Народна поезија из власотиначкога краја-Горње Повласиње

[Мирослав Младеновић]

НАРОДНА ПОЕЗИЈА ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије




                          Увод

1.   Лирске народне песме
2.    Лирско-епске песме

1.1.Лирске народне песме:  Митолошке, обредно-обичајне, породичне, посленичке и шаљиве.
1.2. Епско-лирске песме:, митске,легендарне,  историске,неисториске,, јуначке песме, романсе , баладе
   
1.1.   Лирске народне песме:- као што знамо лирском поезијом (лириком) називамо оне песме у којима преовлађују осећања  изазвана неким доживљајем или догађајем. Народна лирска поезија везана је за свакодневнби живот народа, за оно што је доживљавао, чиме се одушевљавао, о чему је размишљао, чега се плашио, што је волео и мрзео, у штаје веровао итд.
У њој је народ изражавао радост, жалост, љубав, чљжњу, наду, схватање добра и зла итд.
Она  је опева све важније моменте из живота човека као појединца и пева се у свакој прилици:“Свуда одјекује песма: и крај огњишта, око којег жене преду, и на потоку, на коме девојке перу рубље, и по пропланцима, по којима су чобани истерали своја стада, по њивама, које жетеоци жању, у колу, где се сеоска младеж игра, у планини, којом усамљен путник путује, о слави на свадби, крај дечје колевке, крај гроба“ (В.Јовановић).
Лирске песме су обично кратке и испеване од 5 до 16 слогова. Назив Лирска песма долази од грчке речи лира-којом су стари Грци називали један инструмент чијим су звуцима пратили певање песама.
Прем садржају чирске народне песме могу се поделити на: митолошке, обредно-обичајне, породичне, посленичке и шаљиве.

Митолошке песме
Митолошке песме спадају међу настарије народне песме. Оне су одраз старог човековог веровања и схватања природе и појава у њој, који потичу још из оног доба када се човек налазио на врло ниском ступњу свога развитка(дивљаштва).
 У овим песмама пева се о сунцу, месецу, звездама, вилама, змајевима, вештицама итд., Као и о природним појавама, и свему томе придају се натприродне моћи и натчовечанске особине.
У групу митолошких песама можемо убројити и побожне песме, јер су и оне одраз човековог веровања у натприродне и божанске силе,
 
                            Обредно-обичајне песме:
1.   Коледарске
2.   Краљичке
3.   Лазаричке
4.   Ђурђевданске
5.   Крстоношке
6.   Додолске.

Обредно-обичајне песме имају у себи елемената(веровања) из најстаријих времена и скако иду у најстарије народне песме, у којима су током времена ушли и елементи из новијих времена (из хришћанске религије).

1. Коледарске песме певале су се  уочи Божића, О њима је Вук  Стефановић караџић забележио и ово:
“Од прије су ишла момчад уочи Божића од куће до куће те пјевала пјесме од коледе, у којима се уза сваку врсту припијева: Коледо! Опомињем се да да сам још у дјетињству  слушао у оваквој једној пјесми како желе да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека: да окупам, Коледо-Малог бога, Коледо-У Божића, Коледо!“.
У овим песмама се најчешће изражава жеља за богатијим и лепшим животом, напретком у стоци и плодношћу у пољу.

2. Краљичке песме певале су се о Тројицама. За њих Вук Стефановић Караџић вели:
„Десет до дванаест лијепо обучених и накићених дјевојака иду о
Тројичину –дне од куће до куће, те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која ваља да је лијепа и средњега раста)  између њима зове краљица, а друга краљ, трећа барјактар, четврта дворкиња. Краљици је лице покривено пешкиром. Цијело ово коло по двије стопе унапредак ступајући окреће се налијево око краљице, пјевајући пјесме по реду стављене“.
Краљичке песме у  селима  испод села Свођа(Крушевици, Бољару Црнатову, Орашју...)-власотиначког краја, су се певале о Ђурђевдану до 50. година 20. века. Док у село Свође о Тројцима као у лужничком крају.
У далекој прошлости, када су настајале, оне су имале митолошки карактер а основни њихов мотив био је спасавање краљеве кћери од аждаје. Касније су песме опевале догађаје ближе сеоском животу и најчешће су као мотив имале љубав.
Краљичку групу. Чинило је осам девојака(у Крушевици их је било десет) од којих:краљ и краљица, те барјактар и барјактарка.
На известан начин, ове девојке, стасале за удају и најсвечаније одевене, обилазећи домове, показивале су се, а с друге стране, добијале су прилику да изблиза осмотре домаћинства у којима је било момака за женидбу.
У овим песмама најчешће се изра-ава жеља за срећним животом онога коме су намењене: домаћину, мајстору, детету, ратару итд.


3.Лазаричке песме-Лазарице:-Овај прехришћански обичај био је посвећен пролећу. У то време цветају лазарице. Можда је и обачија назван по њима. Примањем вере  хришћанска црква је овај обичај везала за Лазареву суботу. Да се ради о древном предхришћанском обичају. Као и о томе да су Срби живели у суседству са старобалканским становништвом које су звали Латинима и да су лазарице певале и по њиховим кућама; казуј нам стих певања приликом уласка Лазарица у кућу домаћина:“Искачајте латинке да видите лазарке“. Забележено у село Бољаре у другој половини 20. века и на почетку 21. века у село Ломница.
Иако су у другим крајевима забрањиване још у Вуково време, у власотиначко-црнотравском крају-Горњег Повласиња, због дужег времена робовања под Турцима, Лазарице и други обичаји одржали су се до средине( у неким селима и до  друге половине ) 20. века. Чак и  у почетку 21. века Лазариице су  поново почеле изводити обичај код девојчица у  селима:Шишава, Средор, Ломница и Липовица у власотиначком крају.
У групи је било шест девојака или девојчица: „Две шетају натам-навам и врте с марамчићи и размењују се. Онај што је била онам, она пређе овам и обрнуто, а подве и две певају лазаричке песме“.
Песмом су Лазарице најављивале свој долазак, а онда су по „ наруџбини“ домаћици певале по једну или више песама-о домаћину или другом члану породице, кћери или сину, о берићету, и стоки, о говедама и пчелама. За узврат, домаћица их је даривала јајима.Лазарице пре него што гране сунце, одлазе на поток и обраћају се води, што указује на стари неговани култ воде старих Словена-као јутарње обраћање води на желју да година буде плодна.
У село Свође у запису1976.године локалног етнолога Мирослава Маденовића стоји:“ Њих шест девојака су певале, а вођа(Лазар)  је сакупљао бакшиш: јаја 2-3 комада за једну песму, по један грош за једну песму. Лазарице су певале од лазарички петак до распети петак (две и две певају а две шетају). Њихова ношња је била:на глави шамија, опасане вутаром(памучна), са елецима од памука-има са дуплом алаџом. Лазарице су певале песме и у времену под турцима , а деда Миливоје Анђелковић их памти из времена 1897. године“. Сматра се да су лазаричке песме настале из Краљичких песама.
Нешто због прогона комуниста, нешто због примене начина живота, Лазарице су отишле у историју, а био је то прелеп обичај.


4. Ђурђевданске
Ђурђевданске песме су певане ујутру рано када су девојке брале цвеће по ливадама; потом и када су се по долинама плели венци, који су стављани овцама које су се прве ојагњиле, а са љима су китене и капије.


5.Крстоношке песме
Крстоношке песме су певане када је била нека Литија-сеоска слава у село. На чело је ишао барјактар и „крстоноша“, па је та колона са свештеником, сељцима, учитељем и ђацима ишла по поље и певала крстоношке песме, да би се так Крст донео испред „Светог дрвета“-сеоског записа са „Крстом“.

5.Додолске песме певле су се за време суше и у њима се моли за кишу. О овим песмама Вук Стефановић караџић је у свом Рјечнику забележио ово:
„Неколико  дјевојака када је суша, иду по селу од куће до куће те пјевају и слуте да удари киша. Једна од дјевојака увеже и обложи различитом травом и цвијећем, тако да се нигде не види нимало, а то се зове додола, па онда зађу од куће до куће. Кад дјевојке дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме. Потом домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се“.

-наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-

Породичне песме:
1.Сватовске-Свадбарске песме
2. Здравице или Почаснице
3. Успаванке(детињасте)
4. Општег карактера

Породичне песме се односе на живот и збивања у породици и има их неколико врста: успаванке (детиње), Сватовске, почаснице и тужбалице.
успаванке

1. Сватовске-свадбарске песме су везане за свадбу и свадбене обичаје. Оне највише певају о момку и девојци, просидби, жалости што девојка напушта родитељску кућу, о  доласку у нов дом, а уз то и о разним часницима свадбеним (Ким, девер, стари сват итд).
Сватовске-свадбарске песме, поред љубавних, спадају у најлепше породичне лирске песме и често су пуне весеља и шале.

2.Здравице или Почаснице износе обично врлине онога коме се наздрављају, као и жеље за његов дуг и срећан живот. Оне су најчешће везане за свадбу, славу или неку гозбу.
3. Успаванке су песме  које мајка пева над колевком свога детета да би га успавала или забавила. Оне су нежне и пуне мајчиних жеља за срећан живот детета-

4. Општег карakтера

Посленичке песме-песме о раду:
Посленичке песме-песме о раду певају о раду и разним доживљајима у вези са радом. Оне спадају међу најстарије народне песме.
Прве човекове песме, уз музику и игру, биле су посвећене раду. У њима је човек изразио своју радост и весеље које у њему изазивају плодови рада, али исто тако и осудио нерад и ропски рад за другога. Посленичке песме највише су везане за пољске радове и домаће послове и обично се певају при заједничком раду. На мобама, на прелима, лупењкама-комишању кукуруза.

Љубавне песме:
Љубавне песме су најмогобројније, а и једну од најлепших група лирских народних песама чине љубавне песме. Оне потичу из врло давних времена-из доба када су људи почели да се баве сточарством и земљорадњом. Најстарије, љубавне песме биле су везане за култ божанства, плодности и пролећа. Зато се у њима често славило буђење природе и живота у њој.
Народне љубавне песме пуне су топлине и нежности, надања и жеља-када певају о срећној љубави, а туге и бола због несрећне љубави и растанка. Исто тако су дирљиве и оне песме у којима се пева о родитељској љубави према деци, а нарочито о љубави сестре према брату.
У нашој народној љубавној поезији истичу се својом лепотом израза, осећајношћу и нежношћу, као и мелодичношћу, босанске „севдалинке“, јужњачке, македонске љубавне песме

Шаљиве песме:
Шаљиве народне  песме исказују израз народног духа, његове духовитости и наклоности према шали.
У таквим песмама се често руга непријатељу, лењим женама, неокретним и приглупим људима, младим девојкама, џандрљавим свекрвама, својевољним и непослушним снајама, злим господарима, свекарима, трговцима, судијама и тд.
Шаљиве народне песме су пуне духа и ведрине. Оне под висом шале често изражавају народну јудрост и ако такве имају поучан карактер.

2.Лирско-епске песме:

1.2.   Епско-лирске песме:, митске,легендарне,  историске,неисториске,, јуначке песме, романсе , баладе
Епском песмом називамо ону песму у којој преовлађује причање о догађајима и личностима. Име епске поезије долази од грчке речи „епос“, што значи говор, причање.
У епској песми народни песник пева о догађајима и личностима, али то врши на тај начин што пева о догађају или личности као нечем што је ван њега, као посматрач са стране. У томе непоступа као лирски песник који непосредно изражава своја одећања која су у њему изазвали догађаји, већ их исказује посредно, преко слике догађаја и саосећањем са личностима које описује.
Као и лирска народна песма, тако је и епска народна песма колективна творевина. Њу је створио, свакако једна обдарен човек из народа, али је она, кружећи кроз народ, трпела допуне, скраћења, измене којепотичу од многих мање или више даровитих људи који су је чули, запамтили и даље преносили.
За разлику од лирске народне песме, која изражава осећања везана за живот појединца, епска народна песма пева о догађајима и личностима значајним за цео народ и изражава мишљење, веровање и осећање целог народа.
Наша народна поезија уопште, а посебно епска, обухвата живот наших народа у свим његовим облицима и фазама развитка. У њој има митских, легендарних елемената-што доказује да су њпске песме постојале у народу много раније него што говоре подаци о њима. Први записи о њима потичу из 26. века.
Највероватније је да се највећи део наше народне поезије развијао у најтежем периоду наше историје-у доба са Турцима и робовања под њима.
Према облику-дужини стиха-народна епска поезија дели се на песме дугог стиха и песме кратког стиха.
Песме дугог стиха одликују се тиме што имају 15 или 16 слогова у једном стиху. После сваког стиха или после неколико стихова ове песме имају припев(рефрен). Оне нису тако дуге као песме краткога стиха и осећајне су. Њих нема много: сачувано их је око стотину. Оне су вероватно, постале крајем 14. века у јужним крајевима наше земље, где је некад био центар наше средњовековне државе.
Са померањем центра државе на север, под притиском Турака, ове су песме пренете у Војводину, где их налазимо још и у 18. веку. Оне певају углавном о истим  догађајима и личностима о којима певају песме кратког стиха: О Косовском боју, кнезу Лазарау, Милошу Обиличу, Краљевићу Марку, мЗмај.Деспоту Вуку, Јакшићима итд. Међу најлепше песме дугога стиха спадају: Краљевић Марко и брат му Андрихаш и Мајка Маргарита.
Песме дугога стиха зову се и бугарштице. Мисли се  да ово име долази од речи бугарити, што значи тужно певати.
Епске песме кратког стиха испеване су у стиховима од 10. слогова и због тога се називају десетерачким. Оне се називају још и гусларским, јер се певају уз гусле (познати народни инструмент са једном струном), а и јуначким, јер најчешће певају о јунацима.
По лепоти ове песме спадају у најлепша дела наше народне књижевности. Народ их и данас радо слуша кад их гуслар пева уз пратњу гусала. Њихова мелодија одговара садржају песме; она је широка, отегнута, а често и тужна.
Према предмету (садржини) епске народне  песме кратког стиха деле се на неисториске и историске.
Неисториске епске песме, међу њима и романсе и баладе, певају о неисториским личностима, а историске о личностима и догађајима за које зна историја, и то почев од 12. века па до најновијег времена.

Историске песме:
Историске епске песме се деле на десет група, односно циклуса: преткосовски, косовски, Краљевића Марка, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, хајдучки, ускочки, ослобођење Србије и ослобођењр Црне Горе, посебну групу чине песме које опевају догађаје и личности из нарсослободилачког рата.
 

Циклус преткосовски(12-14. век-време Немањића у средњовековној Србији: О Немањи, Светом Сави, цару Душа, краљ Милутин, Стевану Дечанском и о великашима: Вукашину, Гојку и Угљеши Мрњавчевић)
Циклус косовски(Бој на Косову 1389.г)
Циклус Краљевића Марка(погинуо на Ровинама 1394.г) као турски вазал(са Дејановићем) после погибије свога оца Вукашина на Марици 1371.године)
Циклус Бранковића и Јакшића(Од временља косовског боја 1389. године до пропасти наше српске феудалне државе 1559. године-о личностима који су се истакли у борби противу турака. То је било време последњих српских деспота који су владали Србијом-после смрти деспота Стевана Лазаревића.(Тодор од Сталаћа, о браћи Јакшића, Богдану и Дмитру, о Бранковићи,а и Јакшићи,а: о деспоту Вуку Бранковићу, болану Дојчину, Бановић Страхињи, Сибињанин Јанку, војводе Пријезде, Рајко Војевода).

Циклус Црнојевића: Песме о личностима и догађајима старе црногорске државе Зете и њене борбе противу турака и Латинима-Млечићима ( 15. век).Женидба  Максима Црнојевића најпознатија песма.

Циклус хајдучки:-Песме  овога циклуса приказују период робовања наших народа под Турцима и опевају борбу ХАЈДУКА ЗА СЛОБОДУ. Почетком 16. века Турци су били на врхунцу своје моћи и под својом влашћу држали скоро све балканске земље. Тада је живот наших народа био врло тежак. Турци су пљачкали и глобили, отимали здраву мушку децу, одводили их  у Турску и од њих стварали јаничаре, убијали људе и чинили разна насиља. Због тога су се многи наши људи, не могући да трпе турске глобе и зулуме, одметали у шуме и борили против Турака штитећи народ од турске самовоље и светећи им се за учињена недела. Та борба трајала је све до ослобођења, до Првог српског устанка.
Хајдука је било у свим нашим крајевима, и било их је све више уколико су турски зулуми бивали већи. Хајдучки живот је био тежак, а и борба мучна и пожртвована. Хајдук је морао бити кадар“ стићи и утећи и на страшном месту постојати“.
 Ухваћене хајдуке Турци су мучили најтежим мукама и живе набијали н колац. О томе сведоче неки стари записи, а најбоље говори народна песма „Стари Вујадин“, у којој отац саветује синовима:

                        „О синови, моји соколови,
                         Видите ли проклето Лијевно,
                         Ђе у њему  бијели се кула?
                         Онђе ђе нас бити и мучити:
                         Пребијати и ноге и руке,
                          И вадити наше очи чарне.
                          О синови, моји соколови,
                          Не будите срца  удовичка,
                          Но будите срца јуначкога,
                          Не одајте друга ниједнога,
                          Не одајте ви јатаке наше
                           Код којих смо зимовали,
                          Зимовали, благо остављали,
                          Не одајте крчмарице младе
                          Код којих смо рујно вино пили,
                          Рујно вино пили у потаји.....“
Зато је у хајдуке могао отићи само онај човек који је имао вере у себе и јуначко срце које је могло да издржи све напоре борбе и претрпи све муке, а да не ода дружину и јатаке.
Хајдуци су зими боравили код својих јатака, а хајдуковали у пролеће, лето и јесен, од Ђурђевдана до Митровдана. („Ђурђев данак-хајдучки састанак; Митров данак-хајдучки растанак!.)
Хајдуци су обично живели у дружинама )четама), најчешће од неколико  десетина људи. Свака дружина имала је свога старешину-харамбашу, кога су сви поштовали и слушали. Међу хајдуцима владали су љубав и другарство. Они су се одликовали великим јунаштвом, издржљивошћу и љубављу према слободи и правди.

Вуку Стефановић Караџић пише и ово о Хајдуцима:
„ Наш народ мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Да речемо да гђекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи, или коме да се освети али је и то цијела истина да што год је влада турска била боља и човечнија, то је и хајдука у земљи било мање. А што гора и неправеднија, то више.
У старо вријеме хајдуци, као што се и у песмама пјева, најрадије дочекивали Турке кад носе новце од дације, и турске трговце, а нису чинили зла народу своме који их је према турцима волио и жалио. Прави хајдук неће никада убити човјека који му ништа не чини, осим ако га на то не наговори какав пријатељ или јатак.
Хајдуци живе љети по шумама и долазе јатацима, те се хране, напримјер дођу коме на вечеру, па им онај да што, те понесу у торбама шта ће јести до сутра навече а казо их јатак намјести гђе у шуми, па им носи ручак и ужину. Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме пријатељу на зимовник, али најпре уговоре кад ће се у прољеће и гдје састати. На зимовницима гдје који леже дању по подрумима и другим зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдје који преобучен у просте хаљине, чувају стоку као слуге. Ако који на одређено вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак на зимовнику хајдука изда или убије, то хајдуци гледају да се освете, макар то било и послије педесет година.
Хајдуци у наше вријеме у Србији су највише носили чохане чакшире, на ногама чарапе и опанке, горе чохане  ђечерме и копоран, гдје који и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ, на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којих су свилене ките висјеле с једне стране низ прса, и које је осим њих слабо ко носио. Врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нису могли набавити, они су  мјесто њих пришивали сребрне крупне новце. Од оружја имали су дугу пушку и по двије мале, и велики нож.
У Србији је за владе турске у свакој кнежевини био по један буљубаша Турчин са неколико пандура (међу којима је било Срба и Турака), који су гонили хајдуке, а кашто, кад би се хајдука много појавило и стали би често  убијати и отимати, подизали су Турци и народ сав у потјеру, и премда су их гдјекоји људи оволико у друштву тјерали и тражили, а код куће их по шумама и зградама  сами крили, опет се понекад догађало да су их хватали и убијали. Кога убију, оном пандури отсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу истакне на бедем, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац. А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на „тефтиш“, тј. какав старјешина турски изиђе с подоста помагача у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатаци и да се траже хајдуци. Тефтиши су особито бивали послије ратова кад многи људи од страха турскога побјегну у хајдуке.
Хајдуци се сви држе на велике јунаке, зато у хајдуке слабо смије отићи онај који се у се не може поуздати. Кад кога ухвате и поведу да набију на колац, понајвише пјева из гласа показујући да не мари за живот. И предани је хајдук свагда слободнији и отреситији од других људи, не да се никоме и свако га се прибојава.
У Босни и Херцеговини хајдуци се зову и Црногорци и њигови ускоци, који одонуд излазе те Турке харају и убијају, па се опет враћају својим кућама. Тако су се звали и они јунаци наших пјесама који су некада, особито у 16. веку и 17. веку, излазили из млетачког приморја те четовали по турској крајини.“.(Дација-порез; ђечерма-кратак прслук; ђелепош-капа, буљубаша-заповедник једне чете војника)

Борбу хајдука помагао је читав наш народ јер су они били његови заштитници и осветници. Та борба уствари претсавља почетак народнослободилачке борбе против Турака, која  је  Први српским устанак. Зато су борбе хајдука и њихови јуначки подвизи сачувани у народном сећању и опевани у народним песмама. Овом циклусу припада велики број песама о којима се пева о Старини Новаку, Старом Вујадину, малом радојици и другима. Својом лепотом, снагом израза и сликовитошћу нарочито се истичу песме: Стари Вујадин-у којој се потресно и узвишено приказују мучења која су подносили ухваћени хајдуци; Старина Новак и кнез Богосав-у којима се сликовитошћу нарочито у песми истечу узроци одласка у хајдуке:
„Вино пију Новак и радивој,
А код Босне, код воде студене,
Код некога кнеза Богосава.
А кад су се вина понапили,
Кнез Богосав стаде беседити:
„Побратиме, СтаринАа Новаче,
Кажи право, тако био здраво,
Са шта, брате, оде у хајдуке?
Каква тебе оћера невоља
Врат ломити, по гори ходити,
По хајдуци, по лошу занату,
А под старост, кад ти није време?“
Вели њему Стари Новаче:
„Побратиме, кнеже Богосаве,
Кад ме питаш, право да ти кажем:
Јест ми било за невољу љуту!
Ако мораш знати и памтити
Кад Јерина Смедерево гради,
Па нареди мене у аргатлук,
Аргатовах три године дана,
И ја вукох дрвље и камење
Све уз моја кола и волове
И за пуне до три годинице
Ја не стекох паре ни динара,
Ни заслужих на ноге опанке.
И то бих јој, брате опростио!
Кад сагради Смедерево града,
Онда стаде па и куле зида,
Позлаћује врата и пенџере,
Па анметну намет на вилајет,
Све на кућу по триста дуката!
Ко имаде, и предаде благо;
Ко предаде, онај и остаде.
Ја сам био човек сиромашан,
Не имадих да предадем благо,
Узех будак, с чим сам аргатово,
Па с будаком одох у хајдуке,
Па се ниђе задржат мне могох
У држави јерине проклете,
Већ побегох до студене Дрине,
Па се маших Босне камените.
-------------------------------
-----------------------------


Циклус ускочки:-После пада Босне и Херцеговине под турску власт (1463-1482.г), многи ду пребегли у далмацију и из Сплита(утврђења град Клис(1537.г) се борили противуТурака. Тада постају у которски и приморски  ускоци. Борба против турака и Млечића(латињана) била је дуга и тешка. Најпознатије личноти у песмама су: Сењанин иво(Иван Сенковић упесми), Сењанин тадија, Стојана Јанковића, Илију Смиљанића, Вука Мандушића, баја Пивљанин. Најпознатијан песме су: Иво сенковић и Ага од Рибника, ропство Јанковић Стојана, Сењанин тадија и др.

Циклус ослобођења Србије од Турака:- Овај циклус чине песме које певају о догађајима и личностима из Првог и другог српског устанка(1804-1815.г)., потом све до коначног ослобођења од турака 1878. године (као и многе буне на подручју Југа Србије уи њихове јунаке)од јунака: Карађорђе, Хајдук вељко, Стеван Синђелић, Стреља и други из нашега краја.
 
Циклус песама у првом и другом светском рату
Песме везане за националну о ослободилачку борбу у првом и другом светском рату су махом певане на бојишту од стране бораца, а и певане су касније на славама и свечаним приликама у овим крајевима.
У њима је исказано пожртвовање и лично осећаље према слободи и мржња према поробљивачима-фашистима у  првом и другом другом светском  светском рату. У овим крајевима највише су зла учинили Бугари, аи међусобна убијања по идеолошкој основи у другом светском рату између партизана и четника. Идеал слободе у овим карјевима је био и остао највећи смисао живљења, а то се и исказује у свим песмама када се борило за социјалну и националу слободу.



Неисториске песме:
Неисториске  епске песме певају о личностима и догађајима који нису познати историји. Оне најчешће сликају обичан, свакидашњи живот и обичаје народне или изражавају народна веровања, породичне и друштвене односе и на тај начин помажу нам да и преко њих упознамо прошлост наших народа, тј. њихов историски развитак. Ове су обично производ народне маште и веровања, чак и разних предрасуда и сујеверја.
Има их и са старијим мотивима из паганског доба ( о змајевима, аждајама, вилама, дивовима итд.), а и са новијим хришћанским (бог, марија, хеистос, хришћански светитељи итд.). Осим тога у овим се песмама пева и о другим темама о љубави у породици, о срећним и несрећним приликама у животу итд.
...

----------------------------------------------------------------------------------------------

----------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------
-наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-

                                 * * *


                   НАРОДНЕ ПЕСМЕ
   
Сакупљајући народне умотворевине по селима мога роднога краја, желео сам да отргнем забораву свега што је било у народу-почев од песама, до њихових обичаја, веровања и осталога из прошлости. Још као дете сам слушао многе овчарске-чобанске, јуначке, сватовске, жетвраске, ђурђевданске, коледасрке, седењкарске и печалбарске песме-на многим светковинама, као и по пољима и планинаским пропланцима, на којима су се белела стада оваца и чула пастирска фрула-дудуче.
Од вајкада се у планини певале песме. Када се некако певало, лакше се подносила  свакојака невоља и оскудан живот у сиромаштву у планини. Певало се када се туговало, веселило, жело, косило, удавало, женило и одлазило и долазило из печалбе.
 Када се у планини певало, онда је глас и звук лако и брзо савлађивао човекову раздаљину-и када се волело и туговало. Кроз песму се  „дозивало“, слале поруке. Певало се пуним гласом. Ми некако планински горштаци имамо „јак“ глас-па тако и гласно говоримо и певаммо.
Песмом су се увек оглашавали косачи, овчари, жетаоци, дрвосече-у арији, мелодији, у речима брдских песама, увек је присутна чежња раздаљеног, одвојеног, жеља да се премости та проклета далечина.
Гласно певање које одзвања, одјекује, полеће само из велике и превладавајуће тишине и даљине међу људима. Људи се више чују, него што се виде. Тако се стварала потреба и навика да се оглашавају сви значајни тренутци: весеље, свадбе, жалости, забаве, седењке-прела и друго..
У планини само појединац који коси, чува овце или је дрвосеча је самостално певао-док су жене махом певале групно-било на весељима, седењкама, у пољу или у чувању стоке. Једино су припеви били самостални код младих девојака.
Још као дете сам уживао у лазарачким , ђурђевданским,  жеталачким  и свадбарским песмама- негде педесетих година 20. века  у Горњем Повласињу власотиначкога краја.
Увек се певало да се искаже радост, да се лакше поднесе терет и тежина рада у поље, као и немаштина живота. Свако  је волео да се чује песма животних радости или оне сетне које подсећају на младост живота.
 Некао као дете сам био заљубљен и у песме  које су певале о социјалној и националној  слободи-нарочито песме о хајдуцима и јунацима борбе противу турака, бугара и немаца у свим ратовима за национално ослобођење и бурбе противу фашизма и социјалне правде.
Данас на почетку 21. века нестали су народни обичаји, нестала су села у планини, нестало је традиционално село и са њима све отишло у заборав. Моја сакупљања - лично и породично одрицање и велике жртве у животу, уз помоћ моје породице и мојих ученика успео сам да од 1970.године до  ове 2009.године забележим и оставим као траг  живота за наредна поколења -веома лепе старе изворне  песме из власотиначкога краја. Ту културну баштину са поносом преносим поколењу.
                                                             
                                                                                   АУТОР

-наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-

                            КАЗИВАЧИ :


1.Мирослав Младеновић, 1948. г село Преданча Власотинце, наставник математике, локални етнолог и историчар.  Запис 2009. године: Дечје игре: 1.1, 1. 2,  1.3,  1.4, 1.5,  2.1,  2.2,  2.3,  2.4,  2.4.2, 2.5.1, 2.6, 2.7, 2.8, 2.9, 2.10, 2.11, 1.12, 2.13, 2.14,   3.1, 3.2, 3.3, 3.5, 3.6, 3.7, 3.8, 3.10, 3.11, 4.1, 4.2, Бројалице: од 5.1 до 5.2.5; Казивачи осталих  дечјих игара су наведене на крају у литератури . Чобаснке песме:11.22,  Запис: 1975.године
Из детињства, а певали су је трубачи-Сотир из село Лопушња. Песму сам  и као дете певао чувајући овце и краве на пашњацима у планини..
2. Миливоје Анђелковић(80.г.   Лазар“-„Вођа“) је водио лазарице и краљице из село Свође у Боњинце, Алексине, Свође, Мезграју и Завидинце.  Ос лазарица из село Свође(запис 1976.г):Љуба Анђелковић(85.г) и Милунка Анђелковић су  биле у лазарицама од 1925. до 1934.године, певала лазаричке песме. Неписмени. Казивачи лазаричких песама: 6.2.1,  6.2.2,  6.2.3,  6.3.1
3.  Марица (девојачко Стојановић-1925.г) Младеновић и сестра Зорица удата Ђорђевић(1934,г) село Преданча, Власотинце. Биле у Лазарице-
-између два светска рата у селима: Баинце. Бистрицу. Козило, Млачиште, Преданчу, Дејан. Певале лазаричке, Хајдучке, партизанске, седењске, жетварске и овчарске песме.
 Неписмене. Казивачи записа(1975.г) ове лазаричке песме: 6.2.4; Жетварске песме: 8.6;    Остале песме:11.20; Хајдучке песме: 13.8; Партизанске песме: 13.16,  13.17,   13.18,   13. 19,   
4. Нада Станковић(40.г)  село Равни Дел  , казала лазаричке песме:
6.3.2,  , 6.3.8,

5. Нада Илић(1937.г), девојачко Младеновић, рођена У Преданчу. Удата у Доњи Дејан; казала лазаричку песму: 6.3.3, 

6. Нада Јовић, село Бољаре. Казала  Лазаричке песме: 6.3.4,

7. Олга (Стоиљковић) Лепојевић(1923.г) село Крушевица-удата и живи  у ово село. Неписмена. Певала у лазарицама и Краљицама. Казала Лазаричке песме: 6.3.5;  Остале дечје песме:  15.4,

8. Драгиња Стаменковић (80.г) село Шишава, била у лазарицама. Казивач лазаричких песама: 6.3.6;  Остале песме:11.18;  Љубавне песме:  12.35, 
 
9.  Милица Стоиљковић. Девојачко презиме Ђокић. Рођена 1927. године у Козару где је удата. Завршила четири разреда основне школе.. Казала Лазаричке песме:  6.3.7,

10.  Сретен Миленковић(1934.г) и  Симон Ђикић(1934.г.) село Средор и Казивач: Верица (Маринковић-девојачко из село Липовица) удата у село Средор Власотинце, Лазарице су у петак и суботу певале у туђа села а у недељу у  своје село Липовицу. У петак су певале и играле у село Ступница а у суботу у село Црна Бара. За отпевану песму се добијало по једно јаје, негде две. За једно јаје отпевају две до три песме, а за два јајета се отпева пет песама. Лазарице  из ове групе су певале од 1950 до 1955.године  Запис: 8 фебруар 2008.године  село Средор Власотинце. Казали лазаричке песме: 6.4.1,  6.4.2,  6.4.3,
 6.4.4,  6.4.5,  6.4.6, 6.4.7,  6.4.8, 6.4.9, 

11. Стаменковић Радмила(1933.г)  ,Стојановић Нада(1936.г) село Доња Ломница и Стаменковић Радмила(1933.г) и Стојановић Нада(1936.г) село Ломница ,Бранислава(девојачко Миленковић из села Орашје) удата у Ломницу у Здравковић(рођена 1940г) фамилију, била у  лазарицама  пет година(од 13 до 17. године), односно од 1953. године до 1957 године у село Орашје.  Казиавле лазаричке песме: 6.5.1, 6.5.2, 6.5.3, 6.5.4, 6.5.5,
12.  Марија Стојановић(1952.г) село Липовица и Мирјана Цветковић(девојка из Комарице), рођена 1949.године, удата у село Липовица. Ишле у лазарице у Своје и суседна села. Казивале лазаричке песме: 6.5.1,  6.6.2,  6.6.3,  6.6.4,  6.6.5,  6.6.6,  6.6.7,  6.6.8,  6.6.9,   6.6.10,   
13. Милунка Вељковић,  село Крушевица, казивала Коледарске песме: 7.2, 

14. Казивач: Милошевић Олга. Село Бољаре. Казала Коледарске песме: 7.3; Жетварске песме: 8.8;  Љубавне песме: 12.7, 

15. Косовка Савић село Крушевица. Казивала коледарске песме:7.4,

16. Јовић Љубомир(78.г) село Крушевица(махала Ливађе).казао коледарске песме: 7.5;  ; Остале дечје песме:  15.3,

17.  Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица(махала Петковци), Коледарске песме: 7.6; Остале јуначке песме: 13.34,  13.35,   

18.Марковић Чедомир (1932.г) село Крушевица. Ишао као дете у Коледама и певао Коледарске песме. Казао Коледарске песме: 7.7,

19. Казивач: Петковић Драгослав, село Доњи Дејан. Коледарска песма: 7.8,

20.  Борислав Ристић (1926,г) село Манастириште. Казао Коледарске песме: 7.9,

21.   Чедомир Стојковић (1931.г) село Ладовица. Ученик за одрасле шк.1977/78 године у ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица Власотинце. Као дете ишао у Коледе и певао Коледарске песме. Казао 1977. године  коледарске песме: 7.10,



22. Казивач: Борислав Ристић (1926,г) село Манастириште, Коледарске песме: 7.11,

23. Казивач: Симон Пешић, село Крушевица. Коледарске песме: 7.12,

24.  Казивач: Љубица Савић (1926.г) село Тупаловце,  девојачко Цветковић, рођена у Прилепцу код Власотинца. Коледарске песме: 7.13,  7.14,

25.Казивач: Слађана Младеновић(47.г) село Доња Ломница. Коледарске песме: 7.15,

26. Казивач: Томић Вера (40.г) село Црнатово-Крушевица, Жетварске песме: 8.1;  Седењске песме:10.3.6,  10.3.9,
10.3.10,
 
27. Казивач баба Игора Илића ученика шестог разреда из села Бољаре, 1979. године жетвраске песме: 8.2,

28.  Казивач баба Митић Јасмине ученице из село Црнатово 1976. године жетварске песме: 8.3,

29. Казивач: Ружа Стевановић(66.г), село Доњи Дејан. Жетварске песме: 8.4;  Љубавне песме: 12.11,  12.16,  12.17;   Хајдучке песме: 13.2,
   


30. Лазар Славковић(70.г) село Крушевица(Славковци). Казао жетвраске песме: број  8.5; Ратарске песме: број  9.4;  ; Остале дечје песме:  15.2,

31.  Казивачи:Лепојевић Мирјана(Д.Дејан) и  Младеновић Марица(девојачко Стојановић-1925.г дело Преданча) удата у село Преданча. Жетварске песме: 8.6,

32.   Казивач:баба Јелена Младеновић-врачарица(100.г.девојка из село Лукачево) удата у Горњи Дејан и  Мирјана Петровић, удата у Горњи Дејан из моравска села. Запис: 1975.године Горњи Дејан Власотинце. Жетварске песме:8.7; Љубавне песме:12.40,   

 33.  Казивач:  Милунка Јовић из Орашја-девојка из села Палојце код Предејана. Запис  1977. године. Жетварска песма: 8.9:  Хајдучке песме: 13.4, 
34. Казивач:Олга Лепојевић(1923.г)-девојачко Стоиљковић(Крушевица). Запис  1976. године село Крушевица. Жетварске песме: 8.10,

35. Казивач:Евгенија Здравковић, девојачко  Радојичић, рођена у село Добро поље(Црна Трава), рођена 1897. године. Запис 1978.године. казала жетварске песме:8.11; Косачке песме: број 9.2, запис 1978. године ,

36. Казивач: Смиљка Ивановић(девојачко Вељковић из с. Крушевица, 1928.г) удата у село Крушевица и Бранко Ђикић. Запис 1980. године. Жетварске песме:  8.12; Љубавне песме: 12.28, 


37. Казивач: Никодије Петровић(83.г), село Горњи нДејан, запис 1975.године. Косачке песме: 9.1,

38. Казивач: Мира Миленковић (39.г) село Црнатово, 1978. године, Жетварске песме:9.3; Љубавне песме: 12.15, 

39. По казивању Смиље Николић и Гордане Милованвић  и  Маре Младеновић село Бољаре, запис у другој половини 20 века. Запис 1985. године. Седењске песме: 10.1, 

40. По казивању старих жена 1995. године у село Црнатово. Седењске песме: борој 10.2 (Припевии напевавања),

41. Кзивач баба из  село Орашје удата у село Бољаље. Запис: 1977.године село Бољаре-Орашје, Власотинце. Седењске песме: број 10.3.1, 

42. Казивач: Брана Пешић. Запис: 1979.године село Крушевица и село Бољаре. Седењске песме: 10.3.2,

43. Казивач: Косовка Савић. Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце. Седењске песме: 10.3.3,  10.3.11,   
44. Казивач: Крстић Зорица. Запис: 1984.године село Равни дел Власотинце. Седењске песме: 10.3.4,

45. Казивач: Рада Младеновић. Запис: 1978.године   село Крушевица Власотинце. Седењске песме:10.3.5,

46. Забележена од старих жена. Запис: 1980.г село Крушевица Власотинце.  Седењске песме:10.3.7,


47. Казивач: Борика Младеновић(45.г) село Црна бара)девојка из  село Гуњетина Власотинце. Запис:1978.године село Крушевица Власотинце. Седењске песме:10.3.8,

46. Казивач:баба Риска Станојевић(100.г) село Средор. Запис: 1975.године село Средор Власотинце. Седењске песме:10.3.12; Остале јуначке песме:13.32,
 
47. Казивачи: Радмила Стаменковић(1933.г) и Нада Стојановић (1936.г). Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце. . Седењске песме:10.3.13,

48. Казивач:Зорка- Зорица Ђорђевић (1934.г) девојачко Стојановић, рођена и удата у село Преданча. Неписмена. Рођена тетка аутору записа, а песму је певала насседењкама места „Рид“ са другарицама: Лепосава и Славица Ђорђевић(девојачка презиемна) у Преданчу све до 1953. године.
Запис: 1975.године село Преданча. Седењске песме:10.3.13,

49.  Казивач: Даница Анђелковић (65.г), село Доња Ломница. Запис: 1977.године село Доња Ломница, Власотинце. Певала на „сусрети села“ у Власотинцу старе изворне народне песме. Аутор ове публикације поседује и тонски запис њених песама. Запис: 1977.године Горње Повласиње, Власотинце. Чобанске песме: 11.1;  Љубавне песме: 12.32,  12.33; Хајдучке песеме: 13.1,




50. Забележено од старијих жена у Горње Повласиње. Запис: 1977.године Горње Повласиње, Власотинце. Чобанске песме: 11.2;  . Љубавне песме: 12.19, 12.42,   
 
51.  Забележено од старијих жена села Равни Дел-Преданча. Запис: 1978.године село Равни Дел-Преданча Власотинце. Чобанске песме: 11.3;  Хајдучке песме: 13.5,   
 
52. Казивач: Јосиф Савић (60.г) село Ладовица. Запис: 1977.године село Ладовица Власотинце. Чобанске песме: 11.4; Љубавне песме:  12.34, 

53. Казивач: Драгомир Миловановић(порекло из село Линово-Лужница) село Бољаре. Запис: 1985. г. Село Бољаре. Чобанске песме: 11.5; ;   Хајдучке песме: 13.3, 
   
54. Казивач: Смиља Костадиновић(1929.г)девојка  и удата у село Црна Бара. Запис: 2008. године село Црна Бара Власотинце.
 Чобанске песме: 11.6,   

55. Казивачи старији људи. Запис:1976-1980. године села:Свође(Димитријевић), Крушевица(Олга  Лепојевић-Стоиљковић девојачко 1923.г)и Горњи Дејан(махала Преданча-

56. Казивач: Савић Слађана село Крушевица. Запис 1978. године. Чобанске песме: 11.8,  11.9,  11.10,   


 57. Казивач: Тома Спасић_Тропша(1941.г) село Свође. Запис 1973. године. Чобанске песме: 11.11,   

58. Казивач: Криста Цекић (55.г) село Бољаре. Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце. Чобанске песме(Припеви):11.12; 
Љубавне песме:12.39,  12.43; Остале јуначке песме:   13.35,

59. Казивач: Даринка Јовић(60.г).  Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце. Чобанске песме(Припеви):11.13;   Љубавне песме: 12.15,   

60.  Казивачи: Марица Младеновић (девојачко Стојановић) рођена 1925.г. и удата у село Преданча и Олга Лепојевић(девојачко Стоиљковић) рођена 1923.г.и удата у село Крушевица. Неписмене. Запис: 1976-1980.године , села:Преданча, Крушевица, Дејан Горње Повласиње . Чобанске песме(Припеви):11.14; Љубавне песме: 12.27,   

61. Казивач: Наталија Станчић(75.г), рођена 1900. године, девојка од Куртинци из  село Јаворје. Неписмена. Запис: 1975.године село   Горњи Дејан(махала Преданча) Власотинце. Чобанске песме(Припеви):11.15;

 62. Казивачи: Радмила Стаменковић(1933.г) и Нада Стојановић (1936.г). Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце. Остале песме:11.16;  Љубавне песме: 12.25;   Хајдучке песме:13.13,   
 




63. Казивач Марија Стојановић(1952,г) село Липовица. Запис: фебруар 2008.године село Липовица. Остале песме:11.17;  Љубавне песме: 12.24,

64. Казивач : Мирјана Стојановић(1948.г) девојачко Станковић из села Златићево. Удата у село Јаворје. Запис: 1978, године. Остале песме:11.19;   Љубавне песме: 12.29,

65. Казивач: Маринковић Стојан(76.г)  село Равни Дел. Запис 1976.године село Равни Дел, Власотинце. Љубавне песме: 12.1,  12.2,   12.3, 12.4,   

66. Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица. Био  музикант и свирао љубавне и друге песме по вашарима на тамбурици. Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце. Љубавне песме: 12.5,  12.20,  12.22,  12.38; Остале јуначке песме: 13.21,

67. Казивач: Наталија Станковић(65.г). Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце. Љубавне песме: 12.8,

68. Казивач:Мара Цветковић (1930.г) село Липовица. Запис: 1994.године село Липовица Власотинце. Љубавне песме: 12.9,  12.10; Остале дечје песме:  15.1,


69. Казивач:Јевтић Рада (51.г) село Црнатово. Запис:1978.године село Црнатово Власотинце. Љубавне песме: 12.12,  12.13,

70. Забележено од старијих жена. . Запис: 1980. године село Крушевица-Бољаре Власотинце. Љубавне песме: 12.18, 

 71. Забележено од старијих  жена у село Свође. Запис: 1976.године село Свође Власотинце. Љубавне песме: 12.21,

72. Казивач: Ружа Миљковић(65.г) село Крушевица. Запис: 1976.године  Кушевица  Власотинце. Љубавне песме: 12.23,

73. Казивач:  Светозар Арсић(1881.г) село Златићево. Учесник балканских и првог светског рата 1912-1918.г. Љубавне песме: 12.26; Хајдучке песме:13.14,  13.24,

74. Казивач: Сретен Тодоровић (42.г) село Крушевица. Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце. Љубавне песме: 12.30,   

75. Казивач: Видосава Раденковић(74.г) село Крушевица. Запис: 1977. године село Крушевица, Власотинце. Љубавне песме: 12.31,   

76.  Казивачи: Марица Младеновић(1923.г) девојачко Стојановић. Удата и живи у Преданчу. Олга Стоиљковић(1923.г) девојачко Стоиљковић из села Крушевица, баба Роска Ивановић(1903.г) девојка из села Равни Дел и Даница Анђелковић(65.г) село Д.Ломница.Запис: 1976-1980.године  Горње Повласиње Власотинце
Чума-Куга је у овим крајевима као опака болест харала-владала у власотиначко црнотравском крају почетком 18.века. Многа су села уништена а нека су и исељена. Тако је у селима Горњег Повласиња и настала ова веома осетљиво емоционална песма, коју сам забележио од 1976-1980 године у већи број брдско планинских села овога краја.(Подвукао М.М-2007.г). Љубавне песме: 12.36,

77. Забележено од старијих жена  у село Доњи Дејан 1976. године.  Љубавне песме: 12.37, 

78. Казивач: Миријана Мицић, село Градиште, засеок Доња Река. Рођена је 1935. године (70 година) у Градиште, удата у истом селу. Нема ни дан школе; зна да пише и чита. Запис 2005.  године село Градиште Власотинце.
Љубавне песме: 12.41; Остале јуначке песме : 13.30,  13.31,

79.  Казивачи: Николић Рада и Здравковић Михајло, ученици школе за одрасле у шк.1977/78. године ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица Власотинце.   Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце. Хајдучке песме: 13.6,

80. Казивачи: Ружа Стевановић(66.г), Олга (девојачко Стоиљковић) Лепојевић рођена 1925.г и Даница Анђелковић (1902.г) . Запис 1977. године. Хајдучке песме: 13.7,

81. Показивању старијих жена. Запис: 1976.године село Пржоње(Горњи Орах) Власотинце. Хајдучке песме: 13.9,

82. Казивач: Љубица-Љуба Стојановић(1903.г) девојачко Јовановић-Петровић. Удата и живела у село Преданча. Певала јуначке-хајдучке и остале песеме и преносила   на своје ћерке Марицу Младеновић(1925.г) и Зорицу Ђорђевић(1934.г) удате у село Преданча, а пренела је своју љубав према јуначким песмама  и према свом унуку писцу ове публикације(Подвукао М.М-2009.г). Хајдучке песме: 13.7, 13.8, 13.10, 13.11,

83. Казивач:  СтанаЛепојевић(68.г) село Доњи Дејан. Запис:  1978.године Доњи Дејан Власотинце. Хајдучке песме: 13.12,

84. Казивач: Јосимка(девојчако Благојевић) Милентеновић рођена и удата у село Доње Гаре, рођена 1932. годинее. Неписмена. Запис: 1995. године село Доње Гаре. Хајдучке песме: 13.15,

85. Казивач: Михајло Јанковић самоуки песник, село Ладовица Власотинце. Запис 1976.године село Ладовица Власотинце. Остале јуначке песме: 13.22, (Напомена:  Код моста на јужној Морави на путу Власотинце-Лесковац, поводом борбе српске војксе са бугарима стоји споменик од 1915. године погинулим србима у  Првом светском рату са бугарима. Према казивању братанца Томислава Николића(на интернет листа „Политика“14/09/2008.године-поводом пробоја Солунског фронта српске војске септембра 1918. године), Радивоје из ове родољубиве српске  песме(са стрицем  Вељком) –Николић, су погинули у том пробоју и њихова имена се налазе на спомен плочи школе у Горњем Крњину, пута Власотинце-Пирот у лужничком крају. Интересантно је да је један стих поменуте  песме је уклесан на плочи и говори баш о битци Српске и Бугарске војске 1915. године на Јужној Морави. Песмо је у листу „Политика“ објавио Томисалв Николић под називом ОСВЕТНИЦИ, а исто сам пре више година под истим називом чуо ту песму од глумца Радоша Бајића, родом из моравског села Варварина.-Подвукао М.М 2008.године),  Остале јуначке песме: 13.29,

86. Илић Владимир 1881.г, учесник балканских ратова, ваљач и воденичар) Власотинце. Чобанске песме: 11.7; Остале јуначке песме: 13, 23,     

87. Из Летописа основне школе „Карађорђе Петровић“  село Крушевица Власотинце.  Запис 1975.године село Крушевица Власотинце. Остале јуначке песме: 13.25,  13.26,  13.27,  13.28,
88. Казивач: Сeвроније Станојевић (64 године) из села Козила . Запис.2004-2005-године. Остале јуначке песме: 13.33,
89. Казивач: Раденковић Видосава(74.г) село Крушевица. Запис 1978. године село Крушевица. Успаванке:14.1,

90. Запис: 1976-1985.године села: Бољаре и Црнатово. Успаванке:
14.2,
91. Запис:1978. године село Козило. Успаванке:14.3,
-наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-


                                   ЗАПИСИВАЧИ:

Народне песме сам бележио сам одлазећи на трену по селима Горњег Повласиња;  са својим ученицима организовао сакупљање народних умотворевина од 1975 до 2009. године у осмогодишњим основним школама: „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и „Браћа Миленковић“ село Шишава у власотиначкој општини. Мањи део песама је узет из записа написаних књига из власотиначкога краја, које ће бити уписане на прави начин  на овом месту. Дечје игре сам записао по сећању из сопственог детињства и мањи део узео из записа других аутора монографија села, које су наведене на крају у литертури коришћена за писање ове публикације о дечјим играма и песмама у власотиначком крају-Горњег повласиња.(Подвукао М.М-аутор, јул 2009. године)


1.Мирослав Б.Младеновић-Мирац, 1948. г село Преданча Власотинце, наставник математике, локални етнолог и историчар. Забележио: Записи дечјих игара  2009. године: Дечје игре: 1.1, 1. 2,  1.3,  1.4, 1.5,  2.1,  2.2,  2.3,  2.4,  2.4.2, 2.5.1, 2.6, 2.7, 2.8, 2.9, 2.10, 2.11, 1.12, 2.13, 2.14,   3.1, 3.2, 3.3, 3.5, 3.6, 3.7, 3.8, 3.10, 3.11, 4.1, 4.2, Бројалице: од 5.1 до 5.2.5; Записивачи осталих  дечјих игара су наведене на крају у литератури .; Лазаричке песме: 6.3.5,  запис: 1980.године село Крушевица, Власотинце; Коледарске  песме:  број 7.8, запис 1978.године село Доњи Дејан, број  7.10, запис 1977. године село Ладовица, број 7.12, запис 1977. године село Крушевица, Жетварске песме:број 8.7, запис 1975.године Горњи Дејан, број 8.9, запис 1977.године село Орашје(Палојце), број 8.10, запис 1976. године село Крушевица, број  8.12, запис 1980. године село Крушевица; Косачке песме: број 9.1, запис 1975.године село Горњи Дејан;  Седењске песме: број 10.3.12,  запис село Средор 1975.године, број  10.3.13, запис село Преданча 1975.године;  Чобанске песме: 11.2,  11.7,  11.11,  11.14.  11.15;   Остале песме:11.19,   11.20,11.22; Љубавне песме: 12.5,   12.19,  12.20,  12.21,  12,22,  12.23,  12.26,  12.28,  12.29,  12.36,  12.37,  12.38,   12.40,  12.42; Хајдучке песме:  13.4,  13.6,   13.7,  13.8,  13.9,   13.10,  13.11;  Остале јуначке песме: 13.21,  13,22, 13,23, 13.24,  13.32,
 
2. Станковић Љиља   ученица шестог разреда из село Равни Дел, ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце  и наставник математике  Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис  1976. године, село равни Дел. Записали лазаричке песме: 6.3.2, 6.3.8,

3.  Сања Ивановић ученица првог разреда гимназије у Власотинцу. Запис 1995. године Власотинце

4. Запис: 1985. године с. Бољаре.Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац (1938.г), учитељ и професор руског језика. Живи у Војводини, а написао је монографију о селу Бољаре. Забележио лазаричке песме:6.3.4,

5. Јасмина Костић ученица  осмог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава, Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац , забележили 1994.године  лазаричке песме: 6.3.6;   Остале песме:11.18;   Љубавне песме:  12.35,   
 
6.  Јовица Стојановић ученик првог разреда гимназије у Власотинцу. Запис: 1995. године  село Козаре. Забележио лазаричке песме: 6.3.7, 
7.  Николета Спасић (1948.г) село Равна Дубрава наставница српског језика, живи у Власотинце. Запис.1976. године Равна Дубрава. Забележила лазаричке песме: 6.3.9
8.  Јована Ђикић  и Марија Миленковић из села Средор, ученице петог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава, Власотинце  и наставник математике  Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис: 8 фебруар 2008.године  село Средор Власотинце. Забележене лазаричке песме: 6.4.1,  6.4.2,  6.4.3,  6.4.4,  6.4.5,  6.4.6,  6.4.7,  6.4.8,  6.4.9, 
6.4.4,   6.4.5,  6.4.6,  6.4.7,  6.4.8,   6.4.9, 
9.  Аница Стојановић, Стојановић Јована и Милица Здравковић ученице петог и шестог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава, Власотинце и наставник Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Забележене лазаричке песме: 6.5.1, 6.5.2, 6.5.3, 6.5.4, 6.5.5,
10. Јелена Цветковић и Ивана  Стојановић ученице шестог и петог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце и наставник математике Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис 2007/2008. године село Липовица. Забележене лазаричке песме:      : 6.5.1,  6.6.2,  6.6.3,  6.6.4,  6.6.5,  6.6.6,  6.6.7,  6.6.8,  6.6.9,   6.6.10,   

11. Небојша Костић ученик шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике  Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис: 1978.године .Забележили коледарске песме: 7.2, 

12. Љиљана Милошевић ученица петог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1976.године. Записали коледарске песме: 7.3; Жетварске песме:8.8; Љубавне песме: 12.7, 

13. Бора Банковић ученик шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1979. године. Забележили коледарске песме7.4,

14. Ненад Крстић ученик шестиг разреда ОШ „Карађорђе петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике МирославБ. Младеновић-Мирац.  Запис  1978. године. Забележили коледарске песме: 7.5;  ; Остале дечје песме:  15.3,

15.  Стојана  Јовић ученица  ученица петог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица власотинце и наставник математике Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис 1980/1981. године.Забележили коледарске песме: 7.6; Остале јуначке песме:  13.34,  13.35,

16. Марковић Дивна ученица шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1978. године. Забележили коледарске песме: 7.7,

17.  Биљана Ристић ученица првог разреда гимназије у Власотинцу. Забележила 1992. године коледарске песме: 7.9,
7.11,

18. Забележила: Драгана Савић из село Тупаловца, ученица првог разреда гимназије у Власотинцу. Запис 1992. године   коледарских песама: : 7.13,  7.14,

19.  Тасић Драган ученик шестог разреда ОШ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница Власотинце и наставниик математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац.Запис 2008. године село Доња Ломница. Записали коледарске песме: 7.15, 

20. Бојана Томић ученица шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевиуца Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1980. године. Жетвраске песме: 8.1;  ;  Седењске песме:10.3.6,  10.3.9,   10.3.10,


21. Забележили: Игор Илић ученик  шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица и наставник  математике Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис 1979. године жетвраске песме: 8.2,


22. Забележили: Митић Јасмина ученица шестог разреда ОШ Карађорђе Петровић“ село крушевица Власотинце  и   наставник математике Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис 1976. године жетварске песме: 8.3,

23. Забележили: Верољуб Стевановић ученик шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и наставник математике  Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1978. године жетварске песме: 8.4;  Љубавне песме: 12.11,  12.16,   12.17; Хајдучке песме: 13.2, 
   
24.  Сузана Ицић ученица шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1980. године жетварске песме: 8.5; Ратарске песме: број 9.4;  ; Остале дечје песме:  15.2,

25.  Лепојевић Слађана ученица петог разреда  ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце. Запис 1977. године село Доњи Дејан и Преданча. Жетварске песме: 8.6,

26. Забележила: Милованка Пешић(1957.г рођена у село Козило) удата у Власотинце, професор српског језика. Жетварске песме: 8.11; Косачке песме: број 9.2, запис 1978. године село Козило,

27. Јован Миленковић ученик ОШ „Карађорђе Петровић“ село Шишава Власотинце и наставник  математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1978.године село Црнатово,Ратарске песме:9.3; Љубавне песме: 12.14, 
 
28. Забележио: Милосав Миловановић, учитељ и професор руског језика.Живи у Војвосини и писац Монографије о селу Бољаре. Запис 1985. године. Седењске песме:10.1;   Хајдучке песме: 13.3, 

29.Забележио: Никола Митровић, професор српског језика и писац монографије о селу Црнатово. Запис 1995. године, Седењске песме: борој 10.2 (Припевии напевавања),

30.  Забележили: Чедомир Ђокић ученик и наставник Мирослав Младеновић. Запис: 1977.године село Бољаре-Орашје, Власотинце. Седењске песме: број 10.3.1, 

31. Забележили: Пешић Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић. . Запис: 1979.године село Крушевица и село Бољаре. Седењске песме: 10.3.2,

32. Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић. : 1978.године село Крушевица Власотинце. Седењске песме: 10.3.3,   10.3.11,   

33. Забележили: Крстић  Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић. Запис: 1984.године село Равни дел Власотинце. Седењске песме: 10.3.4,


34. Забележили: Јордана Стаменковић ученица и наставник Мирослав Младеновић. Запис: 1978.године   село Крушевица Власотинце. Седењске песме:10.3.5,

35. Забележили:Милован Марковић ученик и наставник Мирослав Младеновић. Запис: 1980.г село Крушевица Власотинце.  Седењске песме:10.3.7,

36. Записали: Милунка Стефановић ученица и наставник Мирослав Младеновић. Запис: 1980.г село Крушевица Власотинце.  Седењске песме:10.3.7,

37. Забележили: Аница Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић. Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце. . Седењске песме:10.3.13; Остале песме : 11.16;   Љубавне песме: 12.25;  Хајдучке песме:13.13,   
 
 
38. Забележили: Мића Анђелковић ученик школе за одрасле шк.1977/78 године ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце   и  наставник математике  Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис: 1977.године село Доња Ломница, Власотинце. Чобанске песме: 11.1; Љубавне песме: 12.32;  Хајдучке песеме: 13.1, 

39. Забележили: Славољуб Михајловић ученик и наставник Мирослав Младеновић. Запис: 1978.године село Равни Дел-Преданча Власотинце. Чобанске песме: 11.3:   Хајдучке песме: 13.5, 

40. Забележили: Славољуб Савић ученик(школа за одрасле 1977/78.г) и наставник математике  Мирослав Б. Младеновић-Мирац ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица  Власотинце.  Запис: 1977.године село Ладовица Власотинце. Чобанске песме: 11.4;   Љубавне песме:  12.34, 
 
41. Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац, учитељ и професор руског језика. Живи у Војвосини. Писац монографије о селу Бољаре. Запис: 1985. г. Село Бољаре. Чобанске песме: 11.5,   

42. Казивачи: Небојша Костадиновић  ученик седмог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница власотинце и наставник математике  Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис: 2008. године село Црна Бара Власотинце. Чобанске песме: 11.6,   

43. Забележили:  Савић Руменка ученица ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис 1978. године. Чобанске песме: 11.8,   11.9,  11.10,   

44. Забележили: Весна Цекић ученица  ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица власотинце и наставник математике  Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце. Чобанске песме(Припеви):11.12;  Љубавне песме:12.39,  12.43;  Остале јуначке песме:   13.35,


45. Забележили: Пешић Симон ученик школе за одрасле шк.1977/78 ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица Власотинце  и наставник математике  Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце. Чобанске песме(Припеви):11.13;   Љубавне песме: 12.14,   
 
46. Забележили: Ивана Стојановић ученица ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница Власотинце  и наставник математике Мирослав  Б.Младеновић-Мирац. Запис: фебруар 2008.године село Липовица. Остале песме:11.17; Љубавне песме: 12.24, 
 
47. Забележили: Маринковић Мирјана ученица петог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав  Б. Младеновић-Мирац. Запис 1976.године село Равни Дел, Власотинце. Љубавне песме: 12.1,  12.2, 12.3, 12.4,     

48.  Забележили:Светлана Станковић ученица ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица Власотинце и наставник математике  Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце. Љубавне песме: 12.8,

49. Забележили: Ивана Јовановић ученица  ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце и наставник математике  Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис: 1994.године село Липовица Власотинце. Љубавне песме: 12.9,   12.10; ; Остале дечје песме:  15.1, 
 



50. Забележили:Јевтић Драган ученик ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике  Мирослав Б.  Младеновић-Мирац. . Запис:1978.године село Црнатово Власотинце. Љубавне песме: 12.12,  12.13,

51. Забележили: Саша Цветковић ученик и наставник Мирослав Младеновић. Запис: 1980. године село Крушевица-Бољаре Власотинце. Љубавне песме: 12.18,

52. Забележили: Љубисав Тодоровић ученик за одрасле у шк.1977/78. године ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица Власотинце и наставник Мирослав  Б. Младеновић-Мирац. Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце. Љубавне песме: 12.30,   

53. Забележили: Раденковић Драган ученик  ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав Б.
Младеновић-Мирац. Запис: 1977. године село Крушевица, Власотинце. Љубавне песме: 12.31,   

54. Забележили: Јовица Анђелковић ученик школе за одрасле у шк.1977778. години ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике  Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Запис: 1977.године село Ломница  и Црна Бара Власотинце. Љубавне  песме:12.33,


55. Забележио: Зоран Станковић, професор биологије, новинар листа "Власина" Власотинце. Запис 2005.  године село Градиште Власотинце.
Љубавне песме: 12.41; Хајдучке песме:  13.8; Остале јуначке песме : 13.30,  13.31, 13.33,

56. Забележили:  Верољуб Стевановић ученик, Мића Анђелковић ученик за одрасле ОШ“Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник математике Мирослав Б. Младеновић-Мирац. Хајдучке песме: 13.7,( Песму  сам као дете највише волео да слушам  у разним облицима од своје бабе Љубе Стојановић(1900.г), а певана је и уз гусле деда Стојана Стојановића „(1881.г) на славама; па сам често пута и заплако док ми је баба певала или деда Стојан певао уз гусле. Касније је и мајка певала у време жетве. (М.М)). Запис 1977.године

57. Забележили: Лепојевић Милутин ученик за одрасле шк. 1977/78 ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце и наставник Мирослав Младеновић. Запис:  1978.године Доњи Дејан Власотинце. Хајдучке песме: 13.12,



58. Забележила: Јасмина Илић ученица првог  разреда гимназије у Власотинцу. Запис: 1995. године село Доње Гаре. Хајдучке песме: 13.15,

59. Забележили:  Снежана Раденковић ученица ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и наставник математике Мирослав Б.Младеновић-Мирац. Запис 1978. године село Крушевица. Успаванке:14.1,

60. Забележили: Мирослав Б.Младеновић- Мирац и Милосав Миловановић-Бољарац. Запис: 1976-1985.године села: Бољаре и Црнатово. Успаванке:
14.2,
61. Записивач: Милованка Пешић(1957.г)  професор српског језика село Козило Власотинце , живи у Власотинце. Запис:1978. године село Козило. Успаванке:14.3,
                      * * *

V Биографска белешка:

Мирослав Мирко  Б. Младеновић- Мирац рођен је у село  Преданча,  општина Власотинце 1948.године. Наставник математике је  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава. Вредан је сакупљач духовног и материјалног блага власотиначког, црнотравског и лужничког краја.
Његови записи о животу на село-о обичајима, историји и о свему што је везано за језик и усмена приповедања дијалектом  средине, остаће као драгоцени  истраживачки материјал за етнологију, културу, традцију и историју српскога  народа  на југу Србије.
Пише песме и кратке приче везане за живот у његовом завичају, каквог га памти из младости.
Збирком песама је заступљен у збирки песама чланова друштва  завичајних песника Власотинца КУЋА ОД  РАСЦВЕТАЛИХ ЖЕЉА  у издању Фондације даровитих „Христифор Црниловиућ-Кица“-Власотинце 2007.године.
Објавио је три збирке песама на дијалекту југа Србије:   “ Планинска ората“(2008.г.), „Печаловина“ (2011.г.) и „Абер са планине“ (2011.г.).
-наставиће се-

[Мирослав Младеновић]

-наставак-

 * * *


САДРЖАЈ:

УВОД ..............................................................................................

6.2. Лазарице у  власотиначком крају
 до половине 20. века- Горњег Повласиња ......................

6.3. Лазаричке песме детету...........................................
6.3.1.Струк горосцвет .....................................................
       (за мушко дете )
6.3.2. Голубенце воду пије(1)............................................
( Песма мушком детету)
6.3.3. „ Голубенце воду пије“(2)......................................
6.3.4. Голубенце воду пило(3)...........................................
6.3.5. Седи дете пред кућу..............................................
(За дете)
6.3.6. Аој Ђаче самоуче.................................................
(За ђаци)
6.3.7. Петру ђаче књигу чита.....................................
6.3.8. Мила ћера ...........................................................
(за ћерку)
6.3.9. Кво ми синоћ сјајеше.........................................
(Другу

6.4. Лазаричке дечје  групе.........................................
6.4.1.  За улазак у двор................................................
6.4.2. За домаћина.......................................................
6.4.3. За девојку...........................................................
6.4.4. За венче...............................................................
6.4.5. За невесту...........................................................
6.4.6. За момка ............................................................
6.4.7. За бебу................................................................
6.4.9. За воду...............................................................
6.5.1. За кућу...............................................................
6.5.2. За војника.........................................................
6.5.3. За домаћина.....................................................
 6.5.4.  За ћеру............................................................
6.5.5. За овцу................................................................
6.6.1. За кућу.................................................................
6.6.2. За овцу.................................................................
6.6.3. За вола..................................................................
6.6.4. За краву...............................................................
6.6.5. Два се млади оглеђују.........................................
6.6.6. За ћерку..............................................................
6.6.7. За цвеће .............................................................
6.6.8. Младо момче Бога моли ...................................
6.6.9. Заблајала ми бела Беца....................................
6.6.10. Изникле ми три нисице..................................



7. Коледарске песме ..........................................
7.1.Коледари.....................................................................
7.2.  Домаћине Коледо!..................................................
(Кад улазе колеђани у кућу овако певају):
7.3. Колеђани  кући .......................................................
7.4. Десно крило Коледо.................................................
7.5. Ој Јоване Коледо....................................................
7.6. Коледари.................................................................
7.7. Рипни, снашле на столичку..................................
7.8. Коледарска песма...................................................
7.9. Цупа, Цупа, коледо................................................
7.10. Коледа.....................................................................
7.11. Рођење Исусово....................................................
7.12. Коледарска песма.................................................
7.13. Крштење Исусово.................................................
7.14. Крштење Исусово..............................................
7.15. Крститељу Коледо...........................................





8. Жеталачке песме.............................................
8.1.  Сламке да ватамо(1).............................................
8.2.  Сламке да ваћамо(2)............................................
8.3. Три сестре желе..................................................
8.4. Заспало девојче ...................................................
8.5. Нажњева се момак и девојка(1)...........................
8.6. Нажњева се момак и девојка(2).........................
8.7.  Лепа Мара жела.................................................
8.8.  Голема њива.........................................................
8.9.  Жетвраска песма.................................................
8.10.  Опклади се Петкана.........................................
8.11. Јечам жела, Јечменка девојка..........................
8.12.  Жито желе лепе девојке..................................


9. Косачке  и ратарске песме............................
9.1. Косачка песма...............................................
9. 2. Косач коси зелене ливаде...........................
9. 3. Кошуљица....................................................
9. 4. Копај мотичице.........................................


10.Седењске песме.............................................
10.1. Седењке и Прела. ............................
10.2. Припеви и надпевавања...............................

10.3. Седењске песме....................................................
10.3.1. Кротко девојче.................................................
10.3.2. Вечерај пиле шарено........................................
10.3.3. Седењкарска шаљива песма............................
10.3.4. Војноле девојче................................................
10.3.5. Нишну се звезда(1)..........................................
10.3.6. Нишну се звезда(2)..........................................
10.3.7. Тмнино нино тамнино...................................
10.3.8. Ој убава девојко.............................................
10.3.9.  Дођи драги довече на прело..........................
10.3.10. Пође па недође..............................................
10.3.11. Седењска песма...........................................
10.3.12. Што ми је мило у вас да дојдем................
10.3.13. Јесенске дуге ноћи........................................
10.14.Три девоке збор збориле




11. Чобанске песме ................................................
11.1. Овчарска песма..............................................
11.2.  Ајде Ружо овце да чувамо.............................
11. 3 . Девојче т'нко високо.....................................
11. 4. Испод облак три буљука.................................
11. 5.  Ој Јоване чобане............................................
11. 6.  Ој ливадо росна траво...................................
11.7.  Чувам овце......................................................
11.8.  Једва чекам да недеља дође..........................
11.9. Чобан тера овчице.........................................
11.10. Терај мала стадо иза брега..........................
11.11. Ој девојче пироћанче....................................
11.12. Припев овчарица(1)......................................
11.13. Припев овчарица(2)......................................
11.14.  Припев овчариц (3)......................................
11.15. Припев овчарица(4).......................................
11.16. Ја посади једну ружу белу............................
11.17. Ој, девојко душо моја..................................
11.18.  На Мораву воденица стара......................
11.19.  Ја посади  ружу белу................................
11.20. У ливади под јасеном
11.21.Дуни ми дуни лађане
11.22. Мој драгане што ме заборави




12. Љубавне песме ..............................................

12.1. Мајка Мару звала..................................
12.2.  Е мој Гојко  .....................................
12.3.  Цвати Ружа ........................................
12.4.  Лепа Марица ..................................
12.5.  Омилие ми јагодо................................
12.6.  Војничка песма............................
12.7.  Вода извирала...........................
12.8. Мори  Стано подлагано............................
 12.9.  Љубавна чежња.............................
12.10.  Ој Драгане ................................
 12.11.  Ој Јагодо, јагодице........................
 12.12.  Драги ти се оженио.........................
 12.13.  Чугур ми чука.......................
 12.14.  Заспало девојче...........
 12.15.  Дико дикице...............
12.16.  Момче се на пут спрема..................
 12.17.  Рано се цвеће расцветало........................
 12.18.  Крај Војна као огењ.................
12.19.  Лена девојка...................
12.20.  Вишња род родила.................
12.21.   Ви узомо.................
12.22.  Ој јаворе..............
12.23.   Ружо румена ......
12.24.  Ој, девојко душо моја.........
12.25.  Ја посади ружу белу ........
12.26.  Драги чека јесени
      (Гусларска песма)..........................
12.27. Чекам свога драгана.....................................
12.28.   Песма драгану...................
12.29.  Љубав у Лесковцу(1).................
12.30.  Љубав у Лесковцу(2).......................
12.31.  Ружица девојка...............
12.32.  Кучка Павловица........................
12.33.  Милкано дадо Милкано ..........................
12.34.  Кучка Јелка  палуверка.......................
12.35.   Варала се два брата рођена....................
12.36.  Јану мајка на далеко дава.....................
12.37.  Јанина песма...........
12.38.  Анђелино момо..................
12.39.   Јану глава заболела......
12.40.  Јанко и Јаника...
 12.41. Љуби момче девојче.................
12.42.  Бисер из груди..............................
12.43. Љубавни бисери...........

13. Хајдучке  и друге јуначке песме........
13.1. Планино старино(1)..................................
13.2.  Јанино стара планино(2)..................
13.3. Планино, Сува планино.............................
13.4. Што се  бели на планини....................
13.5. Вала богу јединоме.............................
13.6.  Цвили у горе зелене.............................
13.6. Два се орла на планину бију(1)............
13.7. Два се орла на планину бију(1)............
13.8. Два се орла на планину бију(2)......................
13.9. Песма о хајдуку Ђури(1)..............................
13.10.  Песма о хајдуку Ђури(2).........................
13.11.  Песма о хајдуку Ђури(3)..........................
13.12.  Широко је лишће јаворово(1)...........
13.13.  Широко је лишће јаворово(2)............
13.14.  Огањ  на Јанин планини..............................
13.15. Беше ведро па се наоблачи.........................
13.16.  Баталјону стани, стани..................
13.17.  Раткова песма.................................
13.18.  Партизанка Мара............................
13.19.  Млади партизани.............................
13.20.  Поји Миле волове на реци.................
13.21.  Песма о шваби...................................
13.22.  Бој на Морави ............................................
13.23.  Синоћ ти је Ђорђе погинуо.............
13.24.  Песма о Ђорђи капетану.................
13.25 . Из Густи ораси.................................
13.26.  Врћај коња Абдул-аго.........................
13.27. Лесковачка народна песма о Карађорђу.....
13.28 . Песма о Карађорђу.......................................
13.29.  Курсула...................................................................
           (Јован)
13.30.  Добар јунак воду гази.............................................
13.31. Седе момче да вечера............................................
13.32.  Песма о Краљевић Марку........................
13.33.  Марко коси траву  детелину............................
13.34.  Узми звијезду пред собом.......................
13.35. Војвода и вила............................................
13.36. Лирско-епски бисери...................................

14. Успаванке..........................................................
14.1. Таши, таши дебела........................................
14.2.  успаванка.........................................................
14.3.  Спавај, чедо, родила те мајка.......................

15. Остале дечје песме .......................................................

15.1. Дете мало .........................................................
15.2. Ђаче..................................................................
15.3. Кекељ...............................................................
15.4. Грлица ми гуче ..............................................

  Биографска белешка  ............................................


                               * * *
 Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
april 2007.g Vlasotince Miroslav Mladenovic lokalni etnolog ... Priča se da je skakao 24. stope, a njegov konj je skakao 16. stopa i da takav junak nije bio ...
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1551.0;... - Кеширано - Слично
http://www.vokabular.org/forum/index.php?PHPSESSID=b45bf5ffd3a22196268804ed3eff4daa&topic=1551.0           
                                    * * *
        Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu
Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar ...
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0;wap2
http://www.vokabular.org/forum/index.php?PHPSESSID=b45bf5ffd3a22196268804ed3eff4daa&topic=1558.0
                                              * * *
                 Tamo daleko (90 godina)
www.mycity-military.com/Prvi...rat/Tamo-daleko-90-godina_2.html
Vodi se kao narodna pesma. Kazivač je Mihajlo Janković ... Zapis je iz 1976. godine, zabeležio ga je Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar. Profil • Blog ...
http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Tamo-daleko-90-godina_2.html

                       * * *
            Српска народна књижевност
www.vokabular.org/forum/index.php?board=27.0
2 3057 01.48 ч. 03.01.2008. од Вук: Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu: Miroslav Mladenovic nasta: 0 3196 12.42 ч. 12.11.2007.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?board=27.0


                                  * * *
            Kosačke i ostale narodne pesme iz vlasotinačkoga kraja
www.mycity.rs/.../Kosacke-i-ostale-narodne-pesme-iz-vlasotinackoga...
17 мар 2010 – Kosačke i ostale narodne pesme iz vlasotinačkoga kraja. Napisano na .... Забележио: Мирослав Младеновић: село Кружевица, Власотинце ...
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Kosacke-i-ostale-narodne-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
                             * * *
           Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkog kraja
www.mycity-military.com/.../Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinack...
Из летописа основне школе село Крушевица Власотинце Забележио: Мирослав Младеновић 5. Лесковачка народна песма о Карађорђу Море врћај ...
http://www.mycity-military.com/Ostalo-5/Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.html

                                               * * *
           Čobanske pesme u vlasotinačkom kraju
www.mycity.rs/Srpska.../Cobanske-pesme-u-vlasotinackom-kraju.ht...
17 мар 2010 – Чобанске песме у власотиначком крају ... ... Забележио: Мирослав Младеновић 3. Девојче т'нко високо. Не играј ситно пред мене ...
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Cobanske-pesme-u-vlasotinackom-kraju.html
                               * * *
              Lirsko epske pesme iz vlasotinačkoga kraja
www.mycity-military.com/.../Lirsko-epske-pesme-iz-vlasotinackoga-...
12 мар 2010 – Lirsko epske pesme iz vlasotinačkoga kraja НАРОДНЕ ПЕСМЕ Сакупљајући ... ... Miroslav Mladenovic; Građanin. Pridružio: 03 Mar 2010 ...


                                      * * *
            Ljubavne narodne pesme iz vlasotinačkog kraja
www.mycity.rs/.../Ljubavne-narodne-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.h...
17 мар 2010 – Љубавне народне песме из власотиначког ... ... Ljubavne narodne pesme iz vlasotinačkog kraja .... Забележио: Мирослав Младеновић 7.
                                                     * * *       

            Dečje pesme iz vlasotinačkoga kraja
www.mycity.rs/Srpska.../Decje-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
18 мар 2010 – Dodolske pesme iz vlasotinačkoga kraja • Narodne pesme iz ..... Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар. Profil ...
      http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Decje-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
                                          * * *           

 Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje
www.mycity.rs/.../Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornj...
20 мар 2010 – M. Mladenovic; Građanin ... Лирске народне песме:- као што знамо лирском поезијом (лириком) ..... Мирослав Б. Младеновић Мирац ...
      http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html
                                           * * *                                 
       Koledarske pesme u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje
www.mycity.rs/.../Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje...
20 мар 2010 – Коледарске песме у власотиначком ... ... Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje • Lekovito bilje u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ..... Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог # ...
  http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html
 
                                             * * *                     
                      Šaljive lirske pesme iz vlasotinačkoga kraja
www.mycity.rs/.../Saljive-lirske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
17 мар 2010 – Шаљиве песме 14. 1. ... Žetalačke pesme iz vlasotinačkoga kraja • Kosačke i ostale narodne pesme iz .... Забележио: Мирослав Младеновић ...
   http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Saljive-lirske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
                                           * * *         
            Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja
www.mycity.rs/.../Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-k...
18 мар 2010 – У народној ношљи, Краљице су изводиле игре и песме у своја и друга села. ... Забележио: Мирослав Младеновић наставник 1.2.4.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html
                                        * * *
            Žetalačke pesme iz vlasotinačkoga kraja
www.mycity.rs/Srpska.../Zetalacke-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.ht...
17 мар 2010 – ЖЕТАЛАЧКЕ ПЕСМЕ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ ... ... Žetalačke pesme iz vlasotinačkoga kraja ... Забележио: Мирослав Младеновић ...
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Zetalacke-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
                                        * * *
             Narodne pesme iz vlasotinačkoga kraja
www.mycity.rs/Srpska.../Narodne-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.htm...
18 мар 2010 – НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА . ... iz vlasotinačkoga kraja • Ljubavne narodne pesme iz vlasotinačkog kraja • Žetalačke pesme iz vlasotinačkoga .... Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар ...
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Narodne-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
                                       * * *             

 Аутор:- Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 26. септембар 2013.г. Власотинце Република Србија

[Мирослав Младеновић]

Биографска белешка:

Мирослав Мирко  Б. Младеновић- Мирац рођен је у село  Преданча,  општина Власотинце 1948.године. Наставник математике је  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава.

 Вредан је сакупљач духовног и материјалног блага власотиначког, црнотравског и лужничког краја.

Његови записи о животу на село-о обичајима, историји и о свему што је везано за језик и усмена приповедања дијалектом  средине, остаће као драгоцени  истраживачки материјал за етнологију, културу, традцију и историју српскога  народа  на југу Србије.

Пише песме и кратке приче везане за живот у његовом завичају, каквог га памти из младости.

Збирком песама је заступљен у збирки песама чланова друштва  завичајних песника Власотинца КУЋА ОД  РАСЦВЕТАЛИХ ЖЕЉА  у издању Фондације даровитих „Христифор Црниловиућ-Кица“-Власотинце 2007.године.

Објавио је три збирке песама на дијалекту југа Србије:   “ Планинска ората“(2008.г.), „Печаловина“ (2011.г.) и „Абер са планине“ (2011.г.).

Власотинце, 2012.године

[Мирослав Младеновић]

Биографија:
Ratni dnevnik(Godine rata i bede :1992-1999.g) - MyCity Military
www.mycity-military.com/.../Ratni-dnevnik-Godine-rata-i-bede-1992-1999-g.html - Кеширано
7 мар 2010 ... DNEVNIIK GODINE RATA I BEDE Miroslav B Mladenović Mirac ...matematike i omalovažite ličnost i rad nastavnika matematikie-kako bi ga kao ...
http://www.mycity-military.com/Blog/Ratni-dnevnik-Godine-rata-i-bede-1992-1999-g.html


ДНЕВНИИК 


                      ГОДИНЕ РАТА И БЕДЕ
                           Мирослав Б Младеновић Мирац
Биографија:

                   


 Мирослав Б Младеновић Мирац рођен  је 23.09.1948.године у планински засеок Преданча, села Горњи Дејан у општини Власотинце на Југу Србије од оца Благоје и мајке Марице у сиромашно печалбарској  породици.

Основну школу је завршио у село Златићево, осмогодишњу у село Свође, средњу пољопривредну школу у Лесковцу, ВПШ-група математика у Врању, а апсолвирао на природно математичком факултету у Скопљу.
Под тешким околностима живота и прогона због уверења   није дипломирао, али је зато узео учешће својим истраживачким радом и увођењем иновација у целокупном образовно васпитном раду у школи настави математике-да  саопштењима и корефератима излаже на десетине научних скупова:конгреса, сабора, трибина, симпозијума на нивоу Југославије и републике Србије математичара, учитеља, педагога.

 Своје педагошке чланке и   стручно-педагошке радове је објављивао у зборницима, часописима и нарочито као сарадник од 1970.године у листу „Просветни преглед“ листа просветнних радника републике Србије.

 Од л970. радио је као наставник математике у основним школама у село Доње Кусце, код Гњилана (мало у гимназији у Каменици), Орашју код Велике Плане, Тегошници, Свођу. Крушевици, до села Шишава у власотиначкој општини. Године л976. добија опомену пред искључење из партије и са посла због противљења противзаконитом избору директора, да би врло брзо  био и избачен из партије-а потом и шест година из просвете због морално политичке неподобности. Ради као физички радник да би биолошки опстао са породицом.

У то време увелико прикупља етнографску грађу по селима власотинацко-црнотравског краја. Бележи епске и лирске песме, са својим ученицима све до ове 2008.године у школи Шишва-Ломница,  у којој ево завршава свој радни век на село, јер због „подобности“ никада није могао да пређе да ради у градској основној школи и да никада небуде буде позван да одржи неко педагошко или уже стручно математичко предавање у својој школи, општини Власотинце и јабланичком региону.

 Ето тако  у малим срединама успех се тешко прашта, али  његово дело остаће иза њега са постигнутим резултатима  ученика на математичким такмичењима младих математичара, успеха у  наставку даљег школовања ученика , као  и  својим педагошким радом   је утицао на своје ученике  у стварању здравих личности за живот у  друштвеној заједници.

Писао је да бих биолошки опстао; па је  написао и свој  девник од 1995. године све до 2000. године. Тако је забележио страхоте  свих ратова у Словенији, Хрватској Босни до Косова, после распада бивше социјалистичке федеративне Југославије деведесетих година 20. века.
Пише песме и кратке приче на дијалекту свога родног краја.