Аутор Тема: О постанку и развоју црногорских племена  (Прочитано 19906 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #100 послато: Март 06, 2021, 01:32:35 пре подне »
Puno smo razgovarali o Pješivcima i zahvalan sam na vašim i Bokezovim razmišljanjima o svemu ovome. Zanima me i formiranje plemenske svesti i u Ozrinićima, Bjelicama i Njegušima. U kom veku su ljudi u tim regionima razvijali plemensku svest? Da li znaš?
Ово је добро опште питање, "када се развија племенска свест?" Да ли после 100 или после 200 година?...Тј. да ли је сам почетак неког племена исти у свим случајевима? Ја мислим да се племе развија временом, а у првих можда 100 година, то је род, а време му чини да има другачији назив, тј. да напредује од братства у род, од рода у племе итд...тј. да нешто што се данас сматра племеном, није у првих 100 година било то, него братство, род...да само време мења назив "у ширину"
« Последња измена: Март 06, 2021, 01:41:27 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #101 послато: Март 06, 2021, 01:35:53 пре подне »
Puno smo razgovarali o Pješivcima i zahvalan sam na vašim i Bokezovim razmišljanjima o svemu ovome. Zanima me i formiranje plemenske svesti i u Ozrinićima, Bjelicama i Njegušima. U kom veku su ljudi u tim regionima razvijali plemensku svest? Da li znaš?

Moje skromno mišljenje je krajem 16-og vijeka.

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #102 послато: Март 06, 2021, 01:52:43 пре подне »
Moje skromno mišljenje je krajem 16-og vijeka.

Zašto se formiranje plemenske svesti dogodilo toliko kasnije u Pješivcima u poređenju sa tim drugim oblastima?

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #103 послато: Март 06, 2021, 02:07:04 пре подне »
Ово је добро опште питање, "када се развија племенска свест?" Да ли после 100 или после 200 година?...Тј. да ли је сам почетак неког племена исти у свим случајевима? Ја мислим да се племе развија временом, а у првих можда 100 година, то је род, а време му чини да има другачији назив, тј. да напредује од братства у род, од рода у племе итд...тј. да нешто што се данас сматра племеном, није у првих 100 година било то, него братство, род...да само време мења назив "у ширину"

Slažem se sa puno onoga što ovde kažete. Lično mislim da su počeci plemenske svijesti i formacije u Crnoj Gori započeli razvojem bratstva. Bratstva su patrilinealni klanovi koji dele zajedničku pretku po muškoj liniji i koreni su i okosnica kasnijih plemena.

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #104 послато: Март 06, 2021, 02:07:42 пре подне »
Zašto se formiranje plemenske svesti dogodilo toliko kasnije u Pješivcima u poređenju sa tim drugim oblastima?

Zato što stariji sloj stanovništva iz Pješivaca iseljavao do 18.vijeka, a on je bio u  sukobu sa Potolićima. Tek kad su u oblasti Pješivci Potolići preuzeli primat tek kad su počeli funkcionisat kao cjelina. Ovo sam izvukao iz Nebovog komentara.
Vjerovatno on ima po  neki detalji za svako pleme zbog kojeg ih ne bi stavio sve u 16.vijek.

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #105 послато: Март 06, 2021, 02:42:07 пре подне »
Zato što stariji sloj stanovništva iz Pješivaca iseljavao do 18.vijeka, a on je bio u  sukobu sa Potolićima. Tek kad su u oblasti Pješivci Potolići preuzeli primat tek kad su počeli funkcionisat kao cjelina. Ovo sam izvukao iz Nebovog komentara.
Vjerovatno on ima po  neki detalji za svako pleme zbog kojeg ih ne bi stavio sve u 16.vijek.

Potolići su očigledno imali bratski tip svesti mnogo pre 18. veka. Svi su identifikovani kao poreklo Bogdana Potolića i višestruka bratstva nastala do 17. veka. Budući da je bratstvo osnova plemenske formacije, Potolići su u najmanju ruku bili u velikoj meri, kao i grupa zasnovana na bratstvu koja je rano imala mnogo plemenskih elemenata ... Zar to nije tačno?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #106 послато: Март 06, 2021, 02:48:37 пре подне »
Potolići su očigledno imali bratski tip svesti mnogo pre 18. veka. Svi su identifikovani kao poreklo Bogdana Potolića i višestruka bratstva nastala do 17. veka. Budući da je bratstvo osnova plemenske formacije, Potolići su u najmanju ruku bili u velikoj meri, kao i grupa zasnovana na bratstvu koja je rano imala mnogo plemenskih elemenata ... Zar to nije tačno?
Зависи који појам је старији, ако је појам Пјешивци старији од братства Потолић, онда ће се и назив Потолићи утопити у назив Пјешивци...имамо Ровчане, где су Ровца старији појам од придошлих Гојаковића-Никшића, где је Гојак дошао у 15. веку, и данас су они Ровчани (имам течу Драшковића који каже да је Ровчанин, али не зна да је род Никшића, и није чуо за Гојака напр (нема даље сазнање од свог братства осим уопштено сазнање да је - Ровчанин)....из прве руке могу то да кажем јер сам причао са њим...)...Некада сам назив области остане дуже од назива рода, па се и најбројнији род у тој области назива по области, као и остали родови у тој области, а не зову се сви становници те области по најбројнијем роду...Ту је географско првенство над родовским у смислу племенског назива (топоним)
« Последња измена: Март 06, 2021, 02:57:07 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #107 послато: Март 06, 2021, 03:05:23 пре подне »
Зависи који појам је старији, ако је појам Пјешивци старији од братства Потолић, онда ће се и назив Потолићи утопити у назив Пјешивци...имамо Ровчане, где су Ровца старији појам од придошлих Гојаковића-Никшића, где је Гојак дошао у 15. веку, и данас су они Ровчани (имам течу Драшковића који каже да је Ровчанин, али не зна да је род Никшића, и није чуо за Гојака напр (нема даље сазнање од свог братства осим уопштено сазнање да је - Ровчанин)....из прве руке могу то да кажем јер сам причао са њим...)...Некада сам назив области остане дуже од назива рода, па се и најбројнији род у тој области назива по области, као и остали родови у тој области, а не зову се сви становници те области по најбројнијем роду...Ту је географско првенство над родовским у смислу племенског назива (топоним)
У суштини, и остали огранци племена Никшића носе називе по топонимима, Ровца, Требјеса, Жупа...али је зато град остао по називу рода (иако се сам назив племена Никшићи изгубио временом, јер су се огранци временом раздвојили)
« Последња измена: Март 06, 2021, 03:09:43 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #108 послато: Март 06, 2021, 04:38:02 пре подне »
Зависи који појам је старији, ако је појам Пјешивци старији од братства Потолић, онда ће се и назив Потолићи утопити у назив Пјешивци...имамо Ровчане, где су Ровца старији појам од придошлих Гојаковића-Никшића, где је Гојак дошао у 15. веку, и данас су они Ровчани (имам течу Драшковића који каже да је Ровчанин, али не зна да је род Никшића, и није чуо за Гојака напр (нема даље сазнање од свог братства осим уопштено сазнање да је - Ровчанин)....из прве руке могу то да кажем јер сам причао са њим...)...Некада сам назив области остане дуже од назива рода, па се и најбројнији род у тој области назива по области, као и остали родови у тој области, а не зову се сви становници те области по најбројнијем роду...Ту је географско првенство над родовским у смислу племенског назива (топоним)

Razumem šta govoriš, mislim. U slučaju Pješivaca i Potolića mislim da je regionalno ime Pješivci sigurno starije. Čini se da su u Pješivcima pre 18. veka postojala brojna bratstva različitog porekla koja, prema nekima ovde, nisu imala zajedničku vezu, iako su svi živeli u Pješivcima. Među tim različitim bratstvima bili su i Potolići koji su bili potomci Bodgana Potolića. Prema tradiciji, Bogdan Potolić je u region Pješivaca stigao u drugoj polovini 15. veka. Bio je moćan knez ili vojvoda Ivana Crnojevića. Jednom kada su Crnojevića porazili Osmanlije, stari feudalni sistem počeo je da se ruši i bratstva kakva ih danas poznajemo počeli su da se formiraju. Do 17. veka Potolici su se razdvojili u višestruka bratstva. Nastavili su da se množe i očigledno su imali više snage i boljih vojnih sposobnosti od ostalih bratstava na tom području, tako da su do 18. veka prilično dobro zauzeli čitav region Pješivaca. Oni su potisnuli gotovo sva ostala nesrodna bratstva do 18. veka. Unutar Pješivaca je sasvim jasno da su Potolići u osnovi bili vrlo brojno sveobuhvatno bratstvo koje je u sebi imalo mnoštvo manjih bratstava. Svi su delili Bogdana Potolića kao potpuno istog originalnog pretka muške linije.

Potolici mi se sigurno čine kao da su istinski klan sastavljen od više podklanova koji su među sobom imali mnogo plemenskih elemenata.

Šta misliš?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #109 послато: Март 07, 2021, 12:47:58 пре подне »
Razumem šta govoriš, mislim. U slučaju Pješivaca i Potolića mislim da je regionalno ime Pješivci sigurno starije. Čini se da su u Pješivcima pre 18. veka postojala brojna bratstva različitog porekla koja, prema nekima ovde, nisu imala zajedničku vezu, iako su svi živeli u Pješivcima. Među tim različitim bratstvima bili su i Potolići koji su bili potomci Bodgana Potolića. Prema tradiciji, Bogdan Potolić je u region Pješivaca stigao u drugoj polovini 15. veka. Bio je moćan knez ili vojvoda Ivana Crnojevića. Jednom kada su Crnojevića porazili Osmanlije, stari feudalni sistem počeo je da se ruši i bratstva kakva ih danas poznajemo počeli su da se formiraju. Do 17. veka Potolici su se razdvojili u višestruka bratstva. Nastavili su da se množe i očigledno su imali više snage i boljih vojnih sposobnosti od ostalih bratstava na tom području, tako da su do 18. veka prilično dobro zauzeli čitav region Pješivaca. Oni su potisnuli gotovo sva ostala nesrodna bratstva do 18. veka. Unutar Pješivaca je sasvim jasno da su Potolići u osnovi bili vrlo brojno sveobuhvatno bratstvo koje je u sebi imalo mnoštvo manjih bratstava. Svi su delili Bogdana Potolića kao potpuno istog originalnog pretka muške linije.

Potolici mi se sigurno čine kao da su istinski klan sastavljen od više podklanova koji su među sobom imali mnogo plemenskih elemenata.

Šta misliš?
Исто као и за друге области, у свакој постоји најбројнији род. Разумум по овоме, да су Потолићи ипак братство у оквиру племена Пјешивци...јер племена су одређена већ кроз историју и забележена су (она су имала племенске главаре, племенске зборове итд). У том смислу сам навео пример Роваца, где Гојаковићи нису племе, него најбројнији род у племену Ровца, који као и Потолићи (у оквиру Пјешиваца), имају своја даља братства, тј, огранке...Тако да би резиме био, да су Потолићи ипак братство (род), а не племе
« Последња измена: Март 07, 2021, 12:57:25 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #110 послато: Март 07, 2021, 02:43:36 пре подне »
Исто као и за друге области, у свакој постоји најбројнији род. Разумум по овоме, да су Потолићи ипак братство у оквиру племена Пјешивци...јер племена су одређена већ кроз историју и забележена су (она су имала племенске главаре, племенске зборове итд). У том смислу сам навео пример Роваца, где Гојаковићи нису племе, него најбројнији род у племену Ровца, који као и Потолићи (у оквиру Пјешиваца), имају своја даља братства, тј, огранке...Тако да би резиме био, да су Потолићи ипак братство (род), а не племе

Tačno vidim šta govorite ... Iz nekog razloga neki članovi ovde izgleda samo misle da su Potolići stekli pravu plemensku svest kada su postali najveće bratstvo u Pješivcima. Ne razumem zaista zašto ranije ne bi razvili plemensku svest s obzirom na to da je 1614. godine knez Andrija, koji je pripadao Potolicima, zastupao sve Pješivce na zboru u Kučima. Jedan od Potoluca je za to vreme doslovno predstavljao i vodio Pješivce u ratu. Ne razumem zaista zašto misle da se Potolici nisu identifikovali kao deo Pješivaca tek oko 1700. godine?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #111 послато: Март 07, 2021, 03:09:16 пре подне »
Tačno vidim šta govorite ... Iz nekog razloga neki članovi ovde izgleda samo misle da su Potolići stekli pravu plemensku svest kada su postali najveće bratstvo u Pješivcima. Ne razumem zaista zašto ranije ne bi razvili plemensku svest s obzirom na to da je 1614. godine knez Andrija, koji je pripadao Potolicima, zastupao sve Pješivce na zboru u Kučima. Jedan od Potoluca je za to vreme doslovno predstavljao i vodio Pješivce u ratu. Ne razumem zaista zašto misle da se Potolici nisu identifikovali kao deo Pješivaca tek oko 1700. godine?
Ако је раније забележено, онда је то било раније...a ako je кнез Андрија 1614те био на челу Пјешиваца, то значи да је већ неко време пре тога то било јако братство у Пјешивцима, јер су се из братстава која бораве неки период на тој територији, и из најбројнијег најчешће, бирали главари
« Последња измена: Март 07, 2021, 03:17:43 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #112 послато: Март 07, 2021, 04:06:48 пре подне »
Ако је раније забележено, онда је то било раније...a ako je кнез Андрија 1614те био на челу Пјешиваца, то значи да је већ неко време пре тога то било јако братство у Пјешивцима, јер су се из братстава која бораве неки период на тој територији, и из најбројнијег најчешће, бирали главари


Da su do 1614. godine Potolići već bila sačinjena od brojnih bratstava. Knez Andrija bio je rodonačelnik bratstva Kontića koje je poznato u Pješivcima. Princ Andrija je sigurno bio deo Potolića ..... Budući da je vodio Pješivce tokom 1614. godine, mislio je da je u osnovi bio poglavica?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #113 послато: Март 08, 2021, 03:46:07 поподне »
Чињеница да је представник неког братства главар у племену не мора нужно значити и да је његово братство већинско или по неком другом својству најјаче.

Примера ради, у Његушима је у другој половини 16. века кнештво прешло са стариначког рода Бркачића на Богдановиће, којих је, сасвим сигурно било неупоредиво мање од старих Његуша. Предак Богдановића је властелин Пунош који је на Његуше дошао у другој половини 15. века, а кнештво је прешло на његовог унука, и то по тазбинској линији (био је зет последњег кнеза Бркачића). Узмимо да је од кнеза Пуноша, па до преузимања кнештва било и четири колена Пуношевића, па све и да су били плодни (сам Пунош је имао четири сина), ипак су они били занемарљиво малобројни у односу на Радичевиће, којих 1523. године има 39 кућа, а поред њих има још знатан број староседелачких родова (остали Вељокрајани и Залажани).

И, иако су Пуношевићи постали бројно братства до 18. века, и поред тога што су формално били кнезови све до 1850. године, ипак у 18. веку реалну власт имају владике из братства Петровића, које је ипак било малобројније у односу на Пуношевиће, а и у односу на остала његушка братства.

Хтедох рећи да сама бројност не мора бити пресудна. Нарочито ако је главарство додељено од стране неког ауторитета. Видели смо да је у Пјешивцима, по свој прилици, наследно главарство стечено још у време Црнојевића. У неким племенима оно је дато од османских власти (нпр. Вујовићи у Љуботињу). Негде је у питању био стицај околности, као у примеру са Његушима.

Ова прича са Његушима потврђује још једну ствар, а коју налазимо и у Пјешивцима. Ни Пуношевићи ни Петровићи нису племенски Његуши, као што нису ни Потолићи Пјешивци. Они ће постати Његуши, односно Пјешивци, временом, најпре преко женидбених веза са стариначким родовима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #114 послато: Март 08, 2021, 10:29:10 поподне »
Чињеница да је представник неког братства главар у племену не мора нужно значити и да је његово братство већинско или по неком другом својству најјаче.

Примера ради, у Његушима је у другој половини 16. века кнештво прешло са стариначког рода Бркачића на Богдановиће, којих је, сасвим сигурно било неупоредиво мање од старих Његуша. Предак Богдановића је властелин Пунош који је на Његуше дошао у другој половини 15. века, а кнештво је прешло на његовог унука, и то по тазбинској линији (био је зет последњег кнеза Бркачића). Узмимо да је од кнеза Пуноша, па до преузимања кнештва било и четири колена Пуношевића, па све и да су били плодни (сам Пунош је имао четири сина), ипак су они били занемарљиво малобројни у односу на Радичевиће, којих 1523. године има 39 кућа, а поред њих има још знатан број староседелачких родова (остали Вељокрајани и Залажани).

И, иако су Пуношевићи постали бројно братства до 18. века, и поред тога што су формално били кнезови све до 1850. године, ипак у 18. веку реалну власт имају владике из братства Петровића, које је ипак било малобројније у односу на Пуношевиће, а и у односу на остала његушка братства.

Хтедох рећи да сама бројност не мора бити пресудна. Нарочито ако је главарство додељено од стране неког ауторитета. Видели смо да је у Пјешивцима, по свој прилици, наследно главарство стечено још у време Црнојевића. У неким племенима оно је дато од османских власти (нпр. Вујовићи у Љуботињу). Негде је у питању био стицај околности, као у примеру са Његушима.

Ова прича са Његушима потврђује још једну ствар, а коју налазимо и у Пјешивцима. Ни Пуношевићи ни Петровићи нису племенски Његуши, као што нису ни Потолићи Пјешивци. Они ће постати Његуши, односно Пјешивци, временом, најпре преко женидбених веза са стариначким родовима.

Ovo je zanimljivo i vidim šta govorite. Dakle, onda je bilo moguće da bratstvo ima nasledni liderski položaj u plemenu, a da zapravo ne pripada plemenu kojim oni rukovode?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #115 послато: Март 09, 2021, 09:51:49 пре подне »
Ovo je zanimljivo i vidim šta govorite. Dakle, onda je bilo moguće da bratstvo ima nasledni liderski položaj u plemenu, a da zapravo ne pripada plemenu kojim oni rukovode?

Управо тако.

Слично налазимо и код Ровчана, о чему је писао Душан. И код Бјелопавлића у раном раздобљу (14-15. век). Вероватно и у Дробњацима крајем 15. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #116 послато: Март 09, 2021, 01:36:32 поподне »
Управо тако.

Слично налазимо и код Ровчана, о чему је писао Душан. И код Бјелопавлића у раном раздобљу (14-15. век). Вероватно и у Дробњацима крајем 15. века.

Da li je to isto za Drekaloviće u Kučima? Preuzeli su vođstvo Kucija a da zapravo nisu pripadali plemenu?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #117 послато: Март 09, 2021, 07:39:45 поподне »
Da li je to isto za Drekaloviće u Kučima? Preuzeli su vođstvo Kucija a da zapravo nisu pripadali plemenu?

Тако је. Према тадашњем схватању, Дрекаловићи су били дошљаци међу Кучима. Дрекале је дошао међу тзв. Старокуче / Мрњавчиће, а већ његов син Лале био је кучки војвода. На руку му је ишла прича да је потомак Ђурђа Кастриота, дакле велмошко порекло.

Ми данас знамо да је и Дрекале, па тако и његов син Лале, био Куч, као и Старокучи који су нешто раније из Доње Зете дошли у црногорска Брда.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #118 послато: Март 09, 2021, 08:35:01 поподне »
Говорећи о Кучима, постоји то чувено предање о кастриотском пореклу родоначелника кучких Дрекаловића – Дрекала. По тој причи, Дрекале је син Јована (Ивана II) Кастриота, сина Ђурђа Кастриота – Скендербега. Јован је, по очевој смрти, побегао у Италију 1468. године, оставивши код куће трудну жену, која је следеће године родила сина Андрију – Дрекала (Андрија се албански каже Ndre. С обзиром да је Андријина мајка била Албанка, она му је дала то име, а од милоште звала Ndrekal – Андријица. Касније, кад се Андрија доселио међу србске Куче, они су његово албанско име прилагодили свом говору у - Дрекале). Како јој се муж није вратио из избеглиштва, Дрекалева мајка се преудала за Никезу Марина Мрњавчића из Куча.

Колико је предање о пореклу Дрекала од Јована Кастриота неосновано, лако се може закључити кад се у обзир узму следеће чињенице:

Најпре, Јован Ђурђев је имао свега 12 година кад му је отац умро, а након тога је пребегао у Италију. Тешко да је могао оставити трудну жену у Албанији... Друго, Дрекалев син, војвода Лале, учесник је два скупа брдских и црногорских главара, 1608. и 1613. године. Ако је војвода Лале тада имао 60-ак година, па нека је био и нешто старији, а вероватно није, тешко је прихватити да му је отац рођен 1469. године, односно да је Дрекале сина првенца (?) Лала добио у седамдесетим или осамдесетим годинама.

Према неким мишљењима, сматра се да је Дрекале рођен 1525. године. Дакле, он би Јовану Ђурђеву Кастриоту евентуално могао бити унук. Али, нигде не постоји ни један озбиљан траг који би уопште указивао на икакву везу Дрекала са Кастриотима (наравно, није сасвим искључено ни да та веза постоји, можда неко побочно или даље сродство између куће Кастриота и Дрекала, односно Куча). Ни сами Кучи не верују много у ово предање, и приписују га извесном Илији Дрекаловићу (18. век), каснијем калуђеру Григорију из Манастира Дуга у Морачи, који је, да би себи дао на значају, осмислио ово предање, и чак се потписивао као "архимандрит Григорије Дрекаловић-Кастриотовић" (1756). Како је Дрекале у Куче дошао из племена Кастрата (чије ни име ни порекло нису ни у каквој вези са Кастриотима) није било тешко протурити овакву причу, с обзиром на сличност назива Кастрата и Кастриота. Архимандрит Григорије је, по свој прилици, заслужан и за предање о тобожњем пореклу Братоножића од средњевековне властеоске и владарске куће Бранковића.

Биће да је најтачније једно од кучких предања о пореклу Дрекаловића од Мрњавчића (Старокуча), које су забележили неки етнолози, а које данас и генетика потврђује.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #119 послато: Март 09, 2021, 09:51:48 поподне »
Говорећи о Кучима, постоји то чувено предање о кастриотском пореклу родоначелника кучких Дрекаловића – Дрекала. По тој причи, Дрекале је син Јована (Ивана II) Кастриота, сина Ђурђа Кастриота – Скендербега. Јован је, по очевој смрти, побегао у Италију 1468. године, оставивши код куће трудну жену, која је следеће године родила сина Андрију – Дрекала (Андрија се албански каже Ndre. С обзиром да је Андријина мајка била Албанка, она му је дала то име, а од милоште звала Ndrekal – Андријица. Касније, кад се Андрија доселио међу србске Куче, они су његово албанско име прилагодили свом говору у - Дрекале). Како јој се муж није вратио из избеглиштва, Дрекалева мајка се преудала за Никезу Марина Мрњавчића из Куча.

Колико је предање о пореклу Дрекала од Јована Кастриота неосновано, лако се може закључити кад се у обзир узму следеће чињенице:

Најпре, Јован Ђурђев је имао свега 12 година кад му је отац умро, а након тога је пребегао у Италију. Тешко да је могао оставити трудну жену у Албанији... Друго, Дрекалев син, војвода Лале, учесник је два скупа брдских и црногорских главара, 1608. и 1613. године. Ако је војвода Лале тада имао 60-ак година, па нека је био и нешто старији, а вероватно није, тешко је прихватити да му је отац рођен 1469. године, односно да је Дрекале сина првенца (?) Лала добио у седамдесетим или осамдесетим годинама.

Према неким мишљењима, сматра се да је Дрекале рођен 1525. године. Дакле, он би Јовану Ђурђеву Кастриоту евентуално могао бити унук. Али, нигде не постоји ни један озбиљан траг који би уопште указивао на икакву везу Дрекала са Кастриотима (наравно, није сасвим искључено ни да та веза постоји, можда неко побочно или даље сродство између куће Кастриота и Дрекала, односно Куча). Ни сами Кучи не верују много у ово предање, и приписују га извесном Илији Дрекаловићу (18. век), каснијем калуђеру Григорију из Манастира Дуга у Морачи, који је, да би себи дао на значају, осмислио ово предање, и чак се потписивао као "архимандрит Григорије Дрекаловић-Кастриотовић" (1756). Како је Дрекале у Куче дошао из племена Кастрата (чије ни име ни порекло нису ни у каквој вези са Кастриотима) није било тешко протурити овакву причу, с обзиром на сличност назива Кастрата и Кастриота. Архимандрит Григорије је, по свој прилици, заслужан и за предање о тобожњем пореклу Братоножића од средњевековне властеоске и владарске куће Бранковића.

Биће да је најтачније једно од кучких предања о пореклу Дрекаловића од Мрњавчића (Старокуча), које су забележили неки етнолози, а које данас и генетика потврђује.


Vrlo zanimljivo hvala ... Znam da je genetsko testiranje pokazalo da su i Drekalovići i Stari Kuci isti, ali šta su tačno govorile stare tradicije? ... Prema Kucijevoj tradiciji, Drekalovići su bili novopridošli?