Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Грк]

Шетке су из места Циста Велика у Далмацији.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0

Близу су Јурчевић из Студенаца и Чирко из околине Дувна.

Замолио бих Пава ако има више информација о овим Шеткама.

Значи Шетке из Дабра нису род са тестираним?

[Небојша]

Значи Шетке из Дабра нису род са тестираним?

Шетке из Дабра немамо тестиране уопште, али ако су ово раније Биошићи, онда не мора бити везе.

[Небојша]

Седлан, Јовањдан, Кијани, Грачац, Лика, E-M5021

Седлани су Срби из Лике. Убедљиво их највише је било у околини Грачаца. Осим тога нешто мало на подручју Лапца. Седлани славе Јовањдан према шематизму из 1883. године.

Седлан је преко https://ytree.morleydna.com/ добио процену - E-V13>Z5017>CTS1273

Велики број породица из динарског појаса припада подгранама низводно од Z5017. Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/E-CTS1273/

[Небојша]

Ето одмах занимљивости, Издеглавје се налази у области Дебарце (центар општине су Белчишта), то је котлина северно од Охрида где је главни елемент - брсјачки. Дакле имамо највероватније једног потврђеног R1a Брсјака.  Штета што нема низводнијих грана, али биће вероватно.

Сад видим неког Мићка Србиновског, R1b-Z2103>CTS9219

Морам да проверим да ли је то онај Србиновски из западне Македоније, да нисам случајно погрешну хг уписао. Или их има више несродних.

[Небојша]

Сад видим неког Мићка Србиновског, R1b-Z2103>CTS9219

Морам да проверим да ли је то онај Србиновски из западне Македоније, да нисам случајно погрешну хг уписао. Или их има више несродних.

Онај из Западне Македоније је Игор и ипак је R1a.

[Небојша]

Дуганџић, католик, БиХ, I2-M423

Катић, Слуњ, Кордун, R1b-L48>L47. Могу бити Срби, али и Хрвати

Пожега, ХР, I2-M423

Грчевић, ХР, R1b-S20782

Рајковача, R1a-M417

Стојковић, СРБ, R1a-Z280>CTS3402

Станишић, I1-Z63>Y13946. Овој подграни припада и Вујевић из ХР

Тице из Северне Далмације су R1a-Z280>CTS3402

Јајићи из ХР (највероватније из Лике) су R1a-M458>L1029>YP417

Ожеговић, Стевањдан, Скрадин, Северна Далмација, I2a-M423. Бачко бележи Ожеговиће у Биочићу и Шибенику (матица је у Биочићу). Ожеговића има и у околини Грачаца као и у Босанској крајини са истом славом. Врло вероватно су генетски род са крајишким Стевањштацима I2-PH908. У Биочићу Светог Стевана славе још Бодрожићи и Клашнићи

[Clavdivs]

Станишић, I1-Z63>Y13946. Овој подграни припада и Вујевић из ХР

Занимљив и важан налаз за I1 код Срба. Пре извесног времена Кирил је писао да је у једном истраживању хаплотип сличан оном који имају Алексић, Морачанин итд, позитиван на Y7075. Како је Y13946 испод Y7075, мислим да је ово потврђено. У сваком случају, ваљало би ово потврдити код Yseq-a.

[Петар Демић]

Јајићи из ХР (највероватније из Лике) су R1a-M458>L1029>YP417

Ријеч је о потомцима Стеве Јајића и Дане Његован који данас живе у Елмхерсту (Илиноис, САД). Поријеклом су Личани из Острвице код Госпића, славе Јовањдан.

[Небојша]

Ријеч је о потомцима Стеве Јајића и Дане Његован. Поријеклом су Личани из Острвице код Госпића, славе Јовањдан.

Претпоставио сам да су Ликоте. Yfull стабло R-YP417: https://www.yfull.com/tree/R-YP417/

[Небојша]

Вејин, или Веин, Василијевдан, Хрватска, J2b-M205

Презиме пристуно у Лици. На простору Горње Крајине славе искључиво Св. Василија. Сродно презиме Вејновић, чија је матица у Мокром Пољу, Северна Далмација. Одатле су се исељавали у Лику и остале делове Крајине. Имамо тестиране Вејновиће из Лике, тако да је ово важна потврда за Крајишке J2b-M205.

Вејини су из Срба (Грачац).

Подаци: Вејин, Василијевдан, Срб, Лика, J2b-M205

[Петар Демић]

Вејини су из Срба (Грачац).

Подаци: Вејин, Василијевдан, Срб, Лика, J2b-M205

Поријеклом су из сусједне Дабашнице. Значи, по старом би било Дабашница/Доњи Лапац/Лика, а по новом Дабашница/Грачац/Лика. У попису Личко-крбавске жупаније из 1915. године пописани су као Веиновићи и тада их је било 2 куће. Занимљиво је то што је подручје Срба (а са њим и Дабашница) припало Аустрији тек након аустријско-турског рата 1788-1791. године, тако да су Вејиновићи по свему судећи досељени након тог периода из Далмације.

[Петар Демић]

E-V13
Сврзикапа, Банија, ХР

Презиме карактеристично за крајишке Србе (Банија и Славонија). Потврђени још почетком 19. века у околини Глине (Обљај).

Сврзикапе су Банијци из Великог Обљаја код Глине. Славе Ђурђевдан. Потврђени су у крајишким списковима из 1819. године, као и у црквеним књигама парохије Обљај из 1857. године.

[Pavo]

Рајковача, R1a-M417

Moja rodbina po očevoj liniji.  Sivša, općina Usora ranije Tešanj.  Prezime je sredinom XIX stoljeća bilo Mijatović a ranije Bartolović.  Najstariji preci su Ilija Bartolović i njegova supruga Kata, zabilježeni 1721.  Ilijino domaćinstvo je zabilježeno u biskupskom popisu 1743. s ukupno 11 ukućana.

[Jelic]

Ожеговић, Стевањдан, Скрадин, Северна Далмација, I2a-M423. Бачко бележи Ожеговиће у Биочићу и Шибенику (матица је у Биочићу). Ожеговића има и у околини Грачаца као и у Босанској крајини са истом славом. Врло вероватно су генетски род са крајишким Стевањштацима I2-PH908. У Биочићу Светог Стевана славе још Бодрожићи и Клашнићи

И Бодрожићи би лако могли бити I2-PH908, с обзиром на то да Биочић, Житнић и Кољане (ово су све места где је Бодрожића било у Далмацији) нису далеко од Цивљана код Врлике, места из ког су по предању тестирани Иветићи из Бастаса код Босанског Грахова који такође припадају кругу I2-PH908 родова у Крајини са Стевањданом као крсном славом.

Занимљиво је то да на подручју западне Босне тј. Босанске Крајине постоји презиме Бодирожа (по предању даљим пореклом из Далмације). Бодироже, као и Бодрожићи такође славе Стевањдан, па је вероватно у питању исти род.

— Бодироже (15 к.) славе Стевањдан. Доселили пре 150 г. из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30—40 г. направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

[Pavo]

Вејини су из Срба (Грачац).

Подаци: Вејин, Василијевдан, Срб, Лика, J2b-M205

Oni su vjerojatno u Srb došli s Bjelajskog Polja nakon 1791.  Među vojnicima koji su 1790. prebjegli iz lapačko-srpskog kraja na austrijsko tlo, nalazimo 25 njih iz Srba, ali nikog s ovim prezimenom.  Zato nalazimo Vasila Vejinovića koji je s Bjelajskog Polja.  Kako su obitelji ovih prebjega nakon 1791. naseljeni na novostečenu zemlju oko Lapca i Srba, vjerujem da je i ovaj Vejinović sa svojima završio tamo. 

[Небојша]

Хрво, муслиман, Фоча, I1-M253

Хрво је I1-Z63>Y6228

https://www.yfull.com/tree/I-Y6228/

[Небојша]

Плавшин, Србија, I1-M253

Плавшин из Србије (вероватно Војводина) је такође I1-Y6228

[симо]

Плавшин из Србије (вероватно Војводина) је такође I1-Y6228

Заиста корисно што је 23андме почео да тестира и ове ниже СНП-ове. I1-Z63 је код нас прилично разноврсан, има више давно раздвојених грана.

[Небојша]

Плавшин из Србије (вероватно Војводина) је такође I1-Y6228

Плавшин је пореклом из околине Сомбора. У ентографској грађи, презиме Плавшин се помиње у тим крајевима (Шајкашка). Јавља се релативно рано и на и на простроу Баната.

[Петар Демић]

Ћупурдија: E-M5021

Ћупурдије су по свему судећи из Прокопа код Гарешнице (Славонија). Према подацима шематизма Пакрачке епархије из 1898. године, крсна слава Ћупурдија је Аранђеловдан.