Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека

(1/20) > >>

drajver:
Већ неко вријеме, на основу анализе турских пописа покушавам да склопим слику миграција и кретања српског становништва према западу, на просторе који би се збирно и условно могли назвати Крајином. Док су границе српских миграција на западу прилично јасне и препознатљиве, јер се ту православни Срби додирују са другим етничким елементом: кајкавским и чакавским Хрватима, негдје и са Словенцима и Мађарима, дотле је источна граница ових раних српских сеоба тешко препознатљива, јер се наслања на српски етнички простор који је био попуњаван у континуитету новим досељеницима.

Ипак, западни Срби,а под њима подразумјевам православне Србе ијекавског новоштокавског источнохерцеговачког говора, изгубили су у једном историјском моменту територијалну везу са остатком православних Срба на истоку и југу. Тај прекид се десио почетком 17. вијека и може се рећи да је само дјеломично био обновљен новим миграцијама у 18. и 19. вијеку. Уосталом та територијална издвојеност крајишких Срба видљива је и на етничким картама из новијег времена.





Кључно подручје које је представљало спону између западних и источних српских крајева била је територија некадашњих земаља Усоре и Соли. И у 20. вијеку ова област је била значајна за Крајину, прије свега као коридор живота.

Чини ми се да се не може кренути у истраживање миграција у Крајини и Славонији,а да се не проучи кретање српског становништва у 15. и 16. вијеку на подручју сјевероисточне Босне. При томе, концентрисаћу се само на православно српско становништво, јер је оно битно за поријекло српског становништва сјеверно до Саве и западно од ријеке Босне. Већ од 15. вијека, исламизовано и покатоличено српско становништво има неки другачији историјски развојни пут, и неће бити предмет анализе.

drajver:
Подручје сјевероисточне Босне у средњем вијеку било је гранично подручје средњовјековне босанске државе. Неријетко су ови крајеви били под влашћу Мађара,а познати су краћи периоди кад се ово подручје налазило под влашћу краља Драгутина или касније српских деспота (Сребреница и Зворник). У вјерском погледу становништво је највећим дијелом припадало цркви босанској, у 15. вијеку је ојачао утицај католичке цркве,а у источном подручју уз Дрину свакако је било и православних.

Доласком Турака 1463. године, отворен је простор колонизацији новог таласа српског православног становништва. Ово становништво је било сточарско и у влашком статусу. Долазило је махом из Старе Херцеговине, Старог Влаха и Полимља. Први пут је ово становништво пописано у околини Маглаја и Високог 1489. године. У турским канунима је наглашено да се ради о досељеничком становништву. Ово становништво је насељавано уз јужну границу мађарских противтурских бановина на сјеверу Босне: Јајачку и Сребреничку. Како се турска граница помјерала према сјеверу, тако су се помјерала и насеља православног становништва. У турском попису Зворничког санџака из 1519. године, влашко становништво је било присутно и у Сребреници и у Драметину(област Бановића), али их већ у сљедећем попису из 1533. године тамо нема, јер су се помјерили сјеверније према Мајевици.

На простору Босанског санџака између Босне и Дрине у 16. вијеку биће формиране двије веће области насељене православним становништвом: Бирач и Озрен са Возућом. Сјеверно од ових области у Зворничком санџаку формиран је читав низ српских насеља која су стајала насупрот тврђава Сребреничке бановине: Теочака, Сребреника и Сокола. Мађарска сребреничка бановина се одржала до 1512. године,а након тога је био отворен за насељавање и простора до ријеке Саве.

На основу радова Васића, Ханџића и оригиналних турских пописа покушао сам направити карту српских насеља на подручју Зворничког санџака око 1530. године.



https://www.google.com/maps/d/drive?state=%7B%22ids%22%3A%5B%221J146GRRXNnBDhs30B_wywzY4-iaxFo87%22%5D%2C%22action%22%3A%22open%22%2C%22userId%22%3A%22105036369472917525939%22%7D&usp=sharing

Небојша:
Свака част за тему! До сада смо узимали у обзир само онај један миграциони правац који је ишао из Херцеговине, преко Купреса, Гламоча, па даље ка Крајини. Аутори који су изучавали миграције српског становништва ка западу, углавном се слажу да је то био један од првих покрета сточара негде у 16. веку. Могуће да је и српско становништво Змијања највећим делом пореклом од струје из овог таласа.

Скарић се, у свом раду о пореклу становништва северозападне Босне, осврнуо на чињеницу да је Србима у влашком статусу вероватно било нешто теже прелазити преко Далмације и католичких оаза, па се самим тим отвара простор за нешто већи лук када су миграције ка Крајини у питању.

Милан Васић (Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку) помиње и тај други миграциони правац, који је водио од Старог Влаха, Западне Србије, преко планинских крајева у сливу Спрече, Криваје и Врбање. Према истом аутору, добар део Босанске Крајине насељен на овај начин. Он се, колико видим, такође служио турским пописима.

drajver:

--- Цитат: Небојша  Јун 09, 2020, 02:26:54 поподне ---Свака част за тему! До сада смо узимали у обзир само онај један миграциони правац који је ишао из Херцеговине, преко Купреса, Гламоча, па даље ка Крајини. Аутори који су изучавали миграције српског становништва ка западу, углавном се слажу да је то био један од првих покрета сточара негде у 16. веку. Могуће да је и српско становништво Змијања највећим делом пореклом од струје из овог таласа.

Скарић се, у свом раду о пореклу становништва северозападне Босне, осврнуо на чињеницу да је Србима у влашком статусу вероватно било нешто теже прелазити преко Далмације и католичких оаза, па се самим тим отвара простор за нешто већи лук када су миграције ка Крајини у питању.

Милан Васић (Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку) помиње и тај други миграциони правац, који је водио од Старог Влаха, Западне Србије, преко планинских крајева у сливу Спрече, Криваје и Врбање. Према истом аутору, добар део Босанске Крајине насељен на овај начин. Он се, колико видим, такође служио турским пописима.

--- Крај цитата ---

Да, кључно је питање шта се десило са овим српским становништвом тј. у којој је српској популацији касније завршило (Славонија и Крајина су логичне дестинација), али ме много више занима да ли је нешто од тог становништва остало на овом подручју и дочекало досељенике из Херцеговине у 18. и 19. вијеку. Иначе почетком 17. вијека са југа је ово становништво било одсјечено читавим једним појасом исламизованог становништва. Тај исламизовани појас се протезао од Травника до Вишеграда и у том периоду ту није било православног становништва. Прва српска насеља почињала су у Бирчу и околини Возуће.

Постојала је мања православна област у Осату која је код Перућца на Дрини имала контакт са компктном српском области старог Влаха.

drajver:
Иначе, на постављеној карти горе нисам укључио источни дио Зворничког санџака, са десне стране Дрине, које је такође густо био насељен српским становништвом у влашком статусу (Јадар, Рађевина, Поцерина, Мачва). Овај дио је био издвојен из Смедеревског санџака и био припојен Зворничком. Претпостављам да је ово становништво имало касније много више утицаја на српско становништво Срема и Бачке, мада не треба заборавити да је Курипешић још 1530. године записао да је један дио Срба у Крајини доашао из Смедеревског санџака и Грчког Београда.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна