Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Зетски родови => Тему започео: Рус Јануар 31, 2017, 08:29:45 пре подне
-
http://www.in4s.net/zlatiborci-prvi-stanovnici-cetinja/
Sta mislite? Ima li dokaza?
-
Ово је главни део текста:
Један од потомака најстаријих становника Цетиња и ктитора најстаријег храма Рођења Пресвете Богородице, у народу познате као „Влашка црква“, Јован Јошо Иванишевић (син попа Филипа), секретар министра правде др Валтазара Богишића и познати културни посленик, у народопису под насловом ,,Подловћенско Цетиње“ штампаном у часопису,, Јавор“ 1892. године пише о насељењу Цетиња (Подловћевског долца) прије доласка Ивана Црнојевића следеће:
„Предање каже, да није био настањен Подловћевски долац у почетку XV вијека, но тек при крају прве половине ХV-ог вијека досели се на њ војвода Иван Боројев из Старог Влаха (Златиборац). Војвода Иван живљаше с фамељом у Нишу у вријеме турског насиља, па се атака у једном боју с Турцима, те му погине најстарији син Драгољуб, — он препрати фамељу у Рачу, а с четом прибјеже планини Старог Влаха, у своје родно мјесто, задржавши код себе два старија сина, Бороја и Владислава Пошто је препратио фамељу у Гучу, Иван је живио двије године у планинама Старог Влаха, борећи се с Турцима, а у томе ране му оба сина, те буде принуђен водити рањене синове код фамеље, а и с друге стране био је принуђен оставити друштво, будући војвода, арамбаша чети…
Пошто му пребољеше синови, намисли поново тражити склоништа, па крене с фамељом из Раче и на сами Мали Госпођин-дан дође на Подловловћевски долац (како се називало данашње Цетиње) и почине под данашње село Иванишевиће, у Гомиле, ђе су до скора биле развалине кућишта, која је Иван градио са синовима.“
Иван се доселио на долац около 30—40 год. прије доласка Ивана Црнојевића на Цетиње, а довео је собом жену Јелицу и синове: Бороја, Владислава, Вушура и Драгослава. Ријечица Цетиња, као да је била прије тога оставила ток цетињским пољем — те је било мало воде, као обична поточина.
Детаљи у овој причи су наравно упитни, али сеоба "са Златибора у Цетиње" као таква није немогућа за оно време.
-
Сама сеоба са Златибора у Цетиње није немогућа за то време, али се поставља питање, ако је већ Цетиње било пусто - зашто баш тамо? Зашто не у Приморје, зашто не у Босну, Угарску...?
Постоји више докумената који указују да је у Цетињском пољу и те како било насеља и становништва и пре средине 15. века (а и тај детаљ је споран - јесу ли Боројевићи стигли пре или са Иваном Црнојевићем на Цетиње). И сам аутор текста наводи Тудора Ненојева Ивановића 1440. године који је са Цетиња (Ковијанић сматра да је овај Тудор из лозе Орловића). 1444. године помиње се Алекса Радмановић са Цетиња, годину дана касније Очинићи (дакле, село већ тада носи тај братствени назив, што указује на извесну већу њихову старину тамо), и има још примера. Братство Деља тврди да су они ранији становници Цетиња од Боројевића. Њихову аргументацију описао је Ердељановић у "Старој Црној Гори".
Дакле, није Цетиње било ненасељено пре Боројевића.
Само предање о досељењу из Старог Влаха, братствени назив Старовласи, све то може да се повеже са облашћу Стари Влах у Србији, а може бити и каснија конструкција. Сва предања говоре да су на Цетињском пољу стада напасали номадски влашки сточари. И да су они подигли цркву у Пољу. Јесу ли можда Боројевићи потомци ових Влаха (влаха)?
Коначно, и само помињање Златибора под тим називом у предању буди сумњичавост, јер се у време досељења Боројевића није користио овај назив за тај крај, већ Рујно. Биће да је овај детаљ са Златибором исконструисан негде у романтично време краља Николе...
-
Имамо и днк резултат једног Боројевића (Иванишевић) - R1a.
Како'но беше - има ли њему блиских резултата на основу којих би се могао донети неки закључак о пореклу Боројевића?
Ја типујем да су Старозећани.
-
Тема је преименована и премештена у секцију "Родови и њихове хаплогрупе".
-
Тема је преименована и премештена у секцију "Родови и њихове хаплогрупе".
На основу чега си окарактерисао припадност Иванишевићевог хаплотипа грани Y2902?
-
На основу чега си окарактерисао припадност Иванишевићевог хаплотипа грани Y2902?
Хаплотип Иванишевића је јединствен због комбинације следеће две вредности:
DYS458=13
DYS570=17
Обе вредности су нешто ниже за ове маркере код R1a и на читавом FTDNA R1a пројекту (ту мислим на јавни део) истовремено тако ниске вредности на оба споменута маркера имају једино двојица тестираних који припадају следећим гранама:
Z280>CTS1211>Y35>YP4278
Z284>Z287>CTS8277>CTS6835>CTS8746>S5730>YP5857>BY27349
Међутим, хаплотип Иванишевића се не уклапа у те гране.
Те две вредности на DYS458 и DYS570 се јављају код тестираних (али ни код кога обе истовремено) у оквиру још пар грана, али међу њима се хаплотип Иванишевића једино уклапа у Y2902 и притом ни на једном од 37 маркера нема вредност која се не појављује у оквиру те гране.
-
Иако Иванишевић има прилично специфичан хаплотип чини ми се ипак да је повезан са Смоловићем и Шпањевићем (поготово Смоловићем). И они имају нешто нижу вриједност 458=14, а и по укупној блискости не стоје далеко. Осим тога са блиског су географског подручја и дијеле исту славу.
Маркери 576 и 570 су прилично брзи и вриједност 570=17 код Иванишевића може бити само нешто измутиранија скорија вриједност.
И Смоловић и Шпањевић показују тенденцију ка Y2902, међутим не тако сигурну, тако да без SNP теста за Иванишевића би можда најпаметније било оставити само R1a.
-
U Mačvi u selu Metkoviću i Badovincima imamo Boroviće,koji su se pre prezivali Borojevići...slave Stepandan,9 januara...