Прѣ неки дан потражих на мрежи како се на разних словенских йезицих каже рѣч "сусѣд".
И ево шта нађох:
Словачки: sused
Чешки: soused
Пољски: sąsiad
Доњолужичкосербски: sused
Хрватски: susjed
Словеначки: sosed
Руски: сосед
Украјински: сусід
Белоруски: сусед
Бугарски: съсед
Македонски: сосед
СрПски: komsija/komšija/комшија
Турски: komşu
Азербејџански: qonşu
За сваки йезик написах рѣч у његовом писму, или у у његових писмах, ако их има више. За прѣвођење, између осталога, користиях прѣводилац Гугла.
Као што се из горњега види, сви словенски йезици користе облике рѣчи "сусѣд", осим срПскога, користећега очигледно турску рѣч са корѣном "комш".
Я већ дуго, дуго година користим искључиво рѣч "сусѣд", без обзира што већина Срба сматра неприхватљивим њено коришћење, сматрайући йе (само) хрватском. Због тога много пута доживљавах разне неприятности, дизање гласа на мене, йедном чак и псовање "матере хрватске". Наравно, такви испади глупости и просташтва (по некада чак и од високо образованих људий) мене никако не могу убѣдити да рѣч "сусѣд" нѣйе србска.
И такви койи се гаде рѣчи "сусѣд", када иду у оближњу улицу, град или село не кажу "идем у комшийску улицу, град, село", него само "идем у сусѣдну улицу, град, село".
Све йе у свемиру коначно, само йе глупост бескрайна, што се види на овом примѣру.