Треба поменути да је из Годијеља био и чувени хајдук и устанички вођа Мијо Годијељ.
Мијо је учествовао и у убиству Смаил-аге Ченгића 1840. године, на Мљетичку у Дробњаку:
" Ченгић се прибојавао Дробњака, па је сам с Ахметом Бауком, кнезом Хамзом и војводом Шујом, којима је много вјеровао, одређивао људе за стражу. С Турцима око самога Ченгићевог шатора били су одређени Мијо Годијељ с Годијеља, Димитрије Ковијанић с Пошћења и Милић Томић с Превиша, три најбоље нишанџије у племену, с наређењем, да они, чим нападну ускоци и Морачани и почне се бој, убију Ченгића. "
Турци су редовно вршили погром на Дробњаке, којима су се сурово светили због њихове непослушности и непокорености. Тако су, непосредно пре хватања Мија Годијеља, Турци заробили попа Церовића, којега су одвели у Мостар, паши на поклон, који је, без имало милости, наредио да га посеку. Али, није прошло много врмена док је Мијо Годијељи, са својом четом, осветио попа Церовића. Зато је погубљење Мија Годијељи дошло као лек на рану, злогласним зулумћарима, који су жарили и палили по Дробњаку. Приликом хватања Мија Годијељи, Турцима је пошло за руком да заробе и његову малољетну сестру Крстиња. Ову лепу робињицу Турци су поклонили никшићком забиту, капетану Мушовићу.
Постоји занимљива легенда о погибији Мија Годијеља. Наиме, када су Турци коначно успели да заробе Мија, који им је задавао много мука са својим хајдуцима, одлучише да га на лицу места обесе. У тренутку кад су му стављали омчу о врат, Мијо Годијељ је, последњим трзајем, тако снажно ударио ногом џелата у сљепоочницу, да је овај остао на месту мртав. Од тада је остало да се прича међу Турцима како се Црногорци и са вјешала свете.