Аутор Тема: Бубањe I2-PH908  (Прочитано 94296 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #100 послато: Мај 26, 2015, 04:20:41 поподне »
Поводом етимологије презимена мислим да је родоначелник Алтоман био германског порекла Altmann као и челник цара Душана Палман Pallmann. Понављам, да само после теститрања хрватских и бошњачких Масновића се може извући коначан закључак.

У књизи Риста Милићевића, Херцеговачка презиме нијесам нашао да се неко данас презива Масновић. То је проблем. Можда се они јављају под неким другим презименом. Али којем, то је питање?

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #101 послато: Мај 26, 2015, 04:26:51 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:14:15 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #102 послато: Мај 26, 2015, 05:40:06 поподне »
Не односи се баш на тему Бубања, али за Алтомана сте у праву, а то је у ствари последице да су основ војске средњовјековних владара чинили плаћеници, често и германског поријекла, као и Саси-рудари. Несумњиво је да су оставили трага у генетици на овим просторима.
Што се тиче Масновића - Бубањића, мислим да то постоји "јака" веза. Ево набасао сам на "Властелу илирског грбовника" од Срђана Рудића. Он се користи изворима које сте већ помињали. али интересантан је прилог проф. др Ђуре Тошића ( када сам био студент он је био асистент код Десанке Којић Ковачевић, ВЕЛИКИ МОЗАК). Ево шта он каже: "Суочен за низом потешкоћа од искварених и изобличених личних имена па до одсустав трајних презимена ." Даље текст није важан
Ранко, како год окренеш Ти си племићког поријекла

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #103 послато: Мај 26, 2015, 09:04:02 поподне »
Не односи се баш на тему Бубања, али за Алтомана сте у праву, а то је у ствари последице да су основ војске средњовјековних владара чинили плаћеници, често и германског поријекла, као и Саси-рудари. Несумњиво је да су оставили трага у генетици на овим просторима.
Што се тиче Масновића - Бубањића, мислим да то постоји "јака" веза. Ево набасао сам на "Властелу илирског грбовника" од Срђана Рудића. Он се користи изворима које сте већ помињали. али интересантан је прилог проф. др Ђуре Тошића ( када сам био студент он је био асистент код Десанке Којић Ковачевић, ВЕЛИКИ МОЗАК). Ево шта он каже: "Суочен за низом потешкоћа од искварених и изобличених личних имена па до одсустав трајних презимена ."

Било би интересантно наћи овај рад од: Pavao Anđelić je nastojao sačiniti genealogiju Masnovića – Bubanića. P. Anđelić, “Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Ivana Tomke Marnavića”, u: GZM , Nova serija, Knjiga XXVI, Sarajevo, 1971, 358.

Да ли би г. Стефановићу могли да пронађете овај рад од Павао Анђелића?

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #104 послато: Мај 27, 2015, 02:25:32 поподне »
Господин Ранко ме подстиче да мало "оживимо портал"
Јутрос сам послао мејлове мојим "колегама-класићима" у Бихаћ и Теслић јер поменути Годишњак Земаљског музеја у Сарајеву није дигитализован. У међувремену сам прочитао рад сарадника портала Мирослава Нишкановића (сјајан стил) и отприлике схватио суштину зашто Павао Анђелић одриче везу између Бубањића који су насликани у манастиру Добруну и Мастан-Бубањића из Дрежнице. Можда ће ме госпођа Маргита Бањанска исправити, али све у суштини своди на конфесионалну припадност. Дакле Павао Анђелић побија Мазалића, који се иначе у свом опусу више бавио облашћу Усоре, јер сматра да ове породице нису у вези зато што су горњобосански Бубањићи, као то наводи Мазалић влашког поријекла, а власи нису могли бити племићи у средњовјековној Босни. Није он то експлицитно мислио у смислу вјерске припадности јер власи (намјерно пишем малим словом) у средњем вијеку и Отоманском Царству прије свега означавају једну посебну социолошку категорију у смислу полуномадског, дакле веома покретљивог становништва без означавања етничке припадности, ако ова ријеч у средњем вијеку уопште може нешто значи Ту и тамо се спомиње и Адем Ханџић, а он је за ову тему значајан што сматра да су власи са својим примићурима и поповима углавном били православни.
У међувремену "набасах" на Одлуку Владе федерације БиХ о заштити некрополе у Дрежници, а ту ми се као неко ко је тамо радио конзерваторске радове појавила госпођа Лидија Факежа. Именована је по струци археолог у Земаљском музеју, а 1986. године била је мој гост у Бијељини. Не могу да отворим линк http://www.scribd.com/doc/57590461/Lidija-Feke%C5%BEa-Herceg-Stjepan#scribd. Можда ту нешто има.
Дакле чекам П. Анђелића, али отприлике могу да наслутим аргументе. Чисто географски Добрун и Вишеград су веома близу Старе Херцеговине
Иначе не бих ја припадност одређеној хаплогрупи везивао за категорију влаха

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #105 послато: Мај 27, 2015, 04:01:47 поподне »
Шефик Бешлагић, Мастан Бубањић, Годишњак Историјског друштва БиХ, Сарајево, 1955. стр. 67-79.

https://drive.google.com/drive/my-drive

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #106 послато: Мај 27, 2015, 08:19:05 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:14:35 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #107 послато: Мај 27, 2015, 10:55:47 поподне »
Ок, у питању је Бечки архив. Мало ћу се позабавити тиме јер је 1390. година притиска Твртка I Котроманића на далматинске градове. Не бих ја закључио да је писар погријешио. Сувише је ту испретураних слова. Чини ми се да се ради о особама које имају потпуно различито презиме

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #108 послато: Мај 27, 2015, 11:07:46 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:14:56 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #109 послато: Мај 27, 2015, 11:32:38 поподне »
Да гријеше, видим то чак и код личног имена Твртка, Tuarco - Tvertcho, али је увијек означен као Стефан, одосно круном овјенчан. Што се тиче Ранка, када сам мало боље размислио мислим да П. Анђелић у праву за Бубањиће на фрески у Добруну. Међутим, примијетио сам да г. Исаиловић ни у латинском оригинулу као и преводу не наводи ријеч Бубано. Мало сам послије 30 година "зарибао" са латинским и интерсовало да ли ће бити Бубагно или Бубано. Ово прво ми виче личи на неки вулгаризовани романски облик. Да се пуно не удаљавам од теме, ово ме интересује јер сам у истом росу (Ђ) са Бубањом.

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #110 послато: Мај 27, 2015, 11:46:26 поподне »
Aha, sad samo počeo da malo bolje čitam Odmah sam znao da je ono prvo "prepis", nastao neposredno nakon pada Mletačke Republike. Ispravite me gospođo Margita, ali original je u Mađarskoj. Bilo bi dragocjeno doći do tog dokumenta.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #111 послато: Мај 27, 2015, 11:46:45 поподне »
 Finis Themae :)
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:01:46 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #112 послато: Мај 27, 2015, 11:55:02 поподне »
Да употрејебио сам несретан термин "латински оригинал". Иначе нисам диполомирани историчар него професор историје. Ову тему пратим искључиво зато што покушавам да нађем почетну тачку сеобе мог прапретка, а једна од варијанти је, поред Средњег Полимља, Западне Херцерговине и залеђе Дубровника. Зато сам се и бавио Грандићима

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #113 послато: Мај 28, 2015, 12:00:48 пре подне »
Poštovani gospodine Bubanja,

Nažalost ne mogu potvrditi Vaše pretpostavke. Prema mojim podacima Lovro Bubagna nije imao sinova, već samo dvije kćeri, Katu i jednu nepoznatog imena.
Grb roda Bubagna ne postoji (odnosno nije sačuvan). Taj rod izumro je sredinom 14. stoljeća i nije živ u vrijeme kad su nastali prvi grbovnici dubrovačke vlastele.

Srdačno,
Nenad Vekarić

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #114 послато: Мај 28, 2015, 11:19:17 пре подне »
Ово опет не мора да значи да дубровачке Бубање које су можда и изумрле, немају везе са Бубањама из околине Берана. Врло је могуће да је матица Бубања негде у залеђу Дубровника или у самој Херцеговини (на шта наводи и њихова хаплогрупа), а да су дубровачке Бубање били само једна грана овог рода која је из ко зна ког разлога и када добила статус грађанина Дубровника, и која се касније и угасила, а остали или можда боље речено највећи број Бубања је из те своје матице у неком периоду одселио у правцу Црне Горе и даље до Берана.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #115 послато: Мај 28, 2015, 11:28:38 пре подне »
Ово опет не мора да значи да дубровачке Бубање које су можда и изумрле, немају везе са Бубањама из околине Берана. Врло је могуће да је матица Бубања негде у залеђу Дубровника или у самој Херцеговини (на шта наводи и њихова хаплогрупа), а да су дубровачке Бубање били само једна грана овог рода која је из ко зна ког разлога и када добила статус грађанина Дубровника, и која се касније и угасила, а остали или можда боље речено највећи број Бубања је из те своје матице у неком периоду одселио у правцу Црне Горе и даље до Берана.

У Бубањама постоји предање да су се тамо доселили из околине Подгорице или Бјелопавлића.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #116 послато: Мај 28, 2015, 12:51:55 поподне »
Могуће да јесу, и да им је то била једна од етапних станица. То је уобичајено за све сеобе наших родова и братстава. И кнез Богдан према предању био је пореклом из Херцеговине, одакле су његови стари доселили најпре у село Војинић, па одатле у село Лијешње у Љешанској нахији, одакле је он преселио у област тадашње жупе Морача у село које се данас налази у области племена Ровца. Толико велики број Бубања у области у којој данас живе и широм света, а мислим да си ми споменуо неких 4700 имена у родослову који си саставио, управо указује да је то расељавање било јако давно и врло је могуће да су ови дубровачки Бубање само један мањи огранак тог великог рода.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #117 послато: Мај 28, 2015, 01:15:55 поподне »
Могуће да јесу, и да им је то била једна од етапних станица. То је уобичајено за све сеобе наших родова и братстава. И кнез Богдан према предању био је пореклом из Херцеговине, одакле су његови стари доселили најпре у село Војинић, па одатле у село Лијешње у Љешанској нахији, одакле је он преселио у област тадашње жупе Морача у село које се данас налази у области племена Ровца. Толико велики број Бубања у области у којој данас живе и широм света, а мислим да си ми споменуо неких 4700 имена у родослову који си саставио, управо указује да је то расељавање било јако давно и врло је могуће да су ови дубровачки Бубање само један мањи огранак тог великог рода.

Жао ми је што се Маргита Бањанска послије оног одговора Векарића није више оглашавала, с обзиром да је она и покренула ову тему. Ја сам то знао од почетка и тако сам одмах и написао. Међутим она ме је подстакла да се мало позабавим и Бубањићима и Масновићима. Надам се да ћу добити и одговор од Невена Исаиловића гдје ће он објаснити зашто се у венецијанском издању у повељи Твртка Котроманића Шибеничанима помиње Pribeo Masnorcich Bubano, a у његовом раду Priboye Masnovich. Дакле, у његовом препису је изостављено Bubano. Он презиме Прибоја преводите као Масновић. Pribeo Masnorcich Bubano, односно Bubano могло би се читати и као искварена верзија дубровачког презимена Бубања

astefanovic

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #118 послато: Мај 28, 2015, 05:11:59 поподне »
Ранко, страшно ме боли глава од читања докторске дисертације Невена
Исаиловића. Дошао сам до 341. странице. Пошто је крај радног времена,
идем кући да читам Милка Брковића. Ту је отприлике одговор на твоје
питање!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #119 послато: Мај 29, 2015, 05:40:14 поподне »
Šefik Bešlagić, “Mastan Bubanjić”, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1955, strna 67–79.

Може се претпоставити да је Мастан од 1354., када се први пут спомиње као кнез, имао око 30 година (нема разлога претпоставци да је тај назив добио по оцу) и да је у деветој деценији XIV вијека био протовестијар на Твртковом двору. То значи да је, отприлике, живио од 1324. до 1390. За цијело вријеме он је припадао најугледнијим феудалцима свога доба. Као војвода је вјероватно управљао доста великим подручјем западно од Неретве. У то доба је имао свој двор у Дрезници и имања у Дугом Пољу (у Масној Луци) и на Чврсници. Био је одан Твртков пријатељ и поузданик, кога је и у ратовима за потпуну самосталност помагао и зато се довинуо до високог дворског положаја протовестијара. По вјери је био православац и као такав је имао родбинске везе са жупаном Прибилом у Источној Босни, ктитором цркве у Добруну код Вишеграда. Околност да се у првим деценијама XIV вијека у Дубровнику спомиње Ловро Бубања, и то као угледан племић, а прије нешто више од стотину година и дубровачки кнез Петар Бубања, упућује на претпоставку да је Мастан Бубањић поријеклом из Дубровника, а није искључена ни могућност да је Мастан баш син Ловре Бубање. Мастанови синови и потомци, који су се по њему звали Масновићи, такође су уживали велики углед. Мастан и његова племичка лоза стекли су и право на ношење грба, што је врло ријетка и значајна појава за оцјену угледа породице.
По свему се може закључити да је Мастан Бубањић био истакнута фигура XIV вијека у Босни а посебно у периоду када је Босна за вријеме Твртка I, доживјела свој највећи успон. Томе успону је, вјероватно, нешто допринио и овај племић. Његови потомци – Масновићи су и за његова живота, а и касније, због Мастановог ауторитета а и својих заслуга, још дуго времена представљали највише босанско племство.
Увјерен сам да ће нови подаци и даља истраживања учврстити ове претпоставке и још више освијетлити значај Мастана Бубањића и његове породице у средњовјековној Босни.