Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 23405 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #20 послато: Јануар 02, 2019, 09:01:02 поподне »
Прѣ неколиких дана разговарах с рођаком из Катунске Нахийе, живећем тамо на селу. И чух изузетно занимљив и рѣдак примѣрак имперфекта свршена глагола.
"Васо и Дара дођаху до нас".

Овдѣ се имперфектом свршена глагола каже да йе се (доживљена) радња понављала више пута у прошлости. У прѣводу на званичан тарзански срПски, у койем постойи само йедно прошло врѣме (оно кумровачко), рѣченица би гласила: "Васо и Дара су више пута долазили до нас, и я сам то лично видѣо (доживѣо)."

Напомињем да су у йужной Србийи овакви имперфекти прилично чести, и с истоветним значењем као у Црной Гори.

Колико я знам, наша йезичка "наука" не прихвата постояње имперфеката свршених глагола, по њих йе имперфект немогуће од њих правити (то тврде њихове граматике). Што значи, да йе оваква рѣченица неправилна. Зар не?
" " Наука" " би рекла, да ишћеш дiaвла где га нема, јер наведен пример "до́ђаху" није з а и с т а нища друго до сажетка из до'ођаху ( а оно из дохођаху ). Лењив језик сажме и ао у ō (дошō < дошао < дошал), а да неће оо у ō (во < воо < вол ). Има ли ти то смисла?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #21 послато: Јануар 05, 2019, 08:17:16 пре подне »
Сунце, твойе обяшњење ми изгледа веома натегнутим. Ти очито овдѣ покушаваш оповргнути постояње имперфектов свршених глагола у Црной Гори.
Но, я и ранийе од исте особе чуях сличне примѣре, ево йеднога койега записах прѣ неку годину:

"Он довуцияше женске...", рече ми рођак за свойега сина. Баш ме занима, како ћеш ово покушати оповргнути.

У Врању више пута имах прилике чути имперфекте од истога глагола "доћи", рецимо "Он дођеше до нас".
Исто тако чуях имперфекте од двоцифренога броя других свршених глагола.

Баш прѣ два дана од старийе госпође чух два нова примѣра, од глагола койе нѣсам чуяо до сада.

"Он се разболеше на зиму..."

"Я када отиднешем..."

Оба су с неправилними наставки, како се у Врању твори имперфект.


" " Наука" " би рекла, да ишћеш дiaвла где га нема, јер наведен пример "до́ђаху" није з а и с т а нища друго до сажетка из до'ођаху ( а оно из дохођаху ). Лењив језик сажме и ао у ō (дошō < дошао < дошал), а да неће оо у ō (во < воо < вол ). Има ли ти то смисла?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #22 послато: Фебруар 25, 2019, 06:30:10 поподне »

Ево чланка о устройству прошлих глаголских врѣмена србскога йезика, написана на енглеском йезику.

http://www.nevgen.org/Past_Tenses_in_Serbian_Language.html

Чланак написах уочивши да се о том мало што може наћи на страних йезицих, те странци желѣћи сазнати узрок садашњега расула у устройству прошлих глаголских врѣмена нашега йезика до сада не могаху наћи погодна обяшњења. Наставница енглескога ми поможе упристойити прѣвод.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #23 послато: Фебруар 25, 2019, 10:32:51 поподне »
Ево чланка о устройству прошлих глаголских врѣмена србскога йезика, написана на енглеском йезику.

http://www.nevgen.org/Past_Tenses_in_Serbian_Language.html

Чланак написах уочивши да се о том мало што може наћи на страних йезицих, те странци желѣћи сазнати узрок садашњега расула у устройству прошлих глаголских врѣмена нашега йезика до сада не могаху наћи погодна обяшњења. Наставница енглескога ми поможе упристойити прѣвод.
Уз дужно поштовање на уложеном труду, мислим да Невген није право место где овај текст треба да стоји. Треба имати на уму да се Невген пре свега и једино користи као врхунски Y-ДНК предвиђач. Дакле, мислим да овај текст треба објавити на некој другој страници. Може и на Пореклу, нема никаквих проблема.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #24 послато: Фебруар 26, 2019, 12:33:11 пре подне »
Уз дужно поштовање на уложеном труду, мислим да Невген није право место где овај текст треба да стоји. Треба имати на уму да се Невген пре свега и једино користи као врхунски Y-ДНК предвиђач. Дакле, мислим да овај текст треба објавити на некој другој страници. Може и на Пореклу, нема никаквих проблема.
Сагласан сам.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #25 послато: Фебруар 26, 2019, 08:38:04 пре подне »
Заинтригирала ме је тема, па прочитах Ваш рад.
"Лајкујем" Вас због труда, енергије, воље, стрпљења и  времена које сте утрошили.
 :) :) :)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #26 послато: Април 14, 2019, 05:48:41 поподне »
Ових дана проучих књигу докумената из Другога свѣтскога рата, под називом "Борбе у Македонийи" (том 7, књига 2), из скупа књиг под називом "ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ ЙУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА".

Найвећи дѣо књиге прѣдстављайу прѣводи на званичан срПскохрватски с македонскога йезика, с тим што йе извѣстан (мањи) брой извѣштая прѣведен и с бугарскога уз неколике извѣштайе изворно написане на србском йезику.
Књига йе издата 1952, значи не тако дуго послѣ комунистичкога осваяња власти, и издата йе Войноисторийским институтом Йугословенске Народне Армийе, значи државном, односно комунистичком установом, те йе књига савршена за утврђивање односа комунистичких властодржаца према камену темељцу нашега йезика када су прошла врѣмена у питању, односно према аористу, што йе у срѣдишти мойега истраживања. Посебна погодност йе што йе у књизи приложен и извѣстан брой страница са сликами изворних извѣштая на македонском йезику, те се могаше упоредити изворни облик с прѣводом.

Укратко речено, на око 380 страниц прѣвода на срПскохрватски нема нити йеднога аориста или имперфекта, сви они се замѣњуйу тзв "перфектом". Иако их у македонском изворном облику има много, без икакве сумње на тисуште, што се види у изворних македонских извѣштайих, а и познато йе да йе аорист у македонском изузетно чест (вѣроватно и найчешће прошло глаголско врѣме, до душе за то сада немам потврду).

Занимљиво йе да недоживљени облик давнога прошлога врѣмена ("он йе био дошао") нѣйе био избациван, среће се у извѣстном бройу примѣрака, али йе под удар долазио доживљени облик ("он беше дошао"). Ово ме не зачуди много, пошто у других комунистичких књигах већ сусретах исти образац (аорист, имперфект и доживљени обик давнога прошлога врѣмена се уклањайу и замѣњуйу, док се недоживљени облик давнога дозвољава).

Обзиром да йе садржай књиге прѣводило войно лице, не може се никако протумачити његовом самовољом потпуно чишћење тисушт примѣрака аористова и имперфеката из прѢвода. Нема никакве сумње да йе то рађено свѣстно и да йе прѣводиоцу било наређено с више разине тако поступати.



На слици су црвеним подвучени примѣрци аориста или имперфекта у изворном македонском извѣштайу, койих у прѣводу нема, и йедан грѣшком подвучен перфект (изгледа йедини).
Ту се може видѣти да македонско "претрпе" на нашем йезику значи "претрпео йе>:( а "изврши" значи "извршио йе". Као да ми аориста немамо. Исто тако македонско "беше" на нашем значи "било йе". :-[ Комунисти, гдѣ су ви душе...

Наставиће се...
« Последња измена: Април 14, 2019, 05:53:00 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #27 послато: Мај 04, 2019, 07:19:13 поподне »
Прѣ неки дан разговарах с човѣком у селу Каменици (у Горњой Гружи) и он ми показа судски записник Крагуйевачкога срезскога суда од 1936. године о закљученой купопродайи земље. Записник йе занимљив зато што се у њем налазе три аориста, само четири и по године прѣ почетка Другога свѣтскога рата у Краљевини Йугославийи.

"Парничари, койи су познати преко сведока Живадина Михайловића и Милоша Анђелковића, оба адвокатска писара из Крагуйевца, престадоше суду без позива, па пошто расправа отпоче у 12. часова, изявише да пристайу на надлежност суда и да су се међусобно поравнали на следећи начин:"



Можете ли замислити тако нешто у данашње врѣме, койи би се судски службеник или судия усудио убацити аорист у службени судски спис? Послѣ 1945, овакве ствари су мало вѣроватне, мада не искључуйем постояње рѣтких изузетака од правил. Я ето нађох аористе у првом судском спису од прѣ комунизма койи бѣше допао мойих шака.

Судски записничар такође показуйе одличан осѣћай за значење глаголских врѣмена: све што йе њиме доживљено (из судске дворане) записуйе се аористом, а све недоживљено (оно што йе се било збило прѣ засѣдања суда) записуйе тзв. перфектом. Од доласка Броза и сличних на власт 1944, овакве писмености више нема.
« Последња измена: Мај 04, 2019, 07:20:54 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #28 послато: Мај 04, 2019, 10:41:32 поподне »
Невски, ти си носталгичар по старим наставцима педежа и старијих глаголских времена. Но како стоје ствари са старим нагласком? Није ли ти дражи старији искони нагласак или ти волиш једне старости, а друге не?

Ево мелем за твоје уши
<a href="https://www.youtube.com/v/IX16_m1KmJY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/IX16_m1KmJY</a>
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #29 послато: Мај 21, 2019, 06:37:26 поподне »
Протеклога края недѣље обиђох два селска гробља Рудничкога края, прѣгледайући натписе на надгробних споменицих. Циљ мойега истраживања йе утврђивање односа учешћа аориста и придѣвскога прошла врѣмена (тзв. "перфекта") на истих, како бих утврдио йе ли у нашем народу аорист заиста био "архаичан" у врѣме непосрѣдно прѣд долазак комуниста на власт.
И сликах све споменике на койих налажах прошла глаголска врѣмена (многи бѣху нечитки, нарочито старийи). Потом одрадих статистику учешћа, подѣљену на три раздобља, по врѣмену прављења споменика (што често бѣше непознато) или упокойења:

1. 1900-та година и ранийе.
2. [1901 - 1942] Ово раздобље ме найвише занима, раздобље 20-га вѣка непосрѣдно прѣд долазак комунизма на власт, на челу са Стаљином и Брозом.
3. [1943 - до данас

Прво гробље йе између Рамаће и Угљаревца (источни край планине Рудник, припада граду Крагуйевцу), те га користе становници обайу сел. Укупно нађох 171 примѣрак прошлих глаголских врѣмен, 122 аориста и 49 "перфеката". Имперфеката или давних прошлих врѣмен немаше.

Подѣљено по раздобљих:

1. 1900-та година и ранийе:  10 аориста. "Перфеката" немаше, бар у оном што успѣх прочитати.
2. [1901 - 1942] 67 аориста (80.72%) и 16 "перфеката" (19.28%).
3. [1943 - до данас: 45 аориста (57.7%) и 33 "перфекта" (42.3%).

Друго гробље се налази 7-8 км йужнийе, на подручйи општине Кнић, између гружанских сел Баръ и Љуљакъ (намѣрно ставих слово "ъ" како би се знало да се ради о родитељном падежу множине, йер се у противном не би знало зову ли се села "Бар и Љуљак" или "Баре и Љуљаци"). И ово гробље йе зайедничко за два села. Ту нађох 127 примѣрака прошлих глаголских врѣмен, 93 аориста и 34 "перфекта". Ни овдѣ немаше имперфеката ни давних прошлих врѣмен.

Ево статистике по раздобљих:

1. 1900-та година и ранийе:  8 аориста, 1 "перфект".
2. [1901 - 1942] 43 аориста (81.13%) и 10 "перфеката" (18.87%).
3. [1943 - до данас: 42 аориста (64.42%) и 23 "перфеката" (35.58%).

Овдѣ йе аорист нешто мало чешћи него ли на првом гробљи, што йе у складу с чињеницом да йе гробље йужнийе и да међу Србима учешће аориста расте к йугу.

Ако неко мисли да я овдѣ нешто намѣштам и лажирам исходе, може се сам увѣрити и провѣрити вѣродостойност мойих налазов. Мѣстонахождение обайу гробаљ йе познато, а приступ им йе слободан. Па, господо сумњичавци, ако вас има, изволите па провѣрите лажем ли ве.

И поред овако високих постотака, учешће аориста йе подцѣњено, чему йе узрок облик "подиже", изузетно чест на споменицих (пр. "спомен подиже Анка супруга мужу и себе", споменик мойих прадѣда и прабаке). За овай облик се не зна йе ли треће лице йеднине аориста или садашњега глаголскога врѣмена. Наиме, ова два облика се различито изговарайу (с различитим нагласком), али се због (не)савршености нашега правописа исто пишу, те се стога не може знати о койем глаголском врѣмену се ради. Због тога њих не могах узети у обзир. Занимљиво йе да се у множини користе често у оба глаголска врѣмена, те нађох на оба гробља чак 32 пута "подигоше" уз знатно чешћи облик садашњега врѣмена "подижу", и само йедан примѣр "подигли", и то на споменику из 2007 године.

Поред многих нечитких споменика, узорак смањиваше и честа употрѣба скраћеница, због койих се такви облици не могаху искористити. На примѣр "под." (за "подиже/подижу/подигоше..."), "пог." (за "погибе/погину/погинуо"), "жив." (за "живе/живи/живео/живио..."), "пож." (за "поживе/поживи/поживио") или "у." за "умре/умро/умрла/умрела".

Као што видимо, у добу непосрѣдно прѣд Другим свѣтским ратом аорист на надгробних споменицих йе веома чест, чак 80% (не рачунайући садашње глаголско врѣме, койе йе такође врло често, али койе нѣйе овдѣ праћено). Я наравно не сматрам да йе и у разговорном йезику овога края тада аорист достизао оволике постотке, обзиром да се аорист тамо не користи тако често с несвршенима глаголима. Али йе свакако био врло чест, што се и данас може примѣтити ако разговарате с људима овога края, нарочито старийима.
Све у свем, я не видим доказа да йе аорист у срцу Шумадийе био "архаично глаголско врѣме" прѣд почетак Другога свѣтскога рата. Напротив.

Ускоро ћу овакво истраживање урадити и за неко од села из околине Београда, али и за Београдско Ново гробље (на койем очекуйем значайно ниже учешће аориста за исто раздобље, али ипак незанемарљиво).



Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #30 послато: Јун 02, 2019, 05:51:38 поподне »
Йуче обиђох гробље села Велике Моштанице, и припремих статистику употрѣбе прошлих глаголских врѣмен на надгробних споменицих за оба врѣменска опсѣга, као што већ бѣях наявио.
Велика Моштаница се налази на удаљености од око 15 км ваздушним правцем од срѣдишта Београда, и прво йе село на йугозападном правцу койе се нѣйе прѣтворило у приградско насеље. Те йе с тога погодно за истраживање. Овоме могу додати и моя лична запажања говора становника села. Наиме, познайем породицу из Велике Моштанице, старосѣделачку, коя се и данас бави пољопривредом, до койе више пута свраћах. Главу породице (човѣка старости око 65 година) више пута чуях како користи аорист, па и друге чланове породице.

Као што видимо по исходах, у раздобљи непосрѣдно прѣд побѣдом комуниста аорист йе био сасвим обично глаголско врѣме у становников овога села. Овиме имамо йош йедну потврду да у околини Београда нѣйе било дошло до нестанка аориста у врѣме када комунисти освойише власт. Према томе, отпада свака могућност да йе, како неки тврде, аорист већ био "архаичан" у то врѣме.
Као што и очекивах, овдѣ йе учешће аориста значайно мање него што йе на гробљих Рамаће и Баръ. Йер у Срба постойи нагиб, учешће аориста расте к йугу, односно опада к сѣверу.




Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #31 послато: Јун 02, 2019, 06:01:54 поподне »
Питање је колико надгробни споменици верно приказују коришћење аориста у неком насељу. За очекивати је да каменоресци укажу породицама покојника на то шта се обично ставља на споменик и да људи у великом броју само изаберу неку од пар типичних реченица које им каменорезац понуди. Ако сеоски каменорезац више воли аорист од перфекта (или обрнуто) то сигурно утиче на статистику.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #32 послато: Јун 02, 2019, 06:48:53 поподне »
Питање је колико надгробни споменици верно приказују коришћење аориста у неком насељу. За очекивати је да каменоресци укажу породицама покојника на то шта се обично ставља на споменик и да људи у великом броју само изаберу неку од пар типичних реченица које им каменорезац понуди. Ако сеоски каменорезац више воли аорист од перфекта (или обрнуто) то сигурно утиче на статистику.

Иване, таква могућност постойи, али не сматрам да йе лична воља каменорезаца значайно утицала на натписе на споменицих. Мислим да йе велика већина наручилаца сама одлучивала шта ће се и како писати на оном што они плаћайу. Не вѣруйем да йе много оних койи су били прѣпуштали каменорезцу да сам одлучи шта ће писати на споменику. Када йе рѣч о споменику мойим родитељемъ, ту одлучивасмо брат и я, нико трећи, а понаймање каменорезац. Слично томе бѣше и са спомеником мойим баби и дѣду.
Чак и да йесу каменорезци писали по свойем нахођењу, споменици у то врѣме су вѣроватно найвећим дѣлом израђивани "у крайу", од мѣстних каменорезаца койи су говорили мање-више исто као и користници њихових услуга, тешко да их йе израђивао неко из Врања, Црне Горе или треће области с яким учешћем аориста, койе би могло аористу донѣти веће учешће него што йе иначе. Према томе, не видим могућност да могуће учешће каменорезаца у осмишљавању натписа значайно поремети постотке учешћа глаголских врѣмен. Математичким йезиком речено, математичко очекивање учешћа глаголских врѣмена се не може пореметити могућим утицайем мѣстних каменорезаца.

У прилог томе говори и велика разноврсност натписа на споменицих. На двоцифреном бройу споменика налажах и аористе и перфекте, понекада и за исту особу, рецимо "поживе 20, умро 1920", или "поживио 30, умре 1930". Или чак на истом споменику "Раде умро, Милан умре", и слично.
Такође, налажах разноразне облике, рецимо "поживе", али и "поживи", "умрла" али и "умрела", па "живео, живио, живийо". Или, "погибе" и "погину" (аористи) и често "погино" или "погинуо" (перфекти, "погино" йе често у Великой Моштаници).

Колика йе разноврстност показуйе глагол "нестати", на споменицих трома несталим становницима двайу сел рудничкога края за врѣме Другога свѣтскога рата. На йедном пише "нестаде 1944", други йе "неста 1945" а трећи "нестао 1944 у Славонийи". Тешко йе, врло тешко да су се ту каменорезци много питали, па све написали различито. Йер су споменици ту из сличнога врѣмена.

У Великой Моштаници на неколиких споменицих виђах нешто што не видѣх нити чух нигдѣ другдѣ, попут "Овде почива тело Милене ПетровићА". Можда йе то одлика народнога говора края, не знам. Тако ми бар личи.

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #33 послато: Јун 02, 2019, 07:13:36 поподне »
Невски, јеси ли пробао да употребу аориста и перфекта на надгробним споменицима у сврху статистике разделиш по другачијим периодима, на пример по деценијама? Тиме би се јасније видело да ли је таква тенденција била можда присутна и раније. Јер ако је одумирање аориста природан процес који траје дуже, а ти си у статистици унапред определио 1943. годину као преломну, онда ће свакако пре 1943. заступљеност аориста бити већа него касније. Треба видети како стоји на пример аорист у периоду 1931-1940 у односу на период 1901-1910. Такође, да ли је иста ситуација од 1951-1960 као на пример 1961-1970. Уколико је твоја теза о намерном и систематском сузбијању аориста од стране државе у периоду после Другог светског рата тачна, требао би на графикону постојати приметан скок у једном моменту.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #34 послато: Јун 02, 2019, 07:20:52 поподне »
Чак и да йесу каменорезци писали по свойем нахођењу, споменици у то врѣме су вѣроватно найвећим дѣлом израђивани "у крайу", од мѣстних каменорезаца койи су говорили мање-више исто као и користници њихових услуга, тешко да их йе израђивао неко из Врања, Црне Горе или треће области с яким учешћем аориста, койе би могло аористу донѣти веће учешће него што йе иначе.

Нису сигурно писали по свом нахођењу, али у сваком послу, па и у каменорезачком, постоје одређени шаблони који се нуде муштеријама. Одлука је свакако на породици покојника, али сугестије могу доста да утичу. Поготову у времену када се и аорист и перфекат паралелно користе, те су обе могућности прихватљиве муштеријама.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #35 послато: Јун 02, 2019, 07:52:45 поподне »
Невски, јеси ли пробао да употребу аориста и перфекта на надгробним споменицима у сврху статистике разделиш по другачијим периодима, на пример по деценијама? Тиме би се јасније видело да ли је таква тенденција била можда присутна и раније. Јер ако је одумирање аориста природан процес који траје дуже, а ти си у статистици унапред определио 1943. годину као преломну, онда ће свакако пре 1943. заступљеност аориста бити већа него касније. Треба видети како стоји на пример аорист у периоду 1931-1940 у односу на период 1901-1910. Такође, да ли је иста ситуација од 1951-1960 као на пример 1961-1970. Уколико је твоја теза о намерном и систематском сузбијању аориста од стране државе у периоду после Другог светског рата тачна, требао би на графикону постојати приметан скок у једном моменту.

Ойлере, овдѣ се ради о селах, а их становници су по природи очуватељнийи, и промѣне у њиховом говору су много спорийе него ли у говору становника градова. Тако йе, на примѣр, аорист и дан данас у рудничком крайу "као добар дан", нарочито међу старийими. А тамо врло често боравим. О Врању да и не говорим.

Я, на жалост, немам тако велику збирку узорака да би се могла направити добра подѣла и по десетлѣћих, али йедном ћу и то покушати. Тако нешто би било много боље радити с узорком из градова, прво што йе узорака више, а друго што йе у градовах промѣна учестаности бржа, па би се лакше уочила. А тако нешто йе теже за истраживање. Покушах то на Новом гробљу у Београду, али тамо сваки час неко од радника пролази, има и камера, па йе неприятно записивати или сликати споменике ако човѣка неко гледа (а не знам и йе ли дозвољено, да будем искрен). Вас стрепиях да ме неко ухити и прогласи за крадљивца цвѣћа, некрофила, манияка, или шта ти я знам већ.

Я већ мѣсецими радим на проучавању употрѣбе аориста у комунистичких књигах, и у понеких некомунистичких, ради поређења. Надам се да ћу на йесен с тим завршити и да ћу обявити овдѣ исходе у раду под називом "Комунисти и аорист" (или тако нешто). Исходи су за сада потврдни. Понешто и обявљивах овдѣ.

На основу бройних досадашњих сазнања могу ти рећи ово: ако комунисти нѣсу криви за "природно" одумирање аориста, онда ни усташе свакако нѣсу криве за смрт стотин тисушт људий у Ясеновцу и на осталих страдиштих у НДХ.

До тада, савѣтуйем ти прочитати ово:

http://nevgen.org/Past_Tenses_in_Serbian_Language.html

И молим те, обрати пажњу на слику са статистиками четирих књиг. Я у толике случайности не вѣруйем.

Вѣруй ми, ово йе прѣдмет о койем се књига може написати.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #36 послато: Јун 03, 2019, 08:55:09 пре подне »
Мали допринос уметничкој употреби аориста у средњевековној књижевности - похвално слово Светом Сави кир Силуана.


Слави отбегнув, славу обрете, Саво,
Тамо отјуду слава јави се роду.
 
Рода светлост вери светлост презре,
Тем же роду светило јави се всему.
 
Ума висота сана висоту сврже,
Тем убо ума више доброту стиже.
 
Слова слави Саве сплете Силуан.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #37 послато: Јун 03, 2019, 05:33:28 поподне »
Нису сигурно писали по свом нахођењу, али у сваком послу, па и у каменорезачком, постоје одређени шаблони који се нуде муштеријама. Одлука је свакако на породици покојника, али сугестије могу доста да утичу. Поготову у времену када се и аорист и перфекат паралелно користе, те су обе могућности прихватљиве муштеријама.

Иване, образци свакако постойе. Йедан од њих су скраћенице, веома бройне, койе значайно смањуйу количину употрѣбљивих узорака. На примѣр врло често "сп. под." (од "спомен подиже/подижу/подигоше..."), затим "пож." (поживе/поживи/поживео/поживио), "пог." (погибе/погину/погино/погинуо) "у." (од умрѣти) итд. Прѣдпостављам да се коришћаху тако често ради уштеде на камену, и на бройу слов, тако да купцу изиђе мања цѣна.

Врло чест образац у йеднини йе "спомен подиже", где се не зна ради ли се о аористу или о садашњем врѣмену. У множини йе изузетно чест "спомен подижу", койега на двайу рудничких гробљих има поуздано прѣко стотине (иако их нѣсам брояо, вѣроватно йе бройнийи йер йе за два слова краћи од "подигоше", па кошта мање) и много на моштаничком, али и 32 "спомен подигоше" (на моштаничком 3), и само йедан "спомен подигли", из 2007 године (на моштаничком "подигли" нема).
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #38 послато: Децембар 07, 2019, 04:33:53 поподне »

Направих статистику употрѣбе прошлих глаголских врѣмена (и садашњега, тамо гдѣ се њиме у независном положайу приповѣда о прошлих догађайих) у двадесеторих општих повѣстних књигах.

Десет су из раздобља од прѣ долазка комуниста на власт, и осам од њих су разне "Историйе Срба/Историйе србскога народа", све такве койе нађох осим йедне (девету искључих йер йе написана истим човѣком, М. Вукићевићем, койим йе написана История србскога народа из 1902, како не бих удваяо књиге од истих писаца). Послѣдња од њих йе Ћоровићева "История Срба", прѣдата издавачу трећега мѣсеца 1941, док несрећни писац гине убрзо затим, приликом травањскога нѣмачкога напада на Йугославийу.

Ту йе и осам књига издатих у врѣме комунизма, затим История Русийе из врѣмена послѣ пропасти комунизма, и статистика неколиких чланака Йосипа Броза, дужине од око 70 страна, койи садржином найвише подсѣћайу на повѣстна дѣла. История Срба писаних за владавине Броза немаше (ако их има, я их не нађох), те се морах сналазити и користити разне друге доступне опште повѣстне књиге, попут Историйе Йугославийе или йугословенских народа, Историйе СССР-а, Историйе новога или срѣдњега вѣка, и слично. Као што видимо, прва од њих (История СССРа) йе издата већ почетком 1945 године, прѣ завршетка рата.

Све у свем, књиге су упоредиве, не поредиях бабе и жабе (рецимо књижевна дѣла попут народних пѣсама и књиге закључака партийских конгреса), него књиге мање-више исте или сличне садржине и намѣне.

Циљ рада йе утврдити колико йе комунизам као екстремистичка и злочиначка идеология утицао на наш йезик, поређењем глаголских обликов коришћених за навођење прошлих радњи.

Исте прошле радње се у нашем йезику могу навести на више начина. Погледаймо слѣдећи примѣр:

1. Крсташи се искрцаше на обалу, опколише и опсѣдоше град, па га убрзо на йуриш и освойише.    (АОРИСТ)

2. Крсташи су се искрцали на обалу, опколили и опсѣли град, па су га убрзо на йуриш и освойили.      (САДАШЊЕ-ПРОШЛО ВРѢМЕ - тзв. ПЕРФЕКТ)

3. Крсташи се искрцайу на обалу, опколе и опсѣдну град, па га убрзо на йуриш и освойе.         (САДАШЊЕ ВРѢМЕ СВРШЕНИХ глагола у независном положайу, зовем га замѣном аориста, или "лажним аористом")

4. Крсташи се искрцавайу на обалу, опкољавайу и опсѣдайу град, па га убрзо на йуриш и осваяйу.      (САДАШЊЕ ВРѢМЕ НЕСВРШЕНИХ глагола у независном положайу)

(постойи и пети начин, помоћу будућега врѣмена, койи се такође може наћи у повѣстних књигах, до душе у мањем обиму, али њега не пратиях)

Ту су наравно и имперфект и два давна прошла врѣмена, први служи за наглашавање траяња радње или стања у прошлости, а друга два у књигах служе означавању радњи одиграних прѣ друге радње или стања у врѣме извршавања друге радње.







Додайем и ранийу статистику четирйу књига гдѣ се ради о пойединих ратовах: двѣ писане у демократском државном устройству, и двѣ писане у врѣме владавине Броза.



Важна напомена: у статистику улази само оно што йе написано лично писцем дѣла. Тако се аористи или ма коя друга глаголска врѣмена наведени из старих извора или из старийих књига не рачунайу, йер их нѣйе написао сам сачинитељ него су прѣписана. На примѣр, навођење рѣчи Ђурђа Бранковића: "Сложих мир с Турци и приложих великому господину цару Баязиту и сложих с њим." не рачунам у аористе Историйе Србскога народа из 1981-93, нити "падоше" из навода Николе Пашића.

Као што видимо, долазком комуниста на власт из општих повѣстних књига скоро у потпуности нестайу: аорист, имперфект, давно прошло врѣме 1 ("он беше дошао") и садашње свршено врѣме у независном положайу (ССН, односно замѣна за аорист), док се употрѢба давнога прошлога врѣмена 2 ("он йе био дошао") сужава.
Аорист и ССН у иоле значайнийем бройу нађох йедино у Историйи народа ФНРЙ из 1953, а и то йе више заслуга писаца-академика из Хрватске и Македонийе него ли из Србийе.

Суштински, устройство коришћених прошлих глаголских врѣмена се своди само на врѣмена коришћена у Загребу и Загорйу.

И на крайу, ево проширене статистике употрѣбе прошлих глаголских врѣмена на надгробних споменицих у опсѣгу 1901-1942, из неколиких мѣста у Србийи.


Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #39 послато: Децембар 07, 2019, 08:24:43 поподне »
Лијепо представљена коррелација, Невски.
Видим ти став о употреби простијех прошлијех глаголскијех времен. А како мислиш о запостављању инфинитива не само у источнијшем србском, него и у државнијех медијих?
По Босни, Херцеговини и Црној Гори народ лијепо користи инфинитив, но и тамо по медијем вазда дакају.
Нпр. " вијеће је хтјело да донесе одлуку ..."
Иако народ каже "вијеће је 'ћело донијет' одлуку..."
Јесу ли и тому комунаши кривци?
« Последња измена: Децембар 07, 2019, 08:28:27 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?