Аутор Тема: Старо становништво и исламизација у Босни  (Прочитано 73344 пута)

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #340 послато: Децембар 26, 2017, 12:09:16 поподне »
при том ме не интересује да тај идентитет вежем за Србе, ако се ради о подручју средњевековне босанске државе које нема упориште у светосавској цркви.

Црква и припадност једном народу су две потпуно одвојене ствари.
Нити су сви Срби припадници светосавске цркве, нити су сви припадници светосавске цркве Срби.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #341 послато: Децембар 26, 2017, 12:12:14 поподне »
Црква и припадност једном народу су две потпуно одвојене ствари.
Нити су сви Срби припадници светосавске цркве, нити су сви припадници светосавске цркве Срби.

Највећа грешка наших људи који покушавају доказати српство средњовјековне Босне јесте управо та, јер су на том пољу Хрвати много јачи. Никад у централној Босни није доминирало православље, па самим тим, ако вежеш средњовјековни српски идентитет искључиво за православље, ти немаш право ићи даље од Подриња и источне Херцеговине.
Јасно је да људи у средњем вијеку нису имали нешто што би се звало националном свијешћу у модерном смислу, али постоје докази о кориштењу одреднице "Србин" (ко се је тад подразумијевао под тим именом, то не можемо знати) у тим крајевима.
« Последња измена: Децембар 26, 2017, 12:18:12 поподне Одисеј »

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #342 послато: Децембар 26, 2017, 12:27:42 поподне »
Тако да онај ко хоће да доказује српство јекавских шћакаваца и новоштокавских икаваца (мада је то узалудан и потпуно бесмислен посао, али хајде), може да експлоатише управо тај аргумент о помену српског имена у тим крајевима. Јер вјерски аргумент не пали, већина је горе поменутих (ови други мање, јер међу њима и дан данас има православаца) од самог почетка имала католичку већину. Поготово средња Босна, тј. подручје на којем се говори староштокавским шћакавско-јекавским дијалектом.

симо

  • Гост
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #343 послато: Децембар 26, 2017, 01:19:44 поподне »
Јер, кад кажеш да један век касније Муслимани 'почињу да формирају одвојену групу утемељену на негацији свих ранијих веза са сународницима' јавља се логично питање - а како се то десило, ако никакав нови елемент није уведен од 16. века на овамо, осим константне категорије времена?

Нови елемент су били историјски догађаји који су утицали прије свега на економске односе, а онда и на све остало. Крајем 16. вијека Турска је престала да се шири, у првој половини 17. вијека стагнира и већ од половине 17. вијека опада. Дакле, нема ширења, нема пљачке, нема нових подручја, економски притисак исламизованог дијела српске популације на своје православне и католичке сународнике расте. Православни масовно прелазе на аустријску и млетачку страну, долази до међувјерских ратова једних и других. Формира се у српској православној свијести појам потурице, издајника. Код муслимана каура, невјерника, раје. Спаљивање моштију св. Саве је само један у низу догађаја који означавају ову прекртетницу у односима.

Ако већина Муслимана потиче из средње Босне, и ако је њихов идентитет био базиран бар делимично на босанској цркви, они већ тад не прирадају српском (духовном) корпусу.


Мислим да генерално пренаглашаваш удио средњобосанских муслимана у формирању бошњачко-муслиманске популације. Не говорим да је тај дио безначајан, али се на његовом учешћу не могу градити општи закључци. Гдје су у цијелој тој причи муслимани Славоније, Лике, Далмације, Угарске који се сви након 1683. године збијају у Босну и изједначавају са домицилном популацијом. Гдје су избјеглице из градова Србије у 19. вијеку? Гдје су муслимани Полимља и горњег Подриња, Херцеговине?

Један дио данашњих муслимана-бошњака заиста није припадао светосавском културном кругу у Средњем вијеку, али питање је колики је заправо тај дио.
« Последња измена: Децембар 26, 2017, 01:21:24 поподне симо »

симо

  • Гост
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #344 послато: Децембар 26, 2017, 01:28:19 поподне »
Тако да онај ко хоће да доказује српство јекавских шћакаваца и новоштокавских икаваца (мада је то узалудан и потпуно бесмислен посао, али хајде), може да експлоатише управо тај аргумент о помену српског имена у тим крајевима. Јер вјерски аргумент не пали, већина је горе поменутих (ови други мање, јер међу њима и дан данас има православаца) од самог почетка имала католичку већину. Поготово средња Босна, тј. подручје на којем се говори староштокавским шћакавско-јекавским дијалектом.

Оно што јекавске шћакавце и новоштокавске икавце, сасви јасно групише у српски народносни корпус средњег вијека јесте њихов штокавски језик и употреба ћириличног писма, поред заједничких општесрпских етногенетских процеса, који су се дешавали и прије епохе Немањића, што је у крајњем случају и довело до тога да босански бан Нинослав своје поданике назива Србима. Ово јекавске шћакаваца и новоштокавске икавце јасно групише уз Србе у односу на чакавско-глагољашке Хрвате или кајкавско-латиничне Словинце.

Треба сагледати све процесе у развоју старосрпске народности, не само оне из периода Немањића и послије. Један совјетски аутор Наумов детаљно је писао баш о овим процесима. Један дио његовог рада сам превео, ако будем имао времена превешћу и остатак па ћу поставити овдје.
« Последња измена: Децембар 26, 2017, 01:30:26 поподне симо »

симо

  • Гост
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #345 послато: Децембар 26, 2017, 01:32:24 поподне »
Једино вјерујем да је код шћакавских јекаваца заиста постојала нека посебност. То се донекле види и по нешто већем проценту хаплогрупе R1a код истих у односу на осталу српску популацију. То не значи да они у једном периоду нису били сасвим стопљени са српском популацијом која их је окруживала и били дио ње.
« Последња измена: Децембар 26, 2017, 01:36:09 поподне симо »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #346 послато: Децембар 26, 2017, 01:33:55 поподне »
Баксе,
не мислим да су црква и припадност једном народу две потпуно одвојене ствари. Спојене су и не зависе од религиозног става неке индивидуе, рецимо, у данашње време, или од дефиниције појмова 'народ' и 'вера' какви се користе од 19. века наовамо. У том смислу сви Срби су заиста припадници светосавске цркве, то јест морали су дословно бити у једном тренутку е да би се данас сматрали Србима. Иначе, помислио сам био да напишем 'немањићке традиције' уместо 'светосавске цркве' али боље је што сам оставио овако, таман да сада прецизирам да су ове две синтагме замењиве и односе се на исто наслеђе које баштинимо.

Одисеј,
Хрвати су свакако много јачи у доказивању свакавих католичких, модернистичких и постмодернистичких ставова. Само, нисам разумео да ли ми замераш што крстјане и католике не сматрам делом српске заједнице, не верске, већ опште схваћене, заједнице?
Јер, није нико волунтаристички изабрао православље као темељ српског идентитета (нити је СПЦ то отворено промовисала у 19. веку) већ је тај темељ егзистенцијално дат трасом: конверзија у 9. веку – раскол – оснивање српске архиепископије када и државе Немањића – потоњи непремостиви сукоби са католицима. И зашто би морало да значи да не смемо ићи даље од Подриња и Херцеговине ако нисмо везани духовном заједницом са католицима и крстјанима? А где су наше привилегије које добисмо служећи Османској и Хапсбуршкој царевини? Узгред, ја се слажем да су људи имали народну свест у средњем веку, и познату констатацију на коју се реферишеш, да није постојала 'национална свест у модерном смислу' у средњем веку' сматрам вишеструко проблематичном, тешко доказивом, описно/феноменолошки промашеном.

ps

Модераторе, пребаци и ових 5-6 одговора на тему о Старом становништву и исламизацији, пошто се овако не види континуитет Баксовог одговора на мој иницијални пост.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #347 послато: Децембар 26, 2017, 01:41:35 поподне »
Средња Босна је скоро цијела покатоличена прије доласка Османлија.
Проблем код босанских муслимана је сљедећи - иако је та популација "технички" гледано компатибилна са српском, велик број њих у ислам није ушао из православља, већ из католичанства, а ти што су из католичанства прелазили у ислам углавном нису имали свијест о томе да припадају српском народу, већ су имали само религијски, евентуално регионални идентитет. Ту популацију стога могу својатати и Срби и Хрвати, а уједно ни једни ни други.
Ствар додатно компликује чињеница да се је код Срба крајем средњег вијека словенски елемент "раздиједио" усљед асимилације старобалканског елемента, па је данас, поготово у БИХ, муслиманској популацији по односу хаплогрупа ближа католичка него православна. Ако ми за неког тврдимо да је исламизирани Србин, ми морамо доказати да је у он у тренутку примања ислама имао српску етничку свијест, а код римокатолика у том периоду етничке свијести углавном нема, само свијест да потиче из одређене регије и да припада одређеном вјерско-културолошком кругу.

Док за муслиманске Куче у Санџаку можемо лако доказати да су били Срби (јер не постоји доказ да су Кучи икад ушли у албански етнички корпус, то је старобалкански род који је избјегао албанизацију, за разлику од Климената, Гашија и других), тешко је за неког јужног динарика из Сарајева (за сад, послије ће то ићи лакше, кад се већи број људи тестира) знати потиче ли од неког католика из залеђа Шибеника или од православног Србина из Ужица или Требиња.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #348 послато: Децембар 26, 2017, 01:50:03 поподне »
Нови елемент су били историјски догађаји који су утицали прије свега на економске односе, а онда и на све остало. Крајем 16. вијека Турска је престала да се шири, у првој половини 17. вијека стагнира и већ од половине 17. вијека опада. Дакле, нема ширења, нема пљачке, нема нових подручја, економски притисак исламизованог дијела српске популације на своје православне и католичке сународнике расте.
 

Мислим да генерално пренаглашаваш удио средњобосанских муслимана у формирању бошњачко-муслиманске популације. ...

Један дио данашњих муслимана-бошњака заиста није припадао светосавском културном кругу у Средњем вијеку, али питање је колики је заправо тај дио.

Ако новим елементом сматраш економске последице (негативне) посусталих војних похода, онда бисмо могли (погрешно) закључити да је разлика између православних и муслимана економске природе. Не спорење, већ сама разлика. Али, моја поента је да анимозитет може имати своје извориште у економији, али не и основна разлика. За то је већ неопходна одредница ми/они. Није постојао никакав нови идентитетски елемент који је уведен у 17. веку, а верска разлика се тек тада одразила. То значи да је моменат конверзије (био) важнији него каквим се чинио у 16. веку, то јест, да је време (политика и неминовне економске прилике) учинило своје.   

Исто важи за моје потенцирање значаја централно-босанске популације као носеће за тај настајући идентитет Муслимана...око њих су се временом идентитетски дефинисале потоње избеглице из Славоније, Далмације, Србије...да не причам о случају Санџаклија.

симо

  • Гост
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #349 послато: Децембар 26, 2017, 01:56:48 поподне »
Проблем код босанских муслимана је сљедећи - иако је та популација "технички" гледано компатибилна са српском, велик број њих у ислам није ушао из православља, већ из католичанства, а ти што су из католичанства прелазили у ислам углавном нису имали свијест о томе да припадају српском народу, већ су имали само религијски, евентуално регионални идентитет. Ту популацију стога могу својатати и Срби и Хрвати, а уједно ни једни ни други.

Не знам по ком основу је могу својатати Хрвати кад хрватски етнички елемент никад није постојао у дијелу Босне о коме овдје говоримо. Осим тога, не говоримо о припадности овој или оној народној групи на основу свијести њених припадника, већ на основу неких других елемената, као што је језик, народна култура, заједничка историја и могуће и заједничко етногенетско поријекло.
Такође не бих се сложио са констатацијом да је већи дио босанских муслимана у ислам прешао из католичанства. Колико је католичка црква " дубоко" захватила у Босни ствар је за дискусију. Колико ми је познато нема егзактних показатеља о вјерској структури босанског становништва у вријеме доласка Турака, а и велика кретања становништва су наступила управо њиховим доласком па је питање које је становништво заправо живјело у Босни у вријеме највеће исламиације у 16. вијеку. Друга ствар, видимо из пописа да је исламизација добрим дијелом захватила и влашке групације које су долазиле из Херцеговине,а оне су свакако највећим дијелом биле православне.



Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #350 послато: Децембар 26, 2017, 02:02:55 поподне »
Оно што јекавске шћакавце и новоштокавске икавце, сасви јасно групише у српски народносни корпус средњег вијека јесте њихов штокавски језик и употреба ћириличног писма, поред заједничких општесрпских етногенетских процеса, који су се дешавали и прије епохе Немањића, што је у крајњем случају и довело до тога да босански бан Нинослав своје поданике назива Србима. Ово јекавске шћакаваца и новоштокавске икавце јасно групише уз Србе у односу на чакавско-глагољашке Хрвате или кајкавско-латиничне Словинце.

Треба сагледати све процесе у развоју старосрпске народности, не само оне из периода Немањића и послије. Један совјетски аутор Наумов детаљно је писао баш о овим процесима. Један дио његовог рада сам превео, ако будем имао времена превешћу и остатак па ћу поставити овдје.

То и ја кажем, највећа је грешка узимати период Немањића као полазну тачку у доказивању српског идентитета.
Западни штокавци већином не припадају тој православно-византијској културолошкој сфери у том периоду, а ни дио источних штокаваца попут Дубровчана. Осим тога, на подручју Зете је исто постојао јак утицај Рима, тако да тврдња да су сви Срби били изворно православни управо иде на руку дукљанским шовинистима, који онда покушавају преко постојања католичких бискупија на тлу Зете оспорити њен српски идентитет.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #351 послато: Децембар 26, 2017, 02:12:26 поподне »
Не знам по ком основу је могу својатати Хрвати кад хрватски етнички елемент никад није постојао у дијелу Босне о коме овдје говоримо.

Није постојао, али су и данашњи Хрвати из БИХ континуитет тих средњовјековних католика, па сам мислио на ту чисто вјерску линију. Опет понављам, та муслиманска популација је технички гледано српска (због исте генетске основе), али је проблем што су римокатолици у БИХ (од којих потиче немали број муслимана) један јако дуг период провели без икакве етничке свијести, дефинишући себе или као становнике одређене регије (нпр. Босанци) или као припаднике католичке вјере.
У БИХ националну свијест у модерном смислу најраније стичу православни Срби. Томе је погодовао и антинационални карактер ислама и католичанства. Обије религије строго забрањују солидарност својих вјерника на етничкој основи и имају интернационални карактер, док православље и протестантизам не затиру својим вјерницима етнички и културни идентитет.

симо

  • Гост
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #352 послато: Децембар 26, 2017, 02:13:21 поподне »
То и ја кажем, највећа је грешка узимати период Немањића као полазну тачку у доказивању српског идентитета.

Мислим да је период Немањића битан за словенско-ромејску симбиозу у српској етногенези. Управо тај моменат недостаје већим дијелом католичкој, а мањим дијелом муслиманској српској популацији у Босни и Херцеговини.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #353 послато: Децембар 26, 2017, 02:22:46 поподне »
Мислим да је период Немањића битан за словенско-ромејску симбиозу у српској етногенези. Управо тај моменат недостаје већим дијелом католичкој, а мањим дијелом муслиманској српској популацији у Босни и Херцеговини.

Највјероватније ће и бити да је тај старобалкански елемент ушао у српски етнички корпус прије сепарације по вјерској линији. Да су ти несловенски родови асимиловани рано, очекивали бисмо да се барем неки од њих јаве у већем проценту код наших неправославних суплеменика западно од Дрине. Док с друге стране код херцеговачких и санџачких муслимана српског поријекла већ имаш Криче, Дробњаке, Куче, Васојевиће и друге, што јасно показује да су ти Срби знатно касније исламизирани и да су прошли исте раније етногенетске процесе као и данашњи православни Срби.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #354 послато: Децембар 26, 2017, 02:34:38 поподне »
Баксе,
не мислим да су црква и припадност једном народу две потпуно одвојене ствари. Спојене су и не зависе од религиозног става неке индивидуе, рецимо, у данашње време, или од дефиниције појмова 'народ' и 'вера' какви се користе од 19. века наовамо. У том смислу сви Срби су заиста припадници светосавске цркве, то јест морали су дословно бити у једном тренутку е да би се данас сматрали Србима. Иначе, помислио сам био да напишем 'немањићке традиције' уместо 'светосавске цркве' али боље је што сам оставио овако, таман да сада прецизирам да су ове две синтагме замењиве и односе се на исто наслеђе које баштинимо.

Како онда објаснити оне силне Србе католике? Или Србе муслимане? Много, рецимо, песника је било међу њима, да их сад не набрајам.
Дакле, вера и етничка припадност су два одвојена појма.

Грађење нације на основу вере није ништа другачије од грађења нације на основу боје косе или очију.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #355 послато: Децембар 26, 2017, 02:54:51 поподне »


Босанско-херцеговачки католици се опредељују за хрватску нацију под утицајем Аустро-Угарске после њихове окупације БиХ.
Аустро-Угарска је прво покушала од припдника све 3 вере да створи босанску нацију, а кад су видели да то не иде, онда су католицима наметнули хрватски идентитет.
Број католика је порастао за време Аустро-Угарске владавине, досељавањем католика из Славоније и Далмације, као и доласком немачких и мађарских колониста који су насељени углавном у северну Босну.

- На попису из 1879. године у БиХ је било 209 391 католика односно 18,08%.

- 1885. године број католика је пораста на 265 788 илити 19,89%.

- 1895. године у БиХ је било око 334 000 католика тј. 21,3%.

- 1910. католика у БиХ је било 434 061, тј. 22,87%.

https://en.wikipedia.org/wiki/Demographic_history_of_Bosnia_and_Herzegovina#1879
« Последња измена: Децембар 26, 2017, 03:01:35 поподне Свевлад »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #356 послато: Децембар 26, 2017, 03:48:27 поподне »
Симо и Одисеј,
да појасним моје виђење Немањића и њиховог наслеђа у континуитету српске историје. Одисеј, прво, сам Немањин de facto прелазак са католичанства на православље представља иницијатички тренутак за Србе и потврђен је делом Светог Саве. Тако да је више него јасно да је било Срба католика, али у тим првим годинама раскола, и пре отвореног напада на цариградску патријаршију 1204 од стране католика.

Мој став је да постоји један континуитет духовне културе који спаја време пре и после Немањића, али да непремостиви раздор са католичком црквом чини сваку ван-немањићку српску групацију потенцијално (а касније и реално) антагонистичком спрам Срба. Католици су хришћани са којима се теолошки споримо, док су крстјани - секта. По самој природи функционисања секте у друштву, апсолутно је немогуће говорити о заједници православних и богумила.

Да одговорим сад и Баксу, следећи ову нит. Појединци из католичког или крстјанског (и касније исламског) корпуса могу да баштине одређене елементе српске традиције, али ово су углавном елитни, и у скорије време, образовани појединци (19. век, почетак 20. века), неки под утицајем разних модернистичких струјања. Гро муслиманског становништва заиста баштини елементе српске културе - језик, неке обичаје, итд. али није њих православна црква расрбила, већ су својом припадношћу доминантним идентититетима (католичком, исламском) преузели друге традиције, и неупоредиво више од православаца запоставили и оне заједничке - што се огледа у маргиналној католичкој и муслиманској народној култури у односу на српску, или у односу на доминантну културу турске касабе или приморских градова.

симо

  • Гост
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #357 послато: Децембар 26, 2017, 04:09:16 поподне »
Симо и Одисеј,
да појасним моје виђење Немањића и њиховог наслеђа у континуитету српске историје. Одисеј, прво, сам Немањин de facto прелазак са католичанства на православље представља иницијатички тренутак за Србе и потврђен је делом Светог Саве. Тако да је више него јасно да је било Срба католика, али у тим првим годинама раскола, и пре отвореног напада на цариградску патријаршију 1204 од стране католика.

Мој став је да постоји један континуитет духовне културе који спаја време пре и после Немањића, али да непремостиви раздор са католичком црквом чини сваку ван-немањићку српску групацију потенцијално (а касније и реално) антагонистичком спрам Срба. Католици су хришћани са којима се теолошки споримо, док су крстјани - секта. По самој природи функционисања секте у друштву, апсолутно је немогуће говорити о заједници православних и богумила.

Да одговорим сад и Баксу, следећи ову нит. Појединци из католичког или крстјанског (и касније исламског) корпуса могу да баштине одређене елементе српске традиције, али ово су углавном елитни, и у скорије време, образовани појединци (19. век, почетак 20. века), неки под утицајем разних модернистичких струјања. Гро муслиманског становништва заиста баштини елементе српске културе - језик, неке обичаје, итд. али није њих православна црква расрбила, већ су својом припадношћу доминантним идентититетима (католичком, исламском) преузели друге традиције, и неупоредиво више од православаца запоставили и оне заједничке - што се огледа у маргиналној католичкој и муслиманској народној култури у односу на српску, или у односу на доминантну културу турске касабе или приморских градова.

Дко, слажем се да је веза између вјерски раздијељених дијелова српског народа у потоњем периоду представљала значајну препреку опстанка било каквог заједничког идентитета, али да кидање веза није ишло тако лако говоре елементи заједничке народне културе који су дуго опстали. Рецимо католици у западној Херцеговини гуслају о "Стипану Немањићу, словинскоме краљу".Видимо да се прави одмак према српском имену, али културни хоризонт Немањића је толико јак да га чак ни расрбљени католици Херцеговине не могу лако одбацити.

Овај чланак из политике говори управо о томе:

http://www.politika.rs/sr/clanak/208040/Kult-Svetog-Save-kod-rimokatolika

Могли бисмо да схватимо евентуално слављење неких заједничкоих историјских личности из времен прије раскола, али како објаснити култ православног светитеља Саве међу римокатолицима?

Досељеним католичким Буњевцима у Лици у 17. вијеку, који се под заклетвом изјашњавају да су Расцијани, дакле Срби, католички свештеници пријете да их неће укопавати у католичка гробља уколико се не одрекну влашких (читај српских) обичаја и одијела.

Те буњевачке заједнице су са једне стране биле од своје једнокрвне браће биле одијељене вјером, што је добрим дијелом спречавало склапање бракова и мјешање, а са друге стране свим елементима народне културе одвојени од чакавског хрватског становништва у које су доселили. Ипак ће у наредном периоду елементи народне културе бити мања препрека од вјерске разлике, па ће временом доћи до стапања буњевачког и чакавског становништва и удаљавања Буњеваца од православних рођака.
« Последња измена: Децембар 26, 2017, 04:18:42 поподне Број 1 »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #358 послато: Децембар 26, 2017, 04:51:26 поподне »
Симо, све се слажем и хвала на одличним примерима. Ово о Светом Сави и Стипану код католика нас управо враћа на став који сам изнео Баксу о транспарентности тј. истоветности српске народне и духовне (црквене) културе...можда никада нису били православни али гравитација српске народне културе убацила је Светог Саву и неке српске краљеве и јунаке у свест католичког становништва. Али, на дуге стазе, католицизам и модерна су победили.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #359 послато: Децембар 27, 2017, 04:09:43 поподне »
Кад је у питању Босна и Херцеговина свака од три стране има своју верзију истине. Мене занима да ли постоји неки документ из 15 века који даје приближне односе између католика и православних и колико је је то било у процентима.