Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1947704 пута)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5880 послато: Јул 24, 2018, 09:51:27 пре подне »
Не, Белоице су Братоножићи.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1686
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5881 послато: Јул 24, 2018, 09:52:48 пре подне »
Не, Белоице су Братоножићи.
Занимљиво, јер онда у Братоножићима имамо још једну ''егзотичну'' хаплогрупу.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5882 послато: Јул 24, 2018, 10:27:50 пре подне »
Не, Белоице су Братоножићи.

Белоице имају и предање да су из Куча и из Братоножића. При томе су прилично давно дошли у Буковицу код Рожаја из Метохије, најстарији су род у том селу. С обзиром да хаплогрупа G1 није досад регистрована на подручју Куча и Братоножића, питање је колико је и то предање тачно. Видјели смо код више родова из Полимља да та предања и не одговарају увијек истини.

Остаје наравно могућност и такве везе, нису сви родови из Братоножића тестирани.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9453
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5883 послато: Јул 24, 2018, 11:20:49 пре подне »
"Белојице

Првобитно су се презивали Балевићи и постојбина им је у Пелевом Бријегу, а старином су Братоножићи. Прво су населили Буковицу код Рожаја, где се помињу 1813. голине. Тамо је један од пет браће Белојица примио ислам и од њега су Муслимани – Качари.
Из Буковице су се Белојице иселили у Суви До, Тутин, Јерку и Нови Пазар. Суводолски Белојице су се иселили у Шумадију и Београд."

("Становништво сјеничког и тутинског краја", Ејуп Мушовић)

"Од два брата Куча су Црногорци Белоице и Качари Муслимани."

("Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара", Ејуп Мушовић)

Исти аутор, различите приче.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2689
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5884 послато: Јул 24, 2018, 05:05:16 поподне »
Мушовић наводи податке за исељенике у српском делу Рашке области, тако је предање које је Лутовац забележио у Буковици код Рожаја (која је њихова матица) најрелевантније:

Најстарије становништво Буковице су Белојице (45. к.) (с. Никољдан). Родом су Балевићи из Братоножића, али се рођакају и са Кучима. Пре но што се доселио у Буковицу, пре 220 година, њихов предак је био у Брестовику код Пећи. Тамо је "пао на крв" и доселио се у Балотиће (Рожаје). Из Балотића је прешао у Белобрк са синовима и синовцима у Качаре (крај у Буковици). Ту су нашли у напуштеном насељу кацу и у њој мечиће. Пошто им се један рођак "потурчио", остали су се настанили у Вртачама (крај у Буковици) и одатле се размножавањем ширили по данашњем селу. За време Карађорђевог устанка побегли су у Србију Мато, Стефан, Павле и Бошко. Отуда су се вратили кад су Турци поново завладали Србијом. У Србији је остао само Павле који је тамо био ожењен, од њега су Павловићи у Каони (околина Чачка). Качари (Ибрахимовићи) су такође Белојице који су примили ислам пре шест појасева.

Изгледа да је предање о пореклу од Балевића устаљено, док је до рођакања са Кучима вероватно дошло јер у суседству око Буковице има доста Куча, за разлику од Братоножића којих нема у том крају. Међутим, на основу гране којој припадају би се рекло да нису пореклом ни из једног од ова два племена. Једино што се може узети као поуздано је да су досељени из Метохије.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5885 послато: Јул 24, 2018, 05:30:48 поподне »
"Белојице

Првобитно су се презивали Балевићи и постојбина им је у Пелевом Бријегу, а старином су Братоножићи. Прво су населили Буковицу код Рожаја, где се помињу 1813. голине. Тамо је један од пет браће Белојица примио ислам и од њега су Муслимани – Качари.
Из Буковице су се Белојице иселили у Суви До, Тутин, Јерку и Нови Пазар. Суводолски Белојице су се иселили у Шумадију и Београд."

("Становништво сјеничког и тутинског краја", Ејуп Мушовић)

"Од два брата Куча су Црногорци Белоице и Качари Муслимани."

("Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара", Ејуп Мушовић)

Исти аутор, различите приче.


Чуди је био рахметлија Мушовић. Ово је типично он.

1. Качари/Ибрахимовићи су огранак Белоица а не од два брата. Значи део се исламизиро.

2. Белоице важе за врло опасне и преке људе, лаке не обарачу.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 815
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5886 послато: Јул 24, 2018, 05:55:33 поподне »
Качари дефинитивно јесу од Белојица, имају исту хаплогрупу, која је јако необична, те предање о заједничком поријеклу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9453
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5887 послато: Јул 24, 2018, 06:43:57 поподне »
И ја бих рекао да Белоице немају везе ни с Братоножићима, нити с Кучима. Порекло, изгледа, треба да истражују на некој другој страни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 320
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5888 послато: Јул 24, 2018, 07:07:31 поподне »
И ја бих рекао да Белоице немају везе ни с Братоножићима, нити с Кучима. Порекло, изгледа, треба да истражују на некој другој страни.
Ako haplogrupa Q bratožnoska ima askenzi porijeklo a takodje i ova G1 zasto bi bioo čudno da imaju porijeklo iz Bratonožića.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9453
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5889 послато: Јул 24, 2018, 07:21:41 поподне »
Па, можда си и у праву, али мислим због оних Арапа са Арабијског полуострва.
А, иначе, Хазари и Арабљани су одржавали живе контакте, па је свашта ту могуће.
Само, не знам јесмо ли дефинитивно закључили да је братоношка Q ашкенаска...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 320
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5890 послато: Јул 24, 2018, 07:31:22 поподне »
Па, можда си и у праву, али мислим због оних Арапа са Арабијског полуострва.
А, иначе, Хазари и Арабљани су одржавали живе контакте, па је свашта ту могуће.
Само, не знам јесмо ли дефинитивно закључили да је братоношка Q ашкенаска...?

Koliko sam shvatio to je bilo preovladajuće mišljenje. U turskom popisu Skadra se pominje prezime Bratonožić ili Bratonoža ne mogu se sjetit. To bi značilo da su tu prije dolaska Turaka. Da li od vremena Rimskog carstva ili su dosli iz istočne Evrope sa Slovenima ne bih nagadjao.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9453
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5891 послато: Јул 24, 2018, 07:47:16 поподне »
Помињу се као Братонези (Bratonesse, Bratoneso) у млетачком пописнику Скадарског дистрикта из 1416. године. Турски дефтери у том раздобљу углавном не пописују презимена.

Па, могли су доћи са Словенима, са Хунима, Аварима, Сермезијанима, Татарима, ... можда сасвим независно од свих њих...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 320
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5892 послато: Јул 24, 2018, 08:22:00 поподне »
Помињу се као Братонези (Bratonesse, Bratoneso) у млетачком пописнику Скадарског дистрикта из 1416. године. Турски дефтери у том раздобљу углавном не пописују презимена.

Па, могли су доћи са Словенима, са Хунима, Аварима, Сермезијанима, Татарима, ... можда сасвим независно од свих њих...

Slažem se. Ono što je zapamćeno je da su od pravoslavne vlastelinske porodice. Lale Drekalev je nakon ženidbe od Peja Stanojeva bratožkog vojvode dobio topuz. Topuz je oružje koje koriste oklopljeni vitezovi za blisku borbu i razbijanje oklopa protivnika.  Oklope su mogli priuštitii samo feudalci.
« Последња измена: Јул 24, 2018, 10:41:01 поподне Amicus »

На мрежи Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2220
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5893 послато: Јул 25, 2018, 03:21:08 поподне »
Томовић, Свети Василије Велики, Дубац, Драгачево

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип је готово потпуно модалан. Постоје једино две повишене вредности у односу на просек, а то су 31 на DYS481 и 24 на DYS635.

Тестирани је навео да су Томовићи даљим пореклом "из Гацка" и да им је раније презиме било Милинковић. Д. Петровић и Љ. Никић у својој књизи "Горњи Дубац" пак кажу:
 
Цитат
Томовићи су дошли у кућу Сретеновића, фамилије која је пореклом од Ђуђа и више је нема у селу. Порекло ове фамилије је негде преко Јавора изнад Ивањице, а предак је дошао почетком 20. века.


Као што рекох, хаплотип је модалан, што отежава анализу, али може ли нам ова ретка слава помоћи? Претрагом наше табеле, као и необјављених истраживања, можемо приметити да немамо нити једног "северног динарца" који слави Св. Василија Великог. Стога, логично је да ћемо се запитати да ли је, сасвим случајно, код Томовића дошло до накнадне мутације DYS448 19 -> 20, а таквих случајева има, иако су ретки. Уколико, дакле, претпоставимо да је Томовић I2-PH908, можемо ли му онда наћи рођаке?

У јавним и необјављеним истраживањима срећемо скупа петорицу појединаца који славе Св. Василија и припадају I2-PH908 грани. Сви се налазе у Динарском појасу, од Старог Влаха до Кордуна. Од тога, три резултата су јавна - Кривокућа, Вуковић и Зобеница. И заиста, Кривокућа и Зобеница имају DYS481 = 31 као Томовић, а Вуковић и Зобеница имају, као Томовић, DYS635 = 24. Овај други маркер спорије мутира од првог. Вуковић је и географски најближи - из Дебеље је код Нове Вароши. За Вуковиће се каже:

Цитат
Порекло Вуковића потиче из Црне Горе из околине Даниловграда. У село Дебељу населили су се половином 18 века. Први предак који је дошао у Дебељу био је Данило Вуковић, звани Прдоња, са синовима Вуком и Јованом. Приликом насељавања, Вукови синови и Вук узели су презиме Вуковић, а Јован је узео презиме по свом имену Јовановић.

Породице блиске овима имамо у необјављеном истраживању и у Херцеговини, тако да предање Томовића "од Гацка" звучи уверљиво. Неке од тих породица из Херцеговине предање је везивало за Куче, друге за Риђане, али то је већ много шира тема.

Коначна пресуда: Упркос вредности на DYS448, Томовић је I2>CTS10228>Y3120>S17250>PH908.    :)
« Последња измена: Јул 25, 2018, 03:47:26 поподне Селаковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11226
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5894 послато: Јул 27, 2018, 09:00:02 пре подне »
Вероватно смо сви истог порекла, јер је презиме ретко, а и иста је крсна слава у питању.
Могорић је суседно село Средњој Гори, с тим што гравитира Госпићу, а Средња Гора припада Удбини.
Док је Томингај код Грачаца, где се још среће наше презиме, ипак удаљенији.



Ови Зирићи су ми баш изненађење. Кад су онда исламизовани ако су тек у 19. веку насељени у Бихаћ?
Колико ми је познато, Аустрија није толерисала ислам, а лички муслимани су се повукли крајем 17. века из Лике у Босну.
Додуше, Дрежник је Аустрија заузела Свиштовским миром крајем 18. века (1791).

Видим да Чанковићи на 37 маркера имају поклапање -4 са Регојама, а однедавно и са неким Станојевићима (такође -4).

Презиме Регоја се среће код Срба из околине Сарајева, слава Никољдан. Верзија Регојевић постоји у околини Челинца и Кнежева. Занимљиво да је у Херцеговини постојао Катун Регојевића ("de cathono di Regoye") у околини Гацка.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • I2a1b-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5895 послато: Јул 28, 2018, 06:20:44 поподне »
Видим да Чанковићи на 37 маркера имају поклапање -4 са Регојама, а однедавно и са неким Станојевићима (такође -4).

Презиме Регоја се среће код Срба из околине Сарајева, слава Никољдан. Верзија Регојевић постоји у околини Челинца и Кнежева. Занимљиво да је у Херцеговини постојао Катун Регојевића ("de cathono di Regoye") у околини Гацка.

Значи имам далеке рођаке и у Сарајевско-романијској регији, баш ми је драго  :)

Да ли се зна одакле су Станојевићи?

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 701
  • Ја ратујем сам...
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5896 послато: Јул 29, 2018, 12:19:43 пре подне »
Значи имам далеке рођаке и у Сарајевско-романијској регији, баш ми је драго  :)

Да ли се зна одакле су Станојевићи?
Koliko znak Regoje su negdje okolina Tnova kod Sarajeva...

Ван мреже Српска14

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
  • R1a-Z280>YP4278
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5897 послато: Јул 29, 2018, 08:47:14 пре подне »
Koliko znak Regoje su negdje okolina Tnova kod Sarajeva...

Регоји су из Доброг поља, то је између Трнова и Калиновика, припада општини Калиновик.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11226
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5898 послато: Јул 29, 2018, 09:38:37 пре подне »
Презиме Регоја је 1882. године забалежено у Високом и Пазарићу (околина Сарајева). Слава Никољдан. На попису БиХ из 1991. године, презиме Регоја среће се у селу Луке (Хаџићи).

Занимљив податак даје Јово И. Крсмановић (Соколац), који каже да се 1425. године помињу власи Хлапац Станковић и Страхиња Станковић, који су носили робу до Мокрог (данас општина Пале), из катуна Регоје. Туда је пролазио трговачки пут преко Мокрог и Романије (датира још из античког времена).

Писао сам и Регоји, па се надам одговору.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2689
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5899 послато: Јул 30, 2018, 12:48:31 пре подне »
Маравић, Дрежница, Огулин, R1b-P312

Од претходно тестираног Маравића из истог места се разликује на свега два маркера, тако да су несумњиво сродни. Тај резултат је објављен прошле године:

Маравић, Никољдан, Николићи, Дрежница, Огулин

Припада хаплогрупи R1b-P312. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу одредити. Из овог места потиче и предак Пита Маравића, једног од најбољих колеџ играча и (убедљиво) најбољег стрелца у историји колеџ кошарке (NCAA), и једног од 50 најбољих кошаркаша у историји NBA лиге, па би и Пит Маравић требао припадати овој хаплогрупи.

Маравићи су староседеоци у Дрежници где су пописани још почетком 18. века када их је било 6 кућа. Њихово даље порекло није познато.
« Последња измена: Јул 30, 2018, 02:07:32 пре подне Amicus »