Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: ДушанВучко Јануар 23, 2020, 02:19:44 поподне
-
Пре неку годину, када је грчки тенисер Циципас почињао професионалну каријеру и кренуо да добија велике противнике, ваљда изиритиран његовим "њањавим" изгледом и препотенцијом коју је показао, написао сам у коментару на сајту Б92, намерно "Ципирипи", уместо његовог презимена. Сад му је тај надимак остао код наше популације која прати тенис (има и још један који се мање користи - "Цицибан")...Што је доказ како се надимци лако "примају" , а мени је драго што сам творац тог надимка :) Па ми је пало на ум покретање ове теме, када сам и малопре гледао вести са АО и видео неколико коментара са "Ципирипијем", а пре свега за оне надимке који немају везе са именом или презименом...напр. крагујевачки глумац Љубомир Убавкић - Пендула
-
Ту су Црногорци шампиони, у давању надимака који немају везе ни са именом ни са презименом.
Некад су изведени од неке особине тог човека, а неки ни са тим немају никакве везе, већ настају спонтано и остају за цели живот. За неке носиоце таквих надимака током времена људи и забораве њихово право име.
На прву лопту ми падају неки моји братственици. Тако:
Радоје (име) - Жељко (надимак, родитељи су жељно ишчекивали мушко дете, а крштено име је добио по ђеду; мислим да мало ко данас и зна његово право име),
Радивоје - Мина (нико нема појма зашто тај надимак),
Милосав - Бађо,
Радован - Бањо,
Мирослав - Муса,
Алекса - Лујо,
Радослав - Лашо,
Рајко - Лала, итд.
Мом оцу име је Милосав, фамилија га је звала Мираш и Миро, а већи део живота су га звали Паја (због сличности са Пајом Вуисићем), тако да је већина људи мислила да му је право име - Павле.
Мени су најупечатљивији неки надимци које чух код Црногораца попут - Мигуд, Шеро (са меким Ш), Шаго (исто). Чест надимак у мом братству је Зеко, даје се зеленооким дечацима. Колико знам и књаз Данило је био зван Зеко из истог разлога. Једну нашу одиву именом Стојана, звали су Зелена, такође због боје очију.
-
Док би очекивани надимак од имена Светозар био Света или Свето, знам двојицу људи овог имена из мог завичаја. Једном је надимак Ћево, а другом Швеле (са меким Ш). Надимци су у овом случају изведени од личног имена :)
-
Док би очекивани надимак од имена Светозар био Света или Свето, знам двојицу људи овог имена из мог завичаја. Једном је надимак Ћево, а другом Швеле (са меким Ш). Надимци су у овом случају изведени од личног имена :)
У мом окружењу има нелогичних надимака из детињства, напр. комшију Марка Ненадовића смо од малена звали "Накић", а другар који.се зове Александар Пејовић има надимак Миша. Тек после пар година дружења сам сазнао његово право име. Затим, Милош Ерић, звани Кика (дуго "и", нема везе да киком у смислу косе)
-
На Сјеверу ЦГ, кика значи стриц (од миља). Као чича у Србији. У твом крају (околина Крагујевца), чуо сам и верзију - кико.
Обично тако деца зову очевог старијег брата.
-
То Кика је значи вероватно наслеђе миграција из Црне Горе...У Горњој Трнави код Тополе су два брата близанца у комшилуку моје ујчевине...Томић Радиша - Ганица и Томић Драгиша - Шора...Затим Милојевић Миладин - Листаш
-
У Босанској Крајини а чини ми се и у целој Тромеђи је ћића (ћић) стриц а ћаћа отац
-
Ту су Црногорци шампиони, у давању надимака који немају везе ни са именом ни са презименом.
Имам и я неколике у блиской родбини:
Миланка - Нада (надимак)
Веселин - Муйо
Зорка - Була
Многи људи койи их познайу им и не знайу права имена.
-
У Босанској Крајини а чини ми се и у целој Тромеђи је ћића (ћић) стриц а ћаћа отац
Сви ти називи - кика, чича, ћића, јасно је да су истог корена.
Исто као и - баћа, ћаћа, тата.
-
Помаже Бог!
Мој тетак добио име Витомир по своме деди али сви су га од детињства звали Миле и мало ко му је знао право име. Нисам ни ја знао. Тако се представио тетки кад су се упознали и тако је остало.
Умре тетак а његов син добије сина и мали треба да се крсти. Пита кум родитеље имају ли неку жељу а отац наравно хоће да сину да име свога оца тј. да унук носи дедино име.
Тако је увек било и тако остаје. Зваћеш се Миле по деди. Кумова се не повлачи и мали доби име Миле.
Поздрав из Германије
-
Сви ти називи - кика, чича, ћића, јасно је да су истог корена.
Исто као и - баћа, ћаћа, тата.
Тата и ћаћа, укр. тата, старорус. тятя су слов. и даље ИЕ поријекла, њем. Dadda, анг. daddy
Рус. баща, бащушка (поп) је из буг. баща (башта) из којега је и бугаризам баштина - а што ми у Крајини зовемо отчевина или ђедовина. На крају крајева буг. баща < булг. баба. У Крајини баћа или баја је одмијела брат.
Посебно у старини су у Крајини била честа имена одмијела на -ја.
тајо, мајо, бајо, сејо
Михаил > Мија (од тога Мијат, Мијатовић)
Ћурађ > Ђуја ( од тога Ђујић)
Цвјетко > Цвија ( од тога Цвијић итд.)
Душко - Дуја
Александар - Луја
Григориј, Гргур - Груја
Стојан - Стоја
-
Мајку мог таста сви у селу (Лесковац код Груже) звали су Милана, па је главна тема на сахрани била њено право име - Гроздана :)
-
Мајку мог таста сви у селу (Лесковац код Груже) звали су Милана, па је главна тема на сахрани била њено право име - Гроздана :)
Још је веће изненађење било код мог деде, када је са преко 30 година сазнао да му је право име Светислав, а не Миливоје, као што је целог живота мислио ;D
Када је тражио посао у државној служби, била је потребна оригинална крштеница и у цркви је нашао да је крштен као Светислав. После тога су у свим папирима за њега писали Светислав звани Миливоје. И имао је једно име за колеге, а друго за родбину.
Он је рано остао без родитеља, па није имао кога да пита како тачно се то десило.
-
mog ujaka iz Dragovoljića kod Nikšića
svi celog života zovu Željko, a pravo ime mu je Dragoljub.
Tetku svi zovu Mira, a pravo ime joj je Radmila
:)
-
Један мој далеки рођак је целог живота носио име Радован, све док му неком приликом није затребала оригинална крштеница. Установило се да се дете са тим именом никад није родило али да је исте године од истих родитеља у књигу рођених уписано дете по имену Богдан. Тада је схватио да целог живота носи погрешно име. Ускоро се и разјаснило шта се догодило. Он се родио у Херцеговини 1941. године као посмрче, свега пар месеци након што су му усташе у Видовданском покољу убиле оца. По обичају тога времена дали су му име по убијеном оцу - Богдан. Када су га донели баби, мајци покојног Богдана, и рекли како се зове, она је одговорила: "Није то мој Богдан, то је мој Радован. Он је мени дошао за радовање". Тако је Богдан постао Радован. Дошла је послератна колонизација у Банат, фамилија се разделила и преселила, а временом се и заборавило Богданово/Радованово право име, које више нико није помињао. Епилог приче је да је Богдан на крају и званично променио своје име и постао Радован, да би се под тим именом које је носио целога живота пре две године и упокојио.
-
Један мој далеки рођак је целог живота носио име Радован, све док му неком приликом није затребала оригинална крштеница. Установило се да се дете са тим именом никад није родило али да је исте године од истих родитеља у књигу рођених уписано дете по имену Богдан. Тада је схватио да целог живота носи погрешно име. Ускоро се и разјаснило шта се догодило. Он се родио у Херцеговини 1941. године као посмрче, свега пар месеци након што су му усташе у Видовданском покољу убиле оца. По обичају тога времена дали су му име по убијеном оцу - Богдан. Када су га донели баби, мајци покојног Богдана, и рекли како се зове, она је одговорила: "Није то мој Богдан, то је мој Радован. Он је мени дошао за радовање". Тако је Богдан постао Радован. Дошла је послератна колонизација у Банат, фамилија се разделила и преселила, а временом се и заборавило Богданово/Радованово право име, које више нико није помињао. Епилог приче је да је Богдан на крају и званично променио своје име и постао Радован, да би се под тим именом које је носио целога живота пре две године и упокојио.
Сјајно, ово је једина таква прича коју сам чуо а да има рационално објашњење ;D
Јер у мојој породици није било Светислава, како је било "званично" дедино име :)
-
Lepa priča o Bogdanu/Radovanu....
A onda jednog dana Bogdanovići i Radovanovići... :)
I ja mom unuku tepam Milovane, Radovane, Veselko moj ..