Наравно да би за српску историју било изузетно значајна анализа генетског порекла старинаца у Војводини, а они овде могу да се издвоје у две врсте - они који су на простору данашње Војводине живели пре Велике сеобе, доселивши се овамо током 16. и прве половине 17. столећа (махом у Банату и у Бачкој), као и они који су дошли у Великој сеоби 1690. г. и још неколико мањих сеоба које су уследиле до половине 18. столећа. У Сомбору, где живим, прилично поуздано се зна које су староседелачке српске породице овде и у околини живеле пре Велике сеобе (махом носе топонимска презимена која завршавају на -ски и -чки, а постоје и архивски записи који потврђују њихово присуство и припадност коморском, а не граничарском сталежу), а које се појављују у годинама након Велике собе. При томе би ваљало размислити и о сродном буњевачком етничком елементу, снажно израженом у Суботици и Сомбору, који, можда, заслужује и засебан ДНК-пројекат. Бавим се истраживањима прошлости Сомбора и околине (објавио сам о томе више књига) и врло радо ћу дати сугестије које би овдашње породице требало анализирати да бисмо добили податке о најстаријем српском елементу на овом простору. Једна од њих, сомборски Јањатовићи-Капамаџије, који су овде живели пре Велике сеобе, већ су тестирани (седморо чланова, слава Ђурђевдан) и припадају ХГ I1 (вероватно од Дробњака).