Марко, интереује ме је ли ти се ослањаш само на своје презимењаке из Читлука и јовањштаке или на презиме Шарац и славе које славе?
То питам, јер, у ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину као и књизи Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, у дубичком крају презиме Шарац славе три различите славе: Јовањдан у парохији Читлук, Ђурђевдан у парохији Дубица и Часне Вериге у парохији Сводна, која касније припада Новом. Иначе, овдје се може видјети да је ово презиме доста распрострањено око Сарајева, Рогатице,Тешња, Герзова, Дервенте, Прњавора, Бихаћа, Крупе, Петровца, Дрвара и који славе Јовањдан, Миољдан, Ђурђевдан, Никољдан, Симеона Богопримца и Часне Вериге.
У Карловачком владичанству презиме Шарац спомиње се као слављеници Јовањдана и Никољдана, а у Далмацији Александар Бачко у књизи ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА, не наводи слављенике јовањштаке, једино ако се не односи на Мирловић Поље, гдје је најбројнији огранак православног далматинског рода Шараца (стр. 469/70).
Јевто Дедијер у својој ХЕРЦЕГОВИНИ на срт 262 и 296 спомиње презиме Шарац који су поч. 19 вијека дошли у Радишиће у љубушки котар из Броћанске области , стр. 68, 75, 86....
У Црној Гори, Пљевљу и Полимљу, у књизи БЈЕЛОПАВЛОВИЋИ-ПЈЕШИВЦИ аутора Петра Шобајића; КУЧИ, ПЛЕМЕ У ЦРНОЈ ГОРИ од Јована Ердељановића и ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ аутора Милета Вујновића, спомиње се презиме Шарановић и Шаринци, а презиме Шарац нисам пронашао.
Толико од Милорада Богдановића из Поткозарја.