Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184453 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Шекулар
« Одговор #460 послато: Мај 10, 2017, 08:51:01 поподне »
Са фејсбука:

image sharing sites

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #461 послато: Мај 10, 2017, 11:19:12 поподне »
Да, то је споменик Шекуларцима изгинулим од Климената 1730. године. Ево, нешто сам раније прикупио о овом догађају:

Даша је предводио Шекуларце 1730. године, у успешном окршају са Климентима које је предводио њихов главар Вукле. Вуклеве банде су напале на шекуларске катуне на Мокрој, у намери да плене стада. Чобани који су се затекли на катуну, њих тридесетдвојица, пружили су жилав отпор Климентима, али како је ових било знатно више (60-70 људи), успело им је да их савладају. У тој борби, сви Шекуларци су изгинули (њихови киљани и данас стоје на Мокрој ), а Вукле је повео њихова стада (око 6000 оваца) ка Горњем Полимљу. Сазнавши за ово, Даша је узбунио цео Шекулар. Предвођени својим војводом, барјактаром  Комјеном Радмужевићем и Вуком Љеваком, Шекуларци су стигли Клименте преко Планинице и Ћемена, и на месту Цикуше одиграла се велика битка у којој су Шекуларци поубијали око 60 Вуклевих бораца и тако осветили своје чобане и повратили плењена стада. Вукле и један од главара климентских, Иван, дали су се у бег. Ивана "Латинина", Даша је сустигао на пољу у дну Велике, и ту га посекао, по чему је ово поље прозвано Иван-поље. Вукле је са још неколико својих ратника успео побећи преко Плавско-гусињске котлине ка Проклетијама. Војвода Даша је, са мањим одредом бираних јунака кренуо у потеру за Вуклевом групом, у намери да убије климентског вођу и тако освети сина Милана, који је био међу чобанима побијеним на Мокрој. Међутим, надомак Селца у Проклетијама, шекуларски одред је упао у заседу, и том приликом је погинуо и сам војвода Даша, његов син Богосав и још неколико Шекулараца. Остали су успели одбити напад Климената, али су одустали од даље потере за Вуклем, с обзиром да су били на климентској територији, те су сахранили своје погинуле на месту погибије и вратили се у Шекулар. Тако је тело чувеног шекуларског војводе Даше остало да почива надомак Селца у Климентима .
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #462 послато: Мај 11, 2017, 12:22:00 пре подне »
Да, то је споменик Шекуларцима изгинулим од Климената 1730. године. Ево, нешто сам раније прикупио о овом догађају:

Даша је предводио Шекуларце 1730. године, у успешном окршају са Климентима које је предводио њихов главар Вукле. Вуклеве банде су напале на шекуларске катуне на Мокрој, у намери да плене стада. Чобани који су се затекли на катуну, њих тридесетдвојица, пружили су жилав отпор Климентима, али како је ових било знатно више (60-70 људи), успело им је да их савладају. У тој борби, сви Шекуларци су изгинули (њихови киљани и данас стоје на Мокрој ), а Вукле је повео њихова стада (око 6000 оваца) ка Горњем Полимљу. Сазнавши за ово, Даша је узбунио цео Шекулар. Предвођени својим војводом, барјактаром  Комјеном Радмужевићем и Вуком Љеваком, Шекуларци су стигли Клименте преко Планинице и Ћемена, и на месту Цикуше одиграла се велика битка у којој су Шекуларци поубијали око 60 Вуклевих бораца и тако осветили своје чобане и повратили плењена стада. Вукле и један од главара климентских, Иван, дали су се у бег. Ивана "Латинина", Даша је сустигао на пољу у дну Велике, и ту га посекао, по чему је ово поље прозвано Иван-поље. Вукле је са још неколико својих ратника успео побећи преко Плавско-гусињске котлине ка Проклетијама. Војвода Даша је, са мањим одредом бираних јунака кренуо у потеру за Вуклевом групом, у намери да убије климентског вођу и тако освети сина Милана, који је био међу чобанима побијеним на Мокрој. Међутим, надомак Селца у Проклетијама, шекуларски одред је упао у заседу, и том приликом је погинуо и сам војвода Даша, његов син Богосав и још неколико Шекулараца. Остали су успели одбити напад Климената, али су одустали од даље потере за Вуклем, с обзиром да су били на климентској територији, те су сахранили своје погинуле на месту погибије и вратили се у Шекулар. Тако је тело чувеног шекуларског војводе Даше остало да почива надомак Селца у Климентима .

Можда је у имену тог климентског главара уствари сачуван назив села из ког потиче, Vukël/Vukli (Вукљи, Вокља). Ваздушном линијом то село није сувише удаљено од Селца код кога је погинуо Даша и син му.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #463 послато: Мај 11, 2017, 12:31:30 пре подне »
Можда је у имену тог климентског главара уствари сачуван назив села из ког потиче, Vukël/Vukli (Вукљи, Вокља). Ваздушном линијом то село није сувише удаљено од Селца код кога је погинуо Даша и син му.

Да, то је и мени падало на памет, та релација имена Вукле и братства/села Вукли.
Иначе, у предањима и народној гусларској епици има више имена под којима се наводи вођа ове дружине Климената - Осман, Вуча, исл.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #464 послато: Мај 11, 2017, 11:01:25 пре подне »
Да, то је споменик Шекуларцима изгинулим од Климената 1730. године. Ево, нешто сам раније прикупио о овом догађају:

Даша је предводио Шекуларце 1730. године, у успешном окршају са Климентима које је предводио њихов главар Вукле. Вуклеве банде су напале на шекуларске катуне на Мокрој, у намери да плене стада. Чобани који су се затекли на катуну, њих тридесетдвојица, пружили су жилав отпор Климентима, али како је ових било знатно више (60-70 људи), успело им је да их савладају. У тој борби, сви Шекуларци су изгинули (њихови киљани и данас стоје на Мокрој ), а Вукле је повео њихова стада (око 6000 оваца) ка Горњем Полимљу. Сазнавши за ово, Даша је узбунио цео Шекулар. Предвођени својим војводом, барјактаром  Комјеном Радмужевићем и Вуком Љеваком, Шекуларци су стигли Клименте преко Планинице и Ћемена, и на месту Цикуше одиграла се велика битка у којој су Шекуларци поубијали око 60 Вуклевих бораца и тако осветили своје чобане и повратили плењена стада. Вукле и један од главара климентских, Иван, дали су се у бег. Ивана "Латинина", Даша је сустигао на пољу у дну Велике, и ту га посекао, по чему је ово поље прозвано Иван-поље. Вукле је са још неколико својих ратника успео побећи преко Плавско-гусињске котлине ка Проклетијама. Војвода Даша је, са мањим одредом бираних јунака кренуо у потеру за Вуклевом групом, у намери да убије климентског вођу и тако освети сина Милана, који је био међу чобанима побијеним на Мокрој. Међутим, надомак Селца у Проклетијама, шекуларски одред је упао у заседу, и том приликом је погинуо и сам војвода Даша, његов син Богосав и још неколико Шекулараца. Остали су успели одбити напад Климената, али су одустали од даље потере за Вуклем, с обзиром да су били на климентској територији, те су сахранили своје погинуле на месту погибије и вратили се у Шекулар. Тако је тело чувеног шекуларског војводе Даше остало да почива надомак Селца у Климентима .


 Ево шта је записао Андрија Јовићевић: "...Један од најкрвавијих догађаја из борбе Шекулараца и Климената био је негдје у средини 18. вијека. Тада су 64 Клименте ненадно напали на шекуларске катуне на Мокрој, оплијенили сву стоку и побили 31. чобана. На том мјесту и данас стоји побјено мраморје ( сада се ту налази споменик са слике, коју  је пренио Селаковић,прим.моја). Кад је глас о овој погибији ( донио га је Јосиф, син Вука Љевака, тако каже пјесма и предање, прим. моја) стигао у Шекулар, онда Вук Љевач, Даша и Комнен барјактар са Шекуларцима поћерају Клименте и пристигну их. Вук их је на Приједолу пресјекао и ту се сусрио са клименташким поглавицом Вуклом и убије га. Комнен са осталом дружином побије се са Климентима по Сејдову  Долу и изнад Велике у Цикуши и све их до једнога потуче. То се мјесто од тада назвало Цикуше, јер су рањени Клименте на томе мјесту од болова цикали. Од Климената је само утекао поглавица иван са једним другом, али Вук и њега стигне у дну Велике и погуби га. То се мјесто од тада прозвало Иван-Поље..." (Андрија Јовићевић, Плавско- гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, СКА, Српски Етнографски зборник, књига 21, Насеља српских земаља, књига 10. Београд, 1921., стр. 564- 567). Тако је писао, ни по бабу ни по стричевима, учитељ Андро - Цеклиљанин.
 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #465 послато: Јун 07, 2017, 06:46:02 поподне »
Како се данас сећамо пивљанских мученика, нешто слично се десило и у Шекулару октобра 1943. године, хвала Богу у много мањем обиму. Ево пар речи о томе.

Шекулар је тешко пострадао 20. октобра 1943. године, када су удружени Немци и балисти (албански "Bali combetar") из Метохије, и с њима и јединице бихорских муслимана, упали преко Мокре. Испрва је између четника и партизана који су били на положајима око Шекулара, постигнут споразум да се линија на Мокрој брани удруженим снагама. Међутим, четници су се у одсудном часу повукли, и поред споразума, а партизанска Друга далматинска бригада није успела сама да одбрани напад неупоредиво јачег непријатеља. Непријатељ је успео да упадне преко Мокре у Шекулар, прошавши Горњим Шекуларом и у рано јутро запосевши Улицу. Том приликом, Шекулар је доживео праву поару, као из турских времена, што је углавном недело балиста: убијено је 27 људи, запаљено преко 300 кућа, а Албанци су собом потерали и око 12.000 оваца и преко хиљаду говеда (већину плењене стоке Шекуларци су нешто касније успели преотети). Међу погинулим Шекуларцима, а у првом налету непријатељ је убијао и оне који су покушали пружити отпор и све друге који су им се затекли на путу, било је и четворица мојих братственика Бабића: стари ратник Илија-Ико Минин, браћа Алекса-Лујо и Крсто Пунишини, и Љубомир-Љубо Станишин.

Иако је Шекулар имао добро организовану племенску милицију са око 300 наоружаних људи, напад су дочекали потпуно неспремни. Разлог је био што је вођа шекуларских четника, Лешо Дашић, нешто пре овог напада Шекуларцима говорио да има поуздане гаранције да их Немци неће напасти.

Очевици овог догађаја (разговарао сам с тројицом старина пре неколико година, који су тада били дечаци) причају како су се албански балисти улогорили у Улици, на зборном месту Шекулараца, да одморе. Групе њих су ишле по кућама и отимале стоку од мештана. Након првог удара, више није било убистава и насиља (можда знато што су знали да им Шекуларци не би остали дужни), али су људи били престрашени, јер су многи остали код својих кућа затечени непријатељским упадом (део се некако успео склонити у шумске збегове), с обзиром да се напад догодио изненада у рану зору. Неке жене су мушку ђецу на брзину облачиле у хаљинице и стављале им мараме на главе да изгледају као девојчице, у страху да ће их Албанци убити... Међутим, непријатељ је убрзо напустио Шекулар.

Предисторија догађаја је капитулација Италије у Другом светском рату. Док је Црна Гора била под италијанском окупацијом, број жртава је био минималан, захваљујући италијанској краљици Јелени (жени краља Виторија Емануела, кћери краља Николе). Тако је било и у Шекулару. Међутим, ствари су се погоршале након капитулације Италије. Немачка војска је ужурбано преузимала италијанску интересну зону, да би запосели територију коју је напуштала италијанска војска, као и њихово наоружање, да не падне у руке партизанима и четницима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #466 послато: Јун 08, 2017, 10:18:18 поподне »
Свједок  догађаја Голуб  Бракочевић забиљежио је поред погинулих четворице Бабића:"Михаило, Стефан, Стојан, Миљан, Милован, Гавро и Божина Радевић, Драгоје, Радош, Анђа, Стана и Јанићије Спалевић, Лакић Ђоровић, Новак и Радош Рмуш, Арсеније Дашић, Никола Балевић, Павле Кукаљ, Михаило Маслар, Стефан Лекић, Иконија Булић, Радосав  Балевић и Реља Пантовић, а рањене Јелица Лабудовић и Илинка Бабић."

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #467 послато: Јун 09, 2017, 08:19:04 пре подне »
Да, заборавио сам да поменем, од мојих братственика, Лакића Ђоровића.
Кажем од мојих братственика, јер се Лакић доследно до краја живота презивао Бабић.

Ђоровићи су огранак Бабића, од Ђорђија - Ђора Бабића (19. век). Од њега у Шекулару има доста потомства. Они су све до почетка 20. века носили презиме Бабић, а као огранак („трбушчић“) звали су их „Ђоровићи“. Међутим, један од ових „Ђоровића“ почео се 1924. године тако писати као да му је то званично презиме. Кажу да је тиме хтео истаћи посебност свог огранка, због великих јунаштава Ђоровића у ратовима 1912-18. Један за другим, поведени својим рођаком, сви потомци Ђорови су почели узимати ново презиме, тако да су се они током 1920-их година сасвим издвојили као посебан род Ћетковића (односно огранак Бабића). Једино Лакић Илијин никада није хтео мењати презиме, и до краја живота (погинуо је тог 20. октобра 1943) писао се као Бабић.

Међутим, братственици су му подигли надгробни споменик на којем пише - Лакић Ђоровић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #468 послато: Јун 22, 2017, 09:23:55 поподне »


« Последња измена: Јун 22, 2017, 09:28:28 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #469 послато: Јун 22, 2017, 09:34:20 поподне »
Dobro sam se namučio sa postavljanjem ovih fotografija. Nadam se da će neko obrisati prethodne, neuspjele, pokušaje.
Ima li Šekulara u ovoj legendi koju sam našao u djelu STARI TRG I RUDNIK BRSKOVO Radomira P. Guberinića?
Hvala !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #470 послато: Јун 22, 2017, 09:38:12 поподне »
Крај о којем се у легенди говори није баш близу Шекулара. И не помиње се Шекулар нигде, ни изричито нити у неким назнакама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #471 послато: Јун 22, 2017, 09:41:32 поподне »
А нисам чуо ни да у Шекулару постоји слична прича.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #472 послато: Јун 22, 2017, 10:00:54 поподне »
Nije Šekular ni daleko od mjesta koja se pominju u legendi, no to nije bitno. Otkud katoličanstvo u Gornjem Polimlju? Ima li sada potomaka tih "latina"? itd.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Шекулар
« Одговор #473 послато: Јун 22, 2017, 10:32:58 поподне »
Nije Šekular ni daleko od mjesta koja se pominju u legendi, no to nije bitno. Otkud katoličanstvo u Gornjem Polimlju? Ima li sada potomaka tih "latina"? itd.

Самоград се налази на средини пута између Бијелог Поља и Берана и прилично је удаљен од Шекулара. Околна села око Самограда су Брзава, Бубање, Пријелози, Заком, Заград, Рујишта. Нема католика у овим селима која су насељена искључиво православцима.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #474 послато: Јун 22, 2017, 10:54:21 поподне »
 Добродошао Voljeni od Boga!
   Шекуларско војводство и легендарни војвода  Петар Шекуларац ( епска пјесма Рајко војвода и Маргита ђевојка) итекако имају везе са Будимљом. У Будимљи  војвода  Петар Шекуларац је имао дворац. У атару села Будимље - Рудеш (некадашња индустријска  зона - сада гробље пропалих предузећа, Фабрике целулозе и папира...)  постоји топоним Шекуларевине.  То је простор ђе се налазила циглана ( које више нема - све је срављено за земљом). Шире се тај простор зове Батуне. Ево шта је написао Радоје Кастратовић: "Послије смрти војводе Петра, Турци разрушише његов дворац, те мјештани те рушевине назову Шекуларевине, како се мјесто и данас зове, а ферман признаду само за породицу војводе Петра, тј. за Шекулар. Тако су потомци војводе Петра, како је напријед речено, живјели у Шекулару и били војводе само Шекулара".
 Наведено ми је и лично познато, јер је моја маленкост првих пет година живота провела на Рудешу, а на Шекуларевини - Батунама смо имали непокретност - њиву, коју је пок. отац продао након пензионисања 1959.године.
 Шекулар и  Будимља нијесу далеко.  Од  Будимље - Шекуларевина , преко Доњих Луга, Доње Ржанице и Шекуларских  Роваца се раније, пјешке, на коњу ишло до Шекулара.
 Давно сам читао наведену књигу Радомира Губеринића.
 Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.
 
 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму. 

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #475 послато: Јун 22, 2017, 10:57:27 поподне »
Ranko, Radomir P. Guberinić piše da su baš na tim lokacijama živjeli "latini" i da postoji lokacija koja se i danas zove Biskupovine. On srednjovjekovno Brskovo smješta u Brzavi pa je podnaslov ovog njegovog djela TRG BRSKOVO NA LIMU A NE NA TARI. Nadam se da će me neko instruirat kako da postavljam fotografije na ovom forumu a da budu čitljive? Fotografisat ću stranice njegove knjige i postavljati kao argumentaciju. 
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #476 послато: Јун 22, 2017, 11:05:15 поподне »
Hvala Vidoje. I ja sam rastao na Luge pored hotela Berane i igrao se na Rudešu i na prostoru gdje je bila Ciglana. Na ovom forumu, u ovoj temi, se moglo pročitat da su neki Babići iz Šekulara otišli u Kaludar a u defterima se vidi da sa javlja karakteristično ime Pavel i u Kaludri i u Šekularu.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #477 послато: Јун 22, 2017, 11:07:59 поподне »
Самоград се налази на средини пута између Бијелог Поља и Берана и прилично је удаљен од Шекулара. Околна села око Самограда су Брзава, Бубање, Пријелози, Заком, Заград, Рујишта. Нема католика у овим селима која су насељена искључиво православцима.
Ранко све је тако данас, како си рекао. Нема сада католика  на простору Горњег Полимља, осим у Гусињу ( и пар мјеста у околини) - Албанци. Ако је постојао ( а то је тачно) Латин Жупан, значи да је било и његове пастве. Чини ми се да у Бубњама постоји топоним Бискуповине.  Тих топонима има још у долини лима, од плава и Гусиња до увора у Дрину, Бихору и Коритима и  литература зна за њих. Ја нијесам вјешт да то пренесем као слику... Не можемо данашњу ситуацију преносити у прошлост.  Шта се деслио са тим становништвом (прелазак у православље, касније у ислам, селидба у друге крајеве) је дуга и друга прича.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Шекулар
« Одговор #478 послато: Јун 22, 2017, 11:11:23 поподне »
Ranko, Radomir P. Guberinić piše da su baš na tim lokacijama živjeli "latini" i da postoji lokacija koja se i danas zove Biskupovine. On srednjovjekovno Brskovo smješta u Brzavi pa je podnaslov ovog njegovog djela TRG BRSKOVO NA LIMU A NE NA TARI. Nadam se da će me neko instruirat kako da postavljam fotografije na ovom forumu a da budu čitljive? Fotografisat ću stranice njegove knjige i postavljati kao argumentaciju.

Самоград је скупина 4 огромне стијене које окружују омању зараван. Тамо су вршена ископавања и пронађени су остаци цркве. Унутар Самограда подигнута је црква брвнара посвећена светом Панталејмону. Ту борави и једна монахиња. Прошле године сам свраћао. На Брзави у близини цркве посвећене светом Томи налази се топоним Бискуповина. О томе имаш и нешто мало код Лутовца ''Бихор и Корита''. Што се тиче да је трг Брсково био смјештен на Брзави (да бих дошао до Бубања морам да пређем преко Брзаве) то је толико убједљиво као када бих тврдио да се Троја налази у близини Подгорице.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #479 послато: Јун 22, 2017, 11:20:01 поподне »
Самоград је скупина 4 огромне стијене које окружују омању зараван. Тамо су вршена ископавања и пронађени су остаци цркве. Унутар Самограда подигнута је црква брвнара посвећена светом Панталејмону. Ту борави и једна монахиња. Прошле године сам свраћао. На Брзави у близини цркве посвећене светом Томи налази се топоним Бискуповина. О томе имаш и нешто мало код Лутовца ''Бихор и Корита''. Што се тиче да је трг Брсково био смјештен на Брзави (да бих дошао до Бубања морам да пређем преко Брзаве) то је толико убједљиво као када бих тврдио да се Троја налази у близини Подгорице.
   
Ето, кад пишеш по сјећању, погријешиш, те Бискуповину (е) умјесто на Брзаву, смјестих у Бубање.  Ранко, то је твој крај.
 Сјећам се да је на  ту књигу Р. Губеринића, било реаговања.  Он је пуно тога написао, иако није био историчар по образовању. Но нека се чују и друга мишљења