Још је Чајкановић писао да је сваки народ везан за понеку животињу, да је изједначен са њом. За Србина се каже да је то вук. Та тотемска животиња би требало да нас заштити од свих зала. Поред толико већих и снажнијих животиња, Срби су се определили за вука. Зашто? Постоји нпр. и медвед, тигар, слон. Али, они се и поред те своје снаге дају издресирати па их имамо у сваком циркусу. За вука то не важи, јер никог не слуша нити хоће било коме да служи, није га могуће учинити зависним и послушним, јер је паметнији, везан за слободу, самопоштовање и понос без премца међу животињама. Зато га и не воле они који завиде туђем слободољубљу и племенитости, јер их не поседују. Каже се да "вук длаку мења а ћуд никако", јер се мисли на прилагодљивост тешким условима и спољној околини, као и о непроменљивости свог изворног моралног карактера.
Више о томе:
http://www.srpska.ru/article.php?nid=20551