Хтѣо бих и я прозборити койу о Йугоисточной Србийи, области већ дуго своятаной и присваяной Бугарском.
Наш найвећи научник свѣтскога гласа, найвећи просвѣтитељ, найвећи књижевник, творац српскога йезика и његов прѣобразитељ, творац српске књижевности, найвећи борац против словенске наплавине, непоколебљиви борац за очување српскога срѣдњовѣковнога књижевнога наслѣђа и српскога писма, найписменийи, найобразованийи и найпоштенийи Српин свих врѣмен, йедном рѣчйу найвећи син нашега народа од амебъ па до дана данашњега, нѣйе никада има двоумице около Йугоисточне Србийе.
Говор ове области нѣйе сматрао срПским, нити његово становништво за Србе. А и како би, када йе се и за Крушевљане у писму свойему покровитељу и послодавцу питао, говоре ли можда нарѣчйем бугарскога йезика, не признайући их говор за срПски.
Због свега тога данас бар йедна улица у Бугарской, земљи гдѣ не већина мрзи, носи његово име, у Пловдиву граду, а можда и другдѣ. Не знам има ли йош койи Србин име улице у Бугарской, осим можда Срба койе Бугари сматрайу Бугарима.
Ово йе доказ да и Бугари цѣне његову величанствену величанственост и прѣстручност. А он то и заслужуйе.