Аутор Тема: Сеобе пре сеоба  (Прочитано 90702 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #60 послато: Август 24, 2015, 09:16:58 поподне »
За опстанак православља у Аустрији има се захвалити само једној личности - патријарху Арсенију, само једној објективној чињеници - опасности по Аустрију од турске ордије, и само једној светској околности - појави царске Русије под Петром Великим. 

Патријарх је заиста успео да од Леополда Првог 1694. добије патент о успостављању седам епископија у Панонији. Истовремено је мудро сарађивао са новим пећким патријархом Калиником, ког су поставили Турци, што је на крају резултовало оснивањем Крушедолске митрополије 1708. односно 1710. године, касније назване Карловачком, у статусу егзархије Пећке патријаршије.

Дворски Ратни савет у Бечу више је времена провео у разматрању како да покатоличи Србе и како да уклони патријарха Арсенија са трона, него у разматрању ратног плана за рат са Турцима. У томе се истицао генерал Хајзлер. На сву срећу Турци су и даље остали јаки противници, па се још цео век продужила потреба да се Србима попушта због њихове ратничке улог и уопште потребе да се одржи стабилност у граничном подручју према Турцима.

Петар Велики започео је активну политику Русије на Балкану, додуше у савезу с Аустријом, али пружајући подршку православнима. Посланство на челу са митрополитом Стефаном Метохијцем примљено је 1696. код руског цара где се пожалило на невоље које трпи "от лукавих Немцов и Угров". Тамо су остали осам месеци и добили велику материјалну и духовну помоћ.

Не знам куд се дедоше Гркокатолици, на пример они из Марче, биће да су врло брзо постајали католици.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #61 послато: Август 24, 2015, 09:26:56 поподне »
У Гатермановој књизи стоји, да су 18.01.1690, 44 српска села потписала унију, али и да су већина њих (31) већ 1695/96 заслугом православног епископа од Сигетвара (без имена) вратила православљу. Он  је код дворске коморе (Hoffkammer) издејсвовао дотатну гаранцију, да Срби који нису потписали Унију несмеју бити протерани са својих огњишта.

Гатерман наводи, да су само православни и пар племићких села као Сенткирај били ослобођени од давања десетине рим.-кат. Цркви, а ова опет по уговору са двором, је и од тога морала давати десетину (decima decimarum) дворској комори тј. дворском ратном савету у Виени као свој удео финасирања војне одбране Аустрије . Услед чега је настало затегнуто стање, па је вероватно и новчана компонента (десетак) један од разлога што се 31 село вратило Православљу.

Гатерманову књигу би требало превести, пуна је података.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #62 послато: Август 24, 2015, 10:13:35 поподне »
Прота Стеван Михалџић детаљно пише о тим годинама, када се са простора Барање протерују Турци, иза којих остаје море српског становништва. Унијаћења која тих година предводи печујски бискуп Матија Радановић, који је по историчару Хасу, од 1686. до 1688. године покрстио 2.200 Аријанаца и Турака. Након протеривања Турака и његовог устоличења у Печују, поделио је Барању на три округа (Печујски, Мохачки и Шиклушки), те у сваком постави судију (Христофор Бедековић, Владислав Дексомонијевић и Јован Гландовић).

Међутим, Михалџић поставља питање, какве је успехе показала ова унија у народу Српском међу Дунавом и Дравом?

Одоговр на то питање долази са Великом сеобом Срба под Арсенијем III Чарнојевићем, која је уследила већ пар месеци након уније склопљене у Печују. Доласком великог броја Срба са простора Србије, а који у главном делу не насељавају Барању, већ Банат и Бачку, пењући се уз Дунав даље на север према Будиму, мења се политички положај свих Срба у Монархији, јер са овим Србима долазе њихове старешине и организација, што је био и основ уговора између цара Леополда и Срба од 21. августа 1690.

Тај уговор гарантовао је привилегије свим Србима, не само народа који се преселио из Србије, већ и онога који је већ био ту, како пише у самој дипломи ... и они што су већ ту, и они што ће тек доћи, имају уживати сва она права која даје диплома.

Патријарх Арсеније III Чарнојевић активно ради на рушењу уније, о чему сведочи и тужба примаса Угарског Колонића, да му се не допада, што се патријарх меша у послове римске цркве, који њему не припадају, и ако се у томе не умири, што му се догоди, нека сам себи припише.

Колико активно у томе учествује, сведочи и његова посета Печујској унијатској цркви, где је забранио даље служење литургије, јер је она оскврњена изасланицима римо-католичке цркве , који су у њој мисе служили.

Све ово и много чега другог охрабрило је народ да се врати православљу, мада је с правом Михалџић питао, како је та унија изгледала на терену, јер извештаји каноничких визитација, не говоре о успеху Радановићеве уније, напротив, за време богојављенске водице, кад иде католички свештеник да освети и њихове куће, као унијатске, они беже из својих кућа, или се под креветима сакривају и завлаче и не враћају се док дотички парох не оде.

Колико је унија била успешна сведоче и изјаве шизматика на суђењу које је одржано 18. новембра 1693. године у Печују, где они признају да нису радили до сада према заклетви положеној, али ће се од сада поправити.

На крају, о успеху ове уније, слушао сам од оних чији су преци некада били у тој унији, те ћу навести пример православаца из Херцег Суљоша, који су пристали на унију, па се касније вратили у православље. Можда о томе не би остало у сећању ништа, да једна кућа није остала у унији, те се и данас помињу као они који се нису вратили.



Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #63 послато: Август 24, 2015, 10:14:54 поподне »
Нашао сам још чињеница о случају католичења у Барањи. Изгледа да се то звало унија, али је у ствари подразумевало једноставан прелазак на право католичко богослужење-мису. У Печују је црква раније била џамија, па није ни могло бити говора о томе да се "задржи изглед православне богомоље и елементи богослужења" што је иначе случај код Гркокатолика.

"Епископ од Сигетвара" је у ствари новопостављени епископ мохачко-сигетски Јефрем Јанковић-Тетовац.

Међутим, као што рекох, заслужан за спас Срба у Угарској уопште, па тако изгледа и ових у Барањи, био је лично патријарх Арсеније III. Он је победио у трци са временом и ратним околностима. Наиме, 28. јуна 1694. поднео је молбу цару Леополду Првом да потврди седам епископија у Угарској. Ко зна како би се молба решила да се није водио велики рат, па је тако 4. марта 1695. издат царски патент који Србима гарантује слободу вероисповести (до прве следеће прилике за покатоличавање или протеривање).

За то време печујски бискуп Матија Радановић био је поднео тужбу жупанијском суду против Срба који су бежали из кућа кад их католички свештеник посети и уопште опирали се покатоличавању. Суд је пресудио да се Срби протерају из Печуја и околине, у новембру 1693, па у септембру 1694. и то би вероватно било спроведено да није стигла вест о патенту и да се коначно нису појавили православни попови и калуђери (седиште барањске епископије постао је манастир Брањина).

Епископ Јефрем је касније ипак протеран из Барање и вратио се у Турску, у манастир св.Тројице код Пљеваља. Покушаћу да пронађем шта се касније догађало са црквом у Барањи.




Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #64 послато: Август 24, 2015, 11:34:20 поподне »
Јесте 1690. далеко али неке формуле остају вечне. Питао сам се малопре, па добро, католици притискају, протерују, али барем тада није било клања...

Међутим...избија Ракоцијева буна, у којој је, кажу поуздани историјски извори, поклано десетине хиљада Срба. Тако су прошли и они малопре помињани Срби из Печуја. Њих је чак и Леополд Први указом издатим 1700. хтео да протера чим је престао Бечки рат. Нису га послушали и одупирали су се протеривању, али су зато скоро сви поклани од мађарских куруца.

Као што видесмо, отприлике трећина од првобитног броја барањских Срба је покатоличена, трећина протерана, при чему је један део упркос протеривању из својих места остао у истој области, а трећина је поклана.

Мохачко-сигетска епархија обједињена је са Будимском и барањски Срби полако су нестали са историјске позорнице, да их Амикус за тренутак врати у жижу генеалошке јавности.   ;)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #65 послато: Август 25, 2015, 09:53:05 пре подне »
Тачно тако, Ракоцијев устанак скоро је па истребио српски народ између Драве и  Дунава, али опет један део Раца успео је и после Ракоција да се задржи на том простору, Толна и Шомођ су готово трајно исељени, али то становништво се махом спустило подно Мечек планине, па све до ушћа Драве у Дунав, што у историсјком смислу и представља Барањску жупанију.

Нова слика српског етничког простора која је тада настала, постаће основ политичким прорачунима у време Првог светског рата, када ће северна српска граница бити зацртана између Сексарда и Батосека, што је на крају војно и ослобођено.

Каква су била даља политичка дешавања, мислим да сви знамо, па нећу овде дужити о томе. Оно што је за нас овде важно, а на шта бих још једном подсетио, то је расветлимо разлоге и правце сеоба за време османске владавине на овим просторима, како бисмо створили одређени основ за истраживање порекла породица, које су преживеле до данас, а које су управо део ове приче.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #66 послато: Август 25, 2015, 05:42:51 поподне »
Турски Елајети у Угарској 1683 г.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #67 послато: Август 30, 2015, 02:18:31 поподне »
Као прилог сеобама са простора Босне издвојио сам из Гатерманове књиге примере презимена које означава босанско или бошњачко порекло дела становништва који се помиње у пописима спроведеним у Барањи од 1695. до 1713. године (а које је Барању населило углавном у периоду између 1686. и 1701. године). У прилогу је табела са местима где се у том периоду јављају бошњачка презимена, у ком облику се јављају, те којих су година и у ком облику пописана.





Табела је обојена, па тако плава боја представља места где се Бошњаци јављају и почетком XX века као српски оптанти из мађарског дела Барање (којима треба придодати и следећа места, где се у овим пописима не спомињу, а у којима их је било почетком XX века: Батосек, Борјад, Грабовац, Долња Нана, Ланчуг, Липова, Мађарбоја, Мохач, Печудвар, Пишпек Марок, Сака и Шарок); црвеном бојом су обојена места која су према Тријанонском споразуму припала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, те самим одатле није било опције, што не искључује могућност да је и тамо било Бошњака који су се одржали почетка XX века, чак напротив, постоје о томе други извори који то потврђују, само што тренутно немам те изворе за сва места појединачно; и на крају зеленом бојом су обојена места у којима се Бошњаци не спомињу међу српским оптантима на почетку XX века, а што највероватније говори о томе да их тамо више није ни било.

О пореклу и времену досељавања ових бошњачких породица на просторе Барање, пише и сам Гатерман, када говори о сеобама Јужних Словена (Хрвата, Срба и Бугара) у Барању, а о чему би нам можда могла Бањанска поближе написати, пошто она боље влада немачким језиком.

А до тада, као пример, додаћу само ову карту из Гатерманове књиге, на којој се виде главни простори порекла становништва града Печуја, које се доселило у град између 1686. и 1701. године.



(1 = Koprivnica, 2 = Križevci, 3 = Ludbreg, 4 = Csáktornya, 5 = Varaždin, 6 = Vidovec, 7 = Zagreb, 8 = Turopolje, 9 = Karlovac, 10 = Kraljevica, 11 = Senj, 12 = Zadar, 13 = Livno, 14 = Sarajevo, 15 = Olovo, 16 = Gračanica, 17 = Požega, 18 = Brod, 19 = Đakovo, 20 = Valpovo, 21 = Osijek, 22 = Dernye, 23 = Zombor, 24 = Baja, 25 = Koppány, 26 = Perenye, 27 = Kopács, 28 = Mitrovica, 29 = Belgrad, 30 = Küstendil, 31 = Čiprovci; Quellen: HKA Vermischte Ungarische Gegenstände 2 Conscr. 3 Nr. 70, Móró, Pécs város polgárai, S. 55-60)

Наравно, ово су сеобе које се одвијају непосредно пре Прве сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, или које су текле истовремено са том сеобом. Жао ми је што нисам скенирао и правце миграција Прве сеобе Срба, која је такође објављена у горе поменутом Историјском атласу, па бисмо видели сликовито одакле долази становништво подигнуто од стране патријарха Арсенија III, а одакле ово становништво којем припадају Бошњаци, а које је вероватно подстанкуто на сеобе из сличних разлога, повлачењем јединица Свете лиге са простора Босне.

Можда није од вишка обратити пажњу на просторе којима је прошла војска Свете лиге, а који су се након њеног повлачења 1690. године и након Карловачког мира 1699. године нашли поново у Турској, јер управо са тих простора крећу сеобе Срба у крајеве северно од Саве и Дунава, а што се у случају Босне у добром делу поклапа са Гатермановом картом порекла нових становника Печуја.


« Последња измена: Септембар 04, 2015, 04:18:22 поподне админ »



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #68 послато: Септембар 03, 2015, 09:59:11 поподне »
Пошто очигледно Бањанска више није на форуму, покушаћу да бар ја мало помогнем. 
По Гатерману дисконтинуитет истоветног становнивштва на северу Барање и у троуглу Печуј -Мохач - Осијек се не може објаснити ни са земњопоседничке као ни из теренске конфигурације. Могући континуитет јужнословенских насеобина од 1554г до 1591г. у тим пределима, која су иначе била напуштена од мађарског средњовековног живља се неможе доказати због (тадашњег) непостојања презимена код јужних Словена. (Он иначе често скреће пажњу на ту битну ставку, мислим да му је чак и криво).

Користећи турске дефтере и упоређујући их са познијим конскрипцијским пописима -наводи, да је укупан број барањског становништва у XVII веку био најмање 18.000 (ако се изузме да у аустр. конскрипцијама нису били пописани цигани, војници, клер и град Печуј) једина његова недоумица је, дали су у пописима били пописивани и кметови/надничари.

Иначе у каруцким ратовина од 1704-11 у Барањи је погинуло око 2.345  лице (од тога је  међу жртвама били више од 400 глава породица) .

У контексту приложене карте Печуја и насаљавању Хрвата, Срба и Бугара он генерално наводи да су барањски Срби тамо већ били насељени већ пре велике Чарнојевићеве сеобе 1690g. И да се неможе доказати да је неки значајнији број Срба био (трајно) насењен у Барањи после велике Сеобе из Србије. Закључак изводи на основу 2 презимена која би могла имати  порекло из јужне Србије, Косова и западне Бугарске -то су Косовац (Koszovacz) и Чипровац (Cziprovacz) али и за њих каже да су били удомњеми у бошњачим срединама па више верује да су и они пореклом из Босне. Закључак који он изводи је, да су барањски Срби већински пореклом из Босне и Славоније.

Гатерман наводи да осим у овој карти наведене 153 печујске породице и њиховог места порекла, постоји и место порекла и година насељавања и у случају 117 барањско-српских породица (види фусноту 537 Batthyány-Montenuovo Archiv)

Он наводи да су се српким миграцијама бавила само два истраживача Laszlo Szita и Gerhard Seewann.

И на крају главна поента коју наводи Гатерман је, да су књиге конскрипција, које су основ његове књиге тек пре 20так година угледале јавност, јер су од 1918 биле у Београду. па су 90их  галантно враћене граду Печују. (Српска војска их је запленила приликом првог светског рата)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #69 послато: Септембар 03, 2015, 10:34:24 поподне »
Хвала најелпше Сол на овом исцрпном прегледу Гатерманове књиге. :)

Заиста је поражавајући податак да је скоро сто година сва та грађа била у Београду и да се немало нико није њоме позабавио. На крају крајева, такве грађе вероватно има и данас која чучи по архивама, коју нема ко да истражује.

Што се тиче написаног, слажем се са Гатерманом по свим питањима, а посебно делом везаним за Прву сеобу Срба 1690. године. Једноставно нема показатеља који би говорили о неком већем насељавању Барање са простора Јужне Србије.

Везано за фусноту 537, та грађа би се вероватно могла набавити преко FamilySearch.org, како су набављане матичне књиге за Барању, они иначе поседују и велики број микрофилмованих пописа, који би нама били од интереса да се објаве, али то је све у грубом материјалу, па би били потребни месеци и године да се од тога направи употребљив и користан материјал.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #70 послато: Септембар 04, 2015, 06:59:01 пре подне »
Молим, нема чему, радо учиних! Супер је тема!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #71 послато: Септембар 05, 2015, 02:49:48 поподне »
Нашао сам карту Поделе Угарске за време турске власти на осам капетанија (Hvngaria seu Tvrcia in Octo Capitaneatus diuisa), где се може видети да већинско становништво Славоније и Барање до Балатона чине Slaui Serblii.



Можда најбоље сведочанство о бројности Срба на простору јужно од Блатног језера је Попис џемаета Влаха у Копањском санџаку, који је спровео турски дефердар Омер Челебија 1581. године, а у коме се наводе 82 села (Копањ, Сокол, Пула, Буча, Рагоч, Игал, Сакч, Карад, Кер, Марцал...) у 5 нахиха (1. Копањ, 2. Домбо, 3. Карад, 4. Керш, 5. Марцал), у којима су пописани власи (ивласи).

(Стеван Михалџић, Наведено дело, стр. 220-223)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #72 послато: Септембар 14, 2015, 01:18:10 поподне »
Као што рекох раније, да бисмо имали бољу представу праваца сеоба које су претхоиле сеоби под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, од значаја је да имамо представу који су били правци те сеобе из 1690. године, као и да разумемо разлоге зашто су били управо такви. Због наведеног разлога скенирао сам и карту на којој су приказани правци сеоба под Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године и Арсенијем IV Јовановићем 1740. године.



На приложеној карти видимо да је јужна граница становништва које учествује у сеоби данашња Северна Македонија, тачније управо онај простор до кога је стигла војска Свете лиге 1690. године, а да се након њеног повлачења за њом повлачи и домицилно становништво које је отказало послушност Османлијама, те да се правац кретања тог становништва оријетнише у правцу севера, где прелази Саву и Дунав, те да се узводно левом обалом Дунава расељава по Бачкој и северно све до Пеште, односно да прелази у Банат и наставља своје кретање све до Мориша, са тенденцијом да пређе Мориш и да се настани на слободним територијама које су биле под контролом Хабзбурговаца.

Карта у прилогу показује и то да се овима двема сеобама не насељавају простори Славоније и Барање, тј. да је број насељених на тим просторима био занемарив уодносу на број становништва које је прешло Саву и Дунав и населило највећим делом просторе Срема, Бачке и можда нешто касније Баната, пошто је Банат након Карловачком мира још неко време остао под влашћу Османлија.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #73 послато: Октобар 02, 2015, 05:41:27 поподне »
Када говоримо о сеобама пре сеоба, важно је да растумачимо природу још једног појма, који се некад можда превише уско тумачи.

Ради се о појму Раца или Рашана, који срећемо у изворима XVI, XVII и XVIII века, а који се везује за становништво смештено на простору северно од река Саве и Дунава.

Наиме, након пада Краљевине Угарске под Турке, ово становништво масовно почиње да насељава просторе Срема, Бачке, Баната, Славоније и Барање, до те мере да ускоро постаје већинско становништво ових крајева. Међутим, када је у питању порекло тог становништва, неретко се тим појмом ствара одређена забуна да је реч о становништву пореклом са простора Србије, тј. Рашке, а не да је заправо реч о становништву пореклом и са других простора, које је у етничком смислу исто што и становништво Рашке, тј. Србије.

Кроз ову тему смо на неколико примера видели како теку правци сеоба српског становништва са простора Србије и Босне, а на основу тога смо могли да закључимо да правци сеоба иду на север и северо-запад, не рачунајући мање сеобе становништва Србије у правцу Босне и значајније сеобе Срба из Босне ка Далмацији, Лици, Кордуну и Банији, које нису предмет насељавања Јужне Угарске.

Дакле, да бисмо направили отклон од погрешне и неретко полазне претпоставке да су сви Рашани у Јужној Угарској заправо пореклом са простора Србије, навешћемо пар примера који говоре о Рашанима пореклом са других простора.

Тако постоји податак од 6. новембра 1538. године у коме Фердинанд пише хрватском бану Петру Кеглевићу од Бужима о Србима који су прешли из Босне у Жумберак, и зове њихове старешине "капетани и војводе Рашани или Срби односно Власи, које просто зову српскима" (capitanet et wayuode Rasciani siue Serviani atque Valachi, quos vulgo zrbschy vocant." (в. Ferdo Šišić, Hrvatska povijest, Drugi dio: od godine 1526. do godine 1790, Matica Hrvatska, 1908, str. 162-165)

Нешто слично спомиње и хрватски историчар Балтазар Адам Крчелић када описује 1770. године Србе у Хрватској, где за почетке "рашког" (Rascianorum) досељавања у Славонију и Хрватску у време цара Фердинанда, наводи пример како је 1597. године хабзбуршки кнез генерал Херберштајн дозвао око 40 рашанских породица из Босне и Србије (40 circiter familiae Rascianae, per comitem generalem Herberstein ex Bosnia et Servia...evocatae sunt.).

Поред православних Рашана, нешто каснији извори (1697, 1698, 1702) спомињу и католичке Рашане (catholici Rasciani, Rasciani fidei catholicae), под којим се најчешће подразумева католичко становништво пореклом са простора Босне (Шокци, Буњевци). (в. Tadija Sličiklas, Dvjestogod. Oslob. Slavonije, II, p. p. 66., 205.) Вероватно је међу овим католичким Рашанима било и Колонићевих покатоличених Срба (Rascianis... qin Catolici sunt.), које спомиње 1703. године у Славонији и Јужној Угарској.

На крају, можда није од вишка споменути две расправе које се могу наћи на Форуму Крстарице, а које се делом тичу и ове теме, тј. разумевања појмова Рашке и Рашана кроз различите историје контексте, прва таква расправа носи назив Од Рашке до Рашке, а друга можда и није толико расправа, колико добар преглед историје појма Рашани, која је насловљена управо као Рашани.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #74 послато: Октобар 02, 2015, 06:09:32 поподне »
Поводом писања Амикуса о Рашанима и уопште о Великој сеоби Срба под Арсенијем Чарнојевићем, недавно сам писао породици Poppy (Поповић) из Словачке. Јан Poppy (Popovic) je на FTDNA haplogroup I2a одмах изнад мене. Логично да су они у ствари Поповићи и да њихово сеобу у Словачку треба посматрати у оквиру Велике сеобе Срба, односно Великог бечког рата (1683-1699) . И сама Мери, члан ове породице, је правилно навела да  потомци православног свештеника,  који може да се ожени, узимају презиме Поповић. Након што сам јој написао да можда своје коријене треба да потраже на Балкану, добио сам следећи одговор:
"Hi thanks for writing. I actually traced my popovic line to a village in Croatia 1699.  I have a good idea how and why they moved.  My family line was one of the original ones in brutovce  slovika      The lives in this village for over 500 years.   Recently found cousins there".

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #75 послато: Октобар 02, 2015, 06:31:53 поподне »
На овој теми смо се углавном бавили сеобама пре Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, али да бисмо лакше схватили правце тих сеоба, правили смо и краће излете у време двају најпознатијих сеоба, оне из 1690. и оне из 1740. године.

Што се тиче овог навода из Словачке, не разумем шта је хтела да каже, да су пореклом из Хрватске или да су пореклом из Словачке? Како год, вероватно да ти Поповићи имају везе управо са поменутом сеобама с краја XVII и почетка XVIII века, али треба бити опрезан са тражењем корена, јер је реч о релативно честом презимену, чији носиоци најчешће нису у сродству.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #76 послато: Октобар 02, 2015, 09:32:25 поподне »
С обзиром на то да је ријеч о особи која живи у САД, очигледно да им историја није јача страна. У последњој поруци ми је спомињала Матијаша Корвина и Ивана Запољу, дакле доба грађанског рата у Угарској непосредно пред пад Будимпеште.
Напросто желио сам да јој укажем да је поријекло презимена Поповић можда везано за сеобу Срба под Арсенијем III Чарнојевићем или Арсенијем IV Шакабентом.
Презиме Поповић само по себи говори каквог је поријекла породица, а православни поп, однсоно свештеник, МОРА БИТИ ОЖЕЊЕН!

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #77 послато: Октобар 02, 2015, 09:46:59 поподне »
Све похвале нашем Amicus-у који је с правом покренуо ову врло битну тему, посебно  за нас који се бавимо претрагама о нашим претцима.

Предложио бих нашим посјетиоцима да прочитају књигу Слава Војводине Крањске од Јанеза Вајнкарда Валвазора, 1687; која је преведена у Игалу 2005, фототипско издање Бесједа- Бањалука,2008, а превод са словеначког и њемачког Андреј Божановић
Овдје су описани Срби на територији Војводине Крањске и пограничних крајина 17 вијека, као и  њихових живот који се у великој мјери разликовали од живота Срба у другим крајевима. 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #78 послато: Октобар 02, 2015, 10:58:55 поподне »
С обзиром на то да је ријеч о особи која живи у САД, очигледно да им историја није јача страна. У последњој поруци ми је спомињала Матијаша Корвина и Ивана Запољу, дакле доба грађанског рата у Угарској непосредно пред пад Будимпеште.

Напросто желио сам да јој укажем да је поријекло презимена Поповић можда везано за сеобу Срба под Арсенијем III Чарнојевићем или Арсенијем IV Шакабентом.

Презиме Поповић само по себи говори каквог је поријекла породица, а православни поп, однсоно свештеник, МОРА БИТИ ОЖЕЊЕН!

Јасно да је тако Александре, али не разумем шта је она на крају хтела да каже, да ли су пореклом из Хрватске или Словачке?

Све похвале нашем Amicus-у који је с правом покренуо ову врло битну тему, посебно  за нас који се бавимо претрагама о нашим претцима.

Предложио бих нашим посјетиоцима да прочитају књигу Слава Војводине Крањске од Јанеза Вајнкарда Валвазора, 1687; која је преведена у Игалу 2005, фототипско издање Бесједа- Бањалука,2008, а превод са словеначког и њемачког Андреј Божановић

Овдје су описани Срби на територији Војводине Крањске и пограничних крајина 17 вијека, као и  њихових живот који се у великој мјери разликовали од живота Срба у другим крајевима.

Хвала Тимаре.

Валвазорова књига је за сваку препоруку, нисмо се овде бавили толико сеобама на запад, али за то подручје Валвазор је права ризница, што смо имали прилике да видимо на неким другим темама.

Поред Славе Војводине Крањске Валвазор је значајан и по другим делима, која можда тек треба да се истраже, на крају крајева ни мени Слава Војводине Крањске није била прво његово дело.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #79 послато: Октобар 02, 2015, 11:13:28 поподне »
Ево њеног последњег мејла, и отприлике више не жели да контактира.
 It break down into three regions

"East Slavs.  Belarusian, Russian, Ukrainian
West Slavs  Czech, Moravian, Silesian, Poles, Slovaks, Sorbs  Bosniaks, Bulgarians,Croats, Burgenland Croats.
South Slavs Janjevic, Krasovan, Molise Croats, Macedonias,  Serbs.".

Дакле, тек толико да се види какав је познавање историје у САД.
Немам воље (енглески ми није сјајан а и син ми није ту) да преводим писање Љубивоја Церовића о Србима у Словачкој, гдје он експлицитно наводи породицу Поповић у Коморану.
Можда гријешим, али било ми је несхватљиво да католичка породица носи презиме Поповић (c) и то од средине 15. вијека.
Ако нисам у праву, Амикусе исправи ме. Човјек се учи док је жив!