Аутор Тема: Бубањe I2-PH908  (Прочитано 94392 пута)

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #40 послато: Мај 19, 2015, 11:21:22 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:53:57 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #41 послато: Мај 19, 2015, 11:28:04 поподне »
Хвала вам Маргита.
« Последња измена: Мај 19, 2015, 11:42:20 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #42 послато: Мај 19, 2015, 11:40:57 поподне »
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:39:44 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #43 послато: Мај 19, 2015, 11:53:19 поподне »
Да, и у првој поруци сте навели број странице, али ми је то промакло. Шта мислите, може ли се презиме Бубањић довести у везу са Бубања? Један од извора где се помиње кнез Мастан Бубањић, јесте књига Насеља Дрежнице и њихово становништво, од аутора Мирослава Нишкановића.

http://www.scribd.com/doc/216729626/Naselja-Dreznice-i-njihovo-stanovnistvo-Srednji-vijek-sa-najstarijom

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #44 послато: Мај 20, 2015, 12:04:23 пре подне »
Никшановић наводи и сљедеће изворе гдје се помињу Бубањићи али до те литературе тешко могу да дођем.

P. Anđelić, Mesnovići, Masnovići, Bubanjići humska i bosanska vlastela, Hercegovina 2, Mostar, 1982, 79-89;
Š. Bešlagić, Mastan Bubanjić, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1953, 67-79;

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #45 послато: Мај 20, 2015, 12:12:34 пре подне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:10:23 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #46 послато: Мај 20, 2015, 12:22:06 пре подне »
Како се може објаснити да су Бубање задржали презиме без наставка ић? То ме мучило свих ових година колико се бавим овом темом.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #47 послато: Мај 20, 2015, 01:05:29 пре подне »
Никшановић наводи и сљедеће изворе гдје се помињу Бубањићи али до те литературе тешко могу да дођем.

P. Anđelić, Mesnovići, Masnovići, Bubanjići humska i bosanska vlastela, Hercegovina 2, Mostar, 1982, 79-89;
Š. Bešlagić, Mastan Bubanjić, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1953, 67-79;

Ове изворе наводи Срђан Рудић.

Како се може објаснити да су Бубање задржали презиме без наставка ић? То ме мучило свих ових година колико се бавим овом темом.

Можда га нису ни имале? На чланку о Бубањама смо утврдили да је постојало лично име Бубања. У време османске владавине ретко је било презимена са наставком -ић, а људи су се углавном уписивали као синови својих отаца, у почетку као Михаило син Милића, а касније би то постао Михаило Милић, или Дабижив син Херака, а касније Дабижив Херак.

Наравно, то је само једна од хипотеза, али вероватна хипотеза. Осим тога, уколико је постојало име Бубања, то одмах повлачи за собом и могућност да су Бубање разнородне. Али добро, циљ је сакупити што више података на једно место, управо како би се расветлила сторија о Бубањама.
« Последња измена: Мај 20, 2015, 01:07:07 пре подне Amicus »



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #48 послато: Мај 20, 2015, 04:13:31 пре подне »
У родослову Бубања од 1670. до данас, уписано је око 4.700 имена и нико није имао властито име Бубања да би се то узело као основ за презиме. У Беране, наш предак се доселио око 1737-40 знао је занат, имао је ковачку радњу, знао је вјештину народне медицине што се сачувало до данас. И у Црној Гори и у Србији познати су мелеми и чајеви Бата Бубање, нарочито чај који је он назвао по свом претку чувеном видару Павлу. Постоји предање да су се свештеници из Бубања школовали у Русији, али је за вријеме Турака убијено њих 5, и спаљена црква у Бубањама и Шудикови а Ђурђеви ступови су 5 пута разарани и паљени. Изгореле су све књиге рођених, умрлих. Данас чинодејствују тројица. свештеника Бубања. Бубање нијесу добиле презиме по селу, већ је село добило назив по братству. Да је ово тачно говори и чињеница да ни у једном турском дефтеру или Шудиковском поменику није уписано село које се звало Бубање. Тако да је тешко повјеровати да су им Турци уписали презиме Бубања као очево име. Да је презиме Бубања присутно и на територији гдје нијесу владали Турци говори податак из Которског архива, односно Задарског, када се извјештава о Грбљанској буни из 1848. године у коме се наводи да Грбљане предводи Перо Симов Бубања. (Симо је Шурков син, итд). У извјештају се даље каже да Перо тајно сарађује са црногорским владиком, а владика је тада био Његош. Наравно да је овај извјештај писан на италијанском и о том догађају постоји и књига. Сава Накићеновић за Бубање у Грбљу каже да су дошли из Црне Горе у 18. вијеку.
На простору бивше Југославије данас постоји само једно братство Бубања, сви смо рођаци, поријеклом из Бубања код Берана. Ми мислимо да су наши сродници и Бубоње из Книна, али они о томе немају предање, иако је на неким аустроугарским картама у Голубићу код Книна уписан топоним Бубања. Неке Бубоње су ми причале да су им и у појединим документима власти уписале презиме Бубања. Дешавало се и мени у Подгорици да ме неко ослови као Бубоња, а једна породица Бубања у Савином Селу уписана је као Бубоње и чекају да им истекне рок важења докумената да то исправе. Матичар је грешком уписа презиме Бубоња а они то тада нијесу видјели. Имају профил на ФБ као Бубоње. Бубоње у Книну као и Бубање у Грбљу славе Никољдан. Надам се да ће се убрзо Бубоње тестирати и тако ово потврдити или демантовати. Дакле, данас постоји само једно братство Бубања. У Хрватској постоји презиме Бубањ (познат је Виктор Бубањ), али они нијесу наши сродници.
« Последња измена: Мај 20, 2015, 05:05:28 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #49 послато: Мај 20, 2015, 08:03:52 пре подне »
Апсолутно може! Као што је већ било наведено Бубање су имале огранак у Босни (Bubagnia di Bosna), a познато је да су дубровчани својим презименима додавали ић зидина, као рецимо Пуцић (Pozza), Растић (Resti), Гундулић (Gondola ) итд.

Шта мислите, како се до данас одржало презиме Бубања и то без - ић? У ком контексту сте употријебили ријеч зидина?
« Последња измена: Мај 20, 2015, 05:06:06 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #50 послато: Мај 20, 2015, 06:09:44 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:10:45 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #51 послато: Мај 20, 2015, 08:47:49 поподне »
Потпуно подржавам сугестију Amicus-a, да је " циљ је сакупити што више података на једно место, управо како би се расветлила сторија о Бубањама".

Постоји неколико ствари које је тешко објаснити. Једна је и та да је било врло мало миграција из Дубровника према црногорским брдима. Затим та вјековна непрекинута нит трајања презимена, ко су сродна братства и сл.
Сторија о Бубањама је заиста сложена и мени је драго Маргита што сте је покренули. Волио бих да се укључи још Бубања и да изнесу своје мишљење о овој теми. Али је и чињеница и да утврдимо да су данашње Бубање потомци дубровачких Бубања да ће нам мало ко у то повјеровати од наших сусједа. Од вас Маргита очекујем још корисних сугестија и нових извора.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #52 послато: Мај 20, 2015, 10:42:19 поподне »
немогу да разумем зашто и дана данашњег Срби, а првенствено Војвођани са презименима на -ов, -ин, -ик, -цки, -ски их мењају у -ић. Навешћу пример ближе породице Војводе Радомира Путника, који су га после 1. свет. рата из само њима знаних разлога променили у Путниковић. Војводу Путника је та чин страшно погодило и разљутио.

Зато што у народу преовладава мишљење да презиме није српско ако се не завршава на -ић. Таквих презимена можда највише је било на простору под аустријском и угарском утицајном зоном. На том простору и данас живи немали број породица чија презимена завршавају углавном некако другачије него на -ић.

Почетком месеца причао сам на ту тему са једном рођаком, која је и рођено и удано презимена која не завршавају на -ић, с тим да се нека од тих презимена јављају још у 18. веку преправљана на -ић, дакле није то тековина само скорашњег времена. Она ми причала да се то -ић некада куповало. Сад могуће да је та куповина заправо била само плаћање таксе за промену презимена, али да је народ то плаћање доживљавао као куповину, а не као административну ствар.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #53 послато: Мај 21, 2015, 08:46:00 пре подне »
... исто тако немогу да разумем зашто и дана данашњег Срби, а првенствено Војвођани са презименима на -ов, -ин, -ик, -цки, -ски их мењају у -ић.

Презименски наставак -ић је у духу српског језика и ономастике. Отуд и преовладава над другим облицима презимена.
Што се тиче „пречана“, немојте заборавити да је већина насељеника у област потоње Војводине пореклом из јужнијих српских земаља, те да су они ту дошли са презименима која су се већином завршавала наставком -ић. Међутим, од краја 18. и у 19. веку, мађарске а касније аустроугарске власти су им, приликом пописивања, тај наставак, као типично српски, изостављали. Тако су настала војвођанска презимена која се завршавају са -ов, -ев, -ин.
Кад су се оствариле политичке могућности, неки људи су само вратили своја стара презимена. Мислим да им није за замерити  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #54 послато: Мај 21, 2015, 10:13:20 пре подне »
Зато што у народу преовладава мишљење да презиме није српско ако се не завршава на -ић. Таквих презимена можда највише је било на простору под аустријском и угарском утицајном зоном. На том простору и данас живи немали број породица чија презимена завршавају углавном некако другачије него на -ић.

Ма пусти људе што такве глупости лупетайу, то нема везе са мозгом. Сви општесловенски наставци помоћу койих се могу градити прѣзимена су истоврѣмено и србски, "-ић (ич), -ов/-ев, -ин, -ски".
Устаљена прѣзимена у Србийи су прилично нова поява, па и међу западними Србима. Прѣ само 300-400 година су прѣзимена била рѣткост, била су углавном очинства, чак и у Црной Гори, рецимо "Петар Радулов", "Милан Драгов", и томе слично. А и када их йе било, била су углавном нестална, и подложна промѣнам, час би се неко био називао по дѣду, час по оцу, час по прадѣду и слично. Част изузеткомъ, као што су Бубање, Мацуре и Булатовићи.
У Србийи су данас прѣзимена већински на "-ић" зато што су устаљена наредбом Милоша Обреновића. Због тога чак и Власи у Источной Србийи найвећим дѣлом имайу прѣзимена на "-ић". Указ Милоша нѣйе имао надлежности над войвођанскими Србима те тамо осташе и данас многа прѣзимена настала на друге начине, обично настала од очинстава, попут "Перин", "Брусин", "Йованов", "Стойшин" итд. А честа су и прѣзимена у Срба по надимцих или занимањих ("Гузина", "Крчмар", "Самарџия"), или по мѣсту, као што йе "Товљанин", "Иричанин" итд. Или са наставком "-ски", означавайућим припадност роду, рецимо "Црњански, Надрљански". Све су то општесловенски наставци и такође србски.
Тврдње пойединаца да они койи немайу у прѣзименах наставак "-ић" нѣсу Срби ме веома подсѣћайу на болестне ставове Вука Караџића койи йе некада сматрао да људи из крушевачкога края не говоре србским него бугарским йезиком йер "говоре другачийе од људи из његовога края", односно Тршића. А такве глуперде да питаш колико срПски (тршићки) йезик има падежъ, сви бише ти рекли да их има седам, чиме доказуйу да нѣсу ни до седам способни брояти, а камо ли нешто озбиљнийе.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #55 послато: Мај 21, 2015, 10:16:49 пре подне »
Мало је вероватно да су Чарнојевићеви досељеници у Подунавље уопште имали презимена. Ни становници Суботице у 16. веку немају презимена, а ако би то и могли сматрати презименима, свега 3 (три) је завршавало на -ић, од чега је једно могло бити и лично име (Вукић).
Ако се погледају спискови пореских обвезника из 1715. године, дакле убрзо по досељавању, већина ''презимена'' је настала по називу села из којег је дотични дошао, надимку или по занимању. Нема их много која завршавају на -ић. У пописима из наредних деценија 18. века и даље је много презимена која немају -ић, али није да не постоје односно да их је неко забрањивао.
Први досељеници су своје земунице груписали по родовима, а тек ''ушоравањем'' села исти бивају разбијени. Такво распарчавање породичне задруге, досељеници су тешко подносили и сматрали су да их власти желе ослабити. Како нису имали презимена, већ патронимике (Јованови, Лазини, Маркови итд.) праћене и неким надимком ради распознавања (Јованови - Попови и сл.), Аустријанци су то''пресекли'' тако што су им дали презимена према ономе што су чули од самих људи. Тако су двојица браће по стричевима нпр. припадали Јовановима, али је један постао Јованов и званично, а други је постао Попов јер му је отац био поп и тако су били познати у селу. Исти случај је био и у Шлезији где је крајем 18. века настала мода уписивања двоструких презимена што су аустријске власти зауставиле. То је довело до ситуације да неко носи презиме Мацура, а требао би нпр. Левандовски и обратно.
Не треба за све кривити благопочившу царицу Марицу. Добра нам је била.  :D
Икавац

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #56 послато: Мај 21, 2015, 02:11:00 поподне »
Да, заиста је фасцинантна та дуговјечност презимена Бубања. Ми Бубање заиста имамо сјајан родослог гдје је од 1710. скоро стопостотно уписан сваки Бубања. Свакако не одбацујем могућност о бочној вези дубровачких Бубања са данашњим Бубањама. Напротив, али нијесам за то могао да нађем неке опипљивије доказе. Постоји једно магловито предање о поријеклу из Дубровника, али је потребно да још нека братства, као нпр. Јанкетићи ураде ДНК анализу. Уколико би се резултати поклопили прича би могла да иде у том смјеру. То би дало и ново свијетло на поријекло нашег претка Трипка Гуриша о чему има неколико контраверзних предања.
Мени је такође јако интересантно то да се помињу и Мацуре којих је знамо било у Ровцима, и сматрају се старијим становништвом у овој области, које су се како народ то каже ,,истражили'' тј. изумрли. Ми данас знамо да су Мацуре у добром броју под тим презименом, али и под неким другим у међувремену замењеним презименима, присутни у Далмацији и још неким западним областима балкана. Или тачније речено били присутни пошто данас након ,,олује'' Срба има јако мало у тој области. Што се тиче Мацура који се помињу у дубровачким изворима могуће је да је неко из овог очигледно у то време бројног стариначког становништва Роваца доспео на неки начин до статуса грађанина дубровачке републике. Уосталом, преко Роваца пролази стари каравански пут који је спајао Дубровних са Брсковом и даље ишао ка континенталним делу средњевековне Србије. Тај пут се користио углавном у летњем периоду због тога што пролази кроз планинске пределе који су зими углавном били непроходни, али је постојала очигледна повезаност овог краја са тадашњим центром трговине, што је опет могло допринети томе да је неко од Мацура могао заслужити и стећи статус грађанина Дубровника. То ми је ипак много логичније него да су Мацуре пореклом из Дубровника. Тако исто мислим и за Бубање да постоји могућност да је неко од њих доспео до статуса грађанина Дубровника, и да је то можда тај огранак који се помиње у дубровачким изворима, а да је братство или породица Бубања пореклом из неке области која је у непосредној близини самог града. То би можда могла понајпре бити Херцеговина пошто у њој преовлађује хаплогрупа којој Ранко Бубања припада. 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #57 послато: Мај 21, 2015, 02:16:27 поподне »
Ма пусти људе што такве глупости лупетайу, то нема везе са мозгом. Сви општесловенски наставци помоћу койих се могу градити прѣзимена су истоврѣмено и србски, "-ић (ич), -ов/-ев, -ин, -ски".
Устаљена прѣзимена у Србийи су прилично нова поява, па и међу западними Србима. Прѣ само 300-400 година су прѣзимена била рѣткост, била су углавном очинства, чак и у Црной Гори, рецимо "Петар Радулов", "Милан Драгов", и томе слично. А и када их йе било, била су углавном нестална, и подложна промѣнам, час би се неко био називао по дѣду, час по оцу, час по прадѣду и слично. Част изузеткомъ, као што су Бубање, Мацуре и Булатовићи.
У Србийи су данас прѣзимена већински на "-ић" зато што су устаљена наредбом Милоша Обреновића. Због тога чак и Власи у Источной Србийи найвећим дѣлом имайу прѣзимена на "-ић". Указ Милоша нѣйе имао надлежности над войвођанскими Србима те тамо осташе и данас многа прѣзимена настала на друге начине, обично настала од очинстава, попут "Перин", "Брусин", "Йованов", "Стойшин" итд. А честа су и прѣзимена у Срба по надимцих или занимањих ("Гузина", "Крчмар", "Самарџия"), или по мѣсту, као што йе "Товљанин", "Иричанин" итд. Или са наставком "-ски", означавайућим припадност роду, рецимо "Црњански, Надрљански". Све су то општесловенски наставци и такође србски.
Тврдње пойединаца да они койи немайу у прѣзименах наставак "-ић" нѣсу Срби ме веома подсѣћайу на болестне ставове Вука Караџића койи йе некада сматрао да људи из крушевачкога края не говоре србским него бугарским йезиком йер "говоре другачийе од људи из његовога края", односно Тршића. А такве глуперде да питаш колико срПски (тршићки) йезик има падежъ, сви бише ти рекли да их има седам, чиме доказуйу да нѣсу ни до седам способни брояти, а камо ли нешто озбиљнийе.

Удаљисмо се сад од теме, али јасно да је тако Невски, наставак -ић је само један од многих других могућих наставака, ни мање ни више у духу српског језика, од осталих.

Мало је вероватно да су Чарнојевићеви досељеници у Подунавље уопште имали презимена. Ни становници Суботице у 16. веку немају презимена, а ако би то и могли сматрати презименима, свега 3 (три) је завршавало на -ић, од чега је једно могло бити и лично име (Вукић).
Ако се погледају спискови пореских обвезника из 1715. године, дакле убрзо по досељавању, већина ''презимена'' је настала по називу села из којег је дотични дошао, надимку или по занимању. Нема их много која завршавају на -ић. У пописима из наредних деценија 18. века и даље је много презимена која немају -ић, али није да не постоје односно да их је неко забрањивао.
Први досељеници су своје земунице груписали по родовима, а тек ''ушоравањем'' села исти бивају разбијени. Такво распарчавање породичне задруге, досељеници су тешко подносили и сматрали су да их власти желе ослабити. Како нису имали презимена, већ патронимике (Јованови, Лазини, Маркови итд.) праћене и неким надимком ради распознавања (Јованови - Попови и сл.), Аустријанци су то''пресекли'' тако што су им дали презимена према ономе што су чули од самих људи. Тако су двојица браће по стричевима нпр. припадали Јовановима, али је један постао Јованов и званично, а други је постао Попов јер му је отац био поп и тако су били познати у селу. Исти случај је био и у Шлезији где је крајем 18. века настала мода уписивања двоструких презимена што су аустријске власти зауставиле. То је довело до ситуације да неко носи презиме Мацура, а требао би нпр. Левандовски и обратно.
Не треба за све кривити благопочившу царицу Марицу. Добра нам је била.  :D

Што се тиче мађарских пописа, треба имати на уму и то да су у тим пописима нека од њих и мађаризована, рецимо Товјани се у црквеним матицама 1828. године бележе као Товљанићи, а исте године у Попису земље уписани су као Tolnay.
« Последња измена: Мај 21, 2015, 02:42:48 поподне Amicus »



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #58 послато: Мај 21, 2015, 02:20:36 поподне »
Не треба за све кривити благопочившу царицу Марицу. Добра нам је била.  :D

Немам ја ништа против Марије, мислим да је мађаризација била израженија касније, од средине 19. века (кад је Војводина поново ушла у оквире Краљевине Угарске). Мада, није ни она цвећка. У њено време су масовно насељавани Немци у Војводину, да раде земљу али и да мало разбију хомогено словенско становништво.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #59 послато: Мај 21, 2015, 02:23:53 поподне »
Што се тиче мађарских пописа, треба имати на уму и то да су у тим пописима нека од њих и мађаризована, рецимо Товјани се у црквеним матицама 1828. године бележе као Товљанићи, а исте године у Попису земље уписани су као Tolnay.

Знам неколико случајева из фамилије и међу познаницима, нпр.
(старо презиме - презиме уписано у мађарске књиге):
Маливуковић - Маливук
Штетић - Штетин
Мецановић - Мецанов
Аднађевић - Аднађ
Бошњаковић - Бошњак
То су фамилије из Бачке, Срема, Барање.

Ал, то више нема никакве везе с Бубањама и Мацурама  :)
"Наша мука ваља за причешћа"