Аутор Тема: Сеобе пре сеоба  (Прочитано 90709 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #120 послато: Новембар 19, 2015, 02:24:59 поподне »
Добро си то приметио Александре, тако је, последња колона се односи на језик који се говори у селу. Наравно, ја сам овде поставио само странице са називима места, а табела заправо садржи још једну страницу података о сваком месту посебно.

Кад сам писао за ова нека места која се више не спомињу као рацка у наведеном делу, одем да погледам може ли се нешто рацко наћи у околини Ужгорода. После краћег времена нађем два рацка топонима источно од Ужгорода, ради се о селима Kis Raska и Nagy Raska, односно како још стоји на Mala Rakovicze и Velika Rakovicze, или данас како се зову Male и Velike Raškovice.





Хтео бих још да додам краћи наставак на коментар са четврте стране.

Можда најбоље сведочанство о бројности Срба на простору јужно од Блатног језера је Попис џемаета Влаха у Копањском санџаку, који је спровео турски дефердар Омер Челебија 1581. године, а у коме се наводе 82 села (Копањ, Сокол, Пула, Буча, Рагоч, Игал, Сакч, Карад, Кер, Марцал...) у 5 нахиха (1. Копањ, 2. Домбо, 3. Карад, 4. Керш, 5. Марцал), у којима су пописани власи (ивласи).

(Стеван Михалџић, Наведено дело, стр. 220-223)

Овом попису треба додати и попис Шимоторњског санџака, који имаде нахије: Шимонторња 1338 кућа; Озора 148 к; Тамаши 140 к; Ендред 361 к. - Главнија места су Озора 10 к.; Дад 15 к.; Орхиба 43 к.; Сокол 59 к.; Корумсо 11 к.; Ендред варош 17 к.; Килити 35 к.; итд. Михалџић овом додаје да су ово биле само опорезоване куће, а да је свакако било и кућа ослобођених од пореза, пре свега оне које су давале војнике, али и спахилука који су поклоњени одличним Турцима, како каже прота Михалџић.

(Наведено дело, стр. 224)

Овде је интересантно поменути село Килити, које је како Михалџић каже почетак српског насеља на источној страни Блатног језера, а које ће 124 године касније (1705) постати село крај кога ће своје снаге утаборити Шандор Карољи, које ће 31. марта те године спалити и чију ће војску разбити домаћи Срби на челу са царским генералом Сигбертом Хајстером.

Хајстера је овде битно споменути због његове преписке са Миклошем Берчењијем, где обојица овај крај називају Рацком земљом, Берчењи у својим писмима овај крај назива Rácz ország, а Хајстер га назива Ratzenland.

Раци о којима се овде говори, заправо су потомци оних који су пописани 1581. године у Копањском и Шимонторњском санџаку.

Још нешто! Читајући о Русинима и Ужгородској унији, уочио сам податак де је презиме Грабар присутно код Русина.

Вероватно да му је основа таква да то може бити и русинско презиме, мада није искључено да су и неки наши Грабари, који су утопљени у Русине како смо већ навели да је Лацко писао.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #121 послато: Новембар 19, 2015, 02:55:13 поподне »
Кад сам писао за ова нека места која се више не спомињу као рацка у наведеном делу, одем да погледам може ли се нешто рацко наћи у околини Ужгорода. После краћег времена нађем два рацка топонима источно од Ужгорода, ради се о селима Kis Raska и Nagy Raska, односно како још стоји на Mala Rakovicze и Velika Rakovicze, или данас како се зову Male и Velike Raškovice.

Мали коментар за презиме Киш (мали)и Нађ (велики) Живим у граду који су Нијемци, Мађари и Словаци почели да насељавају након 1878. године. До тада у Бијељини није било католика и лутерана. Од Кишова су Кишићи а од Нађа Нађевићи. Ове породице су се "србизивале", као и Дробине од којих су Добриновићи. То поуздано знам јер се са њима познајем, а овај последњи ми је кућни пријатељ и узео је славу након 1996. године. Конопке, који су оригиналнио Пољаци, су се "кроатизирали", а Герначи се сматрају "Мађарословацима".

Што се тиче Грабара, аутор их је споменуо у оквиру "подгране" Русина, односно Лемка у Пољској.

Оно што не могу да одгонетнем у табели је колона Eghyaz kerulet - епископија (без квачица). Тачније подијељене колоне испод aug.Con i helv. Con. Не знам да ли helv. има неке везе са Хелвецијом (Швајцарском), што би указивало на протестанте.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #122 послато: Новембар 19, 2015, 03:45:21 поподне »
Мали коментар за презиме Киш (мали)и Нађ (велики) Живим у граду који су Нијемци, Мађари и Словаци почели да насељавају након 1878. године. До тада у Бијељини није било католика и лутерана. Од Кишова су Кишићи а од Нађа Нађевићи. Ове породице су се "србизивале", као и Дробине од којих су Добриновићи. То поуздано знам јер се са њима познајем, а овај последњи ми је кућни пријатељ и узео је славу након 1996. године. Конопке, који су оригиналнио Пољаци, су се "кроатизирали", а Герначи се сматрају "Мађарословацима".

Што се тиче Грабара, аутор их је споменуо у оквиру "подгране" Русина, односно Лемка у Пољској.

Оно што не могу да одгонетнем у табели је колона Eghyaz kerulet - епископија (без квачица). Тачније подијељене колоне испод aug.Con i helv. Con. Не знам да ли helv. има неке везе са Хелвецијом (Швајцарском), што би указивало на протестанте.

Тако је Ацо. Неки подаци указују да је у време Аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини било досељено између 180.000 и 200.000 католика. Тај број свакако обухвата и досељене Немце од којих ће један део остати у БиХ до данас. Познати су и мени неки примери Немаца који су се посрбили, па данас осим презимена, ништа више не указује на њихово немачко порекло.

Што се тиче натписа aug. Con и helv. Con, мислим да си у праву, helv. Con се највероватније односи на протестанте.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #123 послато: Новембар 19, 2015, 03:56:48 поподне »
Што се тиче натписа aug. Con и helv. Con, мислим да си у праву, helv. Con се највероватније односи на протестанте.

Ако је тако, онда су то калвинсти. Већ сам раније раније спомињао Стефана Баторија као носиоца калвинизма.

Имаш и село Рашковице у Моравско-Шлеском крају, Чешка Република, дакле крајњи исток Е сад треба читати и чешки.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #124 послато: Новембар 19, 2015, 05:12:12 поподне »


Мала исправка Сентандреја се налаз на страници 740. Становника 4214. Језици српски, мађарски нјемачки, словачки.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #125 послато: Новембар 19, 2015, 05:13:35 поподне »
Јее!!!  Прочитао упутство и поставио слику.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #126 послато: Новембар 19, 2015, 05:37:28 поподне »
Ако је тако, онда су то калвинсти. Већ сам раније раније спомињао Стефана Баторија као носиоца калвинизма.

Имаш и село Рашковице у Моравско-Шлеском крају, Чешка Република, дакле крајњи исток Е сад треба читати и чешки.

Тако је, с тим што чешке Рашковице вероватно немају везе са Рашком, јер се помињу већ 1261. године.

Недалеко од Мукачева, где је некад било седиште Мукачевске епархије, која приступити унији у Ужгороду 1646. године, налази се и село Croatendorf (на карти која је настала између 1763. и 1787. године), што говори и о присуству Хрвата на том простору, с том разликом да они овде долазе вероватно са запад-северо-запада, док Срби долазе са југо-запада, као и то да Хрвати вероватно долазе касније.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #127 послато: Новембар 20, 2015, 03:24:17 поподне »
Мали додатак/разјашњење за колону Superintendz/црквени округ.

helv. Con. - калвинисти
aug. Con. - лутерани

Ово друго се очигледно односу на Аугсбуршки вјерски мир из 1555.године којим су изједначена вјерска права католика и лутерана у Светом Римском Царству Њемачког Народа ( Први Рајх).
Миром је прокламовано начело Cuius regio, eius religio или да владар одређује вјеру поданика.
На нашем Пројекту Мартин Лутер је означен као Динарик сјеверни

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #128 послато: Новембар 22, 2015, 12:28:59 поподне »
Нађох један занимљив податак, да је Ужгородском унијом из 1646. године унија са Западном црквом била прихваћена и од православних Срба у Северној Угарској. Више о томе писао је Михајло Лацко у свом делу The Union of Užhorod (Slovački institut, Bratislava, 1966). Лацко у поглављу XI наведеног дела посебно говори о унијаћењу Срба, The Union of Rascians or Serbians of Upper Hungary, али пошто књига није доступна у целости, видљиви су само неки делови. Као на пример овај, о превођењу Срба у Русине, па и једних и других у Мађаре:

The Rascians who became united Catholics were first of all absorbed into the Ruthenians, and then both were absorbed by the Hungarians, so that today ony proper names testify to the Serbian origin of many of the Catholics of oriental rite of the diocese of Hajdu Dorogh.

А треба споменути и овај занимљив податак:

St. Szabo calculated that at the end of that (fifteenth) century there (in Hungary) were from 50,000 to 150,000 of them.

Како год, овде дакле говоримо о Србима који су до те Ужгородске уније насељавали сверно-источне крајеве Угарске, а који су унијаћењем претољени у друге народе. Ништа другачије него што се то дешавало са Србима у Јужној Угарској где су унијаћењем и католичењем претварани у Хрвате. Што сам успео да погледам овако на даљину, у нашим библиотекама не постоји ништа на ову тему, можда да негде у црквеној литератури има нешто о самој унији. Док о Србима на тим просторима, у време пре сеоба под патријархом Чарнојевићем, као и обично вероватно ништа.

Тако је, с тим што чешке Рашковице вероватно немају везе са Рашком, јер се помињу већ 1261. године.

Недалеко од Мукачева, где је некад било седиште Мукачевске епархије, која приступити унији у Ужгороду 1646. године, налази се и село Croatendorf (на карти која је настала између 1763. и 1787. године), што говори и о присуству Хрвата на том простору, с том разликом да они овде долазе вероватно са запад-северо-запада, док Срби долазе са југо-запада, као и то да Хрвати вероватно долазе касније.

Тражећи нешто више о Унији у Ужгороду, нашао сам податак одакле заправо Срби тамо, и то ни мање ни више у књизи Квете Кучерове Chorváti a Srbi v strednej Európe: k etnickým, hospodárskym a sociálnym otázkam v 16-17. storočí. Наиме, тамо се наводи податак да је деспот Ђорђе Бранковић (1461-1516) за своје заслуге добио у посед и Мукачево, што ме одмах подсетило на ону карту Поседа српских деспота у Угарској, где се заиста може видети да је тај простор припадао поседима српских деспота.



Поред тога, иако се односи на сеобе које су изван контекста ове теме, занимљиво је и следеће што Кучерова наводи. Прве значајније сеобе Срба везују се са именом Душана Стевана и кнеза Лазара, кад се ти крајеви (Банат) називају Горња Србија, који досежу Тамиш и Мориш. Кучерова се овде позива на Lászla Szalaуа.

Кад је иначе реч о Кучеровој, у овој књизи можда се најмање бави овим сеобама од почетка XVI до краја XVII века, али доста пажње посвећује ранијим сеобама (као и сеобама под патријарсима).



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #129 послато: Новембар 23, 2015, 08:55:56 пре подне »
Chorváti a Srbi v strednej Európe: k etnickým, hospodárskym a sociálnym otázkam v 16-17. storočí

Теже иде са словачким него са енглеским, али у понуђеном дјелу је интересантна страница 122, која се може превести уз мало логике.
Ради се о Буњевцима, за које аутор каже: " že su to Srbi katolici, ca chorvatska histriografija brani". А онда на страници 127. каже: "Bunevci z Baje pravdepodobne pochádzali z oblasti Donja Tuzla".

То би отприлке значило да је прелазна етапа сеобе Буњеваца из Херцеговине и Далмације била област Доње Тузле. На истој страници спомиње се и Bosna Argentina (сребрена Босна), која је ипак југоисточније.

Интересантна је игра са кључним ријечима, али књига ипак није доступна у цјелости, тако да се не могу извлачити поуздани закључци.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #130 послато: Новембар 23, 2015, 09:21:45 пре подне »
Chorváti a Srbi v strednej Európe: k etnickým, hospodárskym a sociálnym otázkam v 16-17. storočí

То би отприлке значило да је прелазна етапа сеобе Буњеваца из Херцеговине и Далмације била област Доње Тузле. На истој страници спомиње се и Bosna Argentina (сребрена Босна), која је ипак југоисточније.

Овдје је очигледно помијешала Срeбреник (на Мајевици) са Сребреницом (Bosna Argentaria).

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #131 послато: Новембар 23, 2015, 08:40:06 поподне »
Chorváti a Srbi v strednej Európe: k etnickým, hospodárskym a sociálnym otázkam v 16-17. storočí

Теже иде са словачким него са енглеским, али у понуђеном дјелу је интересантна страница 122, која се може превести уз мало логике.
Ради се о Буњевцима, за које аутор каже: " že su to Srbi katolici, ca chorvatska histriografija brani". А онда на страници 127. каже: "Bunevci z Baje pravdepodobne pochádzali z oblasti Donja Tuzla".

То би отприлке значило да је прелазна етапа сеобе Буњеваца из Херцеговине и Далмације била област Доње Тузле. На истој страници спомиње се и Bosna Argentina (сребрена Босна), која је ипак југоисточније.

Интересантна је игра са кључним ријечима, али књига ипак није доступна у цјелости, тако да се не могу извлачити поуздани закључци.
Паде ми на памет сада једна ствар, више предлог, за друштво "Порекло", да успоставимо сарадњу са сличним друштвима из иностранства и да размењујемо књиге које нас интересују.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #132 послато: Новембар 23, 2015, 09:35:16 поподне »
Ђорђо, одлична идеја. На трагу је нечега на чему управо радимо - формирање ресорних одбора Друштва. Ово би могло да буде задатак Одбора за међународну сарадњу :)
Радићемо свакако нешто у том правцу и свакако са ширим опсегом размене.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #133 послато: Новембар 24, 2015, 02:30:47 поподне »
Ради се о Буњевцима, за које аутор каже: " že su to Srbi katolici, ca chorvatska histriografija brani". А онда на страници 127. каже: "Bunevci z Baje pravdepodobne pochádzali z oblasti Donja Tuzla".

То би отприлке значило да је прелазна етапа сеобе Буњеваца из Херцеговине и Далмације била област Доње Тузле. На истој страници спомиње се и Bosna Argentina (сребрена Босна), која је ипак југоисточније.

Интересантна је игра са кључним ријечима, али књига ипак није доступна у цјелости, тако да се не могу извлачити поуздани закључци.

Тако је Ацо, Доња Тузла је по Кучеровој етапна станица Буњеваца који су се запутили ка Бајском трокуту, како га Тоша Искруљев назива.

Хтео бих још да овде додамо пар цицтата које је пронашла још једна наша трагатељка за српским сеобама.

Цитат
У XV веку Ђурађ Бранковић Смедеревац је имао поседе у Дунајској Стреди, између Братиславе и Комарна, а 1525. године прешао је из Шумадије у Угарску, последњи српски деспот Павле Бакић: ''За тешко злато и витешки проливену крв 'агарјана', добили су Бакићи огромна имања, која су се низала и надовезивала од југословенске Драве до чехословачке Мораве. На њима су насељавали Србе, које су штитили и с којима су се прослављали у борбама. Њихови непрегледни поседи ширили су се по јужној и средњој Угарској, око тврдих и недобитних Бакићевих градова:'' О присуству Срба на словачким просторима у XVI веку, око насеља Дахтице и Кошолна, у близини Трнаве, сведочи Ковијанић: ''Свуда, на живим огњиштима, на надгробницима око цркава, на листовима пожутелих књига, налазимо овде презимена: Марковић, Милосављевић, Влаховић, Грдинић, Краљевић, Станковић, Стојковић, Стевановић, Светић, Симоновић, ..."

Извор: Ристо Ковијанић, Српски писци у Братислави и Модри XVIII-XIX века, Матица српска, Нови Сад, 1973, стр. 11., те Р. Ковијанић, Трагом последњег српског деспота (Павла Бакића), Народна одбрана, Београд, 1938, стр. 4-5

Цитат
У приручнику Братислава и Југословени, који је објавио по доласку у Словачку, Ковијанић читаоце обавештава како су у околини Братиславе Срби били одавно насељени. Ковијанић каже: ''Део братиславског предграђа називан је, у своје време, српском вароши (Reitzenstadt), јер је било насељено претежно Србима, највише оним који су трговали на Дунаву. Братислава се помиње као најсевернија тачка где се, на позив грофа Palffya, насељавају 1598 групе српских колониста. Свакако да их је ту било и раније, можда још одмах после 1421, кад је настало живље повлачење пред Турцима. После сеобе патријарха Црнојевића (1690), ове северне српске колоније су ојачане новим досељеницима, као што је био случај са Комарном, где је још 1511 г. подигнута прва српска црква у Мађарској, ...''

Извор: Р. Ковијанић, Братислава и Југословени, Братислава, 1932, стр. 2, Ковијанић користи податке из књиге: Др Душан Ј. Поповић, Проблеми Војводине, том I, 38

Овом би се могао додати и податак до кога је Сол дошао, а који говори о делу 6. виенског бецирка / кварта (6. Wiener Gemeindebezirk, Mariahilf) који се зове Ratzenstadl (stadl = амбар). Сол даље каже да се претпоставља да је име потекло од досељеника из 18.века, мада да може бити и од аустријског идиома Ratzen коришћеног и дан данас у свакодневном говору - уместо по правопису Ratten = пацови.

Више о том на: Magdalenengrund

Можда би се нешто о том могло наћи и у књизи Дејана Медаковића Срби у Бечу (Нови Сад, 1999).

Али да наставимо још пар цитата из горе започетог низа.

Цитат
Након пропасти српске средњевековне државе, Срби су били принуђени да се пред Турцима повлаче према северу. На тај начин су балкански Срби дошли у додир са Србима старинцима, на просторима Подунавља, те са Мађарима, Словацима, Румунима и другим народима. Даљи продори Турака у Подунавље од XIV-XVI века потискивали су Србе даље на север, али ''у делу Подунавља који су Турци освојили, познатим као Raczorszag - Србија, Срби су и даље чинили већину становништва. Муслимани који су живели са њима били су, такође, народ српског порекла''.

Извор: Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, Књига II, Нови Сад, 1957, стр. 212, те Јован М. Пејин, Срби и Мађари, Кикинда, 1996, стр. 9-22

На крају да додамо и један законски члан из 1495. године који говори о разрешењу Расцијана, Русина, Влаха и других шизматика од плаћања десетине (за добра црквене баштине).

Цитат
Sunt plurima Loca in confiniis Regni sita, in quibus Rasciani Rutheni, Wallachi et alii schismatici in terris Christianorum habitant, et de eisdem terris hactenus juxta eorum Ritum viventes nullas penitus decimas solvere consueverunt. Et quia ispsae decimae in patrimonium Christi dedicate, a Christi fidelibus, et non aliis schismaticis hominibus (preasertim vero illis, ad vocationem, et assecurationem regiae majestatis, ac waywodarum, banorum, et caeterorum officialium, ipsa confinia regni tenentium, dicta loca incolentibus) exigi solent: ob hoc ordinatum est, et conslusum: Quod amodo de caetero, ab ispis Rascianis, Ruthenis, Valachis, et aliis schismaticis, in quibuscunque terris christianorum residentibus, nullae penitus decimae exigantur.

Извор: Uladislai II. decr. a. 1495. (II.)



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #134 послато: Новембар 24, 2015, 03:45:38 поподне »
Цитат
Uladislai II. decr. a. 1495. (II.)

Владислав II Јагелонац - пољско литавска династија. Ово је вријеме екпанзије Османлија и пријеко су им биле потребне војничке услуге Рашана.
Његов син Лудвиг Јалелонац је погинуо, боље рећи спао са коња и удавио се, у Мохачкој бици 1526. године.
« Последња измена: Новембар 24, 2015, 09:11:51 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #135 послато: Новембар 24, 2015, 04:57:41 поподне »


Добар је и закључак-Conclusio, гдје се ( да не наводим све називе) представници племства широм нашег краљевства сходно томе понизно моле да прихвате "наш" (уобичајена дипломатичка фома) декрет

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #136 послато: Новембар 24, 2015, 04:59:10 поподне »
Дакле може и Copy Image Location ;D

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #137 послато: Новембар 24, 2015, 05:05:16 поподне »
Владислав II Јагелонац - пољско литавска династија. Ово је вријеме екпанзије Османлија и пријеко су им биле потребне војничке услуге Рашана.
Његов син Лудвиг Јалелонац је погинуо, боље рећи спао са коња и удавио се, у Мохачкој бици 1526. године.

Тако је Ацо, то је време кад Османлије почињу да врше притисак на границе Угарске краљевине, а кад сви противници Османлија постају добро дошли на територији Угарске краљевине. Наравно, граница још није досегла Саву и Дунав, бар не на целом њиховом току, а преостале српске земље држи Угарска. Тако да ове Рашане могу чинити и Срби који су у Рашкој (немачки амбасадор Busbecq 1554. године каже да Рашка почиње на Морави и да се простире до Драве), тј. њеним остацима подно Београда и назад долином Саве кроз Мачву и даље кроз Северну Босну.

Наравно, те 1495. године Срба већ има у великом броју у Срему и Банату, па се овај члан свакако односи и на њих, пре свега јер важи за све Рашане који се налазе на територији Угарске, а нарочито на оне у Банату који је већ постао граничном облашћу према Османлијама.

Без намере да то време повезујем са периодом од после 150 година, а тиче се ове теме, поставио бих и следећи податак, који доноси апостолски папски визитатор Петар Масарек почетком око 1623. године у свом извештају Конгрегацији у Риму, где каже да је "неизбројив број шизматика у Србији, Бугарској, делу Босне и Угарској, који живе у неизбројивим насељима", а чијој констатацији се касније (2. IV и 10. X 1640. године) придружује и мисионар Франческо де Леонардис, који моли Папу и Конгрегацију за још већи број мисионара ради унијаћења Срба, јер "на подручју од Цариграда до Истре и Хрватске од свих Хришћана пет шестина сачињавају Срби (Православни)".

Извор: Епископ Атанасије Јевтић, О унијаћењу на простору Српске православне цркве, Горњи Милановац, 2002



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #138 послато: Новембар 24, 2015, 05:25:07 поподне »
Цитат
  Наравно, граница још није досегла Саву и Дунав, бар не на целом њиховом току, а преостале српске земље држи Угарска.

Нису још пали Јајце, Сребреник, Шабац. Ту Угари покушавају да формирају нову одбрамбену линију. Али ускоро долази Сулекман Величанствени.
« Последња измена: Новембар 24, 2015, 09:08:59 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #139 послато: Новембар 25, 2015, 10:44:12 поподне »
Некако се дотакосмо Рацких вароши по главним градовима бивше Хабзбуршке монархије, те само да констатујемо да у Братислави имамо Reitzenstadt, у Бечу највероватније као Рацку варош имамо Ratzenstadl, у Будиму имамо Raczvaros. Таквих вароши има и по другим већим градовима, али мислим да је посебно важно истаћи њихово присуство у центрима тадашњих политичких дешавања, а тада су то свакако били царски град Вијена и краљевски градови Пожун и Будим.

Док ми je при руци, додао бих још и ових пар карата са Рашким топонимима северно од Саве и Дунава,

1. Daciarum Moesiarum et Thraciae Vetus et Nova Descriptio - аутор: Philip Cluverius, карта је настала крајем XVII века, на карти је Рашком (Rascia) означен Јужни Банат
2. Daciorum Moesiarum et Thraciae Vetus et Nova Descrptio - аутор: Philip Cluverius, карта је настала 1650. године, на карти је Рашка (Rascia) приказана на простору западно од Мораве и северно од Дунаја
3. Natoliam Moderni dicunt tam partem quam Asiam minrem appelauere veteres . . . Turcia Turci Cive Imperii, Cornelis De Jode, Antwerp - аутор: Gerard de Jode, карта датира из 1578. године, на простору Баната приказан је етноним Рашани (Rasciani)
4. Speculum orbis terrarum, Cornelio de Judaeis - аутор: Cornelio de Judaeis Jode, карта потиче из 1593. године, на простору са обе стране Дрине срећемо етноним Ratzen, на простору северно од Саве срећемо етноним Ratiani, док етноним Sernvni срећемо јужно од Сплита (како је ово атлас, у наставку, на следећој карти могу се видети Rasciani у Банату и Rascia између Скопља и Прокопије)
5. Slavonia, Croatia, Bosnia, and a part of Dalmatia - аутор: Gerard Mercator, карта потиче из 1590. године, на простору Славоније налазе се топоним Rascia и етнотним Ratzen, отприлике на потезу од ушћа Врбаса до Срема
6. Wallachia, Serbia, Bulgaria, Romania - аутор: Gerard Mercator, карта је настала 1590. године, на простору Баната приказана је Рашка (Rascia)

Нашао сам још пар занимљивих радова за ову тему, па да их не погубимо пре него што их погледамо, навешћу да су у питању Српске сеобе од XIV до XVII века и Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године Владимира Стојанчевића, Прилог антропологији и етнографији Срба у Крањској (Жумберчани и Мариндолци) др Ника Жупанића, те Ускочке сеобе и словенске покрајине др Јосипа Мала.