 04:28:43 поподне »
155. Илић, Петковдан, Кнежлаз, Кривошије, Котор

Припада хаплогрупи L1b-M349, најбројнијем роду А у табели пројекта. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из Кривошија код Котора, на 3 од 23 маркера разликује се од Шћепановића из Загарача код Даниловграда и Вујовића из Новог Села код Даниловграда (обојица такође славе Петковдан), на 3 од 17 од Зековића из Црнољева код Штимља на Косову (Ђурђевдан), а на 4 од 23 од Јанчића из Убала код Херцег Новог (Петковдан). Од још неколицине нејавних резултата из Херцеговине разликује се такође на 3-4 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Добре Горе у Цуцама, а пре тога из Загарача, што се поклапа са предањима осталих припадника овог рода.

Др. Јован Ердељановић, Стара Црна Гора

Занима ме је ли овај Зековић са Косова дуже присутан на Косову? Питам због предања Илића да су прије Бјелопавлића били на Косову, па ме занима има ли осноава за то предање.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #369 послато: Мај 18, 2021, 04:42:03 поподне »
Занима ме је ли овај Зековић са Косова дуже присутан на Косову? Питам због предања Илића да су прије Бјелопавлића били на Косову, па ме занима има ли осноава за то предање.

У питању је нека нејасна прича о пореклу из северне Албаније. У сваком случају, у Црнољеву су дошли негде током 18. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #370 послато: Мај 18, 2021, 04:50:40 поподне »
167. Жакула, Петровдан, Јасиковац, Кореница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. Од раније тестираног Жакуле из Врпила код Коренице разликује се на чак 5 од 23 упоредива маркера, што је последица чињенице да је хаплотип сада тестираног Жакуле нешто више измутирао у односу на хаплотипове осталих припадника ове гране. Међутим, оно што их дефинитивно повезује, и издваја од већине осталих припадника ове гране су врло високе вредности на маркеру DYS570, 21 код сада тестираног, и 22 код раније тестираног Жакуле. Овако високу вредност, уз блискост и на осталим маркерима, поседује још једино Тесла из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), па је извесно да су Жакуле и Тесле међусобно ближи једни другима у односу на остале припаднике ове гране са простора Лике и Босанске Крајине. Прецизнија процена временске удаљености до најскоријег заједничког претка двојице тестираних Жакула, као и Жакула и Тесле, могла би се установити тек додатним тестирањем. С обзиром да је Жакула из Врпила радио BigY тест, најједноставнији начин било би тестирање његових новела код Жакуле из Јасиковца и Тесле, док би најбоље решење свакако био BigY или WGS тест.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #371 послато: Мај 18, 2021, 05:12:04 поподне »
157. Матејић, Петковдан, Секурич, Рековац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са неколико родова из Босанске Крајине, од Гашића из Приједора (Никољдан) и Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Медића из Мартин Брода код Дрвара (Ђурђевдан) на 1 од 17. За један маркер више (2/23) разликује се од Новаковића из Крупе на Врбасу (Стевањдан), Бајовића из Безуја код Плужина (Никољдан), Биџића из Власотинца и Стаменковића из Тулова код Лесковца (обојица Алимпијевдан).

Тестирани је у упитнику навео да се његов прадеда Мијушко доселио у Секурич из оближњег Брајиновца, а да су се по породичном предању у Левач доселили још "за време Турака" са подручја Качаника.

Дакле може лако бити да ни R1a-YP951 није староседелачка на простору Крајине, већ да је неким путевима Господњим, дошла миграцијама са територије данашње Србије. :) Видим да се у Крајини издвајају, условно речено, два кластера ове подгране (разлике на DYS19, 389I и 570).

У једној групи су Грубори и Мудринићи, које Карановић сврстава  у староседеоце, а у другој Пилиповићи-Предојевићи, који се рачунају као досељеници с југоистока.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #372 послато: Мај 18, 2021, 05:32:00 поподне »
147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.
« Последња измена: Мај 18, 2021, 06:33:09 поподне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #373 послато: Мај 18, 2021, 05:38:11 поподне »
147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

Заборавио сам једну важну ствар. Сви Срби који припадају овом генетичком роду славе Ђурђевдан.
« Последња измена: Мај 18, 2021, 06:33:31 поподне НиколаВук »

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #374 послато: Мај 18, 2021, 08:32:41 поподне »
167. Жакула, Петровдан, Јасиковац, Кореница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. Од раније тестираног Жакуле из Врпила код Коренице разликује се на чак 5 од 23 упоредива маркера, што је последица чињенице да је хаплотип сада тестираног Жакуле нешто више измутирао у односу на хаплотипове осталих припадника ове гране. Међутим, оно што их дефинитивно повезује, и издваја од већине осталих припадника ове гране су врло високе вредности на маркеру DYS570, 21 код сада тестираног, и 22 код раније тестираног Жакуле. Овако високу вредност, уз блискост и на осталим маркерима, поседује још једино Тесла из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), па је извесно да су Жакуле и Тесле међусобно ближи једни другима у односу на остале припаднике ове гране са простора Лике и Босанске Крајине. Прецизнија процена временске удаљености до најскоријег заједничког претка двојице тестираних Жакула, као и Жакула и Тесле, могла би се установити тек додатним тестирањем. С обзиром да је Жакула из Врпила радио BigY тест, најједноставнији начин било би тестирање његових новела код Жакуле из Јасиковца и Тесле, док би најбоље решење свакако био BigY или WGS тест.


Јел од ових можда голман Срђан Жакула?

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #375 послато: Мај 18, 2021, 08:39:46 поподне »
Јел од ових можда голман Срђан Жакула?
Јесте.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #376 послато: Мај 18, 2021, 10:52:53 поподне »
130. Сировица, Јовањдан, Житнић, Дрниш

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Потпуно поклапање на 23 маркера има са двојицом тестираних из рода А4 који такође славе Јовањдан, Кашићем из Жабља у Бачкој (даљим пореклом такође из Житнића) и Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика. На 17 упоредивих маркера потпуно се поклапа са Кликовцем из Зете, као и са три нејавна резултата из Југоисточне Србије. Тестирањем је потврђено предање да Сировице потичу од Кашића:

https://www.poreklo.rs/2016/09/18/poreklo-prezimena-selo-zitnic-drnis/

Кашићи су дошли у Житнић 1690. из околине Гламоча и касније су настала друга презимена од њих, укључујући Сировице. Иначе они нису имали никакво предање о томе, него сам ја пронашао у црквеним књигама двојно презиме Кашић-Сировица, уз још 5-6 која су сад посебна презимена. На млетачким катастрима су постојали само Кашићи, и то много њих, што иде у прилог тези. На крају је и генетика све потврдила. Од Кашића из Житнића је била мајка покојне Милке Планинц, премијерке покојне Југославије (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%86)

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #377 послато: Мај 18, 2021, 10:56:21 поподне »
114. Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен, E-V13>Z5017

Постоји могућност да припада грани E-V13>Z5017>Z19851>Y172393 због вредности маркера DYS390=25, али хаплотип тестираног поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа те гране: DYS439=12, DYS576=18, DYS570=18, DYS643=13. На три маркера се разликује од хаплотипова Момчиловића из Дешилова код Мерошине и Укшановића из Бољевића код Бара, који припадају тој грани. На четири маркера се разликује од Станића из суседног Новог Сланкамена, а деле и вредност маркера DYS390=25. Станић слави Видовдан. Без дубљих тестова се не може рећи да ли је Радосављевић генетички сродан некоме од њих.

Тестирани је навео да су Радосављевићи староседеоци у Старом Сланкамену.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #378 послато: Мај 18, 2021, 11:58:04 поподне »
169. Живановић, Стевањдан, Црљенац, Мало Црниће

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген даје сличне проценте вероватноће за грану YP515, као и за паралелну и много раширенију грану L1029. Поседује неколико ређих вредности па нема претерано блиских поклапања (повишену DYS439=12, ниску DYS458=15 и врло високу DYS481=27. Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Обрадовић, а ни у литератури нисам пронашао више информација о овим Живановићима, тако да је сваки коментар добродошао.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #379 послато: Мај 18, 2021, 11:58:33 поподне »
118. Ђуровић, Петковдан, Сретња, Даниловград, E-V13>Z5017>Z16988>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип који је близак модаллном халотипу овог рода.

Ђуровићи су доста бројно братство из Сретње у Бјелопавлићима, где их је у време Шобајићевих истраживања била 31 кућа. Грана су Матијашевића, који потичу од Николе Митровог, унука Бијелог Павла. Према предању је Бијели Павле живео баш у Сретњи, тако да Ђуровићи живе у матичном селу овог рода.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #380 послато: Мај 19, 2021, 12:57:38 пре подне »
135. Рудаковић, Св. Врачи, Сивчина, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А7, од већине припадника овог рода разликује се на само 1 или 2 маркера. Нажалост, од осморице припадника овог рода који је концентрисан претежно на подручју Старог Влаха, јаван је само резултат Јовановића из Кавадара код Рековца, и Рудаковић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sivcina-ivanjica/

Ако тестирани Рудаковић прати форум, на теми о Шаренцима и хаплогрупи YP4278 сам додао још неке податке који могу бити интересантни уз овај резултат.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.msg158215#msg158215

Такође, радо бих помогао око даљег тестирања, ако је заинтересован за то.

Ван мреже Војиновић Марко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #381 послато: Мај 19, 2021, 01:01:18 пре подне »
112. Војиновић, Аранђеловдан, Преконога, Сврљиг, J2b-M241>PH1602

Родовски надимак ове породице гласио је Џебанци. Ово је још један J-PH1602 с југа Србије. Генетички најближе делује управо једна породица из околине Сврљига (необјављено истраживање). Због појединих мутација, Војиновићу изгледају блиско још неке породице из Брда и околине Херцег Новог (Ожеговићи). Иначе овакав, или јако сличан хаплотип (разлика на 481) поседују тестирани појединци J-PH1602 из Крајине (слава Лучиндан). На овај начин је, могуће, решено питање њиховог даљег порекла. Миграциони пут кроз историју могао би изгледати овако: Југоисток данашње Србије - Црна Гора - Крајина.

Може ли неко кратко (или дуже) објашњење о томе како је ова хаплогрупа дошла на Балкан, те са којим популацијама/племенима Балкана може да се повеже? И да ли постоји разлог зашто се у Албанији Ј хаплогрупа среће толико често, и да ли је могуће да је моја (или наша, српска, с обзиром да сам видео још пар људи са њом) J-PH1602 у сродству са њиховом? Није ми најјасније њихово постојање генерално, да будем искрен.

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #382 послато: Мај 19, 2021, 08:47:15 пре подне »
129. Кубичек, Буковно, Млада Болеслава, Чешка Република

Припада хаплгрупи R1b>L51, највероватније грани U152.

Међу словенским народима, Чеси имају највећи удео те хаплогрупе, пре свега због постојања значајних келтских насеобина током бронзаног доба на тлу Чешке од којих је морао остати неки генетски траг, али и због вековног додира са Германима који такође носе знатан удео те хаплогрупе.

Хаплотип Кубичека одликује се изузетно ниским вредностима 14 на 458 и 14 на 456, и повишеном 15 на 385б.

Буковно, које се налази близу индустријског града Млада Болеслава, није познато по неком историјском догађају, а на интернету нису доступне ни матичне књиге католичке цркве, тако да не можемо са сигурношћу говорити о вези Буковњанских Кубичека са осталим носиоцима тог веома честог чешког презимена.

Препоручујем да господин Кубичек, уколико жели да утврди којој грани припада, најпре потврди да ли заиста припада грани U152

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=4871

Уколико исход буде позитиван, најбоља опција је панел за U152

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=38288



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #383 послато: Мај 19, 2021, 09:53:54 пре подне »
Може ли неко кратко (или дуже) објашњење о томе како је ова хаплогрупа дошла на Балкан, те са којим популацијама/племенима Балкана може да се повеже?

Генерално се већина J подграна присутних код Срба може повезати са староседелачким становништвом Балкана (романизовани староседеоци). Мисли се се на становништво које је овде боравило још пре Словена, а долазило је у различитим периодима из различитих праваца. Почев од бронзаног доба до раног средњег века. Нека матица свих J2 јесте простор Источног Медитерана и Леванта. На питање која су то стара балканска племена могла међу собом имати ову хаплогрупу, најбољи одговор може дати археогенетика. Иако је мало таквих истраживања, на основу данашњег распореда хаплогрупа, али и неколико старих резултата, скоро са сигурношћу се може рећи да је била присутна код Грка, Илира, Трачана, итд.

Говоримо дакле о читавој J/J2, не о подграни PH1602, која вероватно дели сличну судбину. Ово не значи да део J2 коју данас срећемо код Срба није могла доћи неким другим правцима, са северозапада, североистока (Келти, Словени, итд.).

И да ли постоји разлог зашто се у Албанији Ј хаплогрупа среће толико често, и да ли је могуће да је моја (или наша, српска, с обзиром да сам видео још пар људи са њом) J-PH1602 у сродству са њиховом? Није ми најјасније њихово постојање генерално, да будем искрен.

Прво морамо нешто рашчистити. Није та J коју Албанци поседују у високом проценту иста са оном J коју срећемо код Срба. Срби нпр. поседују знатно већу разноврност J2 подграна (J2a посебно, али и J2b). Код Албанаца је заправо присутна доминантно само једна подграна J2, а то је J2b-M241, још прецизније J2b-M241>Z638. Разлог за овакву заступљеност (као уосталом E-V13 и R1b-Z2103), јесте свакако и демографски раст ове популације у последњих неколико стотина година, али то не умањује чињеницу да су ове хаплогрупе међу њима присутне дужи временски период.

Ваша J-PH1602 рекао бих нема везе са Албанцима, већ подсећа на неке друге подгране присутне код Срба. Раширена је на простору Источног Балкана и у динарским крајевима. Има је код Бугара, Срба и Хрвата у нешто већем проценту.

Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/J-PH1602/

Код нас су за сада присутне подгране J2b-M241>PH1602>Y40288 и J2b-M241>PH1602>Y86930*.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #384 послато: Мај 19, 2021, 10:25:31 пре подне »
151. Ћирић, Стевањдан, Горња Горевница, Чачак, J2b-M205>Y22059

Ћирић је навео да је најстарији познати предак, Ћиро Манојловић Морачанин, погинуо у бици на Љубићу. Овај надимак могуће открива и даље порекло породице. Генетички је Ћирићу најближа једна породица из околине Нове Вароши (слава такође Стевањдан), са којом има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 570=17 и 481=24. Оно што је за ову причу интересантно, генетички не стоје далеко ни две породице из околине Чачка, Бошковићи и Стевановићи, који такође славе Стевањдан и поседују исте вредности на 570 и 481. Проблем је што на основу оних "одређујућих" маркера, Ћирић упада у род А, док су Стевановић и Бошковић у роду Б (кричка подграна). Говорило смо већ о нестабилности појединих маркера код J-Y22059 (пре свега 385b и 458). С обзиром на досадашњу поделу, нека Ћирић остане у оквиру рода А, али су овакви резултати више него корисни за преиспитивање неких закључака на основу појединих маркера.

У Западној Србији и Шумадији, постоје одређена жаришта хаплогрупе J2b-Y22059. Ово је донекле и очекивано с обзиром на досељеничку струју из Старе Херцеговине. Углавном је реч о подграни из Затарја (J-Y155375), али је осетно заступљена и J-Y22063.

Конкретно из општине Чачак тестирано је 80 Срба од тога на хаплогрупу J2b-M205>Y22059 одлази чак 10%.
« Последња измена: Мај 19, 2021, 10:27:29 пре подне Небојша »

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #385 послато: Мај 19, 2021, 10:58:34 пре подне »
158. Еспи Алемањ, Аликанте, Шпанија

Припада хаплогрупи R1b>L51, највероватније грани U106.

Морам да нагласим да је, због малог броја маркера, ипак реч само о предвиђању, и да је потребно потврдити о којој се грани заиста ради. На Иберијском полуоству иначе преовлађује грана DF27.

Хаплотип Еспија одликује се вредношћу 20 на 448, 24 на 635, и нарочито високом вредношћу 26 на 390, уместо модалне вредности 24.

Препоручујем да се прво потврди да ли је реч о грани U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101

па да се затим уради панел за грану U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=18643

Ако тестирани не жели да погађа грану своје хаплогрупе на овај начин, најбоље је да сачека божићни или неки други попуст и уради неки од детаљнијих тестова који пружају и додатне медицинске податке (WGS Dante или big Y)

https://www.dantelabs.com/whole-genome-sequencing-a-useful-tool-for-patients/?variant=31588228759618

https://learn.familytreedna.com/y-dna-testing/big-y/big-y/

Када је реч о пореклу Еспија, недостају нам подаци о селу њиховог порекла, упркос томе што је реч о покрајини Валенсија у којој је католичка црква водила ажурне матичне књиге. Током тзв грађанског рата у Шпанији Аликанте је био последње упориште комуниста, и јако сепаратистичко жариште, што донекле објашњава слабију везаност Валенсијанаца (по свему сродних Каталонцима) за цркву.

Аликанте као лучко место бележи демографски бум, а цела покрајина Валенсија спада у оне срећне регионе Европе које су мимоишли светски ратови па су доживеле демографски процват (покрајина је почетком века имала 1,5 милиона, док данас има преко 5 милиона становника). По томе, као и по територији и броју становника, Валенсија је веома слична Албанији.


Ван мреже MiholjdanKG

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #386 послато: Мај 19, 2021, 11:31:06 пре подне »
158. Еспи Алемањ, Аликанте, Шпанија

Припада хаплогрупи R1b>L51, највероватније грани U106.

Морам да нагласим да је, због малог броја маркера, ипак реч само о предвиђању, и да је потребно потврдити о којој се грани заиста ради. На Иберијском полуоству иначе преовлађује грана DF27.

Хаплотип Еспија одликује се вредношћу 20 на 448, 24 на 635, и нарочито високом вредношћу 26 на 390, уместо модалне вредности 24.

Препоручујем да се прво потврди да ли је реч о грани U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101

па да се затим уради панел за грану U106

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=18643

Ако тестирани не жели да погађа грану своје хаплогрупе на овај начин, најбоље је да сачека божићни или неки други попуст и уради неки од детаљнијих тестова који пружају и додатне медицинске податке (WGS Dante или big Y)

https://www.dantelabs.com/whole-genome-sequencing-a-useful-tool-for-patients/?variant=31588228759618

https://learn.familytreedna.com/y-dna-testing/big-y/big-y/

Када је реч о пореклу Еспија, недостају нам подаци о селу њиховог порекла, упркос томе што је реч о покрајини Валенсија у којој је католичка црква водила ажурне матичне књиге. Током тзв грађанског рата у Шпанији Аликанте је био последње упориште комуниста, и јако сепаратистичко жариште, што донекле објашњава слабију везаност Валенсијанаца (по свему сродних Каталонцима) за цркву.

Аликанте као лучко место бележи демографски бум, а цела покрајина Валенсија спада у оне срећне регионе Европе које су мимоишли светски ратови па су доживеле демографски процват (покрајина је почетком века имала 1,5 милиона, док данас има преко 5 милиона становника). По томе, као и по територији и броју становника, Валенсија је веома слична Албанији.

Хвала пуно на овим информацијама и даљим корацима! На жалост не можемо наћи ни пуна презимена прабабе и прадеде па да потражимо у црквеним списима, мада они помињу да су пре пар генерација дошли из залеђа Аликантеа у град.

У сваком случају хвала пуно за све ове информације!

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #387 послато: Мај 19, 2021, 11:32:21 пре подне »
119. Бакић, Аранђеловдан, Љевоша, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду шекуларских Мезгаљана.

Од јавних резултата припадника овог рода, потпуно поклапање (17/17) има са Петровићем из Белог Поља код Пећи (Јовањдан), док се са Пејковићем из Петриље код Медвеђе разликује на 1 од 17 упоредивих маркера. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са тестираним из подухвата тестирања косметских родова из околине Гњилана. Овај тестирани такође слави Јовањдан и попут раније наведених потиче од досељеника из Шекулара. Бакић је једини припадник овог рода који слави Аранђеловдан.

Љевоша је село које се налази непосредно изнад манастира Пећка патријаршија. По предању које је навео тестирани, Бакићи су пореклом Васојевићи из Забрђа код Андријевице. Бакићи у Забрђу потичу од васојевских Мијомановића, стога извесно припадају хаплогрупи E-V13>Y126722. Другим речима, предање љевошких Бакића је по свему судећи нетачно, а пореклом заиста јесу недалеко одатле, али са друге стране Лима, из Мезгаља.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже AleksandarK

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #388 послато: Мај 19, 2021, 11:44:50 пре подне »
82. Костић, Јовањдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Костићи живе у махали Млаџинци. Зачетник фамилије Коста имао је и браћу Тодора и Николу и усвојеног брата Филипа - од њих су данашњи Костићи, Тодоровићи и Николићи. Отац им се вероватно звао Младен.

Карактеристичну комбинацију вредности DYS390 = 25 и DYS391 = 25 дели са једним тестираним из области суседне Заплању – Лужнице – са САНУ истраживања. Иако славе различите славе (тестирани из околине Бабушнице слави Аранђеловдан), мислим да нема сумње да су повезани и хаплотипови им се поклапају на свих 17 упоредивих маркера.


Поштовани,

Поздрав ја сам тестирани Костић и како сам нов у овоме имао бих пар питања. Ишчитавам форум већ неко време (али стварно је преобимно) зато бих вас замолио за помоћ и даље усмеравање. Немојте замерити ако су питања лаичка..

1. Шта могу да представљају крактеристичне вредности за DSY390, DSY391, да ли могу да указују на неку подграну? Предпостављам да је грешка у куцању за DSY391 = 25 јер ми је вредност 10.

2. Да ли и када можемо очекивати објављивање резултата САНУ истраживања?

3. Да ли можете дати неку процену (предпоставку) којој подграни припадам? Да ли ме то што имам вредност DYS448 = 20 дефинитивно искључује из подгране PH908?

4. Уколико не припрадам грани PH908, да ли је вероватније да припрадам грани Z17855 или подграни S17250>Y4882 (А1328, А811) или можда некој трећој - који маркери могу бити типични за ове подгране?

5. За подгране испод Z17855> (A1221>A19454),PH3414,A16413 немам поклапања типичних маркера, негде сам прочитао да је подграна BY116090 - понишавско-запљањска - да ли постоји вероватноћа да припадам њој (не знам који су типични маркери за њу)..

Унапред хвала...



На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #389 послато: Мај 19, 2021, 11:45:08 пре подне »
Oчекивани резултати за нашег Шпанца и Чеха. Германски и келтски упливи код та два народа су одавно познати.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #390 послато: Мај 19, 2021, 12:11:34 поподне »

Поштовани,

Поздрав ја сам тестирани Костић и како сам нов у овоме имао бих пар питања. Ишчитавам форум већ неко време (али стварно је преобимно) зато бих вас замолио за помоћ и даље усмеравање. Немојте замерити ако су питања лаичка..

1. Шта могу да представљају крактеристичне вредности за DSY390, DSY391, да ли могу да указују на неку подграну? Предпостављам да је грешка у куцању за DSY391 = 25 јер ми је вредност 10.

2. Да ли и када можемо очекивати објављивање резултата САНУ истраживања?

3. Да ли можете дати неку процену (предпоставку) којој подграни припадам? Да ли ме то што имам вредност DYS448 = 20 дефинитивно искључује из подгране PH908?

4. Уколико не припрадам грани PH908, да ли је вероватније да припрадам грани Z17855 или подграни S17250>Y4882 (А1328, А811) или можда некој трећој - који маркери могу бити типични за ове подгране?

5. За подгране испод Z17855> (A1221>A19454),PH3414,A16413 немам поклапања типичних маркера, негде сам прочитао да је подграна BY116090 - понишавско-запљањска - да ли постоји вероватноћа да припадам њој (не знам који су типични маркери за њу)..

Унапред хвала...
Mislim da već imaju Kostici Jovandan iz Pive A1328. PH908 niste sigurno. Ako želite provjeriti A1328 naručite na YSEQ 18 $.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247

Ван мреже Симеон Волос

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #391 послато: Мај 19, 2021, 12:12:43 поподне »
Да ли као у случају Сондермајера и за Кубичека и Алемања постоје поклапања у бази података неког од глобалног yDNK “сервиса”?

Ван мреже suponik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #392 послато: Мај 19, 2021, 12:28:36 поподне »
118. Ђуровић, Петковдан, Сретња, Даниловград, E-V13>Z5017>Z16988>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип који је близак модаллном халотипу овог рода.

Ђуровићи су доста бројно братство из Сретње у Бјелопавлићима, где их је у време Шобајићевих истраживања била 31 кућа. Грана су Матијашевића, који потичу од Николе Митровог, унука Бијелог Павла. Према предању је Бијели Павле живео баш у Сретњи, тако да Ђуровићи живе у матичном селу овог рода.

Ja sam ovaj Djurovic.
Moja porodica od 1894.god zivi u mjestu Begovine, Kosovi Lug, Danilovgrad. U Kosovom Lugu mojih rodjaka ima jos u mjestu Jastreb. U Sretnji je generalno danas veoma malo zivlja pa tako i Djurovica. Jos od davnih vremena Djurovici se sa Sretnje na teritoriji opstine Danilovgrad tj. Bjelopavlica preseljavaju u mjesta: Krivace, Poda, Vis, Grlic, Begovine i Jastreb.
U selu Vis ima i jedno bratstvo Vojvodica koji su mi rodjaci tj. "od istog smo".
U Bjelopavlicima ima jos nekolike porodice tj. bratstva Djurovica i Vojvodica ali mi nijesu rodjaci. Oni su u mjestima Veleta, Pozar, Slatina, Vis, Grlic, Curilac, Lazine, Tomasevici, Sladojevo Kopito, itd.
Da li u arhivama ima nekih poklapanja sa mojom genetikom, imam li kakvog rodjaka makar i najdaljeg ?


« Последња измена: Мај 19, 2021, 12:35:26 поподне suponik »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #393 послато: Мај 19, 2021, 12:33:52 поподне »

Поштовани,

Поздрав ја сам тестирани Костић и како сам нов у овоме имао бих пар питања. Ишчитавам форум већ неко време (али стварно је преобимно) зато бих вас замолио за помоћ и даље усмеравање. Немојте замерити ако су питања лаичка..

1. Шта могу да представљају крактеристичне вредности за DSY390, DSY391, да ли могу да указују на неку подграну? Предпостављам да је грешка у куцању за DSY391 = 25 јер ми је вредност 10.

2. Да ли и када можемо очекивати објављивање резултата САНУ истраживања?

3. Да ли можете дати неку процену (предпоставку) којој подграни припадам? Да ли ме то што имам вредност DYS448 = 20 дефинитивно искључује из подгране PH908?

4. Уколико не припрадам грани PH908, да ли је вероватније да припрадам грани Z17855 или подграни S17250>Y4882 (А1328, А811) или можда некој трећој - који маркери могу бити типични за ове подгране?

5. За подгране испод Z17855> (A1221>A19454),PH3414,A16413 немам поклапања типичних маркера, негде сам прочитао да је подграна BY116090 - понишавско-запљањска - да ли постоји вероватноћа да припадам њој (не знам који су типични маркери за њу)..

Унапред хвала...

Драги Александре,

1. Случајно је написано 25, треба 10, као што сте и рекли.

2. САНУ истраживање, како се тренутно чини, неће бити скоро објављено. Појединац с којим сте сродни, да прецизирам, је из села Стрелац код Бабушнице. Такође сам у једном старом упитнику у међувремену нашао напомене једног тестираног коме је ваш род ујчевина. По њему, Костин отац је дошао из Горњег Ораха власотиначког, тако да то додатно потцртава долазак са југа.

3. То што имате DYS448 = 20 не значи 100% да нисте PH908, али >99% нисте PH908.

4. и 5. Немате неких нарочито карактеристичних маркера да бих претпоставио која сте грана. Већина грана је у оптицају (нпр. врло врло вероватно нисте PH3414, али ништа се не може 100% одбацити). Само СНП-тестирањем бисте могли то разјаснити. Могли бисте да будете и BY116090, наравно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #394 послато: Мај 19, 2021, 12:58:53 поподне »
151. Ћирић, Стевањдан, Горња Горевница, Чачак, J2b-M205>Y22059

Ћирић је навео да је најстарији познати предак, Ћиро Манојловић Морачанин, погинуо у бици на Љубићу. Овај надимак могуће открива и даље порекло породице. Генетички је Ћирићу најближа једна породица из околине Нове Вароши (слава такође Стевањдан), са којом има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 570=17 и 481=24. Оно што је за ову причу интересантно, генетички не стоје далеко ни две породице из околине Чачка, Бошковићи и Стевановићи, који такође славе Стевањдан и поседују исте вредности на 570 и 481. Проблем је што на основу оних "одређујућих" маркера, Ћирић упада у род А, док су Стевановић и Бошковић у роду Б (кричка подграна). Говорило смо већ о нестабилности појединих маркера код J-Y22059 (пре свега 385b и 458). С обзиром на досадашњу поделу, нека Ћирић остане у оквиру рода А, али су овакви резултати више него корисни за преиспитивање неких закључака на основу појединих маркера.

У Западној Србији и Шумадији, постоје одређена жаришта хаплогрупе J2b-Y22059. Ово је донекле и очекивано с обзиром на досељеничку струју из Старе Херцеговине. Углавном је реч о подграни из Затарја (J-Y155375), али је осетно заступљена и J-Y22063.

Конкретно из општине Чачак тестирано је 80 Срба од тога на хаплогрупу J2b-M205>Y22059 одлази чак 10%.

Да нагласим да је овде могућа и обрнута ситуација, тј да су ови са славом Стевањдан позитивни на J-Y22063, пошто сличну комбинацију маркера поседују и Дедејићи (огранци), а они су потврђени као J-Y22063. Било би дакле драгоцено ако би неко из ове групе урадио тест на J-Y155375, или J-Y22063. То је уједно и неки савет за даље тестираном Ћирићу.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #395 послато: Мај 19, 2021, 01:23:15 поподне »
147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

Заборавио сам једну важну ствар. Сви Срби који припадају овом генетичком роду славе Ђурђевдан.

Проверио сам сад најближа поклапања овог рода у анонимним базама, на већем броју маркера и са 635=24. Двојица Хрвата из Западне и Централне Хрватске, један Србин и један Албанац из Македоније. Како је у Македонији, али и деловима Албаније, Грчке, велика разноврсност J-Z631, могуће да је читава ова група даљим пореклом из тих крајева. Треба нагласити да се код Бижића јавља и мутација 392=12, због чега нема потпуних поклапања ни у анонимним базама.
« Последња измена: Мај 19, 2021, 01:31:46 поподне Небојша »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #396 послато: Мај 19, 2021, 02:59:39 поподне »
120. Стаменковић, Аранђеловдан, Црнатово, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ карактеристичних вредности: 390=25, 19=15, 389=14/32, 456=16, 481=29. Поједине ове карактеристичне вредности дели са појединцима, од којих се могу издвојити појединци из косовског Поморавља и Врањске котлине, али је и сувише разлика на упоредивих 23 маркера са свима њима, да би за те везе рекао да су сигурне.

Стаменковић је навео да им је старије презиме било Костић, док у литератури се спомињу неколико пута Стаменковићи и Костићи, па не бих знао ком роду тачно припадају.

https://www.poreklo.rs/2012/12/09/poreklo-prezimena-selo-crnatovo-vlasotince/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #397 послато: Мај 19, 2021, 03:47:40 поподне »
166. Ћирић, Мратиндан, Влакча, Крагујевац, J2a-L24>L70

Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу "из Зете". У литератри се за Ћириће каже да су старином од Сјенице.

Ћирићи 2 к. Слава: св. Мрата. Пре Устанка досељени од Сјенице. Род са Матејићима у Јагњилу.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vlak%C4%8Da-stragari-kragujevac/

Матејићи (Матејићи 18, Радмиловићи 5, Лазићи 12). 35 к. Слава: св. Мрата. Пре Карађорђевог Устанка дошли Радмило и Лаза од Сјенице. У Влакчи су им род Ћирићи, који су тамо остали, а ови дошли овде.

Са Матејићима су род Кузмановићи 4 к, Дамњановићи 2 к., Петровићи 1 к. Александрићи (Мијаиловићи) 7 к. Слава: св. Стеван. Не знају одакле су се и када њихови стари населили. За време збега три брата оду у Рабровац где су им биле колибе и ту остану (Миловановићи, Пантићи).
https://www.poreklo.rs/2013/08/12/poreklo-prezimena-selo-jagnjilo-mladenovac/

Припадника ове подгране J2a код нас има највише на југу Србије (Понишавље, Косово, Македонија) и у Шумадији. С обзиром на овај резултат и сродне породице према литератури, изгледа да ће бити прилично раширена у неким деловима Шумадије. Иначе су Ћирићи сврстани у посебан род (род А) са Симовићима (слава Мратиндан), који су такође из околине Крагујевца (Трешњевак). Имају свега једну разлику на 23 маркера и славе исту славу.

За Симовиће се каже следеће:

Досељени у периоду од 1843. до 1903. године:
Симовићи (Симовићи, Теофиловићи и Милосављевићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-selo-tresnjevak-stanovo-kragujevac/



 
« Последња измена: Мај 19, 2021, 06:36:10 поподне Небојша »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #398 послато: Мај 19, 2021, 03:48:54 поподне »
125. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике чине 385=13-15 и ретка слава Томиндан. Очигледно да припада роду где су и појединци из Колубаре и Шумадије, као и из доњег Полимља, са којима дели ове главне две карактеристике. И једни и други имају предање о даљем пореклу из Дробњака или Херцеговине, а један чак носи и презиме Дробњак.

Како је овом роду близак род са славом Јовањдан који припадају грани FT25902 и имају предање о Дробњаку, где такође наилазимо на презиме Дробњак, могуће да и слављеници Томиндана, укључујући и Крнетића, такође припадају тој грани и да им је матица негде у Дробњаку, односно да потичу можда баш од Каљевића из Тепаца.

Тестирани је навео да су пореклом из Лике. И у литератури пише да су из Дубовика, а даљом старином из Лике

https://www.poreklo.rs/2013/03/01/poreklo-prezimena-selo-banjani-bosanska-krupa/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #399 послато: Мај 19, 2021, 03:58:43 поподне »
125. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике чине 385=13-15 и ретка слава Томиндан. Очигледно да припада роду где су и појединци из Колубаре и Шумадије, као и из доњег Полимља, са којима дели ове главне две карактеристике. И једни и други имају предање о даљем пореклу из Дробњака или Херцеговине, а један чак носи и презиме Дробњак.

Како је овом роду близак род са славом Јовањдан који припадају грани FT25902 и имају предање о Дробњаку, где такође наилазимо на презиме Дробњак, могуће да и слављеници Томиндана, укључујући и Крнетића, такође припадају тој грани и да им је матица негде у Дробњаку, односно да потичу можда баш од Каљевића из Тепаца.

Тестирани је навео да су пореклом из Лике. И у литератури пише да су из Дубовика, а даљом старином из Лике

https://www.poreklo.rs/2013/03/01/poreklo-prezimena-selo-banjani-bosanska-krupa/

Коначно се тестирано неко од рода крајишких Томинштака. Крнетићи у Поуње, према М. Карановићу, долазе доста рано, углавном из Далмације и Лике. Постоји нека прича да су се раније свали Гаћеше, или Цвјетковићи. У Лици је било Цвјетковића са овом славом.

О овој групи родова (Томиндан), Карановић каже следеће:

"Из северне Далмације и Лике су групе родова са врло ретком славом Св. Тома: Крнете 46 кућа у 11 насеља и од њих Милешевићи 12 к. у 2 н.; Љепоје 11 к. у З.; Шекеровићи 4 к,
у 2 и.; Вујасини 5 к. и Милинковићи 7 к. у 4 н. Из овог је рода протосинђел Тома Крнета (веле за њега да је био „пола владике“) који је био човек Књаза Михаила и зато су га Турци сургунисали у Малу Азију, где је и умро."

Просто је невероватно колико је у Крајини присутна та исељеничка струја из околине Дурмитора. Поред I1-P109, J2b-M205 и N2-P189.2 (Пива и Бањани су близу), присутна је и ова подграна Томинштака I2-FT25902, затим и J2a-Y14439, а вероватно и још неке подгране I2-Y3120, које је тешко без SNP-а одредити.

« Последња измена: Мај 19, 2021, 06:36:59 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #400 послато: Мај 19, 2021, 04:15:53 поподне »
Биће вероватно да ни сви слављеници Томиндана са овог списка нису повезани. Посебно Љепоје и они који имају неку везу са Змијањем. Постоји једно предање које је забалежио Карановић, а према коме би Љепоје и Лакићи требали бити исти род. Лакићи (Томиндан) припадају J2b-Y22059.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #401 послато: Мај 19, 2021, 04:20:15 поподне »
126. Тодоровић, Мратиндан, Велики Шиљеговац, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Две главне карактеристике су 390=25 и ређа слава Мратиндан. Ове карактеристике дели са Јовановићем из Александровачке Жупе и Гочманцем из Блаца.

Матица сва три рода је очито на Копаонику, где за Јовановиће важи да су Кулизе, док су Гочманци по предању из Херцегивине. И тестирани Тодоровић наводи даље порекло из Херцеговине, као и старије презиме Илић.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #402 послато: Мај 19, 2021, 05:12:52 поподне »
177. Ристић, Аранђеловдан, Гревци, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, а Невген највећу вероватноћу даје за припадност грани YP237>YP582. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Z280 E, од којих је већина такође пореклом из јужне Србије. Од Пешића из Јовца код Владичиног Хана (Аранђеловдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Гавриловића из Новака код Александровца (Јовањдан) на 1 од 17. На 2 од 23 маркера разликује се од Вучковића из Вртишта код Ниша (Аранђеловдан) и Лазовића из Корита код Бијелог Поља (Јовањдан). У литератури нисам пронашао ништа о становништву Греваца, а тестирани је у упитнику навео да су по предању у Гревце досељени са Косова у 19. веку.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #403 послато: Мај 19, 2021, 05:16:51 поподне »
127. Трифуновић, Јовањдан, Беоци, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити једино 385=14-14, као и нешто нижа вредност 576=17. Ове редности, као и славу, дели са Јелићем из Ерчега код Ивањице. Имају три разлике на упоредива 23 маркера. И једни и други имају предање да су из Лопата.

За Трифуновиће у Беоцима се каже да су из Рикова код Врачева на Рогозни, где су се презивали Радосављевићи.

https://www.poreklo.rs/2015/07/12/poreklo-prezimena-selo-beoci-raska/
« Последња измена: Мај 19, 2021, 05:23:12 поподне Милош »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #404 послато: Мај 19, 2021, 05:35:11 поподне »
105. Тошић, Никољдан, Бела Паланка

Припада хаплогупи I1-Z63, вероватно њеној подграни FGC9550. Најближе поклање има са Радосављевићем из Вршца (разликују се на два од 23 упоредива маркера) и са двојицом тестираним из Шетоња (Богосављевићем и Ненадовићем), од којих се разликује на по једном од 18 упоредивих маркера.

Тестирани је у упитнику навео да је могућа породична веза са Новом Вароши. Нисам сигуран колико поменута поклапања иду у прилог овој тези. Уколико неко зна нешто више о пореклу Тошића - нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #405 послато: Мај 19, 2021, 05:45:18 поподне »
145. Ђокић, Ђурђевдан, Врањани, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 439=11, 481=29, 549=12, 635=22. Све ове карактеристике, као и славу дели са појединцима чија је матица у Тепци на Дурмитору. Са двојицом тестираних има потпуно поклапање.

https://www.poreklo.rs/2013/05/13/poreklo-prezimena-trep%C4%8Dani-tepcani/

За Ђокиће из Врањана се у литератури каже:

"Грујица Ђокић је из Чајетине, дошао је као хајдук, населио се усред села и заузео најлепше делове имања. Зову се Ђокићи од којих су и други Ђокићи у Глумчу (Пожега); има их 7 кућа, славе св. Ђурђа".

https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-vranjani-po%C5%BEega/?script=cir

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #406 послато: Мај 19, 2021, 06:14:10 поподне »
146. Гајдашевић, Никољдан, Тења, Осијек

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике су вредности: 390=23 и 385=15-15. Ове две карактеристичне вредности, као и исту славу, дели са Лепиром из Лишња код Прњавора. Имају само једну разлику на упоредива 23 маркера. Мислим да нема сумње да су генетички блиски.

"У попису из 1736. налазимо презимена која и до данас постоје међу Тењцима: Анчић, Бјелобрковић, Бошњак, Брњеварац, Видаков(-ић), Гавриловић, Гајдашевић, Докић, Илибашић, Клипановић, Мијатовић, Радонић, Станимировић, Тубић, итд".

https://www.poreklo.rs/2015/06/07/tenja-selo-u-slavoniji/

Може се претпоставити да је миграција ишла или из Босанске Крајине или из Посавине.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #407 послато: Мај 19, 2021, 06:35:40 поподне »
152.  Калајџић, Ђурђевдан, Ивица, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику коју има је врло ретка вредност YGATAH4=9. Свакако му је најближи Вртикапа из истог места и са истом славом. Деле споменуту карактеристичну вредност. Имају три разлике на упоредива 23 маркера.

За Вртикапе, Калајџиће и Ђулабије из Ивица се сматра да су од средњовекивних Ненковића. Њихов центар је био у Ивици. Они су се у једном моменту издвојили из влаха Бурмаза. У изворима је познат њихов родоначелник Ненко Крајсалић.

Иначе ову карактеристичну вредност деле и са Авдаловићима, који припадају подграни BY173308 (BY173300), па је могуће и да Калајџићи и Вртикапе  припадају тој подграни.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #408 послато: Мај 19, 2021, 06:56:24 поподне »
154. Аврамовић, Никољдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности: 19=17, 456=16. Најближи на пројекту му је Брујић из околине Вргинмоста. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности горе наведене. Славе различите славе.

Тестирани је навео да су Аврамовићи пореклом са Дурмитора, одакле су у Челебиће дошли средином 18. века.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #409 послато: Мај 19, 2021, 07:12:47 поподне »
125. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике чине 385=13-15 и ретка слава Томиндан. Очигледно да припада роду где су и појединци из Колубаре и Шумадије, као и из доњег Полимља, са којима дели ове главне две карактеристике. И једни и други имају предање о даљем пореклу из Дробњака или Херцеговине, а један чак носи и презиме Дробњак.

Како је овом роду близак род са славом Јовањдан који припадају грани FT25902 и имају предање о Дробњаку, где такође наилазимо на презиме Дробњак, могуће да и слављеници Томиндана, укључујући и Крнетића, такође припадају тој грани и да им је матица негде у Дробњаку, односно да потичу можда баш од Каљевића из Тепаца.

Тестирани је навео да су пореклом из Лике. И у литератури пише да су из Дубовика, а даљом старином из Лике

https://www.poreklo.rs/2013/03/01/poreklo-prezimena-selo-banjani-bosanska-krupa/

Дробњак (Томиндан) из Пријепоља је негативан на FT25902.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #410 послато: Мај 19, 2021, 07:14:42 поподне »
166. Ћирић, Мратиндан, Влакча, Крагујевац, J2a-L24>L70

Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу "из Зете". У литератри се за Ћириће каже да су старином од Сјенице.

Ћирићи 2 к. Слава: св. Мрата. Пре Устанка досељени од Сјенице. Род са Матејићима у Јагњилу.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vlak%C4%8Da-stragari-kragujevac/

Матејићи (Матејићи 18, Радмиловићи 5, Лазићи 12). 35 к. Слава: св. Мрата. Пре Карађорђевог Устанка дошли Радмило и Лаза од Сјенице. У Влакчи су им род Ћирићи, који су тамо остали, а ови дошли овде.

Са Матејићима су род Кузмановићи 4 к, Дамњановићи 2 к., Петровићи 1 к. Александрићи (Мијаиловићи) 7 к. Слава: св. Стеван. Не знају одакле су се и када њихови стари населили. За време збега три брата оду у Рабровац где су им биле колибе и ту остану (Миловановићи, Пантићи).
https://www.poreklo.rs/2013/08/12/poreklo-prezimena-selo-jagnjilo-mladenovac/

Припадника ове подгране J2a код нас има највише на југу Србије (Понишавље, Косово, Македонија) и у Шумадији. С обзиром на овај резултат и сродне породице према литератури, изгледа да ће бити прилично раширена у неким деловима Шумадије. Иначе су Ћирићи сврстани у посебан род (род А) са Симовићима (слава Мратиндан), који су такође из околине Крагујевца (Трешњевак). Имају свега једну разлику на 23 маркера и славе исту славу.

За Симовиће се каже следеће:

Досељени у периоду од 1843. до 1903. године:
Симовићи (Симовићи, Теофиловићи и Милосављевићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-selo-tresnjevak-stanovo-kragujevac/

За ову групу родова може бити следећи резултат занимљив:

Јањушевић, Мратиндан, Матаруге, Пљевља, J2a-L26>L70

Јањушевиће са овом славом нисам пронашао у околини Пљеваља. У Затарју и Полимљу славе искључиво Ђурђевдан. Према једном предању, пореклом су из Озринића. Милета Војиновић (Пљеваски крај) о пореклу ових Јањушевића каже следеће:

"Према предању, Јањушевићи потичу од породице Обилића. По доласку Турака у Србију, једна фамилија Обилића, бежећи пред Турцима, прешла је у Ровца, а затим у Озриниће код Никшића. Из Озринића су три брата побегла због крвне освете око 1720. године. На путу за Србију заноћили су једну ноћ на Вуковом Брду у Матаругама. Ту су им се деца почела играти, па решише да ту и остану. Један брат оде у Ужице, други у Бабине, а трећи Милован остаде на Вуковом Брду."
[/quote

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #411 послато: Мај 19, 2021, 07:17:35 поподне »
За ову групу родова може бити следећи резултат занимљив:

Јањушевић, Мратиндан, Матаруге, Пљевља, J2a-L26>L70

Јањушевиће са овом славом нисам пронашао у околини Пљеваља. У Затарју и Полимљу славе искључиво Ђурђевдан. Према једном предању, пореклом су из Озринића. Милета Војиновић (Пљеваски крај) о пореклу ових Јањушевића каже следеће:

"Према предању, Јањушевићи потичу од породице Обилића. По доласку Турака у Србију, једна фамилија Обилића, бежећи пред Турцима, прешла је у Ровца, а затим у Озриниће код Никшића. Из Озринића су три брата побегла због крвне освете око 1720. године. На путу за Србију заноћили су једну ноћ на Вуковом Брду у Матаругама. Ту су им се деца почела играти, па решише да ту и остану. Један брат оде у Ужице, други у Бабине, а трећи Милован остаде на Вуковом Брду."

Готово сигурно, с обзиром да су ови Шумадинци J2a-L70 (Митровдан) динарска струја, тј. досељеници "од Сјенице".
« Последња измена: Мај 19, 2021, 07:27:32 поподне Небојша »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #412 послато: Мај 19, 2021, 07:25:40 поподне »
Дробњак (Томиндан) из Пријепоља је негативан на FT25902.

Претпоставио сам, али нисам испратио. Вероватно је Бојан то објавио. У сваком случају матица им је негде у Дробњаку или етапна станица.

Ово говори да карактеристичне вредности појединаца из исте географске области могу да одведу на погрешан пут. Само је СНП меродавно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #413 послато: Мај 19, 2021, 07:26:30 поподне »
179. Павић, Јовањдан, Рогача, Сопот, J2a-Z6055>Y14439

Тестирани је у упитнику поменуо предање о пореклу из Старе Херцеговине (околина Никшића). Према подацима Ристе Т. Николића (Околина Београда), Павићи се сматрају староседеоцима у овом крају.
https://www.poreklo.rs/2013/12/09/poreklo-prezimena-selo-rogaca-sopot-beograd/

Павићи припадају све бројнијем и сада већ добро профилисаном роду Дробњака J2a-Y14439. Као што је случај и са осталим породицама у оквиру овог генетичког рода и Павић поседује практично модални хаплотип. Јако су му блиски готово сви тестирани J-Y14439.

Једна занимљивост када је ова подграна у питању, чак 47.4% тестираних слави Јовањдан, или Усековање главе Св. Јована.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #414 послато: Мај 19, 2021, 07:31:01 поподне »
162. Ерић, Лучиндан, Лисовић, Барајево

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y52621>Y189944, роду Никшића. Има скоро па модални хаплотип. Потпуно поклапање има са Булатовићем из Требаљева, као и једним исељеником ка ибарској долини из овог места, па би Еровић могао бити управо од Булатовића, иако је то за Никшиће незахвално прогнозирати.

У литератури се не наводе Ерићи у Лисовићу. Тестирани је као старије презиме навео Михаиловић, а још старије Јовановић.


На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #415 послато: Мај 19, 2021, 07:55:40 поподне »
164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.

На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #416 послато: Мај 19, 2021, 08:24:14 поподне »
164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.

Дебељачки су поријеклом са Косова, дошли са Чарнојевићем, могуће испрва у Вршац (?) из којега прелазе у Надаљ. Колико видјех са Косова најближи су му Кузмановићи из Лепосавића са којима дјели 643=9 али је разлика такође на 4 маркера.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #417 послато: Мај 19, 2021, 08:24:48 поподне »
164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.
Лазар Ракић у својој монографији Надаља међу досељеним српским породицама које су у тадашњој пустари на северу Шајкашког батаљона почетком 19. века подигли ново насеље не наводи Дебељачке. Међу пописаних 98 старешина са својим породицама које су били оснивачи села, највећи део досељен је из Чеба (Челарева), док је остатак дошао углавном из околних такође провинцијалских (не-граничарских) села.

Исти аутор помиње Дебељачке у групи породица које су се населиле у Надаљ у периоду 1850-1918, не наводећи одакле су тачно досељени. Међутим, како су у Надаљ  приликом постанка насеља и касније долазиле породице из оближњег Србобрана где има доста Дебељачких (презиме се тамо помиње још 1720. у списку војне посаде), не бих искључио могућност да су пореклом одатле. Старијим пореклом су можда из Дебељка, данас пустаре између Бача, Бођана, Вајске и Плавне.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #418 послато: Мај 19, 2021, 08:36:11 поподне »
165. Карић, Никољдан, Рвати, Обреновац

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани BY97555, роду Предојевића. Има класичан "предојевићки" хаплотип, са карактеристичним вредностима: 393=14, 391=12, 576=19, 635=22. Карић има још једну карактеристичну вредност у оквиру овог рода 549=12. Ову вредност дели са Кљајићем из Братача код Невесиња, даљом старином из Залома. Са њим има 4 разлике на упоредива 23 маркера. Такође Карић дели са већиниом и "предојевићку" славу Никољдан.

Карићи у Рватима се спомињу у литератири:

"Карићи, после 1827. године, Трстеница у околини, Никољдан".

У Трстеници важе за старинички род.

https://www.poreklo.rs/2013/03/19/poreklo-prezimena-selo-rvati-obrenovac/

https://www.poreklo.rs/2013/03/18/poreklo-prezimena-selo-trstenica-obrenovac/

Тестирани је као старије презиме навео: Росић.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #419 послато: Мај 19, 2021, 08:53:02 поподне »
162. Ерић, Лучиндан, Лисовић, Барајево

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y52621>Y189944, роду Никшића. Има скоро па модални хаплотип. Потпуно поклапање има са Булатовићем из Требаљева, као и једним исељеником ка ибарској долини из овог места, па би Еровић могао бити управо од Булатовића, иако је то за Никшиће незахвално прогнозирати.

У литератури се не наводе Ерићи у Лисовићу. Тестирани је као старије презиме навео Михаиловић, а још старије Јовановић.

Помињу се Мијаиловићи:

За остале породице зна се одакле су досељене:

Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез

https://www.poreklo.rs/2013/11/27/poreklo-prezimena-selo-lisovic-barajevo-beograd/

Презиме Ерић би ишло у прилог пореклу из Шарана. Самим тим би могли бити огранак неког од већих родова који славе Лучиндан из околине, Вукомановића из Срезојеваца, Милићевића из Луњевице, Вулиновића из Љутовнице итд. Вукомановићи и јесу потврђени као припадници рода Никшића.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #420 послато: Мај 19, 2021, 08:55:08 поподне »
172. Дабић, Јовањдан, Тројеглава, Дежановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 549=12, 635=24. Нема ближих поклапања на пројекту. Делимично сличан хаплотип, уз 4 разлике на упоредива 23 маркера, има са Шукалом из околине Градишке. Деле и исту славу. Међутим ова веза на овом нивоу је упитна.

Тестирани је навео да презиме Дабић датира још од средине 18. века и да је најстарији познати предак са овим презименом Вук Дабић.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #421 послато: Мај 19, 2021, 08:57:56 поподне »
164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.
А разлика у односу на Иванчевића који слави Михољдан?

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #422 послато: Мај 19, 2021, 09:01:45 поподне »
А разлика у односу на Иванчевића који слави Михољдан?

7 на упоредива 23, неке разлике вишеструке...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #423 послато: Мај 19, 2021, 09:39:42 поподне »
110. Брчић, католик, Мали Иж, Задар

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>S2361. Невген даје прилично висок проценат вероватноће од 93% да Брчић припада подграни S2361, која се налази испод CTS6433. Најближа поклапања има са другим припадницима CTS6433 подгране на пројекту - Павловићем из Врања (Никољдан), Закићем из Призрена (Никољдан) и једним тестираним из необјављеног истраживања родова из Македоније који је пореклом из кривопаланачког краја (Илиндан). Од њих се издваја сниженим вредностима 13-31 на DYS389I-II, такође ниском вредношћу 9 на YGATAH4 (тренутно једини I2-M223 на пројекту са овом вредношћу), као и сниженим вредностима 14 на DYS456 и 26 на DYS481 и повишеном 22 на DYS635. Брчић је за сад први предвиђени припадник S2361 гране у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је прилично распрострањена у западној и централној Европи, највећим делом међу германским народима, као уосталом и њене предачке гране CTS6433 и L801.

https://yfull.com/tree/I-S2361/

Тестирани у упитнику није оставио податке о даљем пореклу. Острво Иж се налази у близини Задра, између Дугог Отока и Угљана, два главна насеља су Вели Иж и Мали Иж. О пореклу становника острва Иж нисам успео да пронађем ништа у доступној литератури, па ако неко зна о томе нешто више, нека слободно допише.
« Последња измена: Мај 19, 2021, 09:42:06 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #424 послато: Мај 19, 2021, 10:25:17 поподне »
Помињу се Мијаиловићи:

За остале породице зна се одакле су досељене:

Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез

https://www.poreklo.rs/2013/11/27/poreklo-prezimena-selo-lisovic-barajevo-beograd/

Презиме Ерић би ишло у прилог пореклу из Шарана. Самим тим би могли бити огранак неког од већих родова који славе Лучиндан из околине, Вукомановића из Срезојеваца, Милићевића из Луњевице, Вулиновића из Љутовнице итд. Вукомановићи и јесу потврђени као припадници рода Никшића.
У овом селу Лисовић код Барајева уписани су били и:

–Бојанићи су из Брезове, Моравски срез***.

Очигледно се овде ради о Бојановићима, пошто Бојанића нема у Брезови. Лука, водим те на пиће уколико се ради о некој исељеничкој линији Бојановића које тражим. ;)

Иначе, Вукомановић из Срезојеваца ће поручити WGS (Dante) у идућој новембарској акцији, хтео је да поручи ове актуелне СНП-ове на који су позитивни Шћепановићи и Булатовић али сам га одговорио од тога (верујем да је позитиван на њих). Евентуална веза Ерића са Вукомановићима, за које сматрам да су из рода Ровчана-Срезојевића, би могла касније да се потврди преко СНП тестирања.
« Последња измена: Мај 19, 2021, 10:33:54 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #425 послато: Мај 19, 2021, 10:31:43 поподне »
128. Лазаревић, Врачевдан, Мириловац, Параћин

Припада хаплогрупи I2-M223>A427>Y4884, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Због славе Врачевдана дефинитивно упада у род Ковачана, пореклом из села Ковачице на Копаонику са старијом матицом у вучитрнском крају. Има потпуно модални хаплотип за ову подграну, па самим тим има и већи број потпуних или врло блиских поклапања. Нпр. има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера са Алексићем из Борчана код Лепосавића и неколико њих са једним маркером разлике (Ђорђевић из Јариња код Лепосавића, Мишковић из Граничана код Лепосавића и Гвозденовић из Копорића код Лепосавића). Сви поменути такође славе Врачевдан и део су рода Ковачана.

Тестирани је у упитнику навео да је даље порекло Лазаревића са Косова, а да су се у Мириловац доселили око 1800. године. Може се рећи да је генетика потврдила ово предање. Више о Ковачанима је писано на посебној теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1870.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ericmilos

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #426 послато: Мај 19, 2021, 10:32:39 поподне »
Помињу се Мијаиловићи:

За остале породице зна се одакле су досељене:

Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез

https://www.poreklo.rs/2013/11/27/poreklo-prezimena-selo-lisovic-barajevo-beograd/

Презиме Ерић би ишло у прилог пореклу из Шарана. Самим тим би могли бити огранак неког од већих родова који славе Лучиндан из околине, Вукомановића из Срезојеваца, Милићевића из Луњевице, Вулиновића из Љутовнице итд. Вукомановићи и јесу потврђени као припадници рода Никшића.

Оно што сам ја открио из црквених књига је до 1838. и у почетку се појављју као Михаиловићи (у селу има и Мијаиловића то је друга породица). Прво рођено дете уписано у књигу рођених под Ерић је 1857. и тада крећу да се појављује и презиме Ерић али уз Михаиловић и то траје све до почекта 20. века.
У књизи "Насеља и порекло становништва" Ј. Цвијић, штампаној 1930. спомињу се Ерићи који славе св. Луку али нема података одакле су, а у истом атласу сам нашао детаљан катастарски план дела села Лисовић где је и име мог претка и његово имање али и презиме Јерић.
У попису из 1864. породица је уписана као Јовановић.



На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #427 послато: Мај 19, 2021, 10:38:50 поподне »
121. Рујевић, нема славу, Дубница, Сјеница, E-V13>Z5017>Z16988>BY105970

Припада роду Климената и има модални хаплотип за овај род.

Тестирани је навео да Рујевићи према предању потичу из Колашина. Иако овај резултат јасно указује да је им је матица у Климентима у Малесији, није искључено да су неко време боравили у Колашину, свакако пре ослобођења овог града 1878. године.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #428 послато: Мај 19, 2021, 10:46:25 поподне »
133. Поповић, Никољдан, Дољани, Подгорица, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип за овај род.

Ово је други тестирани припадник овог братства. Резултат Поповића из Медуна, који такође припада роду Куча, објављен је у књизи Небојше Драшковића.

Поповићи су грана Дрекаловића - Иликовића и једно су од најугледнијих братстава из Куча. Од њих је чувени војвода Марко Миљанов Поповић.


Ван мреже inwires

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #429 послато: Мај 19, 2021, 10:48:54 поподне »
145. Ђокић, Ђурђевдан, Врањани, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 439=11, 481=29, 549=12, 635=22. Све ове карактеристике, као и славу дели са појединцима чија је матица у Тепци на Дурмитору. Са двојицом тестираних има потпуно поклапање.

https://www.poreklo.rs/2013/05/13/poreklo-prezimena-trep%C4%8Dani-tepcani/

За Ђокиће из Врањана се у литератури каже:

"Грујица Ђокић је из Чајетине, дошао је као хајдук, населио се усред села и заузео најлепше делове имања. Зову се Ђокићи од којих су и други Ђокићи у Глумчу (Пожега); има их 7 кућа, славе св. Ђурђа".

https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-vranjani-po%C5%BEega/?script=cir

Поздрав, ја сам тај Ђокић. Молим вас да ми разјасните следеће ствари ако сте у могућности:

1) Ком племену припадају тепчани? Да ли су дробњаци и када су се доселили у Мокро?
2) По предању које сам чуо од деде, у Врањане су дошли браћа Ђоко, Рађен и Грујица, који су основали своје фамилије и сви су међусобно род. До тада су се по предању презивали Никић. Ми носимо презиме по Ђоку, који је живео од 1765-1824 и не зна се тачно када је дошао. Да ли можете нешто више да ми кажете о самом доласку мојих предака на ове просторе, времену и локацији са које су долазили? Да ли вам нешто значи то што се зна да су се раније презивали Никић (вероватно по Никити, јер је и Ђоков син, кога је добио са 22 године, исто Никита).
3) Можете ли ми дати неке смернице у вези сазнања одакле су пореклом моји преци, тј из ког дела света су населили ово подручје, и да ме спојите са људима са којима ми се ДНК поклапа како бих са њима поразговарао јер смо вероватно далеки род ако се већ поклапамо :)

Хвала унапред, и хвала на свему што сте до сада урадили.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #430 послато: Мај 19, 2021, 10:54:46 поподне »
110. Брчић, католик, Мали Иж, Задар

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>S2361. Невген даје прилично висок проценат вероватноће од 93% да Брчић припада подграни S2361, која се налази испод CTS6433. Најближа поклапања има са другим припадницима CTS6433 подгране на пројекту - Павловићем из Врања (Никољдан), Закићем из Призрена (Никољдан) и једним тестираним из необјављеног истраживања родова из Македоније који је пореклом из кривопаланачког краја (Илиндан). Од њих се издваја сниженим вредностима 13-31 на DYS389I-II, такође ниском вредношћу 9 на YGATAH4 (тренутно једини I2-M223 на пројекту са овом вредношћу), као и сниженим вредностима 14 на DYS456 и 26 на DYS481 и повишеном 22 на DYS635. Брчић је за сад први предвиђени припадник S2361 гране у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је прилично распрострањена у западној и централној Европи, највећим делом међу германским народима, као уосталом и њене предачке гране CTS6433 и L801.

https://yfull.com/tree/I-S2361/

Тестирани у упитнику није оставио податке о даљем пореклу. Острво Иж се налази у близини Задра, између Дугог Отока и Угљана, два главна насеља су Вели Иж и Мали Иж. О пореклу становника острва Иж нисам успео да пронађем ништа у доступној литератури, па ако неко зна о томе нешто више, нека слободно допише.

Да додам само податак које се подгране I2-M223 јављају код Срба и Хрвата на 23andme. Кренућу од основних, па ћу се негде и поновити.

Срби:
I2-M223
I2-M223>P78
I2-M223>Z2058
I2-M223>S23612 (Врачевдан)
I2-M223>P78>S25733 (Паштровићи)
I2-M223>P78>S25733>A427 (Босанска Крајина)

Хрвати:
I2-M223
I2-M223>P78
I2-M223>S25383 (Далмација?)
I2-M223>CTS1977 (Далмација, острва)


 

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #431 послато: Мај 19, 2021, 11:12:05 поподне »
Оно што сам ја открио из црквених књига је до 1838. и у почетку се појављју као Михаиловићи (у селу има и Мијаиловића то је друга породица). Прво рођено дете уписано у књигу рођених под Ерић је 1857. и тада крећу да се појављује и презиме Ерић али уз Михаиловић и то траје све до почекта 20. века.
У књизи "Насеља и порекло становништва" Ј. Цвијић, штампаној 1930. спомињу се Ерићи који славе св. Луку али нема података одакле су, а у истом атласу сам нашао детаљан катастарски план дела села Лисовић где је и име мог претка и његово имање али и презиме Јерић.
У попису из 1864. породица је уписана као Јовановић.

У сваком случају је даље порекло са подручја Западне Србије извесно, док би припадност роду Никшића ваљало додатно потврдити SNP тестирањем.
« Последња измена: Мај 20, 2021, 12:24:37 пре подне Лука »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #432 послато: Мај 19, 2021, 11:16:47 поподне »
137. Пјевић, Петровдан, Биоска, Ужице, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS576=19, али се не може назвати карактеристичном с обзиром да је има већи број тестираних припадника рода.

На основу тога што Пјевићи славе Петровдан, може се закључити да потичу од Томића из Горње Мораче, чији смо резултат добили релативно скоро.

Томић, Петровдан, Старче, Колашин, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип Томића од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS389i=13 и DYS389=30, што заправо представља једну мутацију (код Васојевића су модалне вредности 14 и 31). Недавно смо у оквиру једног необјављеног истраживања добили резултат братства из околине Пријепоља које потиче од Томића, за које је такође утврђено да припада роду Васојевића. Занимљиво је да хаплотип тог тестираног не поседује поменуте вредности на маркерима DYS389i и DYS389ii.

Томићи из Старча важе за староседеоце у Горњој Морачи. Према предању потичу од попа Сое из Доње Мораче, који је уступио своје имање за изградњу манастира Морача. Због тога му је "краљ Немањић" заузврат поклонио имање у Старчу, где се поп Соа затим населио као први становник Горње Мораче. Манастир Морача је саграђен 1252. године, а ктитор је Стефан Немањић, син краља Вукана.

Генетичка сродност Васојевића и Томића је веома занимљива јер указује на то да је овај генетички род врло могуће знатно дуже присутан у Брдима него што би се то могло закључити на основу првог помена Васојевића из 1444. године. Овај резултат је битан и због тога што открива порекло великог броја братстава из Крајине која славе Петровдан и Часне Вериге апостола Петра. Још један занимљив детаљ - Томић има потпуно поклапање са Роћеном из Бршна, који готово извесно такође припада овом генетичком роду.

Тестирани је навео да је старо презиме Пјевића према предању Радосављевић, као и да су некада славили Часне Вериге, што додатно указује на то да братства која славе Часне Вериге и припадају роду Васојевића такође потичу од Томића из Доње Мораче.

Љуба Павловић не помиње Пјевиће у Биоској, већ Ваљаре чији се предак звао Пјево:

Ваљари (Ваљарњвићи) су трећа породица из овог доба. Ваљари су из Кобиљег Дола на Грахову, сишли негде око Пљеваља па одатле дошли у ово село и населили се на Омар око Бање и у Паниће. За њих се мисли да су потомци некаквог Пјева Ваљара, доброг певача и весељака. Има их 13 кућа, славе Петровдан, они у Радивојчевићима Јовањдан и у Симићима Митровдан.

Не знам да ли се ради о истом братству, то би једино тестирани могао да појасни. Ако јесте у питању исто братство, предање о даљем пореклу из Кобиљег Дола (који данас припада Цуцама, а не Грахову) је нетачно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #433 послато: Мај 19, 2021, 11:27:02 поподне »
133. Поповић, Никољдан, Дољани, Подгорица, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип за овај род.

Ово је други тестирани припадник овог братства. Резултат Поповића из Медуна, који такође припада роду Куча, објављен је у књизи Небојше Драшковића.

Поповићи су грана Дрекаловића - Иликовића и једно су од најугледнијих братстава из Куча. Од њих је чувени војвода Марко Миљанов Поповић.



У то име
<a href="https://www.youtube.com/v/GbEfKW54iDU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/GbEfKW54iDU</a>

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #434 послато: Мај 19, 2021, 11:58:17 поподне »
149. Алексић, Јовањдан, Остружањ, Осечина, E-V13>Z5018>S2979>L241

На 23 маркера има потпуно поклапање хаплотипова са Петровићем из Ресника код Београда, са којим дели карактеристичне вредности маркера DYS393=14 и DYS643=13. Петровић такође слави Јовњадан, тако да несумњиво припадају истом роду.

Тестирани је навео да су Алексићима род Хаџићи и Милошевићи из истог села, за које је Љуба Павловић забележио следеће:

-Хаџићи и Милошевићи: Друга стара породица је Хаџића, чијии се родоначелник Хаџи-Милош доселио из Бихара у Старој Србији некако у исто доба, кад и Арсеновићи из Лелића. Хаџија је био манстирски ђак и ишао је на Свету Гору, па се спремао за попа, али како му је жена рано умрла, није се могао запопити. Хаџија је умро у селу и данас му је споменик у Вујановића гробљу, где се једва распознаје да је умро 1697. године. Хаџини потомци су хаџићи и Милошевићи, има их 19 кућа и славе Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/07/26/poreklo-prezimena-selo-ostru%C5%BEanj-ose%C4%8Dina/

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #435 послато: Мај 20, 2021, 10:26:19 пре подне »
122. Кипић, Лазаревдан, Вишњица, Милићи, R1b>L51>U152

Хаплотип Кипића сврстава га у род А4 у табели СДНКП. Близак је хаплотипу раније тестираног Милановића из Ратковића код Сребренице, али и групи родова чији резултати још увек нису јавни, са славом Лазарева Субота.

Посебност хаплотипа Кипића представља нижа вредност 12 на маркеру 549.

Нисам пронашао податке у литератури о становништву око Милића, а вероватно постоји миграцијска повезаност са пределом Осата.
« Последња измена: Мај 20, 2021, 12:31:15 поподне Лука »

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #436 послато: Мај 20, 2021, 11:24:04 пре подне »
132. Мишковић, Срђевдан, Борач, Кнић, R1b>U152>Z193>BY3654

Захваљујући дубинском тестирању активног члана ”Порекла”, позната нам је тачна грана којој припадају Мишковићи, у којој се за сада налазе са Западноевропљанима.

Хаплотипови двојице до сада тестираних Мишковића се разликују на два маркера, на 576 на којем новотестирани Мишковић има вредност 18 за разлику од 19 код претходника, односно 439 где има 11 за разлику од 12 код претходно тестираног Мишковића.

У селу Борач у Гружи, под Јешевцем, налазе се остаци средњевековног града Борча. Мишковићи су у Борчу поуздано живели од Кочине Крајине. У предању се помиње да су са још неколико фамилија са славом Срђевдан у Борач наводно дошли из Васојевића, са родовским надимком ”Лутовци”.

https://www.poreklo.rs/2015/01/24/poreklo-prezimena-selo-borac-knic/


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #437 послато: Мај 20, 2021, 11:27:37 пре подне »
113. Курбалија, Јовањдан, Стрмица, Книн

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три карактеристичне вредности - повишене 15 на DYS19 и 22 на DYS635 и снижену 16 на DYS576. Последње две вредности дели са више тестираних на пројекту, док вредност DYS19=15 дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника, Трифковићем из Бијељине, једним тестираним из херцеговачког подухвата који је пореклом из Пиве и једним тестираним са САНУ истраживања пореклом из околине Богатића. Тестирани са САНУ истраживања слави Никољдан, а сви остали набројани Јовањдан. Упитно је да ли ова вредност указује на неку ближу генеалошку везу поменутих са Курбалијом, пре свега због географске удаљености, мада није искључено. С обзиром да је Тешмановић урадио СНП тестирање и припада нижој подграни Y89317, Курбалија би могао код YSEQ лабораторије да провери да ли је позитиван на овај СНП:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108214&osCsid=16812ad11ab79188bf06087b3aff3257

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу. Саво Накићеновић у свом раду "Книнска крајина" из 1920. године наводи 12 кућа Курбалија у Стрмици са славом Јовањдан. Ако неко има још података о пореклу Курбалија, нека слободно допише.

https://www.poreklo.rs/2012/06/03/poreklo-prezimena-selo-strmica-knin/
« Последња измена: Мај 20, 2021, 11:29:39 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #438 послато: Мај 20, 2021, 11:52:47 пре подне »
134. Добросављевић, Никољдан, Чокешина, Лозница, R1b>Z2705>Y32147>Y133365

На основу потпуног поклапања са хаплотипом Симијановића из Сиринићке Жупе, који припадају још дубљој подграни FT382876, али и на основу тога што славе различите славе и нису географски блиски, хаплотип Добросављевића разврстан је у табели као Y133365, што је за један степен старија веза у односу на Симијановиће.

https://www.yfull.com/tree/R-Y133365/

Наглашавам да се ради искључиво о предвиђању, те је за потврду којој тачно грани испод R1b>Z2705 припадају Добросављевићи потребно дубље тестирање.

За породицу Добросављевића-Шујића у Чокешини се тврди да потичу од извесног Добросава који се доселио из Карановца (данашње Краљево), што оставља доста места за нагађања о тачном пореклу Добросављевића. Исход тестирања иде у прилог пореклу из јужнијих крајева.

https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Doke%C5%A1ina-loznica/




Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #439 послато: Мај 20, 2021, 12:27:24 поподне »
159. Маџовски, Петковдан, Габар, Крива Паланка, R1b>L51>U152>Z36>A7970>BY32273

Веома необичан хаплотип Маџовског одликује се високим вредностима 15 на 439, 24 на 481, и 25 на 635, док се у исто време одликује ниским вредностима 12 на 385б, 14 на 458, 14 на 437, 18 на 448.

За сада (без дубљих тестирања), у складу са сличношћу на тако специфичним маркерима сврстан је као што је наведено.

Порекло Маџоских из краја који је јако близу великог рударског центра Кратова, упућује на једну од много могућих генетских веза, ону да можда потичу од средњевековних Саса који су насељавали те крајеве.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #440 послато: Мај 20, 2021, 02:26:32 поподне »
113. Курбалија, Јовањдан, Стрмица, Книн

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три карактеристичне вредности - повишене 15 на DYS19 и 22 на DYS635 и снижену 16 на DYS576. Последње две вредности дели са више тестираних на пројекту, док вредност DYS19=15 дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника, Трифковићем из Бијељине, једним тестираним из херцеговачког подухвата који је пореклом из Пиве и једним тестираним са САНУ истраживања пореклом из околине Богатића. Тестирани са САНУ истраживања слави Никољдан, а сви остали набројани Јовањдан. Упитно је да ли ова вредност указује на неку ближу генеалошку везу поменутих са Курбалијом, пре свега због географске удаљености, мада није искључено. С обзиром да је Тешмановић урадио СНП тестирање и припада нижој подграни Y89317, Курбалија би могао код YSEQ лабораторије да провери да ли је позитиван на овај СНП:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108214&osCsid=16812ad11ab79188bf06087b3aff3257

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу. Саво Накићеновић у свом раду "Книнска крајина" из 1920. године наводи 12 кућа Курбалија у Стрмици са славом Јовањдан. Ако неко има још података о пореклу Курбалија, нека слободно допише.

https://www.poreklo.rs/2012/06/03/poreklo-prezimena-selo-strmica-knin/

Веома ретко презиме, убедљиво најзаступљеније у Стрмици крај Книна. Било је неких Курбалија E-V13 на FTDNA. Како презиме постоји и на подручју Славоније, могуће да је реч о тамошњим Курбалијама.

Један статистички податак, од последњих 36 тестираних из Крајине, на хаплогрупу N2-P189.2 одлази чак 17.1%.

Ван мреже Филипчић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 107
  • R-U152>Y221452
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #441 послато: Мај 20, 2021, 02:53:48 поподне »
132. Мишковић, Срђевдан, Борач, Кнић, R1b>U152>Z193>BY3654

Захваљујући дубинском тестирању активног члана ”Порекла”, позната нам је тачна грана којој припадају Мишковићи, у којој се за сада налазе са Западноевропљанима.

Хаплотипови двојице до сада тестираних Мишковића се разликују на два маркера, на 576 на којем новотестирани Мишковић има вредност 18 за разлику од 19 код претходника, односно 439 где има 11 за разлику од 12 код претходно тестираног Мишковића.

У селу Борач у Гружи, под Јешевцем, налазе се остаци средњевековног града Борча. Мишковићи су у Борчу поуздано живели од Кочине Крајине. У предању се помиње да су са још неколико фамилија са славом Срђевдан у Борач наводно дошли из Васојевића, са родовским надимком ”Лутовци”.

https://www.poreklo.rs/2015/01/24/poreklo-prezimena-selo-borac-knic/

Нови тестирани, Радован Мишковић се налази на супротној страни породничног стабла у односу на мене.
У тефтеру пореских глава из 1835. и 1839. у селу Борач, уписана су браћа Илија (Радованов предак) и Глигорије (мој предак) Марковић:
https://www.poreklo.rs/2018/03/10/tefter-poreskih-glava-sela-borac-iz-1835-godine/

Дакле наш заједнички предак (Јосип?) је живео пре нешто више од 200 година.
Приликом једне од посета историјском архиву у Крагујевцу, у црквеној матичној књизи рођених из 1837., на више места проналазим и Илију и Глигорија (Глиша) уписане као очеве својој деци. Приметио сам такође и да су некад уписан као Мишковић а некад као Марковић док за Глигорија некад пише Глишо. Кумови су им били Теодор и Павле Пантелић из Црнуће.

Неколико примера из архива:

Илијин син, Стеван:


Крштеница мог чукун деде Марка (отац Глишо Марковић):


Крштеница Марковиг брата Сретена (отац Глигорије Мишковић):


Такође у Илијиној умрлици стоји презиме Марковић:


 
Остаје ми да прилико следеће посете архиву детаљно погледам најстарију књигу умрлих где бих можда нашао још података.

Сликао сам нпр умрлицу где пише Мато Мишковић, међутим такав се не налази на мом породичном стаблу које опет не мора бити потпуно тачно:


Треба напоменути да у Борчу постоји још једна породица Марковић која слави Срђевдан и било би ми корисно да сазнам њихову хаплогрупу.

Сада када сам утврдио истородност Мишковића из Борча, како бих ухватио неку везу, план је да тестирам неке породице из Горобиља и Лиса код Пожеге, а које славе Срђевдан. Такође Јоксимовиће који су из Д.Трепче код Чачка и било би интересантно утврдити хаплогрупу неких родова из Мораче које славе исту славу.
Ето толико од мене за сад.


Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #442 послато: Мај 20, 2021, 08:20:35 поподне »
117. Зељковић, Ђурђевдан, Доња Подгорја, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Од претходно тестираног Зељковића из Доњих Бараћа се разликује на два од 23 упоредива маркера, тако да нема сумње да су истог порекла.

О пореклу Зељковића је више речи било овде:
74. Зељковић, Ђурђевдан, Доњи Бараћи, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Блиски су му тестирани који такође славе Ђурђевдан: Миличић из Подосоја (Шипово) и Ђукић из Ђукића (Шипово), од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера и Лекић из Шеховаца (Мркоњић Град), од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

О пореклу Зељковића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5186.0;nowap
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #443 послато: Мај 20, 2021, 08:47:24 поподне »
124. Јевтић, Никољдан, Бујачић, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Остојићем из Срезојеваца (славе Томиндан) и једним тестираним из Драгачева, који такође слави Никољдан. Од осталих тестираних најближи му је Даријевић из Старих Бановаца, који такође слави Никољдан (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

О пореклу Јевтића Љуба Павловић бележи следеће:
Цитат
Јевтићи: Најстарија породица по досељењу су Јевтићи, некад најјача и најмногобројнија породица, данас представљена са само 3 куће и то слабе и нејаке. И од ове породице многе куће су замрле. Јевтићи су се доселили у почетку 17. века из Дрекаловића у Кучима, због крве освете. Они су до скора имали највеће и најбоље делове сеоског имања. Славе Никољдан.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #444 послато: Мај 21, 2021, 04:50:23 поподне »
154. Аврамовић, Никољдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности: 19=17, 456=16. Најближи на пројекту му је Брујић из околине Вргинмоста. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности горе наведене. Славе различите славе.

Тестирани је навео да су Аврамовићи пореклом са Дурмитора, одакле су у Челебиће дошли средином 18. века.

Мислим да би Аврамовићи лако могли припадати роду означеном са Е4 у табели СДНКП.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #445 послато: Мај 21, 2021, 11:05:25 поподне »
156. Тубић, Савиндан, Крстац, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Вранешана - савинштака, односно роду Д у табели СДНКП.
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност DYS456=18, док је остатак хаплотипа истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Тубића има у више села у околини Сјенице.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #446 послато: Мај 21, 2021, 11:22:34 поподне »
160. Рапајић, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Најближе поклапање има са Рапаићем (који нема слово Ј у презимену) из истог места, од кога се разликује на два маркера. Деле карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32, DYS549=13 и DYS533=11 и груписани су у род Ж у табели СДНКП.

Породица тестираног Рапајића нема предање о даљем пореклу.
Претходно тестирани Рапаић је навео у упитнику да су се у Крбавацу доселили између 1550. и 1580. године, као и да припада ужој грани Корадића.

Рапаића има и околини Бриња у Лици, где су се доселили 1639. године са подручја које је тада било под турском окупацијом.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #447 послато: Мај 21, 2021, 11:31:39 поподне »
174. Хаџић, нема славу, Гујиће, Тутин, E-V13>Z5017>Z16988>BY105970

Припада роду Климената. Поседује карактеристичну вредност маркера YGATAH4=9, док је модална вредност код Климената на овом маркеру 11. Све остале вредности маркера које поседује хаплотип Хаџића су модалне за овај род.

Тестирани је навео да Хаџићи потичу из Црне Горе или Албаније. С обзиром да роду Климената припадају и Хаџићи из Балотића код Рожаја, није искључено да поптичу од њих. У сваком случају, овим резултатом је утврђено да даљим пореклом потичу из Климената у Малесији.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #448 послато: Мај 21, 2021, 11:35:27 поподне »
Мислим да би Аврамовићи лако могли припадати роду означеном са Е4 у табели СДНКП.

У праву си, могли би припадати овом роду, због славе, карактеристике 456=16, а и због целокупног хаплотипа...

Ван мреже Војиновић Марко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #449 послато: Мај 22, 2021, 02:21:50 пре подне »
174. Хаџић, нема славу, Гујиће, Тутин, E-V13>Z5017>Z16988>BY105970

Припада роду Климената. Поседује карактеристичну вредност маркера YGATAH4=9, док је модална вредност код Климената на овом маркеру 11. Све остале вредности маркера које поседује хаплотип Хаџића су модалне за овај род.

Тестирани је навео да Хаџићи потичу из Црне Горе или Албаније. С обзиром да роду Климената припадају и Хаџићи из Балотића код Рожаја, није искључено да поптичу од њих. У сваком случају, овим резултатом је утврђено да даљим пореклом потичу из Климената у Малесији.

Да ли је могуће да су појединци из племена Климената албанског порекла, и ако јесте, како је дошло до "посрбљивања"? И да ли може јасно да се каже која су црногорска и албанска племена српска а која албанска? Верујем да је било асимилације с обе стране, а обе стране прихватају себи племена као што су Кучи, и породице нпр. Кастриоти, Аријанити,...(такође ако је могуће нешто о њима да се каже?)

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #450 послато: Мај 22, 2021, 07:34:29 поподне »
Да ли је могуће да су појединци из племена Климената албанског порекла, и ако јесте, како је дошло до "посрбљивања"? И да ли може јасно да се каже која су црногорска и албанска племена српска а која албанска? Верујем да је било асимилације с обе стране, а обе стране прихватају себи племена као што су Кучи, и породице нпр. Кастриоти, Аријанити,...(такође ако је могуће нешто о њима да се каже?)

Под "посрбљивањем" се обично мисли и на прелазак на православље, а до сада имамо само једног тестираног (чији резултат још увек није објављен) који је православне вере, а да припада овом роду.

Имамо тему о Климентима, где има доста корисних података, између осталог и о томе како су њихови досељеници у Рашкој области временом преузели језик од муслимана српског порекла: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3761.0

Ван мреже Бранко Поповић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #451 послато: Мај 22, 2021, 10:30:50 поподне »
Да поменем још један резултат E-V13 са 23andMe, који може бити у вези са овом групом E-PH1173, пре свега са тестиранима из Западне Србије (Св. Врачи). У питању су Драгачевци E-V13 (Св. Врачи) из Обреновца. За Драгачевце из тог краја се каже да су досељени у другој половини 18. века из Драгачева (Каона, Лучани).

Да, изгледа да постоји веза, јер и Драгачевци из Обреновца и Властелице из Липнице код Чачка имају исто предање о пореклу од Кнежевића из села Властељице у Драгачеву. Кнежевићу су један од најстаријих родова у овој области и имају предање да је по њима основано село у којем се налазе и да су племићког порекла. Иначе Кнежевићи су у том селу од пре Косовског боја.
Оно што сам ја уочио јесте да се родови који славе Ђурђиц са хаплогрупом Е-РН1173 налазе у Јадру и Рађевини и то само у селима Југовићи, Горња и Доња Бадања, у осталим селима чини ми се да нема староседелачких родова који имају ову хаплогрупу. Али мислим да се ова хаплогрупа и слава може наћи код староседелачких родова у Поцерини пре свега у селима Поцерски Метковић, Волујац, Двориште и Грушић. Мислим да је у тим селима ово најразвијенији род, али нема података о тим селима на пројекту. Такође у овим селима има доста досељеничких родова који славе Ђурђиц, али по доступним подацима ови родови воде порекло од села Јабучје код Лајковца за које је утврђено да припадају хаплогрупи I.

Ван мреже Kalajdzic1

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #452 послато: Мај 22, 2021, 11:11:08 поподне »
152.  Калајџић, Ђурђевдан, Ивица, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику коју има је врло ретка вредност YGATAH4=9. Свакако му је најближи Вртикапа из истог места и са истом славом. Деле споменуту карактеристичну вредност. Имају три разлике на упоредива 23 маркера.

За Вртикапе, Калајџиће и Ђулабије из Ивица се сматра да су од средњовекивних Ненковића. Њихов центар је био у Ивици. Они су се у једном моменту издвојили из влаха Бурмаза. У изворима је познат њихов родоначелник Ненко Крајсалић.

Иначе ову карактеристичну вредност деле и са Авдаловићима, који припадају подграни BY173308 (BY173300), па је могуће и да Калајџићи и Вртикапе  припадају тој подграни.

Da li ppostoji mogucnost da Kalajdzici vode poreklo i od Vojvode Milese Mandica?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #453 послато: Мај 23, 2021, 10:42:26 пре подне »
Da li ppostoji mogucnost da Kalajdzici vode poreklo i od Vojvode Milese Mandica?
Vjerovatno potiču od katunara Miliše Bogišića

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #454 послато: Мај 23, 2021, 12:41:32 поподне »
Vjerovatno potiču od katunara Miliše Bogišića

 Нема шансе да потичу од Милише Богишића. Та лоза је Г2....  Окиљевићи и неколико презимена која су потекла од њих.

Ван мреже Kalajdzic1

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #455 послато: Мај 23, 2021, 03:05:03 поподне »
Haplogrupa - I2-Y3120 > I2-PH908
Slava - Djurdjevdan
Mesto porekla - Selo Ivica, kod Ljubinja, Bosna i Hercegovina


Prema nekim izvorima, porodica Kalajdžić imala je dva ogranka. Zbog starog zanata – kalajisanja, kojim se bavio jedan deo porodice, prozvaše ih Kalajdžići.


Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.

http://www.malesevci.rs

Drugi deo ogranka porodice Kalajdžić poreklom je od Nenkovaca (Vlasi, Nenkovići), izumrlog plemena, koje se u srednjevekovnim knjigama pominje kao
katun „Burmazi”. Poznata razvojna linija počinje 1376. godine s Katunarom Krajslavom Mrđenovićem. Glavna veza u njihovom daljnjem postojanju je njegov sin Nenko Krajsalić (1398-1436). Katunar koji je dao ime Nenković. Naslednik mu je Miliša Nenković (1438). Sedamdesetih godina 15. veka braća Katuni Miliša i Radič Bogišić pripadali su vlastima Nenković. Spisi takođe kažu da je njihov rodonačelnik, Nenko Krajsalić (1398 – 1436), svoju familiju nastanio u Ivici, malenom mestu, koje je ime dobilo po svom ivičnom položaju i dan danas postoji u ljubinjskoj opštini, podeljeno na Donju i Gornju Ivicu. Današnje stanovništvo, međutim, uglavnom je doseljeničko, a samo Vrtikape, Ćulabije i Kalajdžići pričaju da vode porijeklo od izumrlih Nenkovaca

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, ovo je rodoslov koji sam uspeo da sklopim:
Otac: Dragan Kalajdžić, Beograd, rođen 1950.
Deda: Slavko Kalajdžić, rođen u Uroševcu, 1927-2014 (preminuo u Beogradu)
Pradeda: Cvetko Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara, 1880 -.. (nosilac Albanske spomenice, posle rata se doseljava na Kosovo, selo Nasip gde je i preminuo)
Čukundeda: Jovan Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara (imao je 5 dece, Cvetko, Obren ( 1875 – 1945, preminuo u zatvoru u Sojevo ), Obren, Mitar, Stanisa I Milica). Ozenjen za Stanu Vrtikapu

Dodao bih da sam podatke pronasao u crkvenim knjgama koje se cuvaju u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Ljubinju

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #456 послато: Мај 23, 2021, 03:28:42 поподне »
Haplogrupa - I2-Y3120 > I2-PH908
Slava - Djurdjevdan
Mesto porekla - Selo Ivica, kod Ljubinja, Bosna i Hercegovina


Prema nekim izvorima, porodica Kalajdžić imala je dva ogranka. Zbog starog zanata – kalajisanja, kojim se bavio jedan deo porodice, prozvaše ih Kalajdžići.


Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.

http://www.malesevci.rs

Drugi deo ogranka porodice Kalajdžić poreklom je od Nenkovaca (Vlasi, Nenkovići), izumrlog plemena, koje se u srednjevekovnim knjigama pominje kao
katun „Burmazi”. Poznata razvojna linija počinje 1376. godine s Katunarom Krajslavom Mrđenovićem. Glavna veza u njihovom daljnjem postojanju je njegov sin Nenko Krajsalić (1398-1436). Katunar koji je dao ime Nenković. Naslednik mu je Miliša Nenković (1438). Sedamdesetih godina 15. veka braća Katuni Miliša i Radič Bogišić pripadali su vlastima Nenković. Spisi takođe kažu da je njihov rodonačelnik, Nenko Krajsalić (1398 – 1436), svoju familiju nastanio u Ivici, malenom mestu, koje je ime dobilo po svom ivičnom položaju i dan danas postoji u ljubinjskoj opštini, podeljeno na Donju i Gornju Ivicu. Današnje stanovništvo, međutim, uglavnom je doseljeničko, a samo Vrtikape, Ćulabije i Kalajdžići pričaju da vode porijeklo od izumrlih Nenkovaca

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, ovo je rodoslov koji sam uspeo da sklopim:
Otac: Dragan Kalajdžić, Beograd, rođen 1950.
Deda: Slavko Kalajdžić, rođen u Uroševcu, 1927-2014 (preminuo u Beogradu)
Pradeda: Cvetko Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara, 1880 -.. (nosilac Albanske spomenice, posle rata se doseljava na Kosovo, selo Nasip gde je i preminuo)
Čukundeda: Jovan Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara (imao je 5 dece, Cvetko, Obren ( 1875 – 1945, preminuo u zatvoru u Sojevo ), Obren, Mitar, Stanisa I Milica). Ozenjen za Stanu Vrtikapu

Dodao bih da sam podatke pronasao u crkvenim knjgama koje se cuvaju u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Ljubinju

Између хаплотипа Калајџића и хаплотипова других херцеговачких братстава која имају предање о пореклу од Малешеваца постоји једна битна разлика, а то је веома ретка вредност маркера YGATAH4=9, коју Калајџићи деле са Вртикапама.   
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #457 послато: Мај 23, 2021, 03:55:40 поподне »
Haplogrupa - I2-Y3120 > I2-PH908
Slava - Djurdjevdan
Mesto porekla - Selo Ivica, kod Ljubinja, Bosna i Hercegovina


Prema nekim izvorima, porodica Kalajdžić imala je dva ogranka. Zbog starog zanata – kalajisanja, kojim se bavio jedan deo porodice, prozvaše ih Kalajdžići.


Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.

http://www.malesevci.rs

Drugi deo ogranka porodice Kalajdžić poreklom je od Nenkovaca (Vlasi, Nenkovići), izumrlog plemena, koje se u srednjevekovnim knjigama pominje kao
katun „Burmazi”. Poznata razvojna linija počinje 1376. godine s Katunarom Krajslavom Mrđenovićem. Glavna veza u njihovom daljnjem postojanju je njegov sin Nenko Krajsalić (1398-1436). Katunar koji je dao ime Nenković. Naslednik mu je Miliša Nenković (1438). Sedamdesetih godina 15. veka braća Katuni Miliša i Radič Bogišić pripadali su vlastima Nenković. Spisi takođe kažu da je njihov rodonačelnik, Nenko Krajsalić (1398 – 1436), svoju familiju nastanio u Ivici, malenom mestu, koje je ime dobilo po svom ivičnom položaju i dan danas postoji u ljubinjskoj opštini, podeljeno na Donju i Gornju Ivicu. Današnje stanovništvo, međutim, uglavnom je doseljeničko, a samo Vrtikape, Ćulabije i Kalajdžići pričaju da vode porijeklo od izumrlih Nenkovaca

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, ovo je rodoslov koji sam uspeo da sklopim:
Otac: Dragan Kalajdžić, Beograd, rođen 1950.
Deda: Slavko Kalajdžić, rođen u Uroševcu, 1927-2014 (preminuo u Beogradu)
Pradeda: Cvetko Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara, 1880 -.. (nosilac Albanske spomenice, posle rata se doseljava na Kosovo, selo Nasip gde je i preminuo)
Čukundeda: Jovan Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara (imao je 5 dece, Cvetko, Obren ( 1875 – 1945, preminuo u zatvoru u Sojevo ), Obren, Mitar, Stanisa I Milica). Ozenjen za Stanu Vrtikapu

Dodao bih da sam podatke pronasao u crkvenim knjgama koje se cuvaju u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Ljubinju
Prađed vam se zvao Ćetko

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #458 послато: Мај 23, 2021, 04:50:51 поподне »
140. Остојић, Аранђеловдан, Придворица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има доста блиских поклапања са осталим припадницима FGC22045 гране на пројекту, мада ни једно потпуно.

О Остојићима односно о њиховом пореклу је у литератури забележено:

Постоје двије верзије у овом братству о поријеклу Остојића. По једној они су од одиве Јакшића, која је била удата негдје у Бјелопавлићима, гдје је рано остала удовица, па са својим малољетним сином који се звао Остоја, ваљда по томе што је остао послије очеве смрти, дође у род у Придворицу код Јакшића, гдје Остоја одраста, а његове потомке по њему прозваше Остојићи. По другој верзији, коју заступају неки из овог братства, Остојићи воде поријекло од Митра Јакшића који је имао надимак Остоја и у почетку су живјели у Придворици, одакле се Митар, звани Остоја, са синовима попа Јакше Мандића, преселио на Језера средином 18. вијека. Митрови потомци, по његовом надимку Остоја, узеше презиме Остојићи.

Предање о пореклу из Бјелопавлића је свакако нетачно.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #459 послато: Мај 23, 2021, 04:56:52 поподне »
142. Јанковић, Никољдан, Грабовица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Јанковић најближе поклапање има са Добриловићем из Соколовића код Сокоца, потпуно се поклапају на 23 упоредива маркера. Деле нешто ређу вредност 21 на маркеру 448.

О Јанковићима односно о њиховом пореклу је у литератури забележено:

Јанковићи су огранак Добриловића. Своје садашње презиме добили су по Јанку Добриловићу, сину попа Маринка. Јанко је био истакнути јунак и борац против Турака. Објесио га је Мехмед-паша Скопљак на Пушини, 1805. године, јер се истицао у борбама против Турака и учествовао у устанку Дробњака 1805. године. Од Марка остану синови Сава, Тривко, Марко и Видак, преселе се из Комарнице у Грабовицу на своје катуне и ту се прозову Јанковићи. Тривко је био познати хајдук и налазио се у чети Гаврила Шибалије; погинуо је у околини Пљеваља у борби с Турцима. Од овог братства је познат официр Марко, који се истакао у балканским и Првом свјетском рату.

Судећи по подацима из литературе, ближа повезаност Јанковића и Добриловића је очекивана.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #460 послато: Мај 23, 2021, 06:11:57 поподне »
150. Јовановић, Аранђеловдан, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>Y5621. Од Дејановића и Станковића из Вишевца код Врања се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Делује да је у питању ближа веза, нарочито ако се има у виду да Дејановић и Станковић такође славе Аранђеловдан.

О пореклу Јовановића нисам успео да пронађем ништа, па уколико неко зна нешто више - нека напише.
« Последња измена: Мај 23, 2021, 06:21:04 поподне Лука »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #461 послато: Мај 23, 2021, 06:41:42 поподне »
173. Репац, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема потпуних поклапања, а најближи му је Драча из Доњих Биљана (разликују се на једном од 23 упоредива маркера, при чему је у питању двострука разлика). Ово је први тестирани из Крајине који припада овој хаплогрупи и слави Никољдан (сви досадашњи крајишки BY169301 славе Стевањдан).

Тестирани је у упитнику навео да су по предању пореклом из околине Плава и Гусиња, одакле су се одселили у залеђе Дубровника, па даље у Лику. Такође наводи да Репци припадају роду Милеуснића.

Код Милана Дивјака Личког се наводи да је Репцима старо презиме Милеуснић, као и следеће:
Цитат
12. августа 1690. године повјереник за настањивање Лике и Крбаве Јурај Крижанић дозволио је кнезу Вуку Милеуснићу да са четрдесет српских породица насели ширококулско подручје и земљу заузму на уговор. Крајишки попис од 1701. године утврдио је у Широкој Кули и Гребенару, који је потпао под њу, ове српске породице: „Цвјетичанин, Чанак, Дејановић, Дмитровић, Гагулић, Галовић, Јелић, Јовић, Клашњић, Кораћ, Капица, Маргић, Марић, Милеуснић, Миљановић, Новковић, Ножинић, Паскаш, Перашковић, Ракић, Репац, Сикирица, Узелац, Војновић, Вукелић и Зечевић." Све су то породице које је кнез Вујасин (Вук) Милеуснић довео са подручја око Оточца, Бриња и Брлога. Ови досељеници се, у Широкој Кули, умножише и раширише по свој Лици и Крбави.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #462 послато: Мај 23, 2021, 06:45:09 поподне »
147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

На 23andme постоје резултати Цветковића из Свинице код Костајнице (J2b-M241) и Огњеновића из Двора (J2b-M241>L283). Како обојица славе Ђурђевдан, постоји могућност да припадају истом роду као и Бижић.

Ван мреже Kalajdzic1

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #463 послато: Мај 23, 2021, 07:54:04 поподне »
Prađed vam se zvao Ćetko

Hvala Vam na komentaru, predpostavljam da ste imali prilike da vidite crfkvene knjige iz Crkva Rođenje Presvete Bogorodice u Ljubinju i tacno je da je tamo ime mog pradede upisano kao Ćetko dok se u maticnoj knjizi vodi kao Cvetko. Ukoliko imate dodatne informacije, voleo bih da ih saznam. Svako dobro
« Последња измена: Мај 23, 2021, 07:58:40 поподне Kalajdzic1 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #464 послато: Мај 23, 2021, 08:12:23 поподне »
173. Репац, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема потпуних поклапања, а најближи му је Драча из Доњих Биљана (разликују се на једном од 23 упоредива маркера, при чему је у питању двострука разлика). Ово је први тестирани из Крајине који припада овој хаплогрупи и слави Никољдан (сви досадашњи крајишки BY169301 славе Стевањдан).

Тестирани је у упитнику навео да су по предању пореклом из околине Плава и Гусиња, одакле су се одселили у залеђе Дубровника, па даље у Лику. Такође наводи да Репци припадају роду Милеуснића.

Код Милана Дивјака Личког се наводи да је Репцима старо презиме Милеуснић, као и следеће:

Такво предање (о пореклу од Милеуснића), забележио је Милан Карановић у Поуњу, почетком 20. века. Милеуснићи са 23andMe припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP270. Да ли је овим резултатом предање оборено, требало би да се потврди тестирањем још неколико Репаца, односно Милеуснића. Како сам на 23andMe мислим видео више Милеуснића R1a, рекао бих да им је то основна хаплогрупа. Док су Репци вероватно накнадно "ушли" у род. Томе у прилог иде и слава нетипична за крајишке I1-M227.

ево тог предања:

"Пре 100 година доселили су се Репци 7 кућа из Лике, где су се звали Милеуснићи. У бежанији мати сакрије им предка као дете у репу, па му потомке прозову Репац. Славе Никољдан. Старина им је са југа."

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #465 послато: Мај 23, 2021, 08:21:05 поподне »
Такво предање (о пореклу од Милеуснића), забележио је Милан Карановић у Поуњу, почетком 20. века. Милеуснићи са 23andMe припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP270. Да ли је овим резултатом предање оборено, требало би да се потврди тестирањем још неколико Репаца, односно Милеуснића. Како сам на 23andMe мислим видео више Милеуснића R1a, рекао бих да им је то основна хаплогрупа. Док су Репци вероватно накнадно "ушли" у род. Томе у прилог иде и слава нетипична за крајишке I1-M227.

ево тог предања:

"Пре 100 година доселили су се Репци 7 кућа из Лике, где су се звали Милеуснићи. У бежанији мати сакрије им предка као дете у репу, па му потомке прозову Репац. Славе Никољдан. Старина им је са југа."

Колико видим, и лички Одановићи везују своје порекло за Милеусниће а такође по свему судећи не припадају хаплогрупи R1a-Z92>YP270. А нису ни Репцима по мушкој линији сродни. Дакле, биће да једноставно ова предања о огранцима Милеуснића под другим презименима нису тачна. Томе у прилог иде и то што су и Репци и Милеуснићи пописани 1701. године одвојено односно не може се у изворима потврдити да су Репци настали издвајањем од Милеуснића.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #466 послато: Мај 24, 2021, 10:37:56 поподне »
168. Васић, Аранђеловдан, Доњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Последњи, пети Васић са овог ДНК месеца. Разликује се само на маркеру DYS458 од Васића из Г. Мравице, и само на DYS385b од једног од Васића из Бранежаца Горњих:

16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

84. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

115. Васић, Аранђеловдан, Горња Мравица, Прњавор


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #467 послато: Мај 24, 2021, 10:46:52 поподне »
200. Голубовић, Св. Ђорђе посни/Алимпијевдан, Нови Брачин, Ражањ

Припада хаплогрупи G2a-M406. Нема ближих поклапања у табели пројекта, а формално му је најближи на овој теми раније објављени Мијатовић из околине Крушевца (7/23, од којих су разлике на појединим маркерима двоструке).

Од иностраних хаплотипова, најближи су му Италијан из Равене (5/23) и Беневента (3/17), затим Немац из Кела у Баден-Виртембергу (5/23) потврђен као L14 и Турчин из провинције Кајзери потврђен као L14>Y38327. Дакле, ово је уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи српски L14 род.

Тестирани је у упитнику навео следеће:

Цитат
Постоји прича да је предак Јован Драгош из Суботице крушевачке, бежећи од Турака, стигао у пиротски крај, село Глама, али да се вратио у Брачин. Јованов син, Вељко, је по предању убио Турчина секиром јер су му док су ловили поплашили козе. Тада је Вељко побегао у Обреж, међутим брачински кнез Црни Мринко му је издејствовао да се врати кад су му Турци опростили. Имао је четири сина, од којих и Голуба, који је имао два сина Јована и Петра који је мој предак.

Резултат и слава свакако упућују на јужније крајеве, па је питање времена када ће Голубовић добити поклапање на простору моравско-вардарске долине или области око ње.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #468 послато: Мај 24, 2021, 11:10:17 поподне »
183. Бојић, Лазаревдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Бојићи су један од највећих родова у Лопашу. По предању, дошли су из Добрача, раније презиме било им је Самарџић, а старином су „из Херцеговине“.

У хаплотипу се изнад свега истиче јединствена, врло висока вредност DYS390 = 27. Тестирани је први на пројекту са овом вредношћу. Чак и DYS390 = 26 има само једна особа (Митровић из околине Медвеђе), али остаци хаплотипова се разликују.

Нема блиских поклапања.

Уколико је неким случајем дошло до већег степена мутирања DYS390 за кратко време, па хаплотип упоредимо са онима који имају конвенционалније вредности на овом маркеру, можда би Бојић могао бити близак роду Пилатоваца, а можда и једној породици са САНУ истраживања из Старог Влаха. Међутим, и славе се разликују, па је све под великим знаком питања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #469 послато: Мај 24, 2021, 11:33:52 поподне »
214. Ђорђевић, Митровдан, Горња Студена, Нишка Бања

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, највероватније подграни BY195513.

Несумњиво је повезан са Златановићем (Јовањдан) из истог села са којим има потпуно поклапање на 23 маркера. Уз то, деле и специфичне вредности, 439=13 и нешто чешћу 576=16. Мислим да му је због 439=13 и исте славе, која није додуше толико ретка на српском југу, близак и тестирани из САНУ истраживања из црнотравске општине, са којим има потпуно поклапање на 17 маркера. Њих тројицу сам груписао у исти род, други на пројекту у оквиру Y128028>BY195513, с обзиром да се потпуно поклапају са мном (Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, Рудо), који сам први српски BY195513+. Припадност овој подграни је могуће потврдити SNP тестом код YSeq-а.

Делује да преци Ђорђевића и Златановића дуже обитавају на североисточним обронцима Суве планине, нарочито имајући у виду бројност Златановића у селу. Свакако, шире матично подручје рода којем припада и Црнотравац јесте од Суве планине до планине Плане.

Прадеда тестираног је усвојен у оближње Раутово, а претходно презиме је било Илић. Колико видех на мрежи, данас Илића нема у селу.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #470 послато: Мај 25, 2021, 12:01:57 пре подне »
214. Ђорђевић, Митровдан, Горња Студена, Нишка Бања

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, највероватније подграни BY195513.
Једна занимљивост. На 10-ак километара источно од Ниша налази се прави Y128028 бедем. ;)

Иначе је у Понишављу у односу на просек пројекта (3,19%) повећано присуство G хаплогрупе (7,66%).

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Мијатовић Срђан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #471 послато: Мај 25, 2021, 12:44:06 пре подне »
200. Голубовић, Св. Ђорђе посни/Алимпијевдан, Нови Брачин, Ражањ

Припада хаплогрупи G2a-M406. Нема ближих поклапања у табели пројекта, а формално му је најближи на овој теми раније објављени Мијатовић из околине Крушевца (7/23, од којих су разлике на појединим маркерима двоструке).

Од иностраних хаплотипова, најближи су му Италијан из Равене (5/23) и Беневента (3/17), затим Немац из Кела у Баден-Виртембергу (5/23) потврђен као L14 и Турчин из провинције Кајзери потврђен као L14>Y38327. Дакле, ово је уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи српски L14 род.

Тестирани је у упитнику навео следеће:

Резултат и слава свакако упућују на јужније крајеве, па је питање времена када ће Голубовић добити поклапање на простору моравско-вардарске долине или области око ње.

Драго ми је што има још неких који су слични мени.... Надам се још којем поклапању.

Имам нека питања, прво у ком степену сам рођачки близак по овом налазу са Селаковићима и Голубовићима.

Шта значи ово да је Голубовић уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи L14 српски род. Написано је тако као да то нешто битно значи. О чему се ради

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #472 послато: Мај 25, 2021, 12:56:41 пре подне »
Имам нека питања, прво у ком степену сам рођачки близак по овом налазу са Селаковићима и Голубовићима.
Не може се говорити о класичним генеаолошким степенима ни код појединаца који деле мушког претка у протеклих неколико стотина година, а камоли више. У овом случају, са претпоставком да и Ви попут Селаковића и Голубовића припадате грани L14 (по тренутним проценама настала пре 8100 год, најскорији заједнички предак свих носислаца је живео пре 4900 год), заједнички мушки предак Вам је живео у енеолиту. Имајте на уму да су Вам од њих сигурно ближи неки странци, од којих се Ваш предак ко зна где раздвојио.

Цитат
Шта значи ово да је Голубовић уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи L14 српски род. Написано је тако као да то нешто битно значи. О чему се ради
Слажем се да није најспретније написано. Хтедох рећи да тренутно међу Србима имамо минимум 3 различите подгране у оквиру M406>L14 гране, но како је реч о грани чија старост надмашује све историји познате народе и нације, може се рећи да је сплетом срећних околности оваква ситуација код Срба. Простим речником, ако узмемо као претпоставку да M406>L14 уз многе друге подгране различитих хаплогрупа представља генетички остатак романизованих староседелаца које су Срби затекли у овим крајевима, долазимо до тога да је у ромејском корпусу било доста шаренила, видљиво и кроз саму L14 у овим крајевима.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Aleksandar Golubovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #473 послато: Мај 25, 2021, 12:14:49 поподне »
Pozdrav, ja sam laik u ovome, iako odavno tragam za poreklom, jer me normalno, kao i sve druge interesuje. Citajuci komentare, hteo bih da dodam, ne znam koliko je to znacajno, da je Selo Novi Bracin, gde su moji gravitirali, poznato pod imenom Praesidium Dasmini, kao Rimska lokacija. Ali, kao sto rekoh, ne znam koliko je to znacajno. I drago mi je da otkrivam konekciju sa drugima koji dele dnk, i normalno da sam zainteresovan da saznam jos vise. (Izvinjavam se na latinici)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #474 послато: Мај 25, 2021, 12:34:48 поподне »
Pozdrav, ja sam laik u ovome, iako odavno tragam za poreklom, jer me normalno, kao i sve druge interesuje. Citajuci komentare, hteo bih da dodam, ne znam koliko je to znacajno, da je Selo Novi Bracin, gde su moji gravitirali, poznato pod imenom Praesidium Dasmini, kao Rimska lokacija. Ali, kao sto rekoh, ne znam koliko je to znacajno. I drago mi je da otkrivam konekciju sa drugima koji dele dnk, i normalno da sam zainteresovan da saznam jos vise. (Izvinjavam se na latinici)
Тај податак свакако јесте лепа коинциденција са пореклом Ваше хаплогрупе. Међутим, не треба заборавити да је становништво на овим подручјима, нарочито у равницама и на главним путним правцима попут долине Велике Мораве због честих ратова, немира и кризних периода расељавано у недоступније крајеве и планинске врлети.

Ово су иначе тренутно познати археогенетички узорци G2a-M406 хаплогрупе. Као што можете видети, има шаренила, али је углавном медитеранска ''прича'' у питању.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #475 послато: Мај 25, 2021, 06:08:31 поподне »
182. Богуновић, Јовањдан, Госпић, Лика, J2a-M92>SK1357

Богуновић припада истој хаплогрупи/подграни као и претходно тестирани Богуновићи из Лике (околина Грачаца), тј. генетичком роду Цуца-Пјешиваца, чија је матица на простору Црне Горе. Иако поседује одређене мутације на неким брзомутирајућим маркерима, најближе делују управо неке породице из Крајине. Богуновићи из Грачаца (Зрмања Врело), Ковачевићи из Ивањске крај Босанске Крупе и Живковићи са Баније.

Богуновићи су иначе познати крајишки род, а уврежено је мишљење да су пореклом негде са југоистока (Рашка, Стара Херцеговина). Овој групи родова, према литератури, али и предању појединих крајишких родова, припадају и неке породице које не носе исту хаплогрупу као Богуновићи (Бундале, Мазалице, Шкундрићи и други), што значи да нису сви повезани по мушкој линији.

Са тог списка сродних породица, Богуновићима су за сада блиски Ковачевићи и Цвјетићани (23andMe). Осим тројице тестираних Богуновића са маркерима, на 23andMe постоје још двојица Богуновића J2a-M92. Један из Грачаца, други из Дољана (Доњи Лапац).

Од рода Богуновића воде порекло

Василије Вајан Ковачевић (1844-1896), поп Српске православне цркве и српски крајишки војвода, био је један од главних вођа Босанско-херцеговачког устанка (1875–1878).


Манојло Емануел Цвјетићанин (Слуњ 1833 — Загреб, 1919), аустроугарски фелдмаршал


Бранко Бране Богуновић (Дрвар, 1911 — Шибеник, 1945) четнички војвода
« Последња измена: Мај 25, 2021, 07:21:46 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #476 послато: Мај 25, 2021, 07:32:28 поподне »
186. Илић, Ђурђевдан, Ступчевићи, Ариље, J2a-M67>FT1566069

Тестирани је у питнику навео предање о пореклу из Дробњака. Овај генетички род је код нас распрострањен на простору Рашке, Старог Влаха, Босанске Крајине и Војводине. Врло вероватно да је матица негде на простору Рашке, или Црне Горе. У околини Дробњака за сада није било припадника J-FT1566069. Сви припадници овог рода међусобно веома блиски. Практично да и нема разлика у маркерима. Осим тога, индикативно је да чак 66,7% њих слави Ђурђевдан. Невезано да ли су у Крајини, Војводини, или Старом Влаху. По томе подсећају на Пјешивце J2a-SK1357, или Бањане N-P189.2.
« Последња измена: Мај 25, 2021, 07:45:57 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #477 послато: Мај 25, 2021, 07:58:55 поподне »
192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #478 послато: Мај 25, 2021, 08:16:29 поподне »
192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

Поменути на теми Срби у Банату. Мада?

http://novomilosevo.devbin.org/download/mononmcetiricitaj.pdf

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1836.40

7 Aleksa Milana Batancev Beodra Vojnik umro u bolnici

Али ови Батанчеви се у Домовним протоколима Беодре из 19 века воде са славом Свети Сава, извори бележе и као Батањац, претпоствља се по Батањи са Мориша, по предању старо презиме Савић.

Крајем 18 века забележени у Беодри (сада део Новог Милошева). Половином 19 века 5 кућа.

Станаћеви су из суседног Карлова. И нису досељени од Мориша, већ из Бачке.

У сваком случају упућује на топонимистичко презиме.
« Последња измена: Мај 25, 2021, 08:18:56 поподне ZO »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #479 послато: Мај 25, 2021, 08:23:06 поподне »
207. Пауковић, Јовањдан, Милосавци, Лакташи, J1-ZS4393>ZS9949

Пауковићи припадају генетичком роду Синобада. Блиске су им крајишке породице са славом Јовањдан и вредношћу 27 на маркеру 481. Осим Синобада, ту спадају и Тишме из Кистања, што верорватно открива миграциони правац Пауковића. У Крајини се, условно речено, издвајају два кластера J1-ZS9949. Једни су сконцентрисани у Поткозарју и Лици и славе Ђурђевдан, док су други присутни на потезу Северна Далмација - Босанска Крајина и славе углавном Јовањдан. Примећују се и одређене разлике у маркерима. Сви су они даљим пореклом из Источне Херцеговине, од рода Влаховића. Што се Балкана тиче, TMRCA (најстарији заједнички предак) ове подгране износи око 1000 година, а најближи генетички рођаци, осим у динарским крајевима, јављају се на истоку Балкана.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #480 послато: Мај 25, 2021, 09:49:12 поподне »
192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

https://www.poreklo.rs/2012/07/01/poreklo-prezimena-novi-kne%C5%BEevac-gornji-banat/

Порекло презимена, Нови Кнежевац (Горњи Банат)


БАТАЊЧЕВИ (5, Св. Василије), дошли из Батање, и то чукундеда; исељени у Сенмиклуш Мали

БЕЛАНОВИ (1, Св. Василије), дошли из Мартоноша

(то су могуће ови Беленцани са 23andMe)

Док би БАТАЊЧЕВИ из Беодре, Свети Сава, имали вероватно фамилију у Меленцима БАТАЊАЦ.

Familije u Beodri po Erdeljanoviću iz 1925-te...
Rodovi poznatog porekla (iz najstarijeg domovnika prve decenije XIX veka;  Batanjac -njčevi (2, Sv. Sava), iz Batanje, s Moriša; taj isti "koren" ima i u Melencima, gde se još zovu starim prezimenom Savići. -

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #481 послато: Мај 26, 2021, 03:51:20 поподне »
192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

Лепо сам требао да читам ко се све пријавио за акцију, а не да овако тек накнадно бацајући поглед да ли ће нешто занимљиво (ређе од мене  ;D ) да испадне... Да налетим на презиме од чукунбаке (венчана за мог чукундеду у Дески 1878. године).
Претпостављам да Батанчева нема више врста у самој Турској Кањижи / Новом Кнежевцу, стога сам најзаинтересованији могући да ступим у контакт са тестираним :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #482 послато: Мај 27, 2021, 01:04:09 пре подне »
...
Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.
...

Има ли негде у литератури забележено ово предање? Како сте чули за њега? 
« Последња измена: Мај 27, 2021, 10:17:30 пре подне НиколаВук »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Kalajdzic1

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #483 послато: Мај 27, 2021, 11:35:19 пре подне »
Има ли негде у литератури забележено ово предање? Како сте чули за њега? 

На сајту http://www.malesevci.rs наведено је да су Калајџићи од војводе Малеша, који фамилији у аманет оставља крсну славу св. Игњатија Богоносца 2. Јануара.
А податак о војводи Малеши „Прилози за књижевност, језик, историјy, фолклор 068/069 ( 2002-2003 )“,

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #484 послато: Мај 27, 2021, 11:44:13 пре подне »
На сајту http://www.malesevci.rs наведено је да су Калајџићи од војводе Малеша, који фамилији у аманет оставља крсну славу св. Игњатија Богоносца 2. Јануара.
А податак о војводи Малеши „Прилози за књижевност, језик, историјy, фолклор 068/069 ( 2002-2003 )“,

Sajt nema pretragu pa ne mogu da pronađem gde se sve pominju Kalajdžići, ali ono što sam našao tiče se samo Kalajdžića ignjatijevštaka iz Foče. Vi slavite Đurđevdan a Ljubinje i Ivica se u tekstu nigde ne pominju, ili ja nisam uspeo da pronađem gde.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Kalajdzic1

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #485 послато: Мај 27, 2021, 01:08:10 поподне »
Sajt nema pretragu pa ne mogu da pronađem gde se sve pominju Kalajdžići, ali ono što sam našao tiče se samo Kalajdžića ignjatijevštaka iz Foče. Vi slavite Đurđevdan a Ljubinje i Ivica se u tekstu nigde ne pominju, ili ja nisam uspeo da pronađem gde.

Tacno, po svoj prilici sajt nije isti kao sto je bio ranije, jer tokom ranijeg pretrazivanja spominjali su se samo Kalajdzici bez ikakvog mesta porekla

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #486 послато: Мај 27, 2021, 04:14:11 поподне »
187. Николић, Ђурђевдан, Варда, Косјерић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, али без потпуних поклапања на нашем пројекту. Једина вредност која одступа од модала је DYS19=17.

Љубомир Павловић у Варди не бележи Николиће који славе Ђурђевдан. Сам тестирани наводи да су по предању пореклом из Херцеговине.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #487 послато: Мај 27, 2021, 04:18:23 поподне »
191. Јакшић, Лучиндан, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Нема ближих поклапања унутар самог рода, а од вредности које нису уобичајене за род Никшића се издвајају 10 на 391, 30 на 389ii и 32 на 481.

Тестирани наводи да су по предању пореклом из Роваца.
« Последња измена: Мај 28, 2021, 07:25:07 пре подне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #488 послато: Мај 27, 2021, 04:28:29 поподне »
194. Кушљић, Стевањдан, Врбањци, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Није искључено да припада грани FT14506>Y179535>FT124969 којој припадају Благојевић из Дренове код Прњавора и Иветић из Бастаса код Босанског Грахова и који такође славе Стевањдан, али би се ова могућност могла проверити једино тестирањем тог SNP-a.

Кушљићи су на попису из 1991. године на подручју општине котор Варош присутни само у Врбањцима (50 пописаних Кушљића). Тестирани наводи предање о ранијој слави Ђурђевдан (да су је до средине 19. века славили). Међутим, питање је колико је овај податак поуздан јер постоји могућност да је заправо изведен на основу помена Кушљића са Ђурђевданом као крсном славом у парохијама Босански Брод и Винска и Лијешће код Дервенте у шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882.
« Последња измена: Мај 27, 2021, 06:09:41 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #489 послато: Мај 27, 2021, 04:36:20 поподне »
143. Томић, Лучиндан, Белановица, Љиг

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Има прилично модалан хаплотип за род Никшића, па самим тим и доста блиских поклапања унутар рода.

Томићи се не помињу у литератури која обрађује Белановицу. У суседним Калањевцима се једино и у литератури и у тефтерима помињу Колаковићи са Лучинданом као крсном славом (у Калањевце су према подацима из литературе Колаковићи дошли средином 18. века из Старог Влаха). Тестирани као најстаријег познатог претка означава Михаила Томића, рођеног око 1793. године.
« Последња измена: Мај 27, 2021, 04:38:03 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #490 послато: Мај 27, 2021, 04:50:54 поподне »
175. Мандарић, Стевањдан, Вребац, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип доста близак модалу, а једина вредност која значајније одступа је вредност 12 на 549. Једно од ближих поклапања има са Дукићем из Деригнаја код Грачаца, поклапају се у потпуности на 17 упоредивих маркера. Због чињенице да су обојица из географски исте регије и да славе исту славу, рекло би се да нема сумње да су повезани. Могуће је да је са њима двојицом повезан и тестирани Граовац из Врепца који такође слави Стевањдан, мада има само 12 тестираних маркера па ни сама подграна којој припада није позната. И код Мандарића као и код претходно објављеног Кушљића је могуће да постоји веза са породицама које припадају грани FT124969.

Од ових Мандарића је Милан Мандарић, један од најпознатијих предузетника српског порекла:

« Последња измена: Мај 28, 2021, 07:25:50 пре подне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #491 послато: Мај 27, 2021, 05:03:10 поподне »
180. Даниловић, Јовањдан, Мајур, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 17 на DYS19, 10 на DYS391 и 16 на 570, као и због исте славе могуће је да је повезан са Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије као и са Павловићем из Овчиње код Бајине Баште. Постоји могућност да ове породице због ниже вредности 16 на 570 припадају грани A5913>A22312.

О пореклу Даниловића из Мајура у литератури стоји:

Досељени почетком 19. века- од Првог српског устанка до 1829. године:

Из Босне су дошли:

ДАНИЛОВИЋИ (Јовањдан, 6-2 к).

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-majur-%C5%A1abac/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #492 послато: Мај 27, 2021, 05:09:30 поподне »
175. Мандарић, Стевањдан, Вребац, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип доста близак модалу, а једина вредност која значајније одступа је вредност 12 на 549. Једно од ближих поклапања има са Дукићем из Деригнаја код Грачаца, поклапају се у потпуности на 17 упоредивих маркера. Због чињенице да су обојица из географски исте регије и да славе исту славу, рекло би се да нема сумње да су повезани. Могуће је да је са њима двојицом повезан и тестирани Граовац из Врепца који такође слави Стевањдан, мада има само 12 тестираних маркера па ни сама подграна којој припада није позната. Могуће је да код Мандарића као и код претходно објављеног Кушљића постоји веза са породицама које припадају грани FT124969.

Од ових Мандарића је Милан Мандарић, један од најпознатијих предузетника српског порекла:



Мандарићи су, као и Дукићи, део досељеничке струје из Северне Далмације. У Далмацију су, по свему судећи, дошли однекуд из Западне Босне, вероватно са потеза где и данас има највише слављеника Стевањдана, потенцијалних I-FT124969 (околина Герзова).

Надам се да је господин Мандарић доброг здравља, пошто би га ваљало анимирати ради SNP профилисања читаве ове групе Стевањштака. Не би осетио финансијски. :D
« Последња измена: Мај 28, 2021, 07:26:05 пре подне Лука »

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #493 послато: Мај 27, 2021, 08:17:36 поподне »
218. Никитовић, Тривуњдан, Баре Жугића/Новаковићи, Жабљак

Припада хаплогрупи R1b>L51, врло вероватно грани L2

Ово предвиђање припадности грани L2 заснива се на томе што у табели ФТДНА пројекта U152 постоји резултат са сличним маркерима као и Никитовић, где је као најстарији предак наведен Вук, из државе Монтенегро. Могли би то заправо бити Вуковићи Мотике из околине Жабљака, који наводно имају претка Вука Милутиновића, док је предак Никитовића извесни Никита Милутиновић.

Потпуно поклапање на 23 маркера Никитовић има са раније тестираним Јовановићем (Галином) из Растишта на Тари, који слави исту славу и има предање да потиче из Дробњака.

Као постојбина Мотика, самим тим и Никитовића, пре досељења на Језера, наводи се Комарница.

По свему судећи, дробњачки Никитовићи немају генетске везе са носиоцима тог презимена са другим славама, већ само са својим исељеницима у Сливљу, између Гацка и Невесиња, који такође славе Трифуњдан.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #494 послато: Мај 27, 2021, 10:15:53 поподне »
189. Славковић, Петковдан, Леча, Нови Пазар, E-V13>Z5017>Z16988>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Једина карактеристична вредност маркера коју поседује хаплотип тестираног је DYS570=22.

Петар Петровић је у свом раду о Рашкој забележио следеће:
-Гашовићи, Славковић, 1 кућа, Павловић, 1 кућа, Св. Петка, су Гашани, дед се доселио из Војсалића.

Тестирани је навео да Славковићи према предању потичу из Корита код Билеће, као и да им је настарији предак Васиљ Гашанин који је живео крајем 18. века. С обзиром да славу и овај резултат, који јасно показују да Славковићи потичу од Бјелопавлића, мало је вероватно да су се у Лечу доселили из Корита.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #495 послато: Мај 27, 2021, 10:35:24 поподне »
190. Вуцеља, Аранђеловдан, Прекаја, Дрвар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

По хаплотипу је наближи роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи), али се не може са сигурношћу тврдити да припада том роду само на основу хаплотипа на 23 маркера. За овај род је карактеристична слава Тривуњдан и њу славе сви сада тестирани припадници овог рода. Хаплотип Вуцеље се од хаплотипа Дивчића из Међуша, који припада овом роду, разликује на само на маркеру DYS549 на коме Вуцеља има повишену вредност 14, док сви тестирани припадници рода Ђурица имају вредност 13 на том маркеру. Хаплотипови Вуцеље и Дивчића деле вредност маркера DYS389ii=31, док сви остали тестирани припадници рода имају вредност 30 на том маркеру.

Петар Рађеновић је у свом раду о Унцу забележио следеће:
Вуцеље (7 к. под Брином, 9 к. на Главици) славе Аранђеловдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре 150 г.

Тестирани је навео да је према једном предању, које и није баш поуздано, старо презиме Вуцеља било Миливојевић.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #496 послато: Мај 27, 2021, 10:51:11 поподне »
190. Вуцеља, Аранђеловдан, Прекаја, Дрвар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

По хаплотипу је наближи роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи), али се не може са сигурношћу тврдити да припада том роду само на основу хаплотипа на 23 маркера. За овај род је карактеристична слава Тривуњдан и њу славе сви сада тестирани припадници овог рода. Хаплотип Вуцеље се од хаплотипа Дивчића из Међуша, који припада овом роду, разликује на само на маркеру DYS549 на коме Вуцеља има повишену вредност 14, док сви тестирани припадници рода Ђурица имају вредност 13 на том маркеру. Хаплотипови Вуцеље и Дивчића деле вредност маркера DYS389ii=31, док сви остали тестирани припадници рода имају вредност 30 на том маркеру.

Петар Рађеновић је у свом раду о Унцу забележио следеће:
Вуцеље (7 к. под Брином, 9 к. на Главици) славе Аранђеловдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре 150 г.

Тестирани је навео да је према једном предању, које и није баш поуздано, старо презиме Вуцеља било Миливојевић.

Миливојевићи су били бројни у Полачи и славе исто Аранђела. Кад би се тестирао неки, видели би да ли је тачно.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #497 послато: Мај 27, 2021, 10:55:59 поподне »
199. Бркић, Андријевдан, Северово, Ариље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS456=18 и DYS643=11. На два маркера се разликује од хаплотипова Тодића из Милића и једног тестираног из околине Пријепоља, чији резултат још није објављен. Обојица славе Никољдан и деле обе поменуте карактеристичне вредности маркера са Бркићем.

Тестирани је навео да су Бркићи староседеоци у Северову.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #498 послато: Мај 27, 2021, 11:14:49 поподне »
199. Бркић, Андријевдан, Северово, Ариље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS456=18 и DYS643=11. На два маркера се разликује од хаплотипова Тодића из Милића и једног тестираног из околине Пријепоља, чији резултат још није објављен. Обојица славе Никољдан и деле обе поменуте карактеристичне вредности маркера са Бркићем.

Тестирани је навео да су Бркићи староседеоци у Северову.

Биће да су му ипак ближи родови који такође славе Андријевдан са подручја Сјенице и Пријепоља.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #499 послато: Мај 27, 2021, 11:26:54 поподне »
203. Мариновић, Стевањдан, Сливница Површ, Равно, E-V13>Z1057

Тестирани припада роду Илића - Сливничана. Једина карактеристична вредност коју поседује хаплотип тестираног је модалног хаплотипа овог рода је DYS570=18. Најближа поклапања има са тестираним припадницима овог рода чији резултати још нису објављени.

Обрен Ђурић-Козић је забележио следеће о братствима из Сливнице:

« Последња измена: Мај 27, 2021, 11:31:03 поподне Иван Вукићевић »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #500 послато: Мај 28, 2021, 12:46:13 пре подне »
204. Филиповић, Ђурђевдан, Тијање, Лучани, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Тестирани има хаплотип који је близак модалном хаплотипу ове гране, услед чега има већи број ближих поклапања. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа гране FGC11450 је DYS458=14. Од Николића из Кавадара код Рековца се разликује на једном маркеру, као и од двојице тестираних чији резултати још нису објављени. На два маркера се разликује од чак десеторице тестираних. Од свих тестираних са којима има ближа поклапања хаплотипова, Ђурђевдан једино слави Марковић из Брежја код Мионице.

Јован Ердељановић је говорећи о братствима из Тијања записао следеће о Видојевићима и Филиповићима:

Најстарије су тијањске породице: Бошковићи, Полуге, Пузе, Ћалови, Видојевићи и Филиповићи.
...
Видојевићи (Николићи) су се пре 90 година доселили из Дренова близу Пријепоља. Дошли су најпре у Катиће у срезу моравичком, па одатле у Тијање. Славе Св. Саву.
Филиповићи су из истог Дренова код Лима.

Тестирани је навео да су се из поменутог села доселили средином 18. века.

Филиповић не слави Савиндан, али има блиска поклапања са двојицом припадника рода Вранешана - савинштака, који је доста распрострањен у околини Пријепоља. Није искључено да Филиповићи потичу од тог рода.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #501 послато: Мај 28, 2021, 01:05:22 пре подне »
206. Јовановић, Никољдан, Пећ, E-V13>Y30977>Y37092

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности маркера за ову грану: DYS390=23, DYS456=15 и DYS570=18.
Од појединих Васојевића и Шаранаца се разликује на два-три маркера, али с обзиром на поменуте карактеристичне вредности маркера, мало је вероватно да припада неком од тих родова.

Тестирани је навео да постоје три гране Јовановића из Пећи које славе Никољдан. Једна је досељена из Црне Горе, а две су староседелачке у Пећи. Није прецизирао којој грани Јовановића припада.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #502 послато: Мај 28, 2021, 01:38:34 пре подне »
211. Грујовић, Аранђеловдан, Лозница, Чачак, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385b=19 и DYS576=17.

Радован  Маринковић у књизи о Лозници наводи, што се порекла тиче, поприлично бескорисне податке о овом братству:
Грујовићи (1 к, Аранђеловдан) су Драгачевци: у Лиси је рођен Димитрије (75), који је отишао Богу на истину у Лозници 1946. године. Он се 1905. године привенчао за Иванку Николић. На неког претка Груја упућује презиме овог рода. Од 1960. године домове имају и у Чачку.
Једино што се корисно може наћи у том раду је да се још Грујовића доселило у село након 1950. године, пре свега због њихове славе, која је прислужба Васојевића:
Грујовићи (Александар Невски) – Средње Реке, а пореклом из Вучака;

Тестирани је навео да Грујовићи потичу од Васојевића, а да је правац миграција био следећи:
Андријевица > Вучак > Лиса > Лозница

Предање о пореклу Грујовића из Васојевића је потврђено овим резултатом.

Необично је да Љубомир и Светислав Марковић у својој књизи о моравичком Старом Влаху за Грујовиће и њима сродна братства наводе да потичу из Куча, упркос предању и слави који их јасно везују за Васојевиће:

Дидићи. Сам засеок је највероватније добио име по Дидићима који су дошли из племена Кучи, пореклом су од Никшића. Врло је вероватно да су све три фамилије (Лабудовићи, Грујовићи и Лукићи) најпре имали заједничко презиме Дидићи.
-Лабудовићи, 6 K. (Лесендровдан), воде порекло из Васојевића, од Луга. Одсељени су раније у Причево брдо (3), а после рата у: Ивањицу (7), Чачак (2), Београд (2), и Петровац код Крагујевца (2). Један је 50-их година отишао у Глећицу. Лабудовићи и Грујовићи су од истог претка, а са Лукићима су у сродству и делили су исту имовину. Из ове фамилије су познати спортисти – боксери.
-Грујовићи, 5 к. (Лесендровдан), истог су порекла са Лабудовићима. У последње време многи су се одселили и данас их има: у Средњој Реци, Градцу, Петровцу код Крагујевца, Илићеву код Крагујевца, Бесном Фоку код Београда, у Чачку (5) и др.
-Лукићи, 1 к. (Лесендровдан). Воде порекло од Луке који је био сестрић Лабуду и Грују, прецима Лабудовића и Грујовића и истог су порекла. Славе исту славу као Грујовићи и Лабудовићи. Било је раније више кућа. Данас је остала само једна. Лукића има одсељених y Петровцу код Крагујевца и Ивањици (2). Не зна се да ли су ови Лукићи y сродству са Лукићима y суседној Јасеновици, село Даићи.


У Васојевићима не постоји презиме Дидић, тако да је вероватно настало по доласку предака ових братстава у Вучак.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #503 послато: Мај 28, 2021, 02:21:34 поподне »
199. Бркић, Андријевдан, Северово, Ариље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS456=18 и DYS643=11. На два маркера се разликује од хаплотипова Тодића из Милића и једног тестираног из околине Пријепоља, чији резултат још није објављен. Обојица славе Никољдан и деле обе поменуте карактеристичне вредности маркера са Бркићем.

Тестирани је навео да су Бркићи староседеоци у Северову.
Биће да су му ипак ближи родови који такође славе Андријевдан са подручја Сјенице и Пријепоља.
Са којим родовима из Сјенице и Пријепоља је Бркић ближи?

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #504 послато: Мај 28, 2021, 02:25:14 поподне »
Са којим родовима из Сјенице и Пријепоља је Бркић ближи?

Погледај ПП.

Ван мреже Ivan_Jovanovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #505 послато: Мај 28, 2021, 03:05:24 поподне »
206. Јовановић, Никољдан, Пећ, E-V13>Y30977>Y37092

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности маркера за ову грану: DYS390=23, DYS456=15 и DYS570=18.
Од појединих Васојевића и Шаранаца се разликује на два-три маркера, али с обзиром на поменуте карактеристичне вредности маркера, мало је вероватно да припада неком од тих родова.

Тестирани је навео да постоје три гране Јовановића из Пећи које славе Никољдан. Једна је досељена из Црне Горе, а две су староседелачке у Пећи. Није прецизирао којој грани Јовановића припада.


Иване,
Хвала на тумачењу мог резултата које сам с нестрпљењем ишчекивао (ја сам тестирани Јовановић, Пећ). Имам пар питања која сам припремио док сам чекао твоје тумачење, већ знајући прелиминарни резултат. Важно је да напоменем да сам потпуни аматер али да јесам прочитао теме на форуму детаљније као и све твоје постове везане за E-V13 хапло групу (као и постове и анализе других чланова, уредника и сарадника).

Волео бих, ако је могуће, да добијем ближу анализу мог резултата, односно целе Y37092 групе за коју тренутно нема других подтипова попут Васојевића, Бобана, Шаранаца, Рајовића итд. Приметио сам да нас има доста који смо Y37092 али нисмо сврстани ни у какве родове и подтипове, па ме занима да ли је могуће урадити неку ближу анализу те да ли је саветујете да урадим Снип ради тога?

Иване, прочитао сам твоје чланке на тему Васојевића и видео како изгледа модални хаплотип од којег се мој резултат на 23 маркера разликује на 4 вредности. Три које си навео, DYS390=23, DYS456=15 и DYS570=18 као и GATAH4=12 наспрам 11, карактеристичних за Васојевиће. Ово је мој резултат:
DYS393   13
DYS390   23
DYS19   13
DYS391   10
DYS385a   16
DYS385b   18
DYS439   11
DYS389I   14
DYS392   11
DYS389II   31
DYS458   15
DYS437   14
DYS448   20
GATAH4   12
DYS456   15
DYS576   18
DYS570   18
DYS438   10
DYS481   22
DYS549   12
DYS533   12
DYS635   22
DYS643   12

Такође, на https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ сам пронашао Јовановић, Дечани, Никољдан E-Z1057 (#101879), као и Јовановић, Пећ, Св. Александар Невски E-Y126722 (#105335). Да ли је могуће упоредити наше резултате? Без икакве претензије да нагињем ка уклапању у Васојевиће, интересује ме могућност неког другог подтипа везаних за „около Васојевића“ – да се тако лаички изразим. Наиме, као што рекох, према предању у Пећи постоји 3 линије Јовановића од којих се за једне причало да јесу пореклом из Црне Горе, док је за друге, укључујући моју увек негирана билокаква веза са „црногорцима“, и то увек уз неки релативно уобичајени косовски анимозитет 😊, од којег се у потпуности ограђујем. Ово свакако не значи да нису много пута спомињани крајеви попут Берана, Бијелог Поља итд., као нека претоходна локација, али као што рекох то је увек негирано. Налетео сам на један чланак где се спомиње порекло Јовановића од Ашана. О Ашанима нисам нашао много материјала на овом форуму али ме занима могућност конекције са њима, као „србљанском“ народу на простору Васојевића, а уједно се везују за простор близу Берана ако сам разумео добро, конкретно Хас. У чланку који си написао, спомињеш Јовановиће из неколико група Васојевића, као и Јовановиће за које је непозната локација и слава. Приметио сам да је Јован било уобичајено име међу Васојевићима, а уједно њихово расељавање на простор Метохије је већ познато. Такође, разумео сам да добар део Васојевића су такође биле породице и родови не-васојевићског порекла, а у непосредној близини укључујући Ашане. С тим у вези, да ли постоје индиције сазнања Ашанског хаплотипа?

Срдачно хвала на тумачењу и свакој врсти помоћи.
Иван Јовановић
« Последња измена: Мај 28, 2021, 03:09:32 поподне Ivan_Jovanovic »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #506 послато: Мај 28, 2021, 03:31:41 поподне »
Само једна исправка, код YGATAH4 се вредност маркера увек смањује за 1 у односу на вредност исказану на сертификату, ради корелације са FTDNA стандардом. Тако да имате 3 разлике на упоредивих 23 маркера у односу на модални хаплотип Васојевића.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ivan_Jovanovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #507 послато: Мај 28, 2021, 03:36:10 поподне »
Никола, ја сам мислио да смо прешли на "ти" :)
Хвала ти на овом сазнању, нисам знао за тај јадац.

У међувремену, налето сам на ово на форуму у оквиру теме "Старо српско становништво жупе Плав", а можда везано баш за моје питање на тему Ашани - Јовановићи.

Трагове старог српског становништва требали би тражити како међу данашњим православним становништвом Плава и Гусиња, тако и међу неким муслиманским породицама.

У гусињској општини данас нема ни 5% православних, а у плавској има неких 20%, тако да је укупни проценат православних у плавској жупи данас око 17-18% (3000 душа).

И поред малог броја, ту постоји неколико веома старих и разгранатих православних родова. Ово је списак православних породица на подручју плавске жупе (Плав и Гусиње данас) на основу етнографске литературе:

АЉОВИЋ- непознато поријекло
АРСОВИЋ- Кучи Дракуловићи од Мрњавчића Никезића Безијоваца, претпоставка E-BY165837
БАЛЕВИЋ- помињу се Кучи, постоји тестирани Балевић из Ораха, Беране, који је I2-Y3120
БИЈОРАЦ (РАИЧЕВИЋ)- непознато поријекло, једино се може закључити да је из Бихора
БЈЕГАНОВИЋ- непознато поријекло
БЈЕЛАНОВИЋ- доселили из Трепче код Андријевице од тамошњих Вујиновића, у Трепчи би могли бити старинци, причају о поријеклу из Црне Горе и Вучитрна, занимљива стара слава Јевстатијевдан
БОЈОВИЋ- требали би бити Кучи Безијовци, претпоставка E-BY165837
БОШКОВИЋ- припада роду тзв. Цеклињана, вјероватно се ради о плавским старинцима, претпоставка преко Пауновића I2-PH908
БРКОВИЋ- припада роду Шаљана из Велике, вјероватно старинци,претпоставка I2-PH908
БУЗИЋ- слабо се шта зна о њиховом поријеклу, наводи се да су од Бјелопавлића, потенцијални старинци
БУЛАТОВИЋ-скорији досељеници, дробњачког генетичког поријекла
ВЕЉОВИЋ, наводно у скоријем периоду доселили с Косора у Кучима, гдје су били ковачи
ВУЈОШЕВИЋ- скорији досељеници из Куча од Дрекаловића Оташевића, претпоставка E-BY165837
ВУКОТИЋ- Кучи Дракуловићи од Мрњавчића Никезића Безијоваца, претпоставка E-BY165837
ВУКОШИЋ-Кучи Дракуловићи од Мрњавчића Никезића Безијоваца, претпоставка E-BY165837
ВУЛЕТИЋ- поријеклом Васојевићи, претпоставка E-Y126722
ВУЧЕЉИЋ- нема пуно података о поријеклу, наводно Кучи
ВУЧЕТИЋ- припада роду тзв. Цеклињана, вјероватно се ради о плавским старинцима, претпоставка преко Пауновића I2-PH908
ВУШОВИЋ- наводно скорији досељеници у Велику из Скадра
ГАРЧЕВИЋ- поријеклом Васојевићи, претпоставка E-Y126722
ГОЈКОВИЋ- припада роду Шаљана из Велике, вјероватно старинци, тестиран I2-PH908
ГОЛУБОВИЋ- припада роду Шаљана из Велике, вјероватно старинци,претпоставка I2-PH908
ГРБОВИЋ- нема података о поријеклу, потенцијални старинци
ДАШИЋ- поријеклом Шекуларци, старинци сусједне жупе Будимље, тестиран I2-Z17855
ДЕДИЋ- од Куча Дрекаловића, скорији досељеник, претпоставка E-BY165837
ДРАГОВИЋ- иако причају о поријеклу из Црмнице вјероватно гусињски старинци
ДРАКУЛОВИЋ- Кучи Дракуловићи од Мрњавчића Никезића Безијоваца, тестиран E-BY165837
ДРАШКОВИЋ- поријеклом из Лијешта у Кучима, претпоставка E-BY165837
ЂОРЂИЈЕВИЋ- Ћетковићи из Шекулара, старинци у Полимљу, претпоставка I2-A1328
ЂУКИЋ- поријеклом Васојевићи, претпоставка E-Y126722
ЂУРАШКОВИЋ- по предању од Ђурашковића из Цеклина (вјероватно нетачно), требали би бити повезани са Ђуричанима, али питање је, тестиран E-A18844
ЂУРИЧАНИН- припада роду тзв. Цеклињана, вјероватно се ради о плавским старинцима, претпоставка преко Пауновића I2-PH908
ЖИВАЉЕВИЋИ- старинци у великој, тестиран R1a-Y2613
ЗОГОВИЋ- скорији досељеници, блиски Крџићима, наводно од Мариновића из Бајица, али тестирани са бањанском N2
ИВАНОВИЋ-поријеклом из Јаблана у Братножићима, вјероватно Букумири, претпоставка R1b-Y104972
ИЛИМАРКОВИЋ, досељеници из Куча, непознато од ког братства
ЈАНУШ, плавски старинци, нетестирани
ЈАШОВИЋ- поријеклом Шекуларци, старинци сусједне жупе Будимље, тестиран I2-Z17855
ЈОВАНОВИЋ- досељеници из Пећи, раније из Берана (Ашани), нетестирани[/u]
ЈОВКОВИЋ- од Шћекића из Берана, Пипери, претпоставка R-FT49714
ЈОКИЋ- припада роду Шаљана из Велике, вјероватно старинци,тестиран I2-PH908
КАСУМОВИЋ-припада роду Шаљана из Велике, вјероватно старинци,претпоставка I2-PH908
КАТИЋ-поријеклом Васојевићи, претпоставка E-Y126722
КНЕЖЕВИЋ- припада роду Шаљана из Велике, вјероватно старинци, тестиран I2-PH908
КОЛАШИНЧЕВИЋ. наводно од Колашина, не зна се ништа друго о поријеклу

Наставак доле ниже.

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #508 послато: Мај 28, 2021, 04:10:57 поподне »
184. Живановић, Велика Госпојина, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани U152>U152>Z36>Z70>Z37, као Морачани Богићевци.
Тај закључак изводимо због блискости на маркерима, као и због чињенице да Морачани преслављају Велику Госпојину.

Било би корисно да неко из тог рода ускоро тестира СНП, како би се тај род коначно профилисао.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61797.

Сами Живановићи из Лопаша наводе да потичу ”од Пуретића са Дурмитора”.

Нисам успео да нађем више података о Лопашу, нажалост у књигу о Доњем Драгачеву аутор није уврстио Лопаш и Вирово.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #509 послато: Мај 28, 2021, 05:00:52 поподне »
213. Гашпар, Челарево, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта, а очекивано велики број блиских поклапања има у страним базама, пре свега међу Пољацима и Русима, али такође и међу Немцима. Неколико блиских поклапања има и са узорцима из анонимних студија које су обрађивале становништво Хрватске и Србије, између осталих и са неколико Словака и Русина и Војводине (2 разлике на 17 упоредивих маркера). С обзиром да је тестирани у упитнику навео да је по очевој линији словачког порекла, добијени резултат свакако има смисла. У неколико расположивих аустроугарских пописа за Челарево (од краја 17. до прве половине 19. века) нисам пронашао помен презимена Гашпар.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #510 послато: Мај 28, 2021, 05:31:50 поподне »

Иване,
Хвала на тумачењу мог резултата које сам с нестрпљењем ишчекивао (ја сам тестирани Јовановић, Пећ). Имам пар питања која сам припремио док сам чекао твоје тумачење, већ знајући прелиминарни резултат. Важно је да напоменем да сам потпуни аматер али да јесам прочитао теме на форуму детаљније као и све твоје постове везане за E-V13 хапло групу (као и постове и анализе других чланова, уредника и сарадника).

Волео бих, ако је могуће, да добијем ближу анализу мог резултата, односно целе Y37092 групе за коју тренутно нема других подтипова попут Васојевића, Бобана, Шаранаца, Рајовића итд. Приметио сам да нас има доста који смо Y37092 али нисмо сврстани ни у какве родове и подтипове, па ме занима да ли је могуће урадити неку ближу анализу те да ли је саветујете да урадим Снип ради тога?

Иване, прочитао сам твоје чланке на тему Васојевића и видео како изгледа модални хаплотип од којег се мој резултат на 23 маркера разликује на 4 вредности. Три које си навео, DYS390=23, DYS456=15 и DYS570=18 као и GATAH4=12 наспрам 11, карактеристичних за Васојевиће. Ово је мој резултат:
DYS393   13
DYS390   23
DYS19   13
DYS391   10
DYS385a   16
DYS385b   18
DYS439   11
DYS389I   14
DYS392   11
DYS389II   31
DYS458   15
DYS437   14
DYS448   20
GATAH4   12
DYS456   15
DYS576   18
DYS570   18
DYS438   10
DYS481   22
DYS549   12
DYS533   12
DYS635   22
DYS643   12

Такође, на https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ сам пронашао Јовановић, Дечани, Никољдан E-Z1057 (#101879), као и Јовановић, Пећ, Св. Александар Невски E-Y126722 (#105335). Да ли је могуће упоредити наше резултате? Без икакве претензије да нагињем ка уклапању у Васојевиће, интересује ме могућност неког другог подтипа везаних за „около Васојевића“ – да се тако лаички изразим. Наиме, као што рекох, према предању у Пећи постоји 3 линије Јовановића од којих се за једне причало да јесу пореклом из Црне Горе, док је за друге, укључујући моју увек негирана билокаква веза са „црногорцима“, и то увек уз неки релативно уобичајени косовски анимозитет 😊, од којег се у потпуности ограђујем. Ово свакако не значи да нису много пута спомињани крајеви попут Берана, Бијелог Поља итд., као нека претоходна локација, али као што рекох то је увек негирано. Налетео сам на један чланак где се спомиње порекло Јовановића од Ашана. О Ашанима нисам нашао много материјала на овом форуму али ме занима могућност конекције са њима, као „србљанском“ народу на простору Васојевића, а уједно се везују за простор близу Берана ако сам разумео добро, конкретно Хас. У чланку који си написао, спомињеш Јовановиће из неколико група Васојевића, као и Јовановиће за које је непозната локација и слава. Приметио сам да је Јован било уобичајено име међу Васојевићима, а уједно њихово расељавање на простор Метохије је већ познато. Такође, разумео сам да добар део Васојевића су такође биле породице и родови не-васојевићског порекла, а у непосредној близини укључујући Ашане. С тим у вези, да ли постоје индиције сазнања Ашанског хаплотипа?

Срдачно хвала на тумачењу и свакој врсти помоћи.
Иван Јовановић

Иване, најбоље је да урадиш неки од дубљих тестова, уколико си у могућности. Појединачни SNP тестови могу дати неке резултате, обично након више покушаја, али ако хоћеш да прецизније утврдиш своје порекло, неопходно је да урадиш WGS или BigY тест. Први тест се ради код DanteLabs, и знатно је повољнији (посебно у новембру, када је на снижењу), а други се ради преко FTDNA. Имамо теме на форуму о овим тестовима, па можеш нешто више тамо прочитати.

Ашанима су све до средине 20. века називана сва братства у Доњим Васојевићима (Беране са околином) која не потичу од Васојевића. Дакле, не ради се о једном роду, већ о братствима различитог порекла. Србљацима су називана сва братстава које не потичу од Васојевића на читавом простору овог племена (укључујући и Ашане), тако да је тај појам мало шири. У сваком случају, немаш генетичке сроднике међу Ашанима.

Није немогуће на потичеш од Васојевића или Шаранаца, али карактеристичне вредности маркера које има твој хаплотип не указују на то.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #511 послато: Мај 28, 2021, 05:58:27 поподне »
193. Томић, Ђурђиц, Бреница, Ниш

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним тестираним из околине Пријепоља чији резултат није још увек јаван, на само 1 од 23 маркера разликује се од Грујића из Горњег Рачника код Јагодине (слави Игњатијевдан), а на 1 од 17 маркера од још неколико нејавних резултата из околине Сврљига и још једног из околине Пријепоља. Тестирани је у упитнику навео да су у Бреницу досељени пре 1911. али да се не зна тачно када. По породичном предању доселили су се из околине Гацка у Херцеговини.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #512 послато: Мај 28, 2021, 06:10:53 поподне »
197. Савић, Никољдан, Шареник, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује модални хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има и велики број блиских поклапања, међутим само се за раније тестираног Луковића из Крушчице код Ариља (Никољдан), који по предању потиче од Маслара, може тврдити да му је заиста близак. Луковић је SNP тестирањем потврђен као YP6047, а од тестираног Савића разликује се на 3 од 23 маркера. У упитнику је наведено да Савићи по предању потичу од Маслара, односно да им је старије презиме Маслар, што се поклапа са наводима из литературе:

Цитат
-Савићи, 2 к. (Никољдан), истог су рода са Масларима и Јоковићима, као и Савићима y Горњем Шаренику. Данас има тројица Савића у Београду.

Цитат
-Савићи, 5 K. (Никољдан), истог су рода са Савићима из Доњег Шареника, а y даљем роду су са Масларима y Дубрави.

Цитат
-Јоковићи, 4 к. (Никољдан), воде порекло од Васојевића, односно од Пипера, а дошли су y Шареник од Бијелог Поља. Јоковићи истичу да воде порекло од Маслара. доста су се разродили, за протеклих 200 година, тако да су се стварале, у последње време, брачне везе између представника ове две фамилије. Тако се један од Маслара привенчао пре двадесетак година за девојку у Јоковиће. Јоковићи и Кудизовићи су једна породица, досељена пре 60 година (у Гучу) однекуд из среза моравичког, бележи Ј. Ердељановић. Данас их има одсељених y Старој Пазови (2) и Француској.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sarenik-ivanjica/

Цитат
Пре 200 година досељени су и:

Маслари (Гароњићи) су од Новог Пазара. Од њих су Луковићи у Крушчици, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/
« Последња измена: Мај 28, 2021, 06:23:35 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #513 послато: Мај 28, 2021, 06:42:49 поподне »
213. Гашпар, Челарево, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта, а очекивано велики број блиских поклапања има у страним базама, пре свега међу Пољацима и Русима, али такође и међу Немцима. Неколико блиских поклапања има и са узорцима из анонимних студија које су обрађивале становништво Хрватске и Србије, између осталих и са неколико Словака и Русина и Војводине (2 разлике на 17 упоредивих маркера). С обзиром да је тестирани у упитнику навео да је по очевој линији словачког порекла, добијени резултат свакако има смисла. У неколико расположивих аустроугарских пописа за Челарево (од краја 17. до прве половине 19. века) нисам пронашао помен презимена Гашпар.

Йел овоме братству припада четнички майор Гашпар из "Повратка отписаних"? Знате, онай што има войника Мисирца?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #514 послато: Мај 28, 2021, 06:49:50 поподне »
Йел овоме братству припада четнички майор Гашпар из "Повратка отписаних"? Знате, онай што има войника Мисирца?

Мајор Гашпар је од католика Вучковића из Бузета у Истри.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #515 послато: Мај 28, 2021, 06:52:17 поподне »
201. Мутавџић, Никољдан, Доња Тушимља, Нови Пазар

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Занимљиво је да Мутавџић најближе поклапање има са малопре објављеним Томићем из Бренице код Ниша, од ког се разликује на 2 од 23 маркера. За један маркер више разликује се од Живаљевића из Велике код Плава (Алимпијевдан), Даничића из Славковице код Љига (Лазаревдан), Грујића из Горњег Рачника код Јагодине (Игњатијевдан), једног нејавног резултата из Метохије и једног муслимана из околине Тутина. Као и многи други родови из овог краја, имају предање да су од Куча. Резултат теста је показао да не припадају генетичком роду Куча, али блиско поклапање са Живаљевићем из Велике код Плава може указивати да су даљим пореклом заиста из те области.

Цитат
-Мутавџићи, 9 кућа, Св. Никола, су Кучи, дошли у почетку 19. века од Гусиња.

https://www.poreklo.rs/2017/12/13/poreklo-prezimena-sela-golice-gornja-tusimlja-pusta-tusimlja-skukovo-i-srednja-tusimlja-novi-pazar/

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #516 послато: Мај 28, 2021, 07:22:45 поподне »
Мајор Гашпар је од католика Вучковића из Бузета у Истри.
Вучковићу је отац био Пркић. Презиме Вучковић му је од очуха,који је пореклом био из Врања.
« Последња измена: Мај 28, 2021, 07:26:12 поподне vid.knezevic »

Ван мреже H.U.D.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #517 послато: Мај 28, 2021, 07:24:23 поподне »
167. Жакула, Петровдан, Јасиковац, Кореница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. Од раније тестираног Жакуле из Врпила код Коренице разликује се на чак 5 од 23 упоредива маркера, што је последица чињенице да је хаплотип сада тестираног Жакуле нешто више измутирао у односу на хаплотипове осталих припадника ове гране. Међутим, оно што их дефинитивно повезује, и издваја од већине осталих припадника ове гране су врло високе вредности на маркеру DYS570, 21 код сада тестираног, и 22 код раније тестираног Жакуле. Овако високу вредност, уз блискост и на осталим маркерима, поседује још једино Тесла из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), па је извесно да су Жакуле и Тесле међусобно ближи једни другима у односу на остале припаднике ове гране са простора Лике и Босанске Крајине. Прецизнија процена временске удаљености до најскоријег заједничког претка двојице тестираних Жакула, као и Жакула и Тесле, могла би се установити тек додатним тестирањем. С обзиром да је Жакула из Врпила радио BigY тест, најједноставнији начин било би тестирање његових новела код Жакуле из Јасиковца и Тесле, док би најбоље решење свакако био BigY или WGS тест.

Koja je preporuka korisniku (to mi je tast) gde da te dodatne testove uradi i da li neko ima informaciju koji red veličina su cene tih testova?
« Последња измена: Мај 28, 2021, 07:28:15 поподне H.U.D. »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #518 послато: Мај 28, 2021, 08:27:18 поподне »
Вучковићу је отац био Пркић. Презиме Вучковић му је од очуха,који је пореклом био из Врања.

Звонимир на којег ти мислиш је био поручник, а Невски и ја причамо о мајору Гашпару.

Мајор Гашпар у цивилу, крајем рата, пред погибију:


Гашпар почетком рата, у Ужицу, 1941. године:


Не знам да ли ниси разумео шалу или си је дигао на сасвим нови ниво.
Нећу више, обећавам  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #519 послато: Мај 28, 2021, 08:49:44 поподне »
Звонимир на којег ти мислиш је био поручник, а Невски и ја причамо о мајору Гашпару.

Мајор Гашпар у цивилу, крајем рата, пред погибију:


Гашпар почетком рата, у Ужицу, 1941. године:


Не знам да ли ниси разумео шалу или си је дигао на сасвим нови ниво.
Нећу више, обећавам  ;D
Предложак за филмског лика Гашпара из отписаних је  официр ЈВУО Звонимир Вучковић.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #520 послато: Мај 28, 2021, 08:53:45 поподне »
Предложак за филмског лика Гашпара из отписаних је  официр ЈВУО Звонимир Вучковић.

Стварно? Где се може пронаћи тај податак? Каква коинциденција да га игра Аљоша Вучковић.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #521 послато: Мај 28, 2021, 09:09:35 поподне »
Као два брата близанца.

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #522 послато: Мај 28, 2021, 09:11:50 поподне »
Стварно? Где се може пронаћи тај податак? Каква коинциденција да га игра Аљоша Вучковић.
Ја се извињавам, али интернет ме демантује. Главу бих дао да је Звонимир Вучковић био екранизован као Гашпар али знаци кажу да је у питању Бранко Гашпаревић.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D0%B0%D1%88%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #523 послато: Мај 28, 2021, 09:30:45 поподне »
Ја се извињавам, али интернет ме демантује. Главу бих дао да је Звонимир Вучковић био екранизован као Гашпар али знаци кажу да је у питању Бранко Гашпаревић.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D0%B0%D1%88%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Звонимир Вучковић је крај рата дочекао у Барију и никад није био сарадник Немаца. Препоручујем свима његову мемоарску књигу "Сећања из рата" (објавила Српска књижевна задруга у понатој едицији "Коло" пре неколико година).

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #524 послато: Мај 28, 2021, 09:44:28 поподне »
Звонимир Вучковић је крај рата дочекао у Барију и никад није био сарадник Немаца. Препоручујем свима његову мемоарску књигу "Сећања из рата" (објавила Српска књижевна задруга у понатој едицији "Коло" пре неколико година).
Моја је грешка јер сам био убеђен да је стварни Звонимир био измаштан као пропагандни Гашпар.
Упознат сам са животним и ратним путем Звонимира Вучковића.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #525 послато: Мај 28, 2021, 09:59:50 поподне »
185. Божовић, Никољдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109, односно њеној подграни FGC21732. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Вртунић из Рибника (разликују се на једном од 23 упоредива маркера) и Татарин из Јагодњака (2/23).

У литератури нисам успео да пронађем ништа о пореклу Божовића, а тестирани је навео да су у Лопаш досељени из Мочиоца у Старом Влаху. Љубомир и Светислав Марковић у Мочиоцима заиста помињу Божовиће који такође славе Никољдан, али су у питању често презиме и слава, па би евентуалну везу требало детаљније проверити.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #526 послато: Мај 28, 2021, 10:08:35 поподне »
143. Томић, Лучиндан, Белановица, Љиг

није нека превише битна разлика, али пошто имамо принцип да уписујемо место порекла пре Првог светског рата,
мислим да за Томића у табели за место порекла треба да стоје Шуци.

Томићи који славе св Луку су староседеоци Шутаца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #527 послато: Мај 29, 2021, 10:23:23 пре подне »
147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

Проверио сам сад најближа поклапања овог рода у анонимним базама, на већем броју маркера и са 635=24. Двојица Хрвата из Западне и Централне Хрватске, један Србин и један Албанац из Македоније. Како је у Македонији, али и деловима Албаније, Грчке, велика разноврсност J-Z631, могуће да је читава ова група даљим пореклом из тих крајева. Треба нагласити да се код Бижића јавља и мутација 392=12, због чега нема потпуних поклапања ни у анонимним базама.

Као што и Y-STR резултати показују, читава ова подграна би могла бити прилично млада (TMRCA 500 година). Иако су свега два резултата на Yfull (Перић из Ливна и Грк Лагусис). Лагусис је са Пелопонеза, али даљим пореклом са севера Грчке. Овој групи на FTDNA близак је и Турчин пореклом из околине Солуна, као и још један Грк, Фицалос, пореклом са Закинтоса. У албанском пројекту најближи хаплотипови постоје на простору источне Албаније, односно Западне Макеодније, па се намеће закључак да је шири простор Македоније матично подручје ове подгране.

Yfull стабло J-Y28894
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #528 послато: Мај 29, 2021, 05:38:07 поподне »
216. Млинар, Ђурђевдан, Горњи Карин, Обровац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип, једина нешто ређа вредност је DYS391=11. Има велики број блиских и релативно блиских поклапања, од којих вреди истаћи двојицу Обрадовића из Лике и Босанске Крајине (Јовањдан), и Кундачину из Нарата код Билеће (Лучиндан), од којих се разликује само на 1 од 23 маркера, поменутом DYS391. Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме могло бити Лакић, међутим хаплогрупа Млинара се не подудара са хаплогрупама тројице већ тестираних Лакића из Горњег Карина (двојица су E-V13, а један I1-Z58, сви славе Никољдан). Наравно, не може се искључити да су међу Лакићима биле присутне и више од две хаплогрупе, што није редак случај међу родовима из западних крајева, али је такође индикативно да Млинари и Лакићи славе различите славе.

Цитат
МЛИНАР (128) – Свети Георгије, Свети Стефан (присутни у 18. веку)

Цитат
ЛАКИЋ (134) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Димитрије Читлак пок. Новака и Станиша Читлак пок. Новака, Мијо Лакић пок. Дамњана, Никола Лакић, Остоја Лакић.

https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-gornji-karin-obrovac/

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #529 послато: Мај 29, 2021, 06:29:05 поподне »
Као што и Y-STR резултати показују, читава ова подграна би могла бити прилично млада (TMRCA 500 година). Иако су свега два резултата на Yfull (Перић из Ливна и Грк Лагусис). Лагусис је са Пелопонеза, али даљим пореклом са севера Грчке. Овој групи на FTDNA близак је и Турчин пореклом из околине Солуна, као и још један Грк, Фицалос, пореклом са Закинтоса. У албанском пројекту најближи хаплотипови постоје на простору источне Албаније, односно Западне Макеодније, па се намеће закључак да је шири простор Македоније матично подручје ове подгране.

Yfull стабло J-Y28894
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

 Перић би требао са спрским родовима бити близак обзиром на њихов 635=24. Не треба заборавити да је ова грана јако учестала код Румуна са 12 хаплотипова из студија (још ниједан комерцијално), те стога мислим да би TMRCA морао бити већи.  То је једини генетски Басараб кластер који се јавља на двије локације, Горж и Сибињ окрузи, а такођер се јавља у Плоешти и Нјамц окрузима. А и ови Албанци изгледају мало даље. Код Басараб Румуна из Сибиња је 635=22, а код овог из Горжа 23.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #530 послато: Мај 29, 2021, 06:46:18 поподне »
221. Доброкес, Никољдан, Болман, Јагодњак (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Шербуле из Косне код Двора (Никољдан) и Богдановића из Јелићке код Приједора (Срђевдан).

Тестирани је у упитнику навео да им је по породичном предању раније презиме било Пиласовић, и да су даљим пореклом из Старе Србије (околина Струмице), одакле су досељени највероватније у некој од сеоба са краја 17. или почетка 18. века. Презиме Доброкес пописано је у Болману у црквеном протоколу из 1896. године, док се презиме Пиласовић не спомиње ни у једном доступном попису за Болман.

https://www.poreklo.rs/2015/08/30/srbi-u-bolmanu-baranja/
« Последња измена: Мај 29, 2021, 06:47:52 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #531 послато: Мај 29, 2021, 07:10:03 поподне »
216. Млинар, Ђурђевдан, Горњи Карин, Обровац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип, једина нешто ређа вредност је DYS391=11. Има велики број блиских и релативно блиских поклапања, од којих вреди истаћи двојицу Обрадовића из Лике и Босанске Крајине (Јовањдан), и Кундачину из Нарата код Билеће (Лучиндан), од којих се разликује само на 1 од 23 маркера, поменутом DYS391. Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме могло бити Лакић, међутим хаплогрупа Млинара се не подудара са хаплогрупама тројице већ тестираних Лакића из Горњег Карина (двојица су E-V13, а један I1-Z58, сви славе Никољдан). Наравно, не може се искључити да су међу Лакићима биле присутне и више од две хаплогрупе, што није редак случај међу родовима из западних крајева, али је такође индикативно да Млинари и Лакићи славе различите славе.

https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-gornji-karin-obrovac/

Треба проверити, али мислим да је у Далмацији било Лакића и са славом Ђурђевдан. Можда су Млинари од њих.

Што се тиче Лакића Никољштака, тренутно имамо тројицу E-V13 (Горњи Карин и Ислам Грчки) и тројицу I1-Z58 (сви Горњи Карин). Од ове шесторице, тројица су са 23andMe. Двојица I1-Z58 и један E-V13.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #532 послато: Мај 29, 2021, 07:14:12 поподне »
Перић би требао са спрским родовима бити близак обзиром на њихов 635=24. Не треба заборавити да је ова грана јако учестала код Румуна са 12 хаплотипова из студија (још ниједан комерцијално), те стога мислим да би TMRCA морао бити већи.  То је једини генетски Басараб кластер који се јавља на двије локације, Горж и Сибињ окрузи, а такођер се јавља у Плоешти и Нјамц окрузима. А и ови Албанци изгледају мало даље. Код Басараб Румуна из Сибиња је 635=22, а код овог из Горжа 23.

То сам хтео рећи, да ће ова западнобалканска екипа бити вероватно нешто млађа, чим Грк и Перић улазе тренутно у 500 година. Видех и ја Румуне (Плоешти) који припадају овој подграни J2b-M241>Z631 у оном истраживању за Цинцаре. Додуше, на малом броју маркера.

Ван мреже Предраг Гојковић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 82
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #533 послато: Мај 29, 2021, 07:19:17 поподне »
Треба проверити, али мислим да је у Далмацији било Лакића и са славом Ђурђевдан. Можда су Млинари од њих.

Што се тиче Лакића Никољштака, тренутно имамо тројицу E-V13 (Горњи Карин и Ислам Грчки) и тројицу I1-Z58 (сви Горњи Карин). Од ове шесторице, тројица су са 23andMe. Двојица I1-Z58 и један E-V13.
  Jeste , bilo je Lakica u Dalmaciji sa slavom Djurdjedan. Sela su Strmica , Biljane Gornje i Biljane Donje.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #534 послато: Мај 29, 2021, 07:44:03 поподне »
То сам хтео рећи, да ће ова западнобалканска екипа бити вероватно нешто млађа, чим Грк и Перић улазе тренутно у 500 година. Видех и ја Румуне (Плоешти) који припадају овој подграни J2b-M241>Z631 у оном истраживању за Цинцаре. Додуше, на малом броју маркера.

 Да управо то је тај, у Басараб студији их има чак 9 (на 19 маркера), сви с презименом Басараб. Да, изгледа да ће западнобалканска група бити око 500 г с Грком (и дио неке миграције са југоситока), а вјероватно ће Албанци и Румуни доћи мало изнад на стаблу кад се појаве. Чини се да би ови Басараби из Сибиња по 635=22 могли формирати своју подграну је већина Y28894 имају 23. Како се у задње вријеме јављају нови румунски (изгледа Dante) резултати могуће и да се појави неки J-Y28894 ускоро.

 Има доста маркера карактеристичних за Y28894, уз 385а=13 који дефинише Z631, ту су и 389=13-29, 643=10, 388=16, 635=23/24 тако да ова грана одскаче од других. Тако и ови Румуни, иако немају пуно маркера имају све ове осим 643.
« Последња измена: Мај 29, 2021, 07:47:26 поподне Zor »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #535 послато: Мај 29, 2021, 07:48:37 поподне »
222. Банац, Ђурђевдан, Дарда (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L1029. Ово највероватније је због присуства неколико неуобичајених/ретких вредности (DYS385=12-13, DYS389=15-31 и DYS481=24), које су утицале и на то да Банац нема блиских поклапања ни у табели Српског ДНК пројекта, ни у страним базама. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јовић. У тексту о Дарди који се налази на сајту није могуће видети породице/презимена пописана у неколико пописа (претпостављам да је неки баг у питању), па не знам да ли се и Банци помињу међу њима. Претпостављам да би колега Amicus овде могао прискочити у помоћ. :)

https://www.poreklo.rs/2015/06/13/srbi-u-dardi-baranja/
« Последња измена: Мај 29, 2021, 07:50:52 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #536 послато: Мај 29, 2021, 09:48:49 поподне »
202. Јанићијевић, Ваведење, Призрен

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген даје чак 90% шансе за припадност некој још увек неоткривеној грани, док од постојећих грана највеће шансе даје "индо-иранској" грани Z93 (~9%). Од специфичних вредности истиче се DYS385=11-16. Једино релативно ближе поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Павловићем из Полома код Владичиног Хана (Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи ништа о овим Јанићијевићима.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #537 послато: Мај 29, 2021, 10:30:50 поподне »
221. Доброкес, Никољдан, Болман, Јагодњак (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Шербуле из Косне код Двора (Никољдан) и Богдановића из Јелићке код Приједора (Срђевдан).

Тестирани је у упитнику навео да им је по породичном предању раније презиме било Пиласовић, и да су даљим пореклом из Старе Србије (околина Струмице), одакле су досељени највероватније у некој од сеоба са краја 17. или почетка 18. века. Презиме Доброкес пописано је у Болману у црквеном протоколу из 1896. године, док се презиме Пиласовић не спомиње ни у једном доступном попису за Болман.

https://www.poreklo.rs/2015/08/30/srbi-u-bolmanu-baranja/

Хвала, Црна Гујо, на тумачењу генетичког резултата.

Што се тиче Доброкеса, њихово презиме је настало по месту Доброкес (мађ. Döbrököz) у Толнанској жупанији. Доброкес се налази на реци Капош, источно од Капошвара, где се Срби помињу 1545. године као мартолози. Највероватније у време Великог турског (1683-1699), или непосредно после њега, Срби се повлаче јужније према Драви и Дунаву.



Доброкеси су пре Болмана живели у Шумберку, селу северно од Мохача, где их је и почетком 20. века било највише домаћинстава. Шумберак је као веће српско место изгледа био привлачан досељеницима из северних крајева Толнанске жупаније после протеривања Турака с тог простора. У попису из 1711-13. у Шумберку је ово презиме забележено у обилику Dobrokesan и Dobokesanin.

Занимљиво је да имају сачувано старо презиме Пиласановић, кога је у том облику тешко наћи било где у литератури. Најближа су му презимена из Именослова бачких Буњеваца, али је питање да ли има везе с њима?

https://i.postimg.cc/sXz7bD1F/image-2021-05-29-222636.png

У сваком случају, Доброкеси би требали бити "мађарски Срби" још из турског времена, тј. 16. века.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #538 послато: Мај 29, 2021, 10:44:36 поподне »
222. Банац, Ђурђевдан, Дарда (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L1029. Ово највероватније је због присуства неколико неуобичајених/ретких вредности (DYS385=12-13, DYS389=15-31 и DYS481=24), које су утицале и на то да Банац нема блиских поклапања ни у табели Српског ДНК пројекта, ни у страним базама. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јовић. У тексту о Дарди који се налази на сајту није могуће видети породице/презимена пописана у неколико пописа (претпостављам да је неки баг у питању), па не знам да ли се и Банци помињу међу њима. Претпостављам да би колега Amicus овде могао прискочити у помоћ. :)

https://www.poreklo.rs/2015/06/13/srbi-u-dardi-baranja/

Дарђански Банци би требали бити католици, али овде се ради о усвајању, где је усвојеник задржао веру и крсну славу. Изворно презиме му је Јовић, али нисам сигуран да ли су ти Јовићи такође Дарђани. У пописима Дарде који се из неког разлога не могу отворити презиме Јовић се не помиње. Могуће да су из неког од суседних места. Презиме Јовић помиње се у попису из 1767. године у Шумберку и Белом Манастиру.



Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #539 послато: Мај 30, 2021, 01:02:10 пре подне »
197. Савић, Никољдан, Шареник, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује модални хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има и велики број блиских поклапања, међутим само се за раније тестираног Луковића из Крушчице код Ариља (Никољдан), који по предању потиче од Маслара, може тврдити да му је заиста близак. Луковић је SNP тестирањем потврђен као YP6047, а од тестираног Савића разликује се на 3 од 23 маркера. У упитнику је наведено да Савићи по предању потичу од Маслара, односно да им је старије презиме Маслар, што се поклапа са наводима из литературе:

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sarenik-ivanjica/

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/
Желео сам да испитам ову везу Савића са Луковићем-Масларом и драго ми је да је она потврђена. За откривање даљег порекла овог рода замолио бих све на форуму за помоћ, за проналажење неког из рода Маслар из села Брод, уколико неко одржава блиске контакте са Горанцима: https://www.poreklo.rs/2019/03/23/poreklo-prezimena-naselje-brod-gora/

Објаснићу зашто сматрам да је могућа веза ових родова:

1) исто презиме;
2) у селу Брод у Гори осим Маслара постоји и један топоним Маслар;
3) Гороњићи из Ојковице са славом Никољдан, рођакају се са Масларима у Крушчици, док Маслари имају предање да су им стари кумови биле Зекавице из Јасенове, који Гороњићима и данас кумују;
4) презиме Гороњић је можда настало од - "Гора";
5) за сада не постоје породице са R1a-M458>L1029>YP417>YP6047 хаплогрупом које су довољно блиске Луковићу и Савићу да би се њихово даље порекло могло одредити;
6) међу малобројним тестираним Горанцима већ је утврђено присуство хаплогрупе R1a;
7) у препискама које сам недавно имао са двојицом Маслара, новијим досељеницима у Нови Пазар из Брда, сазнао сам од старијег господина да су Маслари некада били православци: "Чуо сам од мојих старих да смо некада славили Божић, за крсну славу се не сећам".

Нажалост, нисам успео и поред своје тактичности :D, стрпљења и упорности, ниједног од ове двојице да приволим на тестирање.

Контакт: [email protected]
« Последња измена: Мај 30, 2021, 01:10:33 пре подне Владимир Бојановић »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #540 послато: Мај 30, 2021, 02:46:03 пре подне »
219. Стојковић, Никољдан, Тулеж, Аранђеловац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z38456

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS390=25, док су све остале вредности маркера модалне за грану E-Z38456. На једном маркеру се разликује од хаплотипова Милићевића из Гостинице код Ужица и Стојановића из Јошанице код Жагубице. Са обојицом дели вредност маркера DYS390=25. На два маркера се разликује од Мандић из Томингаја код Грачаца и Рисимића из Медвеђе код Трстеника. Сва четворица поменутих такође имају вредност маркера DYS390=25.

Тестирани је у упитнику навео да су пре 1800. године можда имали презиме Ранковић, те да су и тада живели у Тулежу.

Ван мреже жакула

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 8
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #541 послато: Мај 30, 2021, 02:16:17 поподне »
Koja je preporuka korisniku (to mi je tast) gde da te dodatne testove uradi i da li neko ima informaciju koji red veličina su cene tih testova?

Жена вам је из сјајне фамилије :-)
Имате ПП од мене у вези потенцијалног даљег тестирања.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #542 послато: Мај 30, 2021, 06:44:21 поподне »
153. Петровић, Ђурђиц, Врњачка Бања, E-V22

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS438=9. Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом једног тестираног из Себимиља код Рашке, који такође слави Ђурђиц. Тај резултат још није објављен.

Тестирани је навео да су Петровићи пре 1850. године становали између Копаоника и Гоча. Тамо су се према предању доселили јер клинцима су убили неког Турчина у околини Бијелог Поља, па су због тога имали презиме Клиндовљевић.

Ван мреже VladanP

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #543 послато: Мај 31, 2021, 02:00:19 поподне »
Interesantno je da postoji selo Belo Polje pored Sebimilja odakle je ovaj eventualni rođak... tako da se to ubistvo iz predanja možda i tu dogodilo.. a i Kopaonik i Goč su odatle na putu za Vrnjačku Banju, tako da i to ima smisla... voleo bih da saznam da li ovaj čovek iz Sebimilja vodi dalje poreklo iz Crne Gore, odakle su se tačno tu nastanili i kako su se prezivali pre 1850 godine...

 E sad čitao sam nešto o ovoj haplogrupi e-v22 i saznao otprilike da vodim poreklo od možda Fenićana, Samarićina, Jevreja, Egipćana sa prostora Izraela, Libana, severnog Egipta, Etiopije, Sudana, Sirije.. pa me interesuje u kom periodu i kako je ova haplogrupa kojoj pripadam dospela u Crnu Goru, Albaniju, Dalmaciju?

Jel se zna kojoj podgrani pripadam?

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #544 послато: Мај 31, 2021, 02:29:31 поподне »
195. Стаменовић, Илиндан, Мањак, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има специфичан хаплотип без ближих поклапања на нашем пројекту, са вредностима попут 14 на 389i и 14 на 456.

Тестирани можда припада роду Анђелковаца из Мањка:

-Анђелковци, Илиндан, не знају за своје порекло.

https://www.poreklo.rs/2016/02/15/poreklo-prezimena-selo-manjak-vladicin-han/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #545 послато: Мај 31, 2021, 02:40:28 поподне »
196. Коларов, Ђурђиц, Ковиљ, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип јако близак модалу са неколико потпуних поклапања на 17 упоредивих маркера. Од тих поклапања можда постоји нека веза са једним тестираним из необјављених истраживања који је из Јаска код Ирига у Срему. Тај тестирани такође слави Ђурђиц.

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #546 послато: Мај 31, 2021, 02:46:10 поподне »
198. Симеуновић, Лучиндан, Бјелуша, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Нема ни једно потпуно поклапање унутар рода Никшића.

Тестирани наводи предање по којем су досељени са Голије у првој половини 19. века.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #547 послато: Мај 31, 2021, 03:01:28 поподне »
205. Петровић, Митровдан, Дојкинци, Пирот

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а сем вредности 14 на 393 остатак хаплотипа је у потпуности модалан.

Тестирани је навео да је старије презиме његове породице гласило Ристић.


Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #548 послато: Мај 31, 2021, 03:08:38 поподне »
209. Лучић, Ђурђиц, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Б10 у табели нашег пројекта. Са тестираним Масларом из Крушчице има потпуно поклапање 23 маркера. И остали припадници овог рода су му блиски, и сви сем Маслара славе Ђурђиц и са подручја Златибора и Драгачева су.

Тестирани је у упитнику написао да су по предању пореклом из Херцеговине.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #549 послато: Мај 31, 2021, 03:13:17 поподне »
210. Зимоњић, Јелисијевдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Т у табели нашег пројекта. Сви припадници овог рода славе ретку славу Јелисијевдан и имају вредност 15-15 на 385. Матично подручје овог рода је по свему судећи област Старог Влаха. Од јавних, тестираних припадника овог рода на пројекту је поред Зимоњића још само Поповић из Јаворске Равне Горе код Ивањице. Зимоњић и Поповић се разликују на 3 маркера од упоредивих 23.

Тестирани је у упитнику навео да Зимоњићи из Крушчице потичу из околине Гацка. Ово повезивање је вероватно на основу Зимоњића из Гареве код Гацка, а може се рећи на основу неких необјављених резултата да веза између Зимоњића са подручја Златибора, Драгачева и Груже не постоји по мушкој линији предака. Од Зимоњића из Крушчице би требало да потичу Зимоњићи из Сибнице у Гружи, општина Краљево.
« Последња измена: Мај 31, 2021, 03:18:14 поподне Лука »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #550 послато: Мај 31, 2021, 06:33:43 поподне »
Interesantno je da postoji selo Belo Polje pored Sebimilja odakle je ovaj eventualni rođak... tako da se to ubistvo iz predanja možda i tu dogodilo.. a i Kopaonik i Goč su odatle na putu za Vrnjačku Banju, tako da i to ima smisla... voleo bih da saznam da li ovaj čovek iz Sebimilja vodi dalje poreklo iz Crne Gore, odakle su se tačno tu nastanili i kako su se prezivali pre 1850 godine...

 E sad čitao sam nešto o ovoj haplogrupi e-v22 i saznao otprilike da vodim poreklo od možda Fenićana, Samarićina, Jevreja, Egipćana sa prostora Izraela, Libana, severnog Egipta, Etiopije, Sudana, Sirije.. pa me interesuje u kom periodu i kako je ova haplogrupa kojoj pripadam dospela u Crnu Goru, Albaniju, Dalmaciju?

Jel se zna kojoj podgrani pripadam?

У овом случају није могуће одредити млађу грану само на основу хаплотипа на 23 маркера.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #551 послато: Мај 31, 2021, 07:17:12 поподне »
215. Боромиса, Тривуњдан, Брестик, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сем повишене вредности 12 на 391 нема других вредности које значајније одступају од модала. Нема ближих поклапања на нашем пројекту.

Тестирани је навео да је његов прадеда Јанко можда прижењен у Боромисе и да се можда презивао Шпановић. Како Шпановићи из Драготине која је у непроседној близини Брестика славе Митровдан, можда нека веза постоји са Познановићем из Жировца код Двора, који такође слави Митровдан и који се од Боромисе разликује на 3 маркера од упоредивих 23. У самом Жировцу такође има Шпановића са Митровданом.


Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #552 послато: Мај 31, 2021, 07:41:06 поподне »
220. Ђокић, Ђурђиц, Свињарица, Лебане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има доста блиских и неколико потпуних поклапања, али се углавном ради о тестираним појединцима који су пореклом из западнијих крајева па самим тим ни веза Ђокић са њима није скорашња.

Тестирани наводи да су у Свињарицу дошли из Клобукара код Новог Брда, на Косову 1878. године. То се поклапа са наводима из литературе:

-Ђокинци-Петрови су из Клобукара.

https://www.poreklo.rs/2017/07/23/poreklo-prezimena-selo-svinjarica-lebane/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #553 послато: Мај 31, 2021, 07:48:00 поподне »
223. Карлица, Стевањдан, Чађавица Доња, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Нема ближих поклапања са осталим припадницима ове гране на нашем пројекту, а од специфичних вредности се издваја једино повишена 14-32 на 389.

Тестирани наводи да су Карлице по предању пореклом од Буквића из Лике који такође славе Стевањдан. Међутим, Буквићи из Лике припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029 тако да је ово предање по свему судећи нетачно.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #554 послато: Мај 31, 2021, 10:09:40 поподне »
215. Боромиса, Тривуњдан, Брестик, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сем повишене вредности 12 на 391 нема других вредности које значајније одступају од модала. Нема ближих поклапања на нашем пројекту.

Тестирани је навео да је његов прадеда Јанко можда прижењен у Боромисе и да се можда презивао Шпановић. Како Шпановићи из Драготине која је у непроседној близини Брестика славе Митровдан, можда нека веза постоји са Познановићем из Жировца код Двора, који такође слави Митровдан и који се од Боромисе разликује на 3 маркера од упоредивих 23. У самом Жировцу такође има Шпановића са Митровданом.

Боромисе су потврђене на подручју Брестика током друге половине XVIII века. Изворна крсна слава брестичких Боромиса је Никољдан, али добар део њих прославља Тривуњдан (могуће да је та крсна слава преузета од Келеува). Осим у Брестику, у истом периоду било их је и на подручју Косне код Двора, али немам потврду коју крсну славу прославља тај огранак. Надам се да ћемо у будућности добити резултате Боромиса (Никољдан) и Шпановића (Митровдан).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #555 послато: Мај 31, 2021, 10:56:42 поподне »
Постоје на 23andMe неки Шпановићи из Хрватске (можда баш са Баније) I2-S17250>PH908>Z16983.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #556 послато: Мај 31, 2021, 11:05:41 поподне »
Постоје на 23andMe неки Шпановићи из Хрватске (можда баш са Баније) I2-S17250>PH908>Z16983.

Банијски Шпановићи су разнородни и прослављају најмање три крсне славе (Ђурђевдан, Митровдан, Петровдан).

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #557 послато: Мај 31, 2021, 11:38:39 поподне »
196. Коларов, Ђурђиц, Ковиљ, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип јако близак модалу са неколико потпуних поклапања на 17 упоредивих маркера. Од тих поклапања можда постоји нека веза са једним тестираним из необјављених истраживања који је из Јаска код Ирига у Срему. Тај тестирани такође слави Ђурђиц.

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.
Коларови су једна од најбројнијих ковиљских породица. 1772. су у попису граничара Шајкашког батаљона у Горњем Ковиљу пописани Јаков, Гаја, Сима и Паво Коларов у четири породичне задруге (Ковиљ је Батаљону припао 1769. године). На наредном попису 1794. године се помиње граничар Трифун Коларов.
« Последња измена: Јун 01, 2021, 02:06:04 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #558 послато: Јун 01, 2021, 12:22:37 пре подне »
188. Николић, Никољдан, Миросаљци, Ариље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има више потпуних поклапања на 17 и 23 упоредива маркера (између осталог и са неким тестиранима из Драгачева и околине Пријепоља који такође славе Никољдан).

Старије презиме ових Николића јесте Кукољ. У тефтеру чибука од 1824. године у Миросаљцима се помињу Милутин, Мића, Илија и Спасоје Кукољи.

У раду Стојана Караџића и Вука Шибалића о Дробњацима помињу се Кукољи:
Цитат
КУКОЉИ су, према неким сазнањима, веома давно становали на Дубровску, одакле су се некуд одселили. Оставили су трага у називу „Кукољска поткутњица“.
Од Кукоља из Миросаљаца би требало да су Кукољи (Павловићи, Илићи и Симовићи) у Мојсињу, а могуће је да веза постоји и са онима у Годовику и Милочају.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #559 послато: Јун 01, 2021, 12:43:21 пре подне »
208. Павловић, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Са Милићевићем из суседног Радошева има потпуно поклапање на 22 упоредива маркера. Милићевић такође слави Никољдан, тако да делује да је реч о ближој вези.

О пореклу Павловића нисам успео да пронађем ништа, па уколико неко нешто зна - нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #560 послато: Јун 01, 2021, 06:11:41 поподне »
212. Грбић, св. Климент, Сушћепан, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I1-Z63, могуће грани Y7627. Нема потпуних поклапања, а најближа поклапања има са Ћуком из Зрмање и Поповићем из Биовичиног Села, од којих се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође, блиска поклапања има и са неколицином тестираних из Херцеговине који славе исту славу.

Сава Накићеновић за Грбиће у Сушћепану бележи следеће:
Цитат
Грбићи, из Попова са Милошем Војновићем. Славе св. Климента. Први, који је дошао, звао се Антун Грбић.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #561 послато: Јун 01, 2021, 06:32:02 поподне »
217. Радовић, Аранђеловдан, Равна Ријека, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних, нити нарочито блиских поклапања. Можда би нека веза могла постојати са Рудићем из Бијелог Поља и Фуртулом из Павиног Поља, који такође славе Аранђеловдан - од обојице се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

Тестирани је у упитнику навео да су Радовићи пореклом из Мораче, што, узимајући у обзир резултат, не делује нарочито реално. Уколико неко зна нешто више о пореклу ових Радовића - нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #562 послато: Јун 03, 2021, 12:48:37 пре подне »
150. Јовановић, Аранђеловдан, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>Y5621. Од Дејановића и Станковића из Вишевца код Врања се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Делује да је у питању ближа веза, нарочито ако се има у виду да Дејановић и Станковић такође славе Аранђеловдан.

О пореклу Јовановића нисам успео да пронађем ништа, па уколико неко зна нешто више - нека напише.

Највероватније да се ради о селу Губетин. Имају предање о пореклу од средњевековних Дејановића, као и они у Врању.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #563 послато: Јун 03, 2021, 11:02:25 поподне »
171. Клашња, Ђурђевдан, Шегановац, Кореница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Клашње веома је близак модалном, изузев вредности DYS19 = 17. Има потпуно поклапање на 16 упоредивих маркера са Кљајићем из Коренице (Лучиндан), па сам их сврстао у исти род у табели нашег пројекта (род А6).

Клашње су бројан род и видим да их је било у више места око Коренице.

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 85
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #564 послато: Јун 04, 2021, 12:45:47 пре подне »
Trenutna statistika
I2PH908  47
E            39
R1A        27
J2B         24
I2 CT      22
I1           22
R1B        10
G2          9
N2          7
J1A         5
I2M         2
L             2
Q            1

Rezultati su oćekivani haplogrupa drži dominaciju nad  preostalim haplogrupama

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #565 послато: Јун 04, 2021, 01:51:13 поподне »
Боромисе су потврђене на подручју Брестика током друге половине XVIII века. Изворна крсна слава брестичких Боромиса је Никољдан, али добар део њих прославља Тривуњдан (могуће да је та крсна слава преузета од Келеува). Осим у Брестику, у истом периоду било их је и на подручју Косне код Двора, али немам потврду коју крсну славу прославља тај огранак. Надам се да ћемо у будућности добити резултате Боромиса (Никољдан) и Шпановића (Митровдан).

Потврђено је да огранак Боромиса из Косне прославља Тривуњдан. Самим тим, требало би да је изворна крсна слава брестичких Боромиса такође Тривуњдан.
« Последња измена: Јун 04, 2021, 01:56:04 поподне Петар М. Демић »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #566 послато: Јун 09, 2021, 06:54:49 поподне »
176. Ђуран, Јовањдан, Чапразлије, Ливно, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног је доста близак модалном хаплотипу гране E-L241, тако да се ниједна вредност маркера не може извојити као карактеристична. Најближа поклапања има са хаплотиповима Живановића из Крњева код Велике Плане (22/23), Боснића из Пашиног Потока код Цетинграда (21/23) и Пекеза код Подрашнице код Мркоњић Града (21/23). Боснић и Пекез такође славе Јовањдан.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #567 послато: Јун 09, 2021, 10:32:26 поподне »
176. Ђуран, Јовањдан, Чапразлије, Ливно, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног је доста близак модалном хаплотипу гране E-L241, тако да се ниједна вредност маркера не може извојити као карактеристична. Најближа поклапања има са хаплотиповима Живановића из Крњева код Велике Плане (22/23), Боснића из Пашиног Потока код Цетинграда (21/23) и Пекеза код Подрашнице код Мркоњић Града (21/23). Боснић и Пекез такође славе Јовањдан.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Пребацих Ђурана у Крајину. Чапразлије су пре Босанска Крајина, но Херцеговина. ;)

О пореклу Ђурана:

ČAPRAZLIJE
ĐURANI – Đurana u Čaprazlijama ima na dvije lokacije. Jedni su između Granićai Marčeta, koje u selu još zovu i gornji Đurani, a drugi su između Radićai Maljkovića, zvani donji Đurani. Donji Đurani su kod starijih generacija poznati pod nadimkom “Dražići“. U ovo selo su doseljeni iz Gornjih Kazanaca, opština Bosansko Grahovo. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KAZANCI
ĐURANI – Po predanju sačuvanom kod ovog roda, oni su doseljenici iz područja Banja Luke. I danas kod Banja Luke ima Đurana. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.
https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Потенцијално важан резултат за крајишки род Ћулибрк-Мајсторовић-Рапајић (Јовањдан). Открива један од могућих миграционих праваца. Иначе је њих Карановић сврстао у досељенике с југа. Треба нагласити да су Ђурану, судећи по маркерима, прилично блиски и Рапаићи (Рапајићи) из Лике. Постоје разлике на 439 и 389II, али је реч о брзомутирајућим маркерима.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #568 послато: Јун 14, 2021, 05:33:38 поподне »
Тестирани наводи да су Карлице по предању пореклом од Буквића из Лике који такође славе Стевањдан. Међутим, Буквићи из Лике припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029 тако да је ово предање по свему судећи нетачно.

Милан Карановић наводи да су Карлице из суседних Матаваза досељене пре 1878. године из околине Јајца. Како Карлица нема у широј околини Јајца, питање је колико је и овај податак поуздан.
« Последња измена: Јун 14, 2021, 05:38:46 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #569 послато: Јун 15, 2021, 02:01:52 поподне »
144. Зељковић, Ђурђевдан, Доња Подгорја, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. На по једном маркеру од 23 упоредива се разликује од двојице претходно тестираних Зељковића из Доње Подгорје и Доњих Бараћа.

О пореклу Зељковића је више речи било овде:

74. Зељковић, Ђурђевдан, Доњи Бараћи, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Блиски су му тестирани који такође славе Ђурђевдан: Миличић из Подосоја (Шипово) и Ђукић из Ђукића (Шипово), од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера и Лекић из Шеховаца (Мркоњић Град), од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

О пореклу Зељковића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5186.0;nowap

Ван мреже марјан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #570 послато: Јун 21, 2021, 06:20:55 поподне »
Пребацих Ђурана у Крајину. Чапразлије су пре Босанска Крајина, но Херцеговина. ;)

О пореклу Ђурана:

ČAPRAZLIJE
ĐURANI – Đurana u Čaprazlijama ima na dvije lokacije. Jedni su između Granićai Marčeta, koje u selu još zovu i gornji Đurani, a drugi su između Radićai Maljkovića, zvani donji Đurani. Donji Đurani su kod starijih generacija poznati pod nadimkom “Dražići“. U ovo selo su doseljeni iz Gornjih Kazanaca, opština Bosansko Grahovo. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KAZANCI
ĐURANI – Po predanju sačuvanom kod ovog roda, oni su doseljenici iz područja Banja Luke. I danas kod Banja Luke ima Đurana. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.
https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Потенцијално важан резултат за крајишки род Ћулибрк-Мајсторовић-Рапајић (Јовањдан). Открива један од могућих миграционих праваца. Иначе је њих Карановић сврстао у досељенике с југа. Треба нагласити да су Ђурану, судећи по маркерима, прилично блиски и Рапаићи (Рапајићи) из Лике. Постоје разлике на 439 и 389II, али је реч о брзомутирајућим маркерима.

Тек сада пишем, али успео сам да дођем до књиге "Чапразлије" коју је приредио Милан Ђуран, за сада је сматрам чистим благом :)
Између осталог ту су и спискови становништва и објашњења о Горњим и Доњим Ђуранима слична онима која се праналазе и по интернету али ми се чини комплетнија.
Ту је и списак пунолетног становништва 1941. по којем сам успео да нађем од којиха сам и то баш по једном претку за којег је везано једино предање односно прича коју ја знам.
Наиме, 1941. године у прогону Срба је страдао Мирко Ђуран на кућном прагу, тај ужасни призор је видео његов брат Владимир који је од тог тренутка занемео и није проговорио до краја свог живота. Мирко се међу осталим жртвама спомиње и у књизи "Огњена Марија Ливањска".  Да се све то не би називало прогон, друг Тито је понудио Србима да се преселе после 1945. (вероватно 1948.) у Банатски Деспотовац, што добар део Ђурана и чини. Одатле се после и даље разилазе углавном по Србији.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #571 послато: Јун 25, 2021, 04:47:29 поподне »
Чланак о резултатима акције "Светски ДНК месец 2021":

https://www.poreklo.rs/2021/06/25/konacni-rezultati-akcije-svetski-dnk-mesec-2021/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже kirroid

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 37
  • I1-M227 (A11380)
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #572 послато: Август 04, 2021, 07:07:54 пре подне »
173. Репац, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема потпуних поклапања, а најближи му је Драча из Доњих Биљана
Најближи географски рођак је Кончар из Кончарев Крај. Особа је тестирана као М227 преко 23andMe.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #573 послато: Август 06, 2021, 01:11:44 поподне »
38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

На 20 од упоредива 23 маркера поклапа се са претходно теситраним Вaсићем из суседног села:

Васић је навео предање по коме су Васићи досељени, још у „турско доба“ из околине Тешња. Било их је 49 на попису 1991. године у Бранешцима Доњим.

Радио сам Биг Y 700 тест и могу само да похвалим све вас у Пореклу јер сте тачно проценили да припадам I-FT109380

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #574 послато: Август 07, 2021, 08:08:46 пре подне »
38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

На 20 од упоредива 23 маркера поклапа се са претходно теситраним Вaсићем из суседног села:

Васић је навео предање по коме су Васићи досељени, још у „турско доба“ из околине Тешња. Било их је 49 на попису 1991. године у Бранешцима Доњим.

Врањешевић дијели 5 приватних мутација с Васићем.

10882992    C    A    FT435409
16961414    C    T    FT385565
17070589    C    T    FT385600
20646541    A    G    FT386055/Y219989
26631781    A    T    FT461579
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #575 послато: Август 07, 2021, 03:33:50 поподне »
Врањешевић дијели 5 приватних мутација с Васићем.

10882992    C    A    FT435409
16961414    C    T    FT385565
17070589    C    T    FT385600
20646541    A    G    FT386055/Y219989
26631781    A    T    FT461579

Радио сам Биг Y 700 тест и могу само да похвалим све вас у Пореклу јер сте тачно проценили да припадам I-FT109380

Драги Сунце и Васићу, пошто видим да нема Драјвера ових дана, који би иначе као модератор могао да види више ствари на фтдна, да питам ја прво. С обзиром да је Васић први Биг700 рода Родића (Врањешевић је био Биг500):

- Да ли Васић има неки заједнички СНП са Пантелијевштацима?
- Да ли је Васић дефинитивно негативан на FT109194? Видим да му у табели стоји FT109380 као крајњи, па претпостављам да јесте.
- Да ли се зна ко је нови FT109194 на Yfull? https://yfull.com/live/tree/I-FT109194/

Ван мреже Прерад

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 121
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #576 послато: Август 07, 2021, 04:22:29 поподне »
- Да ли се зна ко је нови FT109194 на Yfull? https://yfull.com/live/tree/I-FT109194/

На ФТДНА су 4 лица испод FT109194. Црногорац и Бугарин су већ на Yfull, тако да је нови вјероватно неко од преостале двојице. За једног имам информацију да се презива Zoroya односно вјероватно Zoroja, и вјероватно пореклом из Лике. Највјерватније је то он, пошто се на ФТДНА не налази заједно са Бугарином испод ниже гране FT109387.

I-FT109194
« Последња измена: Август 07, 2021, 04:28:52 поподне Прерад »

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #577 послато: Август 07, 2021, 04:24:52 поподне »
 Y177643+
FT109194- 
Y188845-

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #578 послато: Август 07, 2021, 04:28:42 поподне »
На ФТДНА су 4 лица испод FT109194. Црногорац и Бугарин су већ на Yfull, тако да је нови вјероватно неко од преостале двојице. За једног имам информацију да се презива Zoroya односно вјероватно Zoroja, пореклом из Лике. Највјерватније је то он, пошто се на ФТДНА не налази заједно са Бугарином испод ниже гране FT109387.

I-FT109194

Хвала, заборавих на Зороју на моменат.

Y177643+
FT109194- 
Y188845-


Хвала! Али има ту још заједничких СНП-ова Пантелијевштака сем Y188845. Нисам улазио тачно у то које све покрива БигИпсилон 700?

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #579 послато: Август 07, 2021, 06:57:46 поподне »
Васић на YFull id:YF88508

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #580 послато: Август 07, 2021, 08:36:54 поподне »
- Да ли Васић има неки заједнички СНП са Пантелијевштацима?
С обзиром да Пантелијевштаци нису присутни на ФТДНА, а ни њихови заједнички СНП-ови се не налазе у бази ФТДНА као именовани, једино што сма могао да провјерим јесу новел позиције Васића (има их 12) на ове заједничке СНП-ове Пантелијевштака и нисам нашао да имају дијељених СНП-ове. Од оних СНП-ова Пантелијевштака (FT70721 и FGC30578) који се налазе у ФТДНА бази, Васић је негативан на оба. Ово пишем само на основу увида у излистане новеле, нисам гледао нити vcf фајл нити bam Васића.

- Да ли је Васић дефинитивно негативан на FT109194? Видим да му у табели стоји FT109380 као крајњи, па претпостављам да јесте.
Да, негативан је на FT109194, као и на BY91136.

Немам увида у Врањешевићеве резултате. Претпостављам да сунце има па је излистао поклапајуће новеле са Васићем. Иако Врањешевића има у BIGY поклапањима Васића, нисам га видио у стр поклапањима.

Хаплотипове нисам иначе стигао детаљније да погледам.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #581 послато: Август 07, 2021, 08:57:05 поподне »
Ако је тачно ово што је сунце написао за пет дијељених новела, и узимајући у обзир и удаљеност хаплотипова, веза Врањешевића и Васића би се могла оквирно процијенити на период прије око 700 година.

Што се карактеристичних маркера тиче, свакако најуочљивији је 390=25. Ту су још и DYS495=15 који је изгледа заједнички за сву А1328 групу, као и рјеђи YGATAA10=13 који дијеле Врањешевић и Васић,а Пантелијевштаци нпр. ту имају модалнију вриједност 12.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #582 послато: Август 07, 2021, 10:07:05 поподне »
Хвала, Драјверу!

ОК, за сад водим А1328 код нас овако:



Па кад и ко стигне, може да ми испише на које све СНП-ове Пантелијевштака знамо да су негативни Родићи, а који су евентуално непокривени остали.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #583 послато: Август 07, 2021, 10:23:49 поподне »
Хвала Селаковићу , Драјверу и осталима

Ван мреже Предраг Гојковић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 82
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #584 послато: Август 08, 2021, 01:30:01 поподне »
   Ovaj testirani Zoroya se zove Michael. Javio sam mu se onomad preko Messangera i stupili smo u kontakt. Cijelo vrijeme mi je tvrdio da je on Sefardski Jevrejin , a ja njemu da je prezime Zoroja prezime Srba iz Like. Nakon toga mi on potvrdjuje da mu je pradjed dosao u Ameriku iz zaseoka Pavlovca koji je u sklopu sela Vrebac. Naravno i dalje tvrdeci da su njegovi Sefardski Jevreji koji su dosli u kako on kaze Hrvatsku. Nakon sto sam mu pronasao nekoliko ljudi sa njegovim prezimenom u maticnim knjigama parohije Vrebac malo se ohladio od Jevrejstva , cak mi je napisao i prezimena predaka sa oceve strane i sva su prezimena nasih Krajiskih Srba iz danasnje Hrvatske ; Tarbuk , Gibanica i Kundak. Kad sam mu potvrdio da su to sve prezimena Srba iz Krajine covjek me jednostavno blokirao na Messangeru. U njegovoj porodici je sigurno prevladala majcina strana jer sam poslije vidio da je u stvari ona Jevrejka i po njihovoj tradiciji je u pravu , neko je Jevrejin ako mu je majka Jevrejka. Kad sam neki dan vidio rezultat njegovog Bigija bas sam bio zadovoljan. On je klasican primjer kad neko pravi genetski test i vec zna ko je i sta je , a realnost ga ne interesuje. Bilo bi bas dobro kad bi ga neko od vas onako rodjacki kontaktirao.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #585 послато: Август 08, 2021, 02:27:19 поподне »
Зороја припада  I-FT109380 -> I-FT109194 -> I-FT109402  , има 7 приватних новела. Ево и његовог породичног стабла на https://www.geni.com/family-tree/index/6000000085785203015
Као што можете видети њему је бака Јеврејка која носи презиме Гадман.
« Последња измена: Август 08, 2021, 02:31:44 поподне васић.рс »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #586 послато: Август 09, 2021, 12:39:08 поподне »
Хвала, заборавих на Зороју на моменат.

Хвала! Али има ту још заједничких СНП-ова Пантелијевштака сем Y188845. Нисам улазио тачно у то које све покрива БигИпсилон 700?

Могао бих провјерити и ручно, ако бих имао списак позитивних снп-ова Васића ниже А1328, али можемо и сачекати, да Yfull одради тај посао, ако није спјеша. :)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #587 послато: Август 12, 2021, 12:08:57 поподне »
Васић и Врањешевић су на FTDNA у новој хаплогрупи  I-A1328 => I-FT109380 => I-FT386055
Молиуо би Селаковића да направи нови графикон у складу са овим.

Поздрав
« Последња измена: Август 12, 2021, 12:10:41 поподне васић.рс »

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #588 послато: Август 12, 2021, 01:19:05 поподне »


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #589 послато: Август 12, 2021, 02:49:05 поподне »
Молиуо би Селаковића да направи нови графикон у складу са овим.

Поздрав

То ћу свакако учинити, само имајте на уму да ти моји графикони нису никакав канон нити су званични документи Српског ДНК пројекта/Порекла, већ само писаније једног форумаша  ;)

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #590 послато: Август 12, 2021, 03:12:30 поподне »
Писанија једног али вредног. Званични став нисам ни тражио. Поздрав

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #591 послато: Септембар 30, 2021, 11:47:02 пре подне »
15. Јовић, Никољдан, Драгнић Подови, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Једина специфична вредност која се издаваја у Јовићевом хаплотипу је повишена 13 на DYS439, коју дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта. Можда би му могли бити блиски Сакан и Унчанин из Ђукића код Шипова, који додуше имају потпуно модалне хаплотипове али исто славе Никољдан и из истог су географског подручја.

Тестирани је у упитнику навео само да се засеок одакле потичу Јовићи звао Лакићи. Његови преци су се у време Краљевине СХС населили у Банатском Новом Селу. С обзиром да нисам пронашао никакву етнографску литературу која се бави пореклом породица са Драгнић Подова, ако неко зна нешто више, слободно нека напише.

Незнам да ли би Јовићи из M. Тичева, који у предању помињу боравак у Јању, могли имати везе се Јовићима из Драгнић Подова. Ако су повезани, онда вероватно због славе и географске близине постоји могућа веза са родом Штрбаца из оближњих Великих и Малих Штрбаца.


Извор: Унац, Петар Рађеновић
« Последња измена: Новембар 13, 2021, 04:57:42 поподне Uzi »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #592 послато: Новембар 01, 2021, 08:25:39 пре подне »
145. Ђокић, Ђурђевдан, Врањани, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 439=11, 481=29, 549=12, 635=22. Све ове карактеристике, као и славу дели са појединцима чија је матица у Тепци на Дурмитору. Са двојицом тестираних има потпуно поклапање.

https://www.poreklo.rs/2013/05/13/poreklo-prezimena-trep%C4%8Dani-tepcani/

За Ђокиће из Врањана се у литератури каже:

"Грујица Ђокић је из Чајетине, дошао је као хајдук, населио се усред села и заузео најлепше делове имања. Зову се Ђокићи од којих су и други Ђокићи у Глумчу (Пожега); има их 7 кућа, славе св. Ђурђа".

https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-vranjani-po%C5%BEega/?script=cir

Ђокић нрма потпуна поклапања са двојицом тестираних које помињете. Међутим са мном има само три разлике и то на маркерима 576, 570 и 549 а на оне горе поменуте караткеристичне маркере имамо подударања. Предлажем Ђокићу да тестира ако жели Y84307.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #593 послато: Новембар 01, 2021, 08:48:23 пре подне »
Ђокић нрма потпуна поклапања са двојицом тестираних које помињете. Међутим са мном има само три разлике и то на маркерима 576, 570 и 549 а на оне горе поменуте караткеристичне маркере имамо подударања. Предлажем Ђокићу да тестира ако жели Y84307.

Са том двојицом има заиста потпуно поклапање на упоредива 23 маркера, али не могу јавно да саопштим њихова презимена, јер су и један и други део студије, које још нису публиковане. Али рећи ћу да је један из Подгора код Жабљака, а други из Оскоруше код Рудог. Овај други дели и исту славу са Ђокићем. Обојици је матица Тепца на Дурмитору.  С обзиром да деле већи број карактеристичних вредности, нема сумње да су блиски.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #594 послато: Новембар 01, 2021, 09:05:59 пре подне »
Извини нисам знао да нису јавни резултати упоређивао сам га са овима који су јавни па сам мислио да мислиш на њих. Свакако да има поклапања бар са овом двојицом јавно тестираних али то не умање чињеницу да Тепци могу припадати грани Y84307 јер и са Бјелаковићем (који има 37 маркера) имам прилична покпања, што не би било лоше ако имаш времена да провериш моји везу са њима. Веза је итекако могућа.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #595 послато: Новембар 01, 2021, 09:22:49 пре подне »
Извини нисам знао да нису јавни резултати упоређивао сам га са овима који су јавни па сам мислио да мислиш на њих. Свакако да има поклапања бар са овом двојицом јавно тестираних али то не умање чињеницу да Тепци могу припадати грани Y84307 јер и са Бјелаковићем (који има 37 маркера) имам прилична покпања, што не би било лоше ако имаш времена да провериш моји везу са њима. Веза је итекако могућа.

Да, могли би да буду Y84307.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #596 послато: Новембар 01, 2021, 10:14:07 пре подне »
Извини нисам знао да нису јавни резултати упоређивао сам га са овима који су јавни па сам мислио да мислиш на њих. Свакако да има поклапања бар са овом двојицом јавно тестираних али то не умање чињеницу да Тепци могу припадати грани Y84307 јер и са Бјелаковићем (који има 37 маркера) имам прилична покпања, што не би било лоше ако имаш времена да провериш моји везу са њима. Веза је итекако могућа.
Ево ти Неродимац решење за ту дилему🙂 Имамо узорак једног Тепчанина у Берлину, наручи снип који те занима и то је то...ако си за јави се поруком...

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #597 послато: Април 01, 2022, 07:00:10 поподне »
Тестирани Комадинић је доставио упитник, тако да објављујемо сада и тај резултат.

Комадинић, Митровдан, Соколићи, Чачак, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу овог рода.

Према речима тестираног, Комадинићи су раније имали презиме Комадина, а доселили су се из села Лиса код Гуче. Раније је утврђено да овом роду припада и тестирани Коматиновић из Прекашнице код Прокупља, који је такође пореклом од Комадина/Коматина из Горњег Полимља. Они даљим пореклом потичу од Дабића из Куча:
https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/

Хаплотип тестираног Комадинића се разликује на два маркера од тестираног Станковића из истог места:

65. Станковић, Врачевдан, Соколићи, Чачак, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и први је тестирани припадник овог рода који слави Св. Враче.
Поседује карактеристичну вредност маркера DYS549=13, коју има још свега пар припадника овог рода.

Тестирани је навео да Станковићи потичу из села Лопаш у Драгачеву. Исто помиње и Радомир Илић у свом раду о љубићким селима.

Тестирани вероватно потиче од Комадинића из истог села, не верујем да је ово резултат репрезентативан за све Станковиће из Соколића.

Ван мреже Војиновић Марко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #598 послато: Октобар 28, 2022, 06:35:00 поподне »
112. Војиновић, Аранђеловдан, Преконога, Сврљиг, J2b-M241>PH1602

Генетички најближе делује управо једна породица из околине Сврљига (необјављено истраживање).

Да ли је у међувремену објављено о којој је породици реч, и из ког села је иста?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #599 послато: Октобар 28, 2022, 08:19:51 поподне »
Да ли је у међувремену објављено о којој је породици реч, и из ког села је иста?

Није још увек објављено. Село је Округлица, слава Аранђеловдан, као и код Војиновића (Живковића).