Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине

[Христифор]

Обоје је нереално, Р1а ће на већем узорку сигурно порасти пошто је Сарајевско-романијска регија међу најслабије обрађеним. С друге стране Аврамијевштаци утичу на проценте Р1а иако је у Доњем Подрињу и без њих свакако јака.

[ВелиборЛазић13]

Дијелим Небојшино мишљење да без стварно великог узорка статистика има мало значаја. Међутим, НУки (опростите ако написах погрешно :-) ), ме је озбиљно натјерао да се замислим. Шта заправо утврђујемо? Број Срба који припадају одређеној хаплогрупи, или нешто друго? Ако је то нешто друго, шта би то било?

Ако утврђујемо укупан број појединаца који припадају некој хаплогрупи, онда НУкијева замисао представља исправан темељ за даљи рад. Крећемо од Херцеговине и на неки начин све по томе мјеримо, али можда треба реалније сагледати, у циљу стварања тачније опште слике, чињеницу да је Херцеговина, на жалост, вијековима била транзитна, али суштински вјероватно депопулацијска област. Да је другачије, без енормног природног прираштаја, о ком немамо сазнања, не би било могуће објаснити да васцијело Српство потиче из Херцеговине :-)

Ево само један примјер, заснован на резултатима пописа из 1879. године. Котар Гацко (са 13 сеоских општина и око 50 села/заселака) има око 4500 становника Срба укупно. Истовремено, само три села из сјеверне Семберије (Батковић, Црњелово и Велика Обарска) имају око 4100 становника Срба. Како сам већ рекао, у Батковићу ће Р1а врло вјероватно бити испод просјека, а окосницу села у посматраном периоду чине најранији досељеници Ј2б (М241 и М205) те Н2. У Великој Обарској је могуће такође извући закључак да у најранијем досељењу доминира Ј2б (М205 - Малетићи и од њих настала група Мратинштака и М241 - скоро цијели засеок Познановићи - Благојевићи, Јањичићи, Крстићи и вјероватно Николићи и Лазаревићи). Тек касније са доласком становништва из Градачца и Грачанице вјероватно се појачава Р1а (Нешковић, Танацковић-Зарић-Андрић). У Црњелову огромна група породица чији је члан тестирани Мидановић су Н2, а за друге двије велике групе (по Кајмаковићки Шопали и Летунски - данас 15-20 различитих презимена) није извјесно гдје спадају, али се надамо да ћемо и то расвијетлити у акцији која је у току.

Суштина је у томе да ако однос хаплогрупа посматрамо кроз број припадника породица које су њихови носиоци, а примјера ради ј2б постигне само 30% у ова три семберска села, а одлични су за сада изгледи да хоће, радиће се о око 1350 људи, што ће бити знатно изнад броја припадника Р1а у Гацку, па је тешко игнорисати ту чињеницу и на основу броја различитих насеља/презимена и сл. правити другачију општу слику.

Пренешено на укупне бројке из пописа из 1879. - у сјевероисточној Босни (а слично је и са Крајином) живи скоро двоструко већи број Срба него у Херцеговини, која, пак, има већи број тестираних, па свака промјена у процентуалном односу између хаплогрупа може значајно мијењати укупну слику.

[Небојша]

Суштина је у томе да ако однос хаплогрупа посматрамо кроз број припадника породица које су њихови носиоци, а примјера ради ј2б постигне само 30% у ова три семберска села, а одлични су за сада изгледи да хоће, радиће се о око 1350 људи, што ће бити знатно изнад броја припадника Р1а у Гацку, па је тешко игнорисати ту чињеницу и на основу броја различитих насеља/презимена и сл. правити другачију општу слику.

Пренешено на укупне бројке из пописа из 1879. - у сјевероисточној Босни (а слично је и са Крајином) живи скоро двоструко већи број Срба него у Херцеговини, која, пак, има већи број тестираних, па свака промјена у процентуалном односу између хаплогрупа може значајно мијењати укупну слику.

Да, то јесу неки проблеми са којима се човек среће када жели да направи неку општу статистику. Зато бих ја избегао апсолутне бројке на основу овог броја тестираних, као и свеопшту статистику за Србе из БиХ, пошто узорак методошлошки није исправан (ово о броју становника/тестираних у Херцеговини и нпр. околини Прњавора, Добоја, итд).

Статистика има смисла изгледа највише када се фокусирамо на једну мању област, а број тестираних је притом задовољавајући. Онда је занимљиво и урадити ону статистику по броју чланова/кућа тестираних родова и упоредити стање.

Али нисам ни апсолутно против ових уопштених пресека. Заоправо се највећи број закључака из Y-DNA студија базира на статистикама до 100 људи. И то је реч о читавим народима (више милиона људи). Не знам зашто се као репер узима та бројка од бар 100 насумично тестираних, али се ретко испостави да се генетичка слика драстично промени на већем броју. Наравно, она може варирати од региона до региона, али када је реч о народима, статистика већ на око 100 тестираних даје одређене одговоре. Али је вероватно важно да узорак буде методолошки исправан. 

[marigold]

Али нисам ни апсолутно против ових уопштених пресека. Заоправо се највећи број закључака из Y-DNA студија базира на статистикама до 100 људи. И то је реч о читавим народима (више милиона људи). Не знам зашто се као репер узима та бројка од бар 100 насумично тестираних, али се ретко испостави да се генетичка слика драстично промени на већем броју. Наравно, она може варирати од региона до региона, али када је реч о народима, статистика већ на око 100 тестираних даје одређене одговоре. Али је вероватно важно да узорак буде методолошки исправан.

Бројка од 100 је минимални број у репрезентативном узорку да би се могло ваљано генерализовати (изводити закључке о популацији).

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA_(%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0)
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2020/0023-51642066256S.pdf
https://www.ef.uns.ac.rs/predmeti/mas/metodologija-naucno-istrazivackog-rada/20-uzorkovanje.pdf

[Небојша]

САРАЈЕВО И РОМАНИЈА




Узорак: 57

I2-Y3120    31.59%
I2-PH908    26.33%
Север    5.26%

I1-M253    22.81%
I1-P109>FGC22045    21.05%
I1-Z63>Y7627    1.75%

E-V13    12.28%
E-Y37092>Y126722    1.75%
E-Z5017>Z19851>Y172393  5.26%
E-Z5018    5.26%

R1b-M269    7.02%
R1b-Z2705    3.51%
R1b-U106>Y6669    3.51%

R1a-Z282    5.26%
R1a-M458>L1029>YP417    3.51%
R1a-Z280    1.75%

N2-FT182494    5.26%

J2b-M205>Y22059    5.26%

J2a-M92>Y230579    5.26%

G2a-L42>Y128480    3.51%

E-M34>Y177539    1.75%



I2-Y3120

Предвиђене и потврђене подгране код тестираних I2-PH908:
I2-FT14506>Y56203>Y134578 (2),  I2-FT14506>Y52621>FT190799 (2), I2-FT14506>Y56203 (1), I2-A5913>A22312 (1), I2-Z16983>Y4789>Y45843 (1), I2-PH908* (1).
Присутне подгране Севера:
I2-S17250>Y4882>A1328>Y177643 (2), I2-Z17855>A16413>Y135654 (1).

E-V13

Подгране E-Z5017>Y172393:
E-A18844>FT104106 (2).                                                                                                                                                                                       
Подгране E-Z5018:
E-L241>PH2180 (1), E-FGC11450 (1), E-S2972>Y128213 (1).   



Напомена*: Уколико је унутар области било више тестираних носилаца истог презимена из истог места (који припадају истом генетичком роду), рачунати су као један тестирани.                                                                                                                                                           

Дописаћу овде тестиране без маркера (углавном 23andMe) из Сарајева и романијског краја. Мислим да ће бројка прећи 100 и да ће се генетичка слика изнивелисати мало.

[Небојша]

Сарајево и Романија

I2-S17250
Нинковић, Јовањдан, Сарајево
Милановић, Пантелијевдан, Соврле, Илијаш
Јовановић, Вогошћа
Пикулић, Томиндан, Пофалићи, Сарајево
Јовковић, Срђевдан, Вогошћа
Мијовић, Никољдан, Источно Сарајево
Ковач, Стевањдан, Врхпрача
Живковић, Никољдан, Нехорићи, Пале
Ђукић, Ђурђевдан, Бјелогорци, Пале
Чечар, Ђурђевдан, Пале
Паламаревић, Михољдан, Хреша, Источно Сарајево
Кокот, Никољдан, Сарајево
I2-PH908>Z16893
Милић, Ђурђиц, Илијаш
Панић, Јовањдан, Сарајево
I2-M423
Новаковић, Јовањдан, Мишевићи, Хаџићи
Голуб, Аранђеловдан, Осеник, Хаџићи
Чаваркапа, Митровдан, Сарајево
Влачић, Јовањдан, Шишићи, Трново
I2-CTS10228
Попић, Јовањдан, Илијаш
Марић, Ђурђевдан, Чаварине, Соколац
I2-Z17855
Митровић, Никољдан, Јапага, Хан Пијесак

E-V13
Витор, Стевањдан, Хаџићи
Ђурић, Ђурђевдан, Лађевићи, Илијаш
Мочевић, Јовањдан, Сарајево
Тадић, Митровдан, Грбавица, Сарајево
Казазовић, Никољдан, Сарајево
Тешановић, Никољдан, Трново
E-V13>L241
Крајишник, Јовањдан, Илиџа, Сарајево

R1a-M417
Плакаловић, Сарајево
Крсмановић, Лучиндан, Соколац
Антонић, Мратиндан, Подмједеник, Пале
R1a-Z280>CTS1211
Балта, Стевањдан, Булози, Источно Сарајево
Кењић, Јовањдан, Источно Сарајево
R1a-Z280>CTS3402
Стјепић, Јовањдан, Сарајево
R1a-M458>YP417
Васковић, Никољдан, Лукавица, Источно Сарајево
Јоловић, Сарајево

I1-P109
Вулина, Ђурђевдан, Сарајево
Пандуревић, Никољдан, Сарајево
Лојаница, Никољдан, Хаџићи
Маловић, Аранђеловдан, Источно Сарајево
Крсмановић, Аранђеловдан, Сарајево
I1-Z63>BY332
Мајмуновић, Св. Климент, Сарајево

R1b-Z2103>CTS9219
Поповић, Сарајево

J2b-M205
Печеница, Аранђеловдан, Прача, Пале
J2b-M241>L283
Илић, Романија

N2-P189.2
Мркаја, Јовањдан, Блажуј, Илиџа
Тривунић, Јовањдан, Љешево, Илијаш
Ћосовић, Јовањдан, Гласинац

J2a-M92
Зимоњић, Ђурђевдан, Гласинац

G2a-L42
Плакаловић, Јовањдан, Баре, Соколац



 

[Небојша]

ГОРЊЕ ПОДРИЊЕ




Узорак: 83

I2-Y3120    34.95%
I2-PH908    25.31%
Север    9.64%

N2-FT182494    13.26%

R1a-Z282    10.84%
R1a-M458>L1029    6.02%
R1a-Z280    4.82%

J2b-Z534    10.84%
J2b-M205>Y22059    9.64%
J2b-M241>L283    1.20%

I1-M253    9.64%
I1-P109>FGC22045    8.43%
I1-P109>Y13930    1.20%

E-V13    8.43%
E-Z1057    2.41%
E-Z5017>FT104106  2.41%
E-Z5018    3.61%

G2a-L30    8.43%
G2a-Y11074    3.61%
G2a-Y11074>Y128028    3.61%
G2a-M406>L14    1.20%

R1b-M269    2.41%
R1b-U152>Y175368    1.20%
R1b-U106>Y6669    1.20%

I2-L233    1.20%



I2-Y3120

Предвиђене и потврђене подгране код тестираних I2-PH908:
I2-A5913>A22312 (2), I2-Y51673 (1), I2-FT14506>Y52621>FT190799 (1), I2-FT14506>Y56203 (1).
Присутне подгране Севера:
I2-S17250 (1), I2-Z17855 (1).

R1a-Z282

Подгране R1a-Z280:
R1a-Z92>Y4459 (2), R1a-L1280>YP3987 (1), R1a>Y2613>Y2608 (1).
Подгране R1a-M458>L1029:
R1a-YP417 (3), R1a-YP417>Y290723 (1).

E-V13

Подгране E-Z5018:
E-L241>PH2180 (1), E-FGC11450 (1), E-S2972>Y128213 (1).



Напомена*: Уколико је унутар области било више тестираних носилаца истог презимена из истог места (који припадају истом генетичком роду), рачунати су као један тестирани.                                                                                                                                                           

Може се мало појачати статистика и за Горње Подриње, таман толико да узорак пређе 100.

I2-S17250
Калајџић, Игњатијевдан, Фоча
Тривун, Аранђеловдан, Јабука, Ново Горажде
Комленовић, Игњатијевдан, Гламоч, Горажде
Милановић, Фоча
Мајдов, Игњатијевдан, Месићи, Рогатица
Макљеновић, Никољдан, Рудо
I2-M423
Елета, Стевањдан, Рогатица
I2-CTS10228
Павловић, Никољдан, Фоча

E-V13
Јовичић, Ђурђевдан, Гучево, Рогатица
Тешовић, Ђурђевдан, Фоча
Матовић, Никољдан, Фоча

J2b-M205
Гавриловић, Ђурђевдан, Чајниче
Грујић, Ђурђевдан, Коритник, Вишеград
Петровић, Ђурђевдан, Бунчићи, Фоча

R1a-Z280>CTS1211
Соковић, Никољдан, Рудо

I1-Z58
Митровић, Ђурђевдан, Фоча

G2a-L30>PF3345
Стјепановић, Стевањдан, Паочићи, Вишеград

[НУки ⚔🦅⚔]

СЕМБЕРИЈА И МАЈЕВИЦА




Узорак: 60

I2-Y3120    30%
I2-PH908    21.67%
Север   8.33%

R1a    16.67%
R1a-Z280    11.67%
R1a-M458>L1029    3.33%
R1a    1.67%

J2b-Z534    16.67%
J2b-M205>Y22059    8.33%
J2b-M241>L283    8.33%

E-V13    15%
E-V13>Z1057   6.67%
E-Z5017>CTS9320>Z16988    3.33%
E-Z5018   5%

N2-FT182494   8.33%

G2a-L42>Y128480    5%

I1-M253    3.33%
I1-P109>FGC22045    1.67%
I1-M227>BY169301   1.67%

J2a-M67    3.33%
J2a-M67    1.67%
J2a-M92>Y230579    1.67%

Q1-YP1600   1.67%




I2-Y3120

Предвиђене и потврђене подгране код тестираних I2-PH908:
I2-Y32084>A20333>FT25902 (2),  I2-FT14506>Y52621>FT190799 (1), I2-Z16983>Y4789* (1), I2-Y51673 (1).
Присутне подгране Севера:
I2-S17250>A26390 (1), I2-FT76511>FT256359(1).

R1a

Подгране R1a-Z280:
R1a-L1280>Y5647>YP3992 (2), R1a-YP4278>BY30743 (2), R1a-YP4278 (1), R1a-Y2613>YP6098>BY149000 (1), R1a-YP237>YP951 (1).

E-V13

Подгране E-Z5018:
E-L241>PH2180 (1), E-L241>Y142744 (1), E-FGC11450 (1).




Напомена*: Уколико је унутар области било више тестираних носилаца истог презимена из истог места (који припадају истом генетичком роду), рачунати су као један тестирани. Такође, из статистике је изостављен један тестирани J2b-M241 из Батковића, с обзиром на то да су из тог места већ тестирана два припадника генетичког рода коме он припада.

[НУки ⚔🦅⚔]

Ево и графика за ову област:

[aleksandar I]

СЕМБЕРИЈА И МАЈЕВИЦА



Узорак: 60


Напомена*: Уколико је унутар области било више тестираних носилаца истог презимена из истог места (који припадају истом генетичком роду), рачунати су као један тестирани. Такође, из статистике је изостављен један тестирани J2b-M241 из Батковића, с обзиром на то да су из тог места већ тестирана два припадника генетичког рода коме он припада.

Према мојој евиденцији "Семберије и Мајвеци" тај број је 65, односно 64 ако се изостави један резултат из Батковића. Детаљније са списком тестираних (има и анонимих) након што се заврши акција коју води Велибор Лазић и то оквиру напријед наведене теме.

[Никац]

Ево прегледа са СНДКП и 23andme резултатима заједно. За Херцеговину само резултати из подухвата, без 23andme.
Подијелио сам области тако да их већина има репрезентативан узорак од 100 ии више, и да границе имају смисла. Ако имате приједлога за неку бољу регионалну подјелу, пишите.

.	br. uzoraka	E	G	I1	I2	J1	J2	L	N	Q	R1a	R1b	T
Pounje I Podgrmečje	94	9.57%	2.13%	8.51%	38.30%	1.06%	10.64%	0.00%	6.38%	0.00%	20.21%	3.19%	0.00%
Visoka Krajina	116	10.34%	1.72%	5.17%	35.34%	0.86%	9.48%	0.00%	13.79%	0.00%	18.97%	4.31%	0.00%
Tropolje	72	16.67%	0.00%	12.50%	31.94%	0.00%	6.94%	0.00%	12.50%	0.00%	15.28%	4.17%	0.00%
Potkozarje	122	16.39%	1.64%	4.92%	38.52%	6.56%	9.84%	0.00%	7.38%	0.00%	13.11%	1.64%	0.00%
Zmijanje	115	16.52%	2.61%	10.43%	40.00%	2.61%	8.70%	0.00%	4.35%	0.00%	12.17%	2.61%	0.00%
Istočna Krajina, Povrbasje	117	14.53%	0.00%	3.42%	47.01%	2.56%	4.27%	0.00%	2.56%	0.00%	22.22%	2.56%	0.85%
Posavina, Ozren, “Usora I Soli”	138	16.67%	0.72%	5.07%	45.65%	0.00%	5.80%	0.00%	2.90%	0.72%	18.84%	3.62%	0.00%
Semberija I Gornje Podrinje	139	15.11%	4.32%	5.76%	30.22%	1.44%	12.23%	0.00%	5.76%	0.72%	21.58%	2.88%	0.00%
Sarajevo I Srednja Bosna	116	16.38%	0.86%	11.21%	39.66%	0.86%	5.17%	0.00%	6.03%	0.00%	12.93%	6.90%	0.00%
Istočna Bosna	122	9.02%	4.92%	14.75%	35.25%	0.00%	13.93%	0.00%	4.10%	0.00%	15.57%	2.46%	0.00%
Unutrašnja Hercegovina (Bileća, Gacko, Nevesinje)	138	13.77%	4.35%	3.62%	47.83%	0.72%	5.80%	0.72%	5.07%	0.72%	14.49%	2.90%	0.00%
Trebinje, Popovo, Neum (Travunija)	131	16.03%	1.53%	7.63%	37.40%	0.00%	6.11%	3.82%	3.05%	0.00%	18.32%	6.11%	0.00%
Centralna I Zapadna Hercegovina (Zahumlje)	104	4.81%	0.96%	4.81%	60.58%	4.81%	2.88%	0.00%	0.96%	0.00%	12.50%	7.69%	0.00%

границе које сам користио:


У Горњем Подрињу сам укључио највише једног R1a Аврамијевштака у истом насељу. Пет R1а Лазаревштака из Јасенице сам исто бројао као једног. Мислим да је Р1а овако у реалним оквирима.

[Небојша]

Одлично си ово урадио, Никац! Сјајан преглед. Узорци су задовољавајући, а и проценти делују реално.

И око поделе не би имао шта пуно да додам. Исту овакву поделу Крајине имам у глави. Свиђа ми и се како си врбаску зону издвојио, има смисла да ту буду Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф. Усора и Соли и Средња Босна, ту су сад нијансе. Срби из Сарајева и Романије су ближи међусобно, али су овде ипак одвојени, пошто је цело Сарајево отишло Средњој Босни.

Мала исправка само, Семберија иде уз Доње Подриње. Горње је доле око Фоче, Горажда. 

Још једном - свака част!

[Никац]

Ево верзије са општинама Трново, Пале, Соколац и Хан Пијесак у истом региону са Сарајевом, као што је и било раније у овој теми.

Бојао сам се да ће након тога узорак у Источној Босни бити премален, али није ни овако лоше.

.	Istočna Bosna (78)	Srednja Bosna i Romanija (159)
E	7.69%	15.09%
G	5.13%	1.89%
I1	12.82%	13.21%
I2	30.77%	40.88%
J2	16.67%	6.29%
N	6.41%	4.40%
R1a	17.95%	11.95%
R1b	2.56%	5.66%

[Никац]

Одлично си ово урадио, Никац! Сјајан преглед. Узорци су задовољавајући, а и проценти делују реално.

И око поделе не би имао шта пуно да додам. Исту овакву поделу Крајине имам у глави. Свиђа ми и се како си врбаску зону издвојио, има смисла да ту буду Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф. Усора и Соли и Средња Босна, ту су сад нијансе. Срби из Сарајева и Романије су ближи међусобно, али су овде ипак одвојени, пошто је цело Сарајево отишло Средњој Босни.

Мала исправка само, Семберија иде уз Доње Подриње. Горње је доле око Фоче, Горажда. 

Још једном - свака част!

Овај крај Жепче, Завидовићи итд. (Усора?) ми се чини некако више повезаним с сјеверном Босном него средњом.

У правој средњој Босни, Зеница, Травник, тамо је мало тестираних Срба, и некако ми се чини да овај крај  највише тежи према Сарајеву, па сам их ставио у исти регион.

Вакуфи и Бугојно су дефинитивно блиски Крајини, могу се видјети чак и као дио Босанске Крајине на неким картама. Само их данас углавном смјештају у средњу Босну, заједно с Јајцем, због већинског муслиманског и католичког становништва.

Да, Горње Подриње је доље, мислим да сам се због тога и забунио. 

[Дервента]

Жепче и Завидовићи се наслањају на Озрен и так крај је културолошки и етнолошки Сјеверна Босна и Посавина са мало веза са Средњом Босном.

[ВелиборЛазић13]

Ево један оглед на тему генетичка слика једне микро-средине.

Идемо у складу са методологијом узорковања у истраживању:
1. основни скуп - мушко становништво три засеока села Батковић, тадашња општина Бродац, котар Бијељина - Липовица, Гајићи и Клис - ради се о три физички повезана засеока, који чине срж села, док су Марићи, Мала Обарска и Гојсовац релативно физички одвојени, са елементима самосталног насељавања и развоја (од та три два су данас самостална насељена мјеста).
2. ради се о затвореном, или коначном основном скупу, јер исти садржи коначан број чланова у посматраном периоду. Ради се о укупно 1037 мушких становника ова три засеока.
3. основни скуп је временски одређен, те је посматран у периоду 1897. - 1914. (период покривен једним од домовника СПЦ, на основу ког је могуће утврдити тачан највећи број мушког становништва у том периоду). Сматрам да је овај посматрани период и у складу са оним што тражимо од кандидата приликом тестирања - навођење поријекла по оцу крајем 19. и почетком 20. вијека.
4. као полазиште за истраживање послужили су резултати до сада тестираних Батковљана из ова три засеока, у комбинацији са писаним изворима од средине 19. вијека па даље. Са великом поузданошћу је могуће утврдити заједничко поријекло великог броја тестираних, са нетестиранима, тим прије што је тестирање на изабраном узорку потврдило чак и "лабавије" везе међу породицама, које су се кроз писане изворе тек назирале.
5. потенцијална мана овог статистичког прегледа је несигурност у репрезентативност једног од резултата - Р1б, па ће тај дио бити потврђен, или оповргнут наредним тестирањима - ја ћу га узети као доказаног, јер су чињенице тренутно такве.

Прелазим на саме податке:
1. наведена три засеока у посматраном периоду имају максимум од 1037 мушких становника. С обзиром да је просјечни однос мушког и женског становништва у пописима из тог периода био око 53:47 % у корист мушког, то би значило да су ова три засеока имала укупно око 1950 становника у посматраном периоду.
2. ова три засеока у посматраном периоду имају 165 домова и просјек од око 6,4 мушких чланова по домаћинству. Од просјека једино нешто одскачу припадници Е-В13 са око 8,3 мушких чланова по домаћинству, али је њихов узорак премали, па је томе допринио велики број чланова буквално једног домаћинства. То, ипак, не нарушава објективност укупне слике.
3. пројектовањем сродности тестираних уназад кроз доступне писане изворе, можемо рећи да је тестирањем утврђена припадност одређеној хаплогурпи за 822 од 1037 становника, што је 79,30 % и представља више него репрезентативан узорак. Међутим, с обзиром да истраживање још траје, те да ће већ колико до краја ове или у току наредне седмице овај проценат порасти на преко 80-85%, лица за која није утврђена припадност одређеној хаплогрупи третираћу као једну групу.
4. сходно свему наведеном, резултати су сљедећи:
а) Ј2б са 516 мушких глава у 77 домова, чини 49,7% укупног становништва ова три засеока, при чему Ј2б М205 сама чини 23,24 %, а Ј2б М241 чини 26,51 % укупног броја,
б) лица за која није утврђена хаплогрупа броје 215 мушких глава у 41 дому, те чине 20,73 % од укупног броја мушких становника,
в) Н2 Р189.2 са 82 мушке главе у 13 домова чини 7,9 % укупне мушке популације и друга је заступљености хаплогрупа,
г) И2 са 72 мушке главе у 12 домова чини 6,94 % укупног мушког становништва,
д) Е-В13 са 67 мушких глава у 8 домова чини 6,46 % укупне мушке популације,
ђ) Р1б са 60 мушких глава у 10 домова чини 5,78 % укупне мушке популације и
е) Р1а са 25 мушких глава у 4 дома чини 2,41 % укупне мушке популације.

Благо речено веома занимљиви резултати. Све и да у долазећем периоду Р1б пређе у нешто друго то неће битније промијенити резултате, а од око 20 % лица за која није утврђена припадност одређеној хаплогрупи велики је број Јовањштака, па не би било изненађење ако би проценат заступљености Н2 додатно порастао.

Уколико бисмо, у другој варијанти, ових 80-ак % за које можемо утврдити хаплогрупу третирали као репрезентативни узорак, добили бисмо још драстичније резултате: 1. Ј2б са 58,5 %, 2. Н2 са 9,3 %, 3. И2 са 8,2 %, 4. Е-В13 са 7,6 %, 5. Р1б са 6,8 % и 6. Р1а са 2,83 %.

Ово је, надам се, само зачетак једне озбиљније студије на ову тему. Јасно је да овакве статистике нису могуће свугдје, али вјерујем да је корисно покушати их урадити тамо гдје за то има и најмање шансе.
   

[Wolf Sagash]

Ево прегледа са СНДКП и 23andme резултатима заједно. За Херцеговину само резултати из подухвата, без 23andme.
Подијелио сам области тако да их већина има репрезентативан узорак од 100 ии више, и да границе имају смисла. Ако имате приједлога за неку бољу регионалну подјелу, пишите.

.	br. uzoraka	E	G	I1	I2	J1	J2	L	N	Q	R1a	R1b	T
Pounje I Podgrmečje	94	9.57%	2.13%	8.51%	38.30%	1.06%	10.64%	0.00%	6.38%	0.00%	20.21%	3.19%	0.00%
Visoka Krajina	116	10.34%	1.72%	5.17%	35.34%	0.86%	9.48%	0.00%	13.79%	0.00%	18.97%	4.31%	0.00%
Tropolje	72	16.67%	0.00%	12.50%	31.94%	0.00%	6.94%	0.00%	12.50%	0.00%	15.28%	4.17%	0.00%
Potkozarje	122	16.39%	1.64%	4.92%	38.52%	6.56%	9.84%	0.00%	7.38%	0.00%	13.11%	1.64%	0.00%
Zmijanje	115	16.52%	2.61%	10.43%	40.00%	2.61%	8.70%	0.00%	4.35%	0.00%	12.17%	2.61%	0.00%
Istočna Krajina, Povrbasje	117	14.53%	0.00%	3.42%	47.01%	2.56%	4.27%	0.00%	2.56%	0.00%	22.22%	2.56%	0.85%
Posavina, Ozren, “Usora I Soli”	138	16.67%	0.72%	5.07%	45.65%	0.00%	5.80%	0.00%	2.90%	0.72%	18.84%	3.62%	0.00%
Semberija I Gornje Podrinje	139	15.11%	4.32%	5.76%	30.22%	1.44%	12.23%	0.00%	5.76%	0.72%	21.58%	2.88%	0.00%
Sarajevo I Srednja Bosna	116	16.38%	0.86%	11.21%	39.66%	0.86%	5.17%	0.00%	6.03%	0.00%	12.93%	6.90%	0.00%
Istočna Bosna	122	9.02%	4.92%	14.75%	35.25%	0.00%	13.93%	0.00%	4.10%	0.00%	15.57%	2.46%	0.00%
Unutrašnja Hercegovina (Bileća, Gacko, Nevesinje)	138	13.77%	4.35%	3.62%	47.83%	0.72%	5.80%	0.72%	5.07%	0.72%	14.49%	2.90%	0.00%
Trebinje, Popovo, Neum (Travunija)	131	16.03%	1.53%	7.63%	37.40%	0.00%	6.11%	3.82%	3.05%	0.00%	18.32%	6.11%	0.00%
Centralna I Zapadna Hercegovina (Zahumlje)	104	4.81%	0.96%	4.81%	60.58%	4.81%	2.88%	0.00%	0.96%	0.00%	12.50%	7.69%	0.00%

границе које сам користио:


У Горњем Подрињу сам укључио највише једног R1a Аврамијевштака у истом насељу. Пет R1а Лазаревштака из Јасенице сам исто бројао као једног. Мислим да је Р1а овако у реалним оквирима.

У Херцеговини ниси добро извршио подјелу. Попово је  Захумље, а тек да не причам за Неум. Берковићи такође

[dko]

У Херцеговини ниси добро извршио подјелу. Попово је  Захумље, а тек да не причам за Неум. Берковићи такође

suti bolan likicu pokvarice vam dabrani prosek

PS nikac, bez zezanja... trusina ti je ko kineski zid, kad silazis iz nevesinja u berkovice... otprilike kao iz gacka za focu, samo brze

[Грк]

suti bolan likicu pokvarice vam dabrani prosek

PS nikac, bez zezanja... trusina ti je ko kineski zid, kad silazis iz nevesinja u berkovice... otprilike kao iz gacka za focu, samo brze

Дабрани су увјек поправљали просјек, никад кварили.

[dko]

Дабрани су увјек поправљали просјек, никад кварили.

naopako rekoh izvini... popravice vam E likicu