1
Организоване акције тестирања / Одг: Новогодишња ДНК недеља 2024
« Последња порука Христифор послато данас у 02:44:22 поподне »Да ли је то то што се тиче Новогодишње ДНК недеље 2024? Ако јесте да полако сачинимо финалну статистику.
Вести:
Скорашње поруке
2
Херцеговачки родови / Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Последња порука Небојша послато данас у 02:32:43 поподне »Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.
Утолико важнији резултат. Имамо сада практично тестиране све важније огранке Крички/Кричковића. Остају још Кричкићи (Ђурђевдан) из Далмације.
Кличковићи (Кричковићи), Ђурђевдан, Банија, потврђени M205
Кричковићи, Никољдан, Лика / Западна Славонија, потврђени М205
Кричке, Никољдан, Северна Далмација, потврђени M205
Кричаци, Ђурђевдан, Расински округ, потврђени M205
3
Зетски родови / Одг: Озринићи I2-PH908>BY93199
« Последња порука Lajbnic послато данас у 02:30:16 поподне »Да, појавио се један немац на стаблу на YFULL-u. Овако изгледају стабла на YFULL-u и FTDNA.
Мислим да је онај наш Недељковић из Призрена скривен испод аустријске заставе на ФТДНА.
FTDNA: издвојена је нова подгрупа: I-FTC80892 коју чине Грк и Немац
Овај Немац са FTDNA је:
Цитат
MK66668 Horne Heinrich Horn b. 1567 and d. 1645 Germany I-FTC80892
Тешко да је рођак са овим Немцем на Yfull-у.
4
Херцеговачки родови / Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Последња порука Петар М. Демић послато данас у 02:20:49 поподне »Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205
Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.
5
Народи и њихова генетика / Одг: Нијемци
« Последња порука Небо_Сав послато данас у 01:11:01 поподне »Нисам истраживао превише порекло трансилванијских Немаца, али сам рачунао да се не разликује пуно од порекла осталих Подунавских Немаца. Видим сада да су ипак пореклом углавном из северозападних области (отуд и назив Saxons).
Главнина Подунавских Немаца ипак води порекло из јужних и југозападних области Немачке (Баден-Виртемберг, Баварска), данашње северне Швајцарске, Алзаса, итд. Проблем је што су сеобе ка југозападној Европи (па и Трансилванији) трајале кроз читав 18. век. Нешто су поузданије информације о пореклу банатских Немаца, који ту долазе углавном крајем 18. века из поменутих области.
Када је генетика у питању, судећи по студији из прошле године, Немци из Мађарске најближе стоје управо са Немцима из Немачке. Вероватно то важи и за остале Дунавске Швабе, иако је за очекивати да је на простору Панонске низије и Траниславније било одређеног мешања са Мађарима, Румунима, Србима, Словацима, итд.
Пренећу нека сведочења која сам лично чуо од ових људи. Они су се сматрали Швабама, увек се на неки начин издвајали од Немаца (на крају и по религији су протестанти углавном). Наиме, када су се после Другог светског рата многе породице из Баната обреле у Немачкој и Аустрији, доста су се издвајале по култури, богатијог кухињи (утицај Балкана), вредноћи, хигијени, итд. Баште су им биле лепше, куће веће и уредније, што је на крају изазвало љубомору код локалних Немаца староседелаца.
Хе хе, благотворни утицај окружења на Балкану, ко би рекао...
Што се тиче њиховог порекла, ево шта пише на руском језику: наглашава се да је већина становника из долине реке Мозел, а не из Саксоније.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D1%8B
Трансилвански саксонци — етнички Немци, који су чинили основно становништво историјске области Седам градова у Трансилванији (савремена Румунија). Сви немачки колонисти у Румунији су названи "саксонцима", иако већина није дошла из Саксоније, већ из долине реке Мозел.
[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D1%8C]
Немачка колонизација Трансилваније започела је средином XII века са одобрењем угарског краља Гезе II, који је рачунао на развој локалне рударске индустрије привлачењем немачких рудара. Поред тога, немачка насеља око Херманштата (данашњи Сибиу) требало је да служе као тампон зона у случају напада номадских хорди са истока на Угарско краљевство.
Да би пружили отпор Половцима, саксонци су затворили карпатске превоје тврђавама и замковима, као што је Кронштадт (данашњи Брашов). Самосталност витезова забринула је Андраша II, који је 1225. године инсистирао на њиховом пресељењу у Прусију (види историју Тевтонског реда).
Године 1438. заједно са Мађарима и Секељима, саксонци су чинили савез три нације, који је држао управу над Трансилванијом до краја XVIII века.
Немачки досељеници су назвали Трансилванију Седмоградом (нем. Siebenbürgen) по седам замкова које су ту изградили. Многе од тврђавних грађевина средњовековних саксонаца постоје и данас, а град Шешбург (Сигишоара) као центар њихове културе је под заштитом УНЕСКО-а као споменик Светске баштине. У XVI веку међу трансилванским Немцима се ширило лутеранство.
Након што је контрола над Трансилванијом прешла у руке бечких Хабзбурга (побуна Ференца II Ракоција), социјално-политички положај саксонаца почео је да се погоршава. Политика мађаризације и католичење јавног живота приморавали су немачко-лутеранску мањину да тражи савез са румунским сељаштвом.
Мозел (нем. Mosel, фр. Moselle, люксемб. Musel) — река у Француској, Луксембургу и Немачкој, леви притока Рајне. Дужина — 544 км, површина слива 28 286 км².
Река извире на југозападним падинама Вогеза, тачније, на западним падинама планине Баллон-де-Елзас (Ballon d’Alsace), даље тече кроз Гранд-Ест. Потом тече у дубокој, уској и вијугавој долини (видети Мозелска долина), раздвајајући низке планинске масиве Ајфел и Хунсрик. Улива се у Рајну у граду Кобленцу, формирајући такозвани Немачки угао (нем. Deutsches Eck). Главни притоке — Саар, Руве, Авиера. Од новембра до марта на реци су чести поплаве, карактеристична је летња ниска вода.
На реци се налазе градови као што су Нанси, Мец (Француска), Трир, Кобленц (Немачка).
Долина Мозеља позната је као виноградарски и вински регион, најстарији вински регион савремене Немачке, развијен захваљујући релативно топлој клими. .
Немецкое Семиградье
# Лютеранский храм Немецкое название Румынское название Венгерское название
1 Бистриц (нем. Bistritz) Бистрица (рум. Bistriţa) Бестерце (венг. Beszterce)
2 Германштадт (нем. Hermannstadt) Сибиу (рум. Sibiu) Надьсебен (венг. Nagyszeben)
3 Клаузенбург (нем. Klausenburg) Клуж-Напока (рум. Cluj-Napoca) Коложвар (венг. Kolozsvár)
4 Кронштадт (нем. Kronstadt) Брашов (рум. Brașov) Брашшо (венг. Brassó)
5 Медиаш (нем. Mediasch) Медиаш (рум. Mediaș) Медьеш (венг. Medgyes)
6 Мюльбах (нем. Mühlbach) Себеш (рум. Sebeș) Сажжебеш (венг. Szászsebes)
7 Шессбург (нем. Schäßburg) Сигишоара (рум. Sighişoara) Шегешвар (венг. Segesvár)
Германштадт (нем. Hermannstadt) Сибиу (рум. Sibiu)
6
Народи и њихова генетика / Одг: Нијемци
« Последња порука Небојша послато данас у 12:08:34 поподне »Нешто се сетих познатог немачког фудбалера Хансија Милера из осамдесетих година прошлог века.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80
Увек ми је личио на момка са Балкана, а сада видех и зашто: он је пореклом из Трансилваније.
Оба његова родитеља су била трансилванијског саксонског порекла (нем. Siebenbürger Sachsen) и били су депортовани су из Румуније после Другог светског рата.
Нешто више о трансилванијским саксима:
https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons
Сакси су били груписани око града Сибиу (који је тада имао назив Германштат).
Нисам истраживао превише порекло трансилванијских Немаца, али сам рачунао да се не разликује пуно од порекла осталих Подунавских Немаца. Видим сада да су ипак пореклом углавном из северозападних области (отуд и назив Saxons).
Главнина Подунавских Немаца ипак води порекло из јужних и југозападних области Немачке (Баден-Виртемберг, Баварска), данашње северне Швајцарске, Алзаса, итд. Проблем је што су сеобе ка југозападној Европи (па и Трансилванији) трајале кроз читав 18. век. Нешто су поузданије информације о пореклу банатских Немаца, који ту долазе углавном крајем 18. века из поменутих области.
Када је генетика у питању, судећи по студији из прошле године, Немци из Мађарске најближе стоје управо са Немцима из Немачке. Вероватно то важи и за остале Дунавске Швабе, иако је за очекивати да је на простору Панонске низије и Траниславније било одређеног мешања са Мађарима, Румунима, Србима, Словацима, итд.
Characterization of Danube Swabian population samples on a high-resolution genome-wide basis (2023)
https://bmcgenomics.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12864-022-09092-5#Sec2
Закључак:
"According to the average genome-wide autozygosity of Swabians, they do not show isolation compared to other ethnic groups, especially comparing with known isolated populations. They show to be closer to Germans and West Europeans, but their relationship with Hungarians is also strong."
Пренећу нека сведочења која сам лично чуо од ових људи. Они су се сматрали Швабама, увек се на неки начин издвајали од Немаца (на крају и по религији су протестанти углавном). Наиме, када су се после Другог светског рата многе породице из Баната обреле у Немачкој и Аустрији, доста су се издвајале по култури, богатијог кухињи (утицај Балкана), вредноћи, хигијени, итд. Баште су им биле лепше, куће веће и уредније, што је на крају изазвало љубомору код локалних Немаца староседелаца.
7
I2-PH908 / Одг: I2-PH908>Y32084
« Последња порука Exiled послато данас у 10:37:07 пре подне »Овде би најбоље било кад би Аврамовић надоградио свој Биг Y резултат са 500 на 700 и кад би Лисица проследио свој на Yfull па да се потврди нова грана итд.
Преко родословних стабала неких АС подударања видим да им је свест о заједничком пореклу ишчезла,ако су је икад и имали,јер су се узимали међусобно и то баш у прибојском крају.
Ово о Војиновићима је магловито,могуће да је та прича дошло због Лисичића(E V13) и сличности презимена а видим и да је у чланку на порталу Порекла учињен исти превид,додуше пре десет година па је и разумљиво.
Извори о Лисицама су конфузни због специфичности презимена и мешања са сличним али ми је један запао за око али може бити само случајност. У попису Волујака 1742. се помиње Abrahamus Lisiza,што би у преводу било Аврам Лисица. Наводи се и да их више тамо нема и да је последњи забележен као преминули од куге 1783. Иван Лисичић. Ово помињање Аврама је заправо 300 година које Drajver помену.
И наравно има Лисица размјештених по шаблону буњевачих миграција што је већ постало стандард.
Преко родословних стабала неких АС подударања видим да им је свест о заједничком пореклу ишчезла,ако су је икад и имали,јер су се узимали међусобно и то баш у прибојском крају.
Ово о Војиновићима је магловито,могуће да је та прича дошло због Лисичића(E V13) и сличности презимена а видим и да је у чланку на порталу Порекла учињен исти превид,додуше пре десет година па је и разумљиво.
Извори о Лисицама су конфузни због специфичности презимена и мешања са сличним али ми је један запао за око али може бити само случајност. У попису Волујака 1742. се помиње Abrahamus Lisiza,што би у преводу било Аврам Лисица. Наводи се и да их више тамо нема и да је последњи забележен као преминули од куге 1783. Иван Лисичић. Ово помињање Аврама је заправо 300 година које Drajver помену.
И наравно има Лисица размјештених по шаблону буњевачих миграција што је већ постало стандард.
8
Херцеговачки родови / Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Последња порука Небојша послато данас у 10:16:48 пре подне »Још један значајан резултат са Family Finder:
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205
Остали Кричковићи из Западне Славоније славе углавном Ђурђевдан и Никољдан, баш као и лички. До промене славе могло је доћи призећивањем у овом случају.
Од тестираних родова који у основи презимена садрже име "Крич" тренутно имамо:
Кричка, Никољдан, Кричке, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кличковић (Кричковић), Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус, Расина, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји, Ђуловац, Западна Славонија, J2b-M205
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика, Северна Далмација, I2-Y3120
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205
Остали Кричковићи из Западне Славоније славе углавном Ђурђевдан и Никољдан, баш као и лички. До промене славе могло је доћи призећивањем у овом случају.
Од тестираних родова који у основи презимена садрже име "Крич" тренутно имамо:
Кричка, Никољдан, Кричке, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кличковић (Кричковић), Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус, Расина, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји, Ђуловац, Западна Славонија, J2b-M205
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика, Северна Далмација, I2-Y3120
9
Народи и њихова генетика / Одг: Нијемци
« Последња порука Небо_Сав послато Мај 30, 2024, 11:41:37 поподне »Нешто се сетих познатог немачког фудбалера Хансија Милера из осамдесетих година прошлог века.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80
Увек ми је личио на момка са Балкана, а сада видех и зашто: он је пореклом из Трансилваније.
Оба његова родитеља су била трансилванијског саксонског порекла (нем. Siebenbürger Sachsen) и били су депортовани су из Румуније после Другог светског рата.
Нешто више о трансилванијским саксима:
https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons
Сакси су били груписани око града Сибиу (који је тада имао назив Германштат).
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80
Увек ми је личио на момка са Балкана, а сада видех и зашто: он је пореклом из Трансилваније.
Оба његова родитеља су била трансилванијског саксонског порекла (нем. Siebenbürger Sachsen) и били су депортовани су из Румуније после Другог светског рата.
Нешто више о трансилванијским саксима:
https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons
Сакси су били груписани око града Сибиу (који је тада имао назив Германштат).
10
Зетски родови / Одг: Озринићи I2-PH908>BY93199
« Последња порука Небо_Сав послато Мај 30, 2024, 11:22:43 поподне »Погледао сам за Хансија, ево шта пише о роду:
Гителде је место у Доњој Саксонији, у централној Немачкој.
Hans Valtin Cronjäger BirthCAL 1647 - Unavailable - Death1703 - Gittelde
Father
Valtin Kronjaeger
Born on CAL 1647 to Valtin Kronjaeger and (Maedchen). Hans Valtin Cronjäger married Cath. Robbin and had 5 children. He passed away on 1703 in Gittelde.
https://www.ancestry.co.uk/genealogy/records/hans-valtin-cronj%C3%A4ger-24-11kg623
Гителде је место у Доњој Саксонији, у централној Немачкој.
Hans Valtin Cronjäger BirthCAL 1647 - Unavailable - Death1703 - Gittelde
Father
Valtin Kronjaeger
Born on CAL 1647 to Valtin Kronjaeger and (Maedchen). Hans Valtin Cronjäger married Cath. Robbin and had 5 children. He passed away on 1703 in Gittelde.
https://www.ancestry.co.uk/genealogy/records/hans-valtin-cronj%C3%A4ger-24-11kg623