Аутор Тема: Бубањe I2-PH908  (Прочитано 94325 пута)

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #220 послато: Април 15, 2017, 10:03:09 поподне »
Да ли су од Рада Радовићи или Радевићи?

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #221 послато: Април 15, 2017, 10:13:14 поподне »
Да ли су од Рада Радовићи или Радевићи?

У Велики се презивају Радевићи

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #222 послато: Април 15, 2017, 10:14:48 поподне »
Ранко, да ли Радевићи имају предање о сродству са Бубањама? Нисам нашао на такав податак у литератури, обично се само спомињу као једно од величких братстава које себе везује за Цеклин и Ђурашковиће.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #223 послато: Април 16, 2017, 01:07:28 пре подне »
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнолошка хроника, Подгорица, 2015. стр. 37.

''О настанку братства Радевића, према казивању Веселина Вучетића, постоје различита предања. По једноме, њихов предак Раде био је Столетин пасторак. Према другoм, Радева мајка била је удата за Петра Вучетића, па ју је преотео неки Гојковић. Повела је и Рада (Вучетића), коме је, када је одрастао, казала истину. Вучетићи су кренули да освете Петра, али су Гојковићи затражили кумство и (за опроштај крви) донијели пред њихове куће десетак колијевки (преврнутих на лучац). Послије дужег договарања, Вучетићи су то прихватили и од тада траје њихово кумство с Гојковићима. Рада је очух (Гојковић) населио под Приједолом, гдје се зачело братство Раде- вића. У Велици је уочи балканских ратова живјело 16 фамилија Радевића, а 4 у Чокотини, (Јабланички срез) у Србији, гдје су се одселили крајем XIX вијека.''

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #224 послато: Април 16, 2017, 01:12:01 пре подне »
М. Лутовац, Бихор и Корита, антропогеографска испитивања, САНУ, Научно дело, Београд, 1967. стр. 86.

Из Бјелопавлићиа су пошла три брата и у путу се на Ситној Луци код Андријевице подијеле. Од једног су Бубање, од другог Радевићи у Великој, а од трећег Шаботићи. 

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #225 послато: Април 16, 2017, 08:58:55 пре подне »
Поп Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, СКА, Београд, 1905. стр. 86.

Први досељеници у Велику, пре 250 – 300 година, затекли су 5 кућа. Тада се доселило неколико породица из Црне Горе – Ријечке нахије. Пре ових ту су живели неки Драговићи, који су по предању забележеном у Дечан- ском Првијенцу, били Мађупи. Село је тада било под шумом. Данас су у селу Црногорци – Бошковићи, Томови- ћи, Стешевићи – од тројице Столетиних синова; Вучетићи, Радевићи, Пауновићи, Огњановићи, Попадићи. У Ве- лики их има 108 кућа. Славе св. Алимпија. По причању неких, Радевићи су доводци.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #226 послато: Април 16, 2017, 07:11:00 поподне »
Дакле, код Радевића не постоји предање о сродству са Бубањама. Хвала на потврди.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #227 послато: Април 16, 2017, 09:53:07 поподне »
Дакле, код Радевића не постоји предање о сродству са Бубањама. Хвала на потврди.

И мени је ово интересантно што је Лутовац записао. У Бубањама се увијек каже Ралевић а не Радевић. Колико ја знам Радевићи имају ту традицију да су Ђурашковић. У сваком случају ради се о братствима са Цеклина. И Вешовић у књизи ''Васојевићи'' пише – ''мало је вјероватно да су сви постали од Ђурашковића с Цеклина, нарочито, кад се узме у обзир да то предају о себи више братстава тамо (у Лугама, Будимљи, Заостру, Долцу и др.), па и Ралевићи у Калудри и Ђуричани у Ђуричкој Ријеци. Братство Ђурашковића на Цеклину није се могло толико разродити''.
Колико знам Радевићи немају традицију да су сродни са Бубањама, а ни ја не вјерујем у причу о три брата, али је у монографији увијек наводим као цитат Лутовца и предање. Предања се не могу занемарити, без обзира да ли су тачна или не. То ће се моћи разчивијати само ДНК тестирањем, али ја немам намјеру нити живаца да се тиме бавим. Већ смо у затвореном дијелу Форума видјели резултат Ралевића и отуда се види да они нијесу сродни нити Ђурашковићима нити Бубањама.
Не вјерујем ни да су нам сродни ни Радевићи а видјели смо да то нијесу ни Шаботићи (Санџачки ДКП пројекат). Вјерујем да је то рођакање по Цеклинском поријеклу, иако су Бубање неко вријеме боравили и у Бјелопавлићима.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #228 послато: Април 17, 2017, 03:56:51 поподне »
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнолошка хроника, Подгорица, 2015. стр. 37.

''О настанку братства Радевића, према казивању Веселина Вучетића, постоје различита предања. По једноме, њихов предак Раде био је Столетин пасторак. Према другoм, Радева мајка била је удата за Петра Вучетића, па ју је преотео неки Гојковић. Повела је и Рада (Вучетића), коме је, када је одрастао, казала истину. Вучетићи су кренули да освете Петра, али су Гојковићи затражили кумство и (за опроштај крви) донијели пред њихове куће десетак колијевки (преврнутих на лучац). Послије дужег договарања, Вучетићи су то прихватили и од тада траје њихово кумство с Гојковићима. Рада је очух (Гојковић) населио под Приједолом, гдје се зачело братство Раде- вића. У Велици је уочи балканских ратова живјело 16 фамилија Радевића, а 4 у Чокотини, (Јабланички срез) у Србији, гдје су се одселили крајем XIX вијека.''

Можеш ли ми написати како је Јокић у својој књизи објаснио грањање Шаљана у Велики од Чериних синова. Ко је коме ближи и да ли се зна тачно претцима.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #229 послато: Април 20, 2017, 09:16:20 поподне »
Можеш ли ми написати како је Јокић у својој књизи објаснио грањање Шаљана у Велики од Чериних синова. Ко је коме ближи и да ли се зна тачно претцима.

Руговац нијесам ти се одмах јавио јер сам био одсутан неколико дана. Немам књигу, позајмио сам је био, али колико се сјећам нема тамо ништа важно.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #230 послато: Април 20, 2017, 10:25:33 поподне »

Моја монографија о братству Бубања. Послије много година рада.

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEblJJcTB5U3JaSGc/view

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #231 послато: Април 20, 2017, 11:05:36 поподне »
Руговац нијесам ти се одмах јавио јер сам био одсутан неколико дана. Немам књигу, позајмио сам је био, али колико се сјећам нема тамо ништа важно.


 Имао сам част да упознам пок. Бранка Јокића. Ево неких података о Шаљанима из  књиге "Велика и Величани  историјско-етнолошка хроника".
"Брковићи потичу од Чериног сина Крта. Од Гојковића су се издвојили као посебно братство, у петоме пасу...
Негоје Гојков (праунук Черин) је родоначелник  Брковића..."
  Гојковићи су Черини потомци.  Андрији Јовићевићу су набројали  до Чере пет предака: Милутин, Гојко, Радисав, Радун и Крто...
 О Благоју који је због убиства брата, побјегао у Ругову, тамо се оженио и примио ислам, и има бројно потомство Албанаца причали смо на дугој теми.
 Постоје и потомци Ђерка Ђелеша (који је примио презиме Гојковића).
 Јанковићи су огранак Гојковића.
 Јокићи су од настанка  били најбројније  величко братство. Потичу од Чериног сина Јока (или Јоке; силазни акценат на првом слогу). Јокићи имају више  "трбуха"...
 Кнежевићи, једно од бројнијих величких братстава, потомци су Чериног сина Ивана ("кнеза"). Он је имао Станишу, Ђура, Андрију и Тодора. Од Станише су Радуловићи, Ракуши и Шаљићи. Од Ђура: Симон, Радисав и Сава. Симон је родоначелник братства Симоновића.
 Микићи су трећи огранак Гојковића.
 Радуловићи имају заједничког претка с Кнежевићиа. Њихов родоначелник је Радуле ( Станишин, овај Иванов, а он Черин).
 Ракуши ( који су такође истога коријена као и Кнежевићи ) потичу од Чере. Његов је Иван, Иванов Станиша, његов Радосав, а од овога Рако, по коме се назвало ово братство.
Симоновићи су братучеди Кнежевића.
Шаљићи су такође од истог прапредка као и Кнежевићи. И о томе смо причали на овом форуму.
 
 Руговац, то би било  по Бранку Јокићу ( укратко). У књизи је то мало више. 
У праву је Ранко. Није то детаљно обрађено, као код  Ранка у његовој Монографији о Бубањама.
 Толико за комшију, о комшијама  Шаљанима из Велике.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #232 послато: Април 22, 2017, 04:57:03 поподне »
Ово први пут чујем да има да се неко "прибио" у Гојковиће, чуо сам да тога има код Јокића.
Захаљујем ти на овоме и поздрављам те.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #233 послато: Април 23, 2017, 10:47:11 пре подне »
Ово први пут чујем да има да се неко "прибио" у Гојковиће, чуо сам да тога има код Јокића.
Захаљујем ти на овоме и поздрављам те.

  Нема потребе  за захваљивање. Ту смо  да   испомажемо једни друге у  нашој заједничкој кући  на  брдовитом Балкану, и то са  истинитим подацима, све док их неко аргументовано не оповргне (  и са Днк резултатима, без политизације)
 Погледао сам у основним родословима Велике код  Б. Јокића, нема да тога има и код Јокића. Додуше, нијесам гледао његову и Маркову књигу о родослову Јокића.  Ако има  прибијања уз братство Јокића, то би он  написао. 
Поздрав!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #234 послато: Април 24, 2017, 06:35:44 пре подне »
       Према породичном предању, и Бубање су из Жупе Цеклинске.  Зна се и да је Радован прије него се населио у долину Лима, извјесно вријеме провео и у Бјелопавлићима. Да ли се та сеоба из Цеклина збила због гладних година између 1650. и 1670. или због сукоба са рођацима, Бјелицама или Турцима, тешко је рећи  – народ се жестоко патио – то су биле мучне године. Ни у Бјелопавлићима није било неког напретка. Многи се селе према сјеверу Црне Горе. Радован је знао да је тамо погодно за живот, да има испаше за стоку, да има воде, шуме и ораница, и да је у околини Плава боравило неколико породица из Жупе Цеклинске. Плав му је био нарочито привлачан, тамо су му живјели ујаци а језеро га је подсјећало на стари крај.                     
       Радован је предигао и из Бјелопавлића, и доселио се код Жупљана у Плаву – ту му се сестра и удала за неког Марка, ускока из Мезгале у Шекулару. Ново станиште је кратко трајало. Ни у Плавским Коритима није било мира за Жупљане. Из чисте обијести, ага им убије брата. Жупљани су га тада осветили, али су се и раселили. Неколико породица је избјегло у Велику, а Радован је са Ралем, ујаком Станком и Марком, продужио даље. На Ситној Луци код Андријевице су се подијелили. Радован и Марко пут су наставили ка Бубањама, а Станко и Рале, према Калудри.   
       Судбина им је ипак, била наклоњена. Оставили су широк траг и бројно потомство. Од Радована су Бубање, од Станка и Рала  Ралевићи, и од Марка – Шаботићи. 
       (ДНК тестови су нам помогли да разјаснимо ове сложене братственичке везе.) 


Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #235 послато: Април 24, 2017, 08:46:30 поподне »
       Према породичном предању, и Бубање су из Жупе Цеклинске.  Зна се и да је Радован прије него се населио у долину Лима, извјесно вријеме провео и у Бјелопавлићима. Да ли се та сеоба из Цеклина збила због гладних година између 1650. и 1670. или због сукоба са рођацима, Бјелицама или Турцима, тешко је рећи  – народ се жестоко патио – то су биле мучне године. Ни у Бјелопавлићима није било неког напретка. Многи се селе према сјеверу Црне Горе. Радован је знао да је тамо погодно за живот, да има испаше за стоку, да има воде, шуме и ораница, и да је у околини Плава боравило неколико породица из Жупе Цеклинске. Плав му је био нарочито привлачан, тамо су му живјели ујаци а језеро га је подсјећало на стари крај.                     
       Радован је предигао и из Бјелопавлића, и доселио се код Жупљана у Плаву – ту му се сестра и удала за неког Марка, ускока из Мезгале у Шекулару. Ново станиште је кратко трајало. Ни у Плавским Коритима није било мира за Жупљане. Из чисте обијести, ага им убије брата. Жупљани су га тада осветили, али су се и раселили. Неколико породица је избјегло у Велику, а Радован је са Ралем, ујаком Станком и Марком, продужио даље. На Ситној Луци код Андријевице су се подијелили. Радован и Марко пут су наставили ка Бубањама, а Станко и Рале, према Калудри.   
       Судбина им је ипак, била наклоњена. Оставили су широк траг и бројно потомство. Од Радована су Бубање, од Станка и Рала  Ралевићи, и од Марка – Шаботићи. 
       (ДНК тестови су нам помогли да разјаснимо ове сложене братственичке везе.)
Ако се добро сећам и Ђуричани из Ђуричке Ријеке држе да су пореклом Цеклињани. Део фамилије који је преселио у Медвеђу и презивају се Ђурашковићи. Знаш ли нешто о томе?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #236 послато: Октобар 15, 2017, 11:04:03 пре подне »

Бубање - прилог за монографију

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEc1BOekRndUZ5WE0/view

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #237 послато: Октобар 15, 2017, 11:26:22 пре подне »

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #238 послато: Октобар 15, 2017, 12:59:54 поподне »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #239 послато: Октобар 15, 2017, 10:14:00 поподне »
Право сваког човјека је да буде оно шта хоће и да креира себи будућност какву он хоће. Међутим, није тако са прошлошћу, она је таква каква јесте и ми ту не можемо ништа. Та прошлост и није толико важна, мада је занимљиво проучити. Какав је неки човјек данас зависи и од његових гена, по очевој и по мајчиној линији, али и од климатских услова у којим живи и јако пуно од социјалне средине. Ми се овдје на форуму можемо забављати са хаплогрупама и маркерима али они дају само, још увијек несигурне, податаке о миграцијама становништва и ништа друго. На основу хаплогрупа не можемо судити о психофизичким особинама наших предака због митохондријских гена, нити о њиховим етносима јер је прелазака из једног у етноса у други увијек било и увијек ће бити, то је незаустављив процес. Из тих разлога рано је хаплогрупе узимати као аргумент у оно што ће бити штампано, за мјесец дана све може бити другачије. Из тих разлога своје генетско поријекло се не мора прилагођавати политичким ставовима јер нас ти маркери и хаплогрупе не обавезују на то. Сви ми можемо бити шта год желимо без обзира на генетско поријекло. Сви познати етноси и народи су резултат вишемиленијског прожимања разних раса, етноса и култура и припадност некој од тих група није условљена генетиком, дакле, припадност неком народу одређена је језиком, културом, религијом, политичким ставовима, интересима...  а не генетиком. Из тих разлога није потребно наше генетско поријекло прилагођавати дневној политици јер политика се мијења а гени не. С обзиром да живимо на подручју гдје су се сусретале многе културе и етноси и да су ти сусрети, врло често, били крвави, природно је да нека наша "сјећања" утичу на начин како доживљавамо нацију и припадност њој, али не и у толикој мјери у којој се то код нас дешава. Балкан је одавно мултиетичан и мултикултуралан а посебно је то била Средњовјековна Србија. С обзиром да се Отоманском царству могло стати украј само зближавањем етноса унутар њега и заједничкој борби дошло је до прожимања етноса који су постојали у предосманском периоду. Из тих разлога су измишљана рођаштва која уопште нису постојала а када се то није могло приступало се кумству и побратимству. Сада када смо пуно слободнији и писменији у дилеми смо дали да прихватимо мит или реалност која се некима, врло неоправдано, не свиђа. Бити "мјешанац" унутар неколико подраса је добра а не лоша. Таква, тврдоглава приврженост миту нас чини врло трусним подручјем због нетрпељивости међу људима која јако утиче на њихове ставове у животу и комуникацији. Та жеља да се неком припадало од давнина је у најмању руку чудна, поготову што се генетика сваког народа непрестано мијења и не постоји једноставан образац по комеби се одредила та припадност. Све то доводи једне врло чудне ситуације гдје два рођена брата нису једне нације јер различито схватају своје етничко поријекло. Писањем да се децидно припада једом а другом не неће нашкодити другима, него баш онима којима је штиво намијењено. Мислим да је вријеме да се више пише о оном што је заједничко, ради млађих, радио менталне хигијене. Свијет нас позаје по томе што превише значаја дајемо нечему чим се људи на другим поднебљима забављају. Срдачан поздрав !
Evropa je jedna velika porodica.