Крвна освета код Срба

[drajver]

Данас сам случајно читајући "Унац" од Петра Рађеновића наишао на опис једног догађаја који открива дубоку укоријењеност обичаја крвне освете код Срба, далеко ван простора Црне Горе са којим се овај обичај најчешће повезује и гдје је малтене опстао све до краја 20. вијека. Крвна освета међу крајишким Србима није била ријетка. Поред Рађеновића, и Карановић у Поуњу помиње сукоб "племена" Шкорића и Бероња у којем их је доста изгинуло.

Међутим опис "мирења" из Великог Цвјетнића који даје Рађеновић је посебно сликовит и казује много тога:

[drajver]

Некако се обичаји крвне освете више везују за старобалканско становништво. Мада у суштини, то нема везе са поријеклом, има везе са проширеним породичним заједницама, задругама, родовима, братствима и племенима. Овај обичај не би могао ни заживјети код појединачних (инокосних) породица. Догађање које горе описује Рађеновић је сво везано за заједницу. Заједница носи одговорност, заједница пресуђује. Појединац мора да поштује њена неписана правила. Живот ван заједнице значи смрт и отуд толика тежња да се не буде осрамоћен или осуђен у очима заједнице.

Занимљиво да ови случајеви крвне освете у Крајини које описују Рађеновић и Карановић су присутни баш код родова са словенским хаплогрупама. Шкорићи и Кнежевићи су R1a-Y2613 док су Бероње R1a-M458. 

[ДушанВучко]

Некако се обичаји крвне освете више везују за старобалканско становништво. Мада у суштини, то нема везе са поријеклом, има везе са проширеним породичним заједницама, задругама, родовима, братствима и племенима. Овај обичај не би могао ни заживјети код појединачних (инокосних) породица. Догађање које горе описује Рађеновић је сво везано за заједницу. Заједница носи одговорност, заједница пресуђује. Појединац мора да поштује њена неписана правила. Живот ван заједнице значи смрт и отуд толика тежња да се не буде осрамоћен или осуђен у очима заједнице.

Занимљиво да ови случајеви крвне освете у Крајини које описују Рађеновић и Карановић су присутни баш код родова са словенским хаплогрупама. Шкорићи и Кнежевићи су R1a-Y2613 док су Бероње R1a-M458. 

Занимљиво је да то не постоји код других Словена (да је то балкански, медитерански обичај)...Испада да смо преузели старобалкански модел породичног устројства (код других Словена изгледа да није постојало племенско (у родовском  или задругарском смислу) уређење после раног средњег века.

[ДушанВучко]

Колико је то неприсутно код осталих ванбалканских Словена, говори и да на википедији је то обрађено само код Руса, Украјинаца и Словака. Словаци наводе да је тај обичај опстао само код Албанаца, Срба, Корзиканаца и у јужној Италији
https://sk.wikipedia.org/wiki/Krvn%C3%A1_pomsta
Није директно везано за тему, али постоји и "повреда части", напр. код Албанаца, којој сам био сведок када сам служио војску у Зогању код Улциња. Један старији локални Албанац из Зогања је јако био пријатан према нама, разговарали смо често, рекао би човек да "мрава не би згазио"...једног дана смо из касарне видели дугачку поворку мушкараца која иде према гробљу...Сазнали смо да се ради о сахрани младића који је имао однос са девојком пре брака. Та девојка је била унука тог човека који је волео да поприча са нама, а он је убио тог младића. То је било 2002. године, а нама је било најжалије тог човека, јер смо га познавали...

[ДушанВучко]

а нама је било најжалије тог човека, јер смо га познавали...

Наравно , и тог младића, али смо тог албанског чичу упознали и питали смо се за њега који је увек био пријатан према нама - "зашто?!" И знали смо да нећемо више да га видимо како пролази поред касарне и прозбори по коју

[ДушанВучко]

Наравно , и тог младића, али смо тог албанског чичу упознали и питали смо се за њега који је увек био пријатан према нама - "зашто?!" И знали смо да нећемо више да га видимо како пролази поред касарне и прозбори по коју

Да не испаднем патетичан, чиле је стварно био ок, али остали контакти су били са резервом, поготово контакти са децом, за коју смо знали да их шаљу да би сазнали неке информације (када наивно прича нешто док лиже сладолед, па онда упита "а колико војника има овде?") А што се тиче чилета, то је за филозофску расправу...поступак не подржавам, али бригу за женске чланове породице подржавам...ја сам увек момке моје сестре држао на "леду", са опрезом, али моја сестра је већи Никшић од мене, принцеза хајдучког срца (женска чељад повуку на оца), она то држи све под контролом, па и сад са мојим зетом...али...буахаха  Шалим се, зет ми је паметан и не бих га мијења 

[ДушанВучко]

Ту бригу за сестру нисам видео код других...друг из Хрватске ми отворено говори о својој сестри са љубомором напр (а онда сам хтео да га бијем када је исказао отворену  наклоност према мојој сестри)...код Словака такође нисам видео тако близак однос (а код нас је најјача љубав сестре према брату и нема јаче љубави од љубави сестре према брату...брат ће сестру и да изда, али сестра брата-никада)