Одисеју, похвала за накану. Мним, да је предмет (тема) пребитан, али не могу неуочити беспоредачност (хаос) и нетачности овога прилога.
Морамо се постарати уредно и достојно представити устројство (систем) овако значајнога предмета (теме). Мним и да је удобнеје и прегледнеје
склонбе (деклинације) по врстам и редовом лепим посложењем уредити, те правилним правописом записати, у слике претворити, те подкључити их к беседишту (форуму).
Савети о том како називати падеже
Ваља настојати на словенским коренима, али не ваља слепо заимати све русско, јере има србски језик своје душесложење (механизам).
У русском језику приставак -телен, тельна, тельно, који има мисаону везу вршитеља радње, веома је плодотворан, док србски језик на истих местих употребљава -ан, -ован, -ит или -ућ, -ећ
значителен - значајан, внимателен - послушан, зрителен - видљив, влиятелен - утицајан, смерттелен - смртан, бдителен - бдећи, возбудителен - узбудљив, узбуђујућ.
С друге стране и србски може имети -тељан на крају придева, али оно има инаку мисаону везу (ассоциацију) од русскога приставка -телен. Само ако имамо неку реч вршитеља на -тељ, напр. родитељ, пријатељ, учитељ, пак оно што се веже за њих је родитељно, пријатељно, учитељно, мада је и то веома натегнуто и каже се чешће родитељски, учитељски, пријатељски. Приставак -тељ налази се у србском тек у црквенословенских заимицах, а наспрам њему домаћи плодовит наставак је -ац које се накачи на корен (писац, ломац, творац) или на тзв. л-партицип крмил, хранил, знал (крмилац, хранилац, зналац), дужности или работе-ач (певач, копач, возач), занимања -ар (писар, тесар, стругар, владар, ратар, врачар), вршитељ неке непријатне радње-ица (убијица, издајица, улизица), -ја (судија, писмоноша)
Србски језик је довољно гибак (флексибилан) и плодовит (ресурсан), да би се могле изобрести речи пригодне (адекватне)и саморазумне.
Пошто је реч падеж мужкога рода, ваља одредити и да су називи падежа мужкога рода.
Вршитељ, дејатељ или нарицатељ је само nominativ, а остали су падежи они над којима се врши, дијa или који су наречени (Agans vs. Pacients; Subjekt vs Objekt).
Непосредни падежи су nominativ и akkuzativ. Номинатив је непосредни agens, а аккузатив непосредни paciens. Genitiv, Dativ, Instrumental, Locativ су посдредни pacienti.
номинатив - падеж који именује, назива или нариче (ко, што) - падеж именовник или називник или наричник или нарицатељ
аккузатив - падеж којега именују, називају или наричу (кога, што) - падеж нареченник
генетив - указује на онога којему припада или родствено с неким (кога, чега, чији) - падеж родовник
датив - указује на предмет или особу којему је дато, а не који сам даје. Датељ је онај који сам даје, а дановник је неко којему је дато. Зато предлажем дановник.
инстументал - указује на речено да служи некому оруђем. Зато оруђавник.
локатив - падееж који указује на место, местовни падеж или местовник.
вокатив - падеж којим се дозива, призива, кличе - дакле дозивник, кличник
дакле наричник, нареченник, родовник, дановник, оруђајник, местовник, дозивник.