Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Аксић]

Савић (Крамовићи) Алимпијевдан Церница/Гњилане/КиМ/СРБ

И2а највероватније Динарик 
13 24 16 11 14-15 11 13 11 13 11 31

Презиме је по наврндеди тестираног: деда Владимир (р. 1931) - Ђорђе (р. 1902) - Јован (р. око 1872) - наврндеда Сава Крамовић (р. око 1842).

Владимир је мој деда по мајци. Дедин брат је пре педесетак година урадио стабло и још увек нисам имао прилике да видим то стабло. Ујак је имао копију тог стабла, него га баба негде ставила, а можда га и бацила не знајући да се ради о стаблу. Из ујакове приче сам запамтио претке до наврндеде Саве и знам за родоначелника Стола. Родоначелник Стола био је Савин деда или прадеда. Предак Стола доселио се у Церници око 1780-1790. године из околине К. Митровице.

Интересантно је да постоји старо село Крамовик у Подрими тј. у околини Ораховца. Постоји још једно истоимено село у околини Ђаковице, међутим село Крамовик код Ђаковице је новијег постанка, име села није старо. Сва је прилика да су Крамовићи пре Митровице живели у Подрими и да им је тамо најстарија старина. Можда се неки од предак из Подриме иселио за време сеобе у околини К. Митровице и тамо их је локално становништво прозвало по месту старине по селу Крамовик и касније када се Стола доселио у Церници крајем 18. века он је и донео то презиме. Ујак тврди да је презиме јако старо и ако није неки познавалац није нешто нарочито истраживао. Дедин брат свакако да зна више пошто је радио стабло и врло је вероватно да зна и из којег места воде пореклом у околини Кос. Митровице.

Иначе нигде не постоји топоним Крамовик осим у Метохији у Подрими. Не рачунајући истоимено село код Ђаковице које је новијег постанка.

Данас више нико не носи презиме Крамовић, настали су огранци, новоформирана презимена после 1912. године. Носе презимена по прецима која су била рођена у првој половини 19. века. Потомци Стола Крамовића су: Савићи, Јовановићи, Тодоровићи и Станојевићи, можда постоје још неки огранци под нека друга презимена и која су се евентуално одселили из Цернице након Другог светског рата, а за које ја не знам. 

За који месец биће додатно проширење на 37 маркера.

[astefanovic]

Поштовани господине Јерковићу, колико ми се чини изгледа да сам један од рјеђих  Dunaric South u sjвероистпчном дијелу Републике Српске, а што је резултат малог броја тестираних. ја и Ваш стари члан Љиљан покушавамо да то што више популаризујемо. Пошто је моја породица у најмању руку од краја 18. вијека насељена у Семберији, а ми због језика (типична херцеговачка штокавштина ијекавског изговора) и предања, која понекад могу бити и непоуздана, чини ми се да би овдје Динарик Југ могао бити веома јак, ако и не доминанатан.
Након што сам јуче добио резултате, видим да сте ме сврстали у род Ђ, па бих Вас замолио да то мало растумачите.
Иначе јуче сам имао"живу" коресподенцију са господином Зденком Марковићем, имам утисак веома коректним и стручним човјеком, који ми је на један веома дискретан начин предложио да тестирам СНП Z16983. Чини ми се да је он једини негативан на то, а јуче сам на одређеном форуму мало читао о томе (Блахник Редер) али данас не могу да нађем тај форум. Молим за помоћ.
У ствари све је ово проба за моје будуће укључење на форум, јер сам пом струци професор историје са 30-годишњим радним искуством. Поздрав свима са Српског ДНК пројекта.
П.С. Негдје сам наишао да се неко занимао за градишћанским Хрватом Грандићем. С њим се на 37 маркера разликујем на 4 и имам га у панелу MATCHES

[Ранко Бубања]

Поштовани господине Стефановићу, са Грандићем сам и ја близак. Разликујемо се на 4 маркера од тестираних 37. Грандић је човјек од 97 гидина. Његова ћерка ми је рекла да су се њени преци прије 500 година, бјежећи од Турака доселили у Аустрију. Није знала земљу поријекла и зато је тестирала оца. Моје мишљење је да су Грандићи из Херцеговине.

[astefanovic]

Поштовани господине Бубања, уф најзад да са неким пишем ћирилицом,
Да са Грандићем са на 4 маркера и нема сумње да је он градишћански Хрват, као што је и Папио из Италије у ствари Херцеговац-Даламатинац Папић. Заправо ја сам најближи (разлика на 3 маркера на 37) са господином Омербашићем из Прозора, али питање је колико је то релевантно јер су изгледа битнији Снипови. Ваше име сам примијетио, али на првих 12 маркера сам био најближи са Беговиће, из Бијелог Поља, али се касније све распало. Да врло радо ћу Вам писати. Иначе сам професор историје по струци, старосједилац из Бијељине, стар 54 године, ожењен отац два сина.
Е сад сам исправио све грешке! Сви Стефановићи имају крупне шаке, тако да им "куцање-типкање није у крви"

[Небојша]

Фабијанић (Хрватска ), G2a (G2a2b2a1b - L497):

14 21 15 11 14-15 11 13 13 12 11 30 16 9-9 11 11 24 16 21 31 12-13-13-13 10 12 20-20 16 14 15 16 36-38 11 11

У основи овог презимена налази се лично име Фабијан. У Хрватској се среће у околини Загреба, на Крку, а посебно на Пагу.

Изгледа да је ова група пронађена код једног прото-Келта:

"The Celts were G2a2b2a1b L497 ( Hallstatt Y-DNA from Mitterkirchen, Upper Austria 700BC)"

http://www.eupedia.com/forum/threads/30888-The-Celts-were-G2a2b2a1b-L497-%28-Hallstatt-Y-DNA-from-Mitterkirchen-Upper-Austria-700

By the Iron Age, the G2a population in most of Europe had been decimated by the Indo-European invasions, followed by Celtic warfare. G2a sought refuge from the invaders in the mountains, and like today, reached maximum frequencies in Italy (Apennines, Sardinia) and in the Alps.

На еупедији кажу да су Римљани, поред R1b-U152, припадали и овој грани G2a:
 
"The ancient Latins and Romans descend from the Italic tribes who invaded the Italian peninsula from 1200 BCE. They seem to have belonged primarily to haplogroup R1b-U152, but to have carried a substantial minority of G2a3b lineages, especially the U1 and L497 subclades. The Latin homeland in central Italy is one of the hotspots for haplogroup G2a in Europe today. The high level in G2a in the Latium might be due to the dual presence of Indo-European G2a3b and of earlier Neolithic lineages who descended from the Apennines to live in Rome after being absorbed by the Roman civilisatio."

[Небојша]

Бјељац (БиХ), хаплогрупа I2a:

13 24 16 11 14-15 11 13 13 13 11 31 17 8-9 11 11 26 15 19 29 12-14-15-15 10 11 21-21 15 12 18 18 34-35 11 10

Према подацима Ђ. Јањатовића, ово презиме је забележено само у дубичком округу (Ведовица, Нови Варошица). Слава Св. Никола.

Није искључено да је настало по Бјелајском Пољу (Бјелајац - Бјељац).

Треба проверити да ли је I2a DS, или I2a DN. Сличан хаплотип имају неке породице I2a DN из рода В, али и неки "Јужни Динарци".

[Синиша Јерковић]

Бјељац (БиХ), хаплогрупа I2a:

13 24 16 11 14-15 11 13 13 13 11 31 17 8-9 11 11 26 15 19 29 12-14-15-15 10 11 21-21 15 12 18 18 34-35 11 10

Према подацима Ђ. Јањатовића, ово презиме је забележено само у дубичком округу (Ведовица, Нови Варошица). Слава Св. Никола.

Није искључено да је настало по Бјелајском Пољу (Бјелајац - Бјељац).

Треба проверити да ли је I2a DS, или I2a DN. Сличан хаплотип имају неке породице I2a DN из рода В, али и неки "Јужни Динарци".

Примјетио сам овог Бијељца раније, али не стигох да га уврстим на пројекат. Поријеклом је из околине Дрвара и Рађеновић их је описао као повезане са родом Шешум, међутим изгледа да им је Шешум такође само преузето презиме и да су ови Бијељци старином Убавићи из Герзова и Пецке код Мркоњић Града.

Несумњиво је Динарик Југ.

На већем броју маркера нема блиских поклапања. На 12 маркера се потпуно поклапа са Докићем и Добрићем из Далмације који такође славе Ђурђевдан као и Бијељац. Могуће је да и ту нека веза постоји.

[Синиша Јерковић]

Фабијанић (Хрватска ), G2a (G2a2b2a1b - L497):

14 21 15 11 14-15 11 13 13 12 11 30 16 9-9 11 11 24 16 21 31 12-13-13-13 10 12 20-20 16 14 15 16 36-38 11 11

У основи овог презимена налази се лично име Фабијан. У Хрватској се среће у околини Загреба, на Крку, а посебно на Пагу.

Изгледа да је ова група пронађена код једног прото-Келта:

"The Celts were G2a2b2a1b L497 ( Hallstatt Y-DNA from Mitterkirchen, Upper Austria 700BC)"

http://www.eupedia.com/forum/threads/30888-The-Celts-were-G2a2b2a1b-L497-%28-Hallstatt-Y-DNA-from-Mitterkirchen-Upper-Austria-700

By the Iron Age, the G2a population in most of Europe had been decimated by the Indo-European invasions, followed by Celtic warfare. G2a sought refuge from the invaders in the mountains, and like today, reached maximum frequencies in Italy (Apennines, Sardinia) and in the Alps.

На еупедији кажу да су Римљани, поред R1b-U152, припадали и овој грани G2a:
 
"The ancient Latins and Romans descend from the Italic tribes who invaded the Italian peninsula from 1200 BCE. They seem to have belonged primarily to haplogroup R1b-U152, but to have carried a substantial minority of G2a3b lineages, especially the U1 and L497 subclades. The Latin homeland in central Italy is one of the hotspots for haplogroup G2a in Europe today. The high level in G2a in the Latium might be due to the dual presence of Indo-European G2a3b and of earlier Neolithic lineages who descended from the Apennines to live in Rome after being absorbed by the Roman civilisatio."

Има специфичнији хаплотип, без блиских поклапања.

[mladjo]

Вујић, Доње Недељице, Лозница (СРБ) - слава: Аврамијевдан, хаплогрупа R1a L1280.

Чајић, Горње Недељице, Лозница (СРБ) / старином из Ликодре, Крупањ (СРБ) - слава: Аврамијевдан, хаплогрупа R1a L1280.


Опширније на теми о Аврамијевштацима.
Аврамијевдан ”Порекло.рс”: О св.Аврамију Затворнику

[Kor]

Ајој, Млађо. Још мало па ће Руси почети да певају "нас и аврамијештака 300 милиона". Мислим да сте дефинитивно најомиљенија крсна слава за власнике компаније ФТДНА )))

[Небојша]

Пантовић, Србија, хаплогрупа E1b1b. Најстарији познати предак Милован Пантовић, рођ. 1768.

13 24 13 10 16-18 11 12 12 13 11 30 15 9-9 11 11 26 14 20 33 14-14-16-17 9 10 19-20 17 12 17 20 32-35 11 10

Изгледа да упада у род "А".


Србија, хаплогрупа E1b(?). Име најстаријег познатог претка - Зуко (рођ. 1818. год.).

Специфичан хаплотип:

15 25 14 10 15-16 11 12 13 14 11 30

[Eror]

Поздрав свима!

Ево и мене коначно на форуму. Стигли су резултати ДНК тестирања за још једног Ерора. Слава исто као и моја - Свети Врачи Козма и Дамјан (14. новембар по новом календару). Порекло из села Бунић на северу Крбавског поља у Лици.

Резултати 12 маркера: 13 24 15 11 14 15 11 13 13 13 11 32 и додатно маркер 437 вредност 15 и маркер 438 вредност 10

Иако су и ретко презиме и ретка слава већ указивали да је веза готово сигурна, сада је то и научно потврђено. Ерори су забалежени у селу Бунић још у попису 1712. године (82 особе у 5 кућа). Мој деда је рођен у селу Клокоч на Кордуну, али за прадеду нисам сигуран пошто су Ерори забележени у Клокочу још на попису 1725. године у две куће. Дедин рођени брат ми је причао да је прадеда рођен у Бабином Потоку код Плитвица (где су Ерори такође забележени 1701. и где их је било доста), па се доселио у Клокоч, али ми је та прича мало сумњива с обзиром да сам пронашао и податке у књизи умрлих где пише да је прадеда Лазо Ерор (1875-1935) био рођен у Клокочу. У сваком случају потврђена је веза између Ерора из два различита села у којима их је некада било много. Ко је активан на ажурирању табеле нека унесе нове податке. Покушао сам да наговорим Рукавину који је пореклом из Лике, а живи у Америци, да прошири тестирање са 12 маркера, како би се видело да ли је и он Динарик север или је сличнији Вучићу из Херцеговине који је Динарик југ, јер и са њим и са мном има истих 12 до сада тестираних маркера. Наша веза са Вучићима је отпала након проширења на 67 маркера, јер имамо чак 8 различитих вредности при чему се неке доста разликују. Занимљиво је да у ФТДНА бази нема нико близак на 67 маркера, а да на 37 маркера има неки, рекао бих Британац, са 2 маркера разлике, и 5 особа са 3 маркера разлике од којих је посебно занимљив онај Турчин Килавуз чије резултате видим да сте већ коментарисали раније. Занимљив је због географског порекла по мушкој линији за које је навео Бихаћ, који се на карти налази скоро као у огледалу пресликане Плитвице у односу на личко-босанску границу. Занима ме колико би могла да буде блиска та веза уколико на 37 маркера имамо 3 разлике? Претпостављам да не мора бити нешто посебно блиска.

[Синиша Јерковић]

Поздрав свима!

Ево и мене коначно на форуму. Стигли су резултати ДНК тестирања за још једног Ерора. Слава исто као и моја - Свети Врачи Козма и Дамјан (14. новембар по новом календару). Порекло из села Бунић на северу Крбавског поља у Лици.

Резултати 12 маркера: 13 24 15 11 14 15 11 13 13 13 11 32 и додатно маркер 437 вредност 15 и маркер 438 вредност 10

Иако су и ретко презиме и ретка слава већ указивали да је веза готово сигурна, сада је то и научно потврђено. Ерори су забалежени у селу Бунић још у попису 1712. године (82 особе у 5 кућа). Мој деда је рођен у селу Клокоч на Кордуну, али за прадеду нисам сигуран пошто су Ерори забележени у Клокочу још на попису 1725. године у две куће. Дедин рођени брат ми је причао да је прадеда рођен у Бабином Потоку код Плитвица (где су Ерори такође забележени 1701. и где их је било доста), па се доселио у Клокоч, али ми је та прича мало сумњива с обзиром да сам пронашао и податке у књизи умрлих где пише да је прадеда Лазо Ерор (1875-1935) био рођен у Клокочу. У сваком случају потврђена је веза између Ерора из два различита села у којима их је некада било много. Ко је активан на ажурирању табеле нека унесе нове податке. Покушао сам да наговорим Рукавину који је пореклом из Лике, а живи у Америци, да прошири тестирање са 12 маркера, како би се видело да ли је и он Динарик север или је сличнији Вучићу из Херцеговине који је Динарик југ, јер и са њим и са мном има истих 12 до сада тестираних маркера. Наша веза са Вучићима је отпала након проширења на 67 маркера, јер имамо чак 8 различитих вредности при чему се неке доста разликују. Занимљиво је да у ФТДНА бази нема нико близак на 67 маркера, а да на 37 маркера има неки, рекао бих Британац, са 2 маркера разлике, и 5 особа са 3 маркера разлике од којих је посебно занимљив онај Турчин Килавуз чије резултате видим да сте већ коментарисали раније. Занимљив је због географског порекла по мушкој линији за које је навео Бихаћ, који се на карти налази скоро као у огледалу пресликане Плитвице у односу на личко-босанску границу. Занима ме колико би могла да буде блиска та веза уколико на 37 маркера имамо 3 разлике? Претпостављам да не мора бити нешто посебно блиска.

Било би добро да се Рукавине тестирају, највише због оног заједничког помена Херора и Рукавина у буњевачкој групи на подручју Лике. Вјерујем да су ови буњевачки Херори и православни Херори и Ерори исти род. Презиме је специфично, и ограничено на одређеном подручју.

Што се Кучукилавуза тиче, 3 разлике на 37 маркера није уопште велика разлика и ако узмемо у обзир и географску блискост, вјерујем да веза постоји. Гледаћу да додам и овог "Турчина" на Српски ДНК пројекат.

[Amicus]

Што се Кучукилавуза тиче, 3 разлике на 37 маркера није уопште велика разлика и ако узмемо у обзир и географску блискост, вјерујем да веза постоји. Гледаћу да додам и овог "Турчина" на Српски ДНК пројекат.

Тог Кучукилавуза има у подударањима и код тестираних Товјана. На узорку од дванаест маркера генетска дистанца 1, а на узорку од двадесет пет маркера генетска дистанца 2.  Извесни Тома Товњанин се помиње у Бихаћу 1540. године, а Бихаћ пада под Турке 1580. године.

[Небојша]

Јанеш, Чабар (Хрватска), хаплогрупа R1b.

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 439  DYS 389-1  DYS 392  DYS 389-2 

12 24 14 10 12-14 12 13 14 29

DYS 458 DYS 437 DYS 448 GATA H4 DYS 456 DYS 438 DYS 635

18 15 19 12 15 12 25

У овом делу Хрватске већ постоји неколико R1b.

[Небојша]

Видим да је тестиран неки Ђокај из Подгорице. На 12 маркера се уклапа у "кучки" кластер:

13 23 13 10 16-17 11 12 12 13 11 30

Миљанићи тврде да су се Ђокаји некада звали Премићи и да су пореклом од Дрекаловића (Вујошевића), док М. Миљанов каже да су досељени из Братоножића.

Према подацима Ј. Ердељановића, Ђокаји су старо братство, које је живело на Фундини. Одатле су их истисли управо Премићи.

[Синиша Јерковић]

Миливојчевић, Бранчић, Љиг, Ђурђевдан И1 П109 Дробњачки род
Миливојчевић, Кремна, Ужице, Ђурђиц И1 П109 Дробњачки род
Ђурић, Бранчић, Љиг, Ђурђевдан, Ј2а

[Лепеничанин]

Миливојчевић, Бранчић, Љиг, Ђурђевдан И1 П109 Дробњачки род

Толико о "староседелаштву" на нашим просторима. Миливојчевићи су у књизи Милоја Т Ракића "Качер" 1905. забележени као староседеоци у том крају, као готово цело становништво Бранчића.

Изгледа да се у њиховом случају ради о класичном досељавању Дробњака. Мада, треба ипак мало боље проучити сваки појединачни случај. Мутације су релативно споре, па разлика од пар стотина година не оставља баш велики генетски траг.

Иначе, пошто сам добар део детињства проводио у суседним Моравцима, никада нисам чуо да мештани кажу Бранчић, него само у множини - Бранчићи. Мора да се ради о некој свежој административној заврзлами и бирократском прекрштавању.

[Nebo]

Толико о "староседелаштву" на нашим просторима. Миливојчевићи су у књизи Милоја Т Ракића "Качер" 1905. забележени као староседеоци у том крају, као готово цело становништво Бранчића.

Вероватно их је Ракић стрпао у староседеоце јер нису знали да му кажу време досељења и порекло. А и дођу му као неки старинци у односу на оне што су се доселили 20-60 година уназад. Вероватно припадају таласу досељења у првој половини 18. века.

Иначе, пошто сам добар део детињства проводио у суседним Моравцима, никада нисам чуо да мештани кажу Бранчић, него само у множини - Бранчићи. Мора да се ради о некој свежој административној заврзлами и бирократском прекрштавању.

И ја сам као клинац долазио у Моравце, један мој рођак је тамо радио као учитељ.

[Лепеничанин]

један мој рођак је тамо радио као учитељ.[/quote

Нећемо да приватизујемо тему, али је ли то био учитељ Мило Ивановић?