Исламизовани Срби

[Тимар]

http://www.pecat.co.rs/2013/06/mr-mehmedalija-nuhic-kako-svoj-krst-nosi-mehmedalija/

[Небојша]

Лепо је видети да има и оваквих примера. Међутим, требало би прво истражити презиме Нухић и утврдити да ли је заиста реч о исламизованим Србима. Нису сви муслимани из Босне и Санџака некада били Срби. Међу њима има сигурно и правих Турака, али и пуно Албанаца (нарочито у Санџаку).

Ово се може утврдити ДНК анализом.

[Окир СРБ]

Лепо је видети да има и оваквих примера. Међутим, требало би прво истражити презиме Нухић и утврдити да ли је заиста реч о исламизованим Србима. Нису сви муслимани из Босне и Санџака некада били Срби. Међу њима има сигурно и правих Турака, али и пуно Албанаца (нарочито у Санџаку).

Ово се може утврдити ДНК анализом.

Исто тако, ни сви данашњи Срби нису одувијек били Срби.
Међу нама такође има разних (наш примјер).

И то се може утврдити ДНК анализом.

Свака част Нухићу ако је искрен.

[Небојша]

Исто тако, ни сви данашњи Срби нису одувијек били Срби.
Међу нама такође има разних (наш примјер).

И то се може утврдити ДНК анализом.

Свака част Нухићу ако је искрен.

Управо то.

[Небојша]

Муслиманско становништво у нашим крајевима је "шареноликог" порекла. Лепо се види на примеру становништва Бијелог Поља у Црној Гори:

" Правих турских породица има у Бијелом Пољу 24. Али изгледа да међу овим породицама има неких које су српског порекла. Њихови преци сматрани су да су прави Турци нешто више од потурчењака, па су се радо издавали за Турке.

Зајимовићи воде порекло од неког Зајима. Сматрају се за најстарије турске становнике овог места и доселили су се из Коње.

Кајабеговићи воде порекло од Кајахануме, царске рођаке. Овде су дошли са Хајдар-пашом, који је у 16. веку покорио овај крај. Неко време живели су у Бихору, где су имали своје „сараје“. Били су иајбогатији Бјелопољци и имали 70 чифлука.

Нухоџићи су старином нз Смирне.

Мулабеговићи су из Чевлика. села код Смирне. Раније су их звали Чевлик, по месту из кога су се доселили. У Бијело Поље дошли су са турском војском 1809. године, кад је Караћорђе ударио на Сјеницу.

Хајдарагићи су дошли у почетку 19. века.

Хаџајлићи су дошли са Хајдар-пашом.

Добарчићи су из Брусе, а Мушовићи су из Коње. Ови последњи најпре су се населили у селу Вранешу одакле су једни пошли у Никшић, а други у Колашин. Кад су Црногорци 1878. године освојили Ннкшић и Колашин, једни Мушовићи доселили су се у Бијело Поље.

Од Срба муслимана из околине Бијелог Поља су:

Музуровићи и Каназовићи из Кукуља, Махмутовићи и Зоранићи из Бистрице и Клапије из Црнче. Ашани су из околине Берана, Црновршани нз Црног Врха (код Берана). Аџимуховићи, Џафићи н Џафовићи нз Дробњака. Калићи и Колићи из Колашина. Кајовићи из Поља, Маслаковићи из околине Сјенице, и Радоглавци из Бихора.

Муслимани Станићи звали су се тако по мајци Стани.

Делевићи, Ресуловићи и Тиџевићи су из Скопља. Делевићи се деле на мање родове: Нејселовиће, Ламежевиће, Мулалиће и Роховиће.

Бишићи су дошли из Босне да би избегли крвну освету, а даљом старином су из Херцеговине. Раније су се звали Глунчевићи.

Кучевићи, Међедовићи и Касумовићи су из Куча. Дошли су да би избегли крвну освету.

Бурџовићи су нз Пипера, а Мекићи из Затријепча. Пре него су дошли у Бијело Поље становали су у оближњем селу Јабучину.

Мартиновићи су из Бајица. Одатле су се иселили 1709. године, прнлнком истраге потурица.

Идризовићи и Хадровићи су од Ђурашковића из Цеклина. Ови последњи су дошли да би нзбегли крвну освету, а неко време живели су у Старом Бихору.

Кадићи су од православних Кадића у Бјелопавлићима. Пребегли су из Црне Горе, кад је њихов рођак Тодор Кадић убио кнеза Данила 1861. године.

Гушмировићи су старином из Црне Горе. Неко време живели су у Смаилагића Пољу, код Колашина. Ово је поље било њихово, и по њима се раније звало Гушмирско. Средином 18. века убили су два Смаилагића, те су због тога морали напустити своје домове и побећи у Бијело Поље.

Кривошићи су дошли из Кривошија, да би избегли крвну освету.

Арбанашког су порекла: Љуцовићи, Пећани и Хоти.

Љуцовићи су неко време живели у Црном Врху.

Пећани су старином из Арбаније, али пре него што су дошли у Бијело Поље, живели су у Пећи. Раније су били католици, али су за време становања у Пећи прешли на ислам.

Хоти су из Хота. "

[Александар Невски]

Лепо је видети да има и оваквих примера. Међутим, требало би прво истражити презиме Нухић и утврдити да ли је заиста реч о исламизованим Србима. Нису сви муслимани из Босне и Санџака некада били Срби. Међу њима има сигурно и правих Турака, али и пуно Албанаца (нарочито у Санџаку).

Ово се може утврдити ДНК анализом.

Я сасвим случайно имам сяян примѣр, и то од йуче. Наиме, йуче гледах мало по ГедМатцх-у и тражах људе са балканскими имени, а са њиховима бройевима приборъ радиях тамо неколике рачуначе (то йе дозвољено, ако йе стављено да подаци буду явни свако може гледати њихове исходе на рачуначих, али не може скинути их цѣле 23АндМе или ФТДНА налазе).

И између осталих, нађох двойе Муслиманъ, чия имена и прѣзимена нећу наводити. Први на поредбеном рачуначу "Додекад К12б" има 44% и нешто за "Сѣверну Европу". Налази се по том унутар опсега неколицине Хрватъ койе нађох (44-47). Мислим да йе овай из Босне.

Али други има само 28% и нешто, и налази се унутар опсега Албанаца койе нађох (23-29)! Али, има име уобичайено за босанске Муслимане а неуобичайено за Албанце, и прѣзиме на -ић. Прѣзиме му йе яко рѣтко (нѣсам га био чуо до йуче), и на мрежи нађох да Муслимани са таквим прѣзименом постойе само око Фоче и у Бару. Због очигледне албанске генетике мислим да се ради о Баранах, а не Фочанцих. Нађох ликове из Бара на ФБ-у са истим прѣзименом, матерњи йезик им йе србски. Ово йе савршен примѣр "Бошњакъ" са генетиком немайућом никакве везе са Босном. Додуше, пошто су на горњем крайу албанскога опсега, вѣроватно имайу мали удѣо скорийега словенско-йезичкога становништва. Али мали, свакако не више од реда величине 25%.

Е да, србски опсег "Сѣверне Европе" на истом рачуначу йе 36-41.

[Синиша Јерковић]

Генетика може да открије доста тога, али некад ни очигледни докази нису довољни да би неки људи прихватили истину. Навешћу два примјера тестираних Срба муслимана са нашег пројекта.

1. Врућак, муслиман, презиме добио по селу Врутци код Сокоца. Ево како он описује своје поријекло.

"KORIJENI RODA VRUĆAK
17. 04. 2012.


Ovih dana na adresu portala Rodoslov.ba stiglo je zaista zanimljivo pismo iz daleke Kenije, odakle nam o detaljnom istraživanju svog porijekla piše Enver Vrućak, koji je istraživao svoje korijene. Kako je ovo istraživanje pokazalo zaista nevjerovatne rezultate, pismo prenosimo u cjelosti:

 “Korijene moje familije istražujem već osam godina. Uradio sam porodično stablo roda Vrućak, imam pripremljen materijal za štampanje knjige "Korijeni roda Vrućak" na oko 150 stranica. S obzirom da imam prilično zamršen slučaj porijekla najstarijeg poznatog pretka, odlučio sam se za DNK analizu genetičkog profila kod relevantne kuće Igenea iz Švicarske. Rezultat analize uzorka pljuvačke moga sina, koji živi u Sarajevu, su krajnje iznenađujući. Očekivao sam ilirske, slavenske, albanske ili turske korijene, ali rezultat testa na Y37 markera je potvrdio Haplogrupu I1d1 sa identificiranom pripadnošću jednom od dvadesetak germanskih plemena starosti etniciteta 900. godina prije nove ere, do 900.godine nne sa definisanim porijeklo plemena iz jugoistočne Evrope. Haplogrupa I1d1 danas je najviše zastupljena u Skandinaviji, uglavnom oko zaliva Bothnia (što bi značilo ime naše domovine Bosne ako th čitamo kao s kao kod engleske riječi bathroom) u Baltičkom moru. Sve upućuje na istočnonjemačko pleme Goti (Ostrogoti) koji su imali kraljevstvo na Balkanu 490-552 godine. Goti su svi slavenizirani što je potvrđeno prvom rečenicom Ljetopisa popa Dukljanina.

 Nadalje sam pristupio projektu nazvanom Norman CE- Normani kontinentalne Evrope udruženih stabala DNK i moja pribadača (pin) u zelenoj boji na karti projekta je trenutno prva od Bošnjaka za pripadajuću haplogrupu. Napominjem da Normani ovim projektom žele pratiti kretanje potomaka pripadnika plemena sa originalnim mjestom porijekla oko Baltičkog mora u kontinentalnoj Evropi, isključujući Skandinaviju i Veliku Britaniju.


 Moj najstariji poznati predak oko 1790. godine preselio se iz Kolašina u Hercegovačkom sandžaku u Bosanski sandžak,  okolinu Knežine. Smatralo se da nije otkrio vlastiti identitet i da je prezime usvojio pri dolasku u selo Vrutke. Danas na Balkanu nema nigdje mog prezimena, izuzev u mojoj familiji i Njemačkoj, gdje su ljudi sa originalnim njemačkim imenima, vjerovatno, protestantske vjere. Neko je od njih prije dvadesetak godina potvrdio da imaju porijeklo sa Balkana.

 Kolašinu susjedni Nikšić ima staro ostrogotsko ime Onogošt (Anagast), gdje je postojao gotski dvorac. Na gotsko prisustvo ukazuju i toponimi manastira Ostrog, te Ostros, Zaostrog itd.

 Želio bi da neko od relevantnih naših historiografa, ako je moguće, komentariše moje rezultate istraživanje. Također me interesuje postoji li bilo kakva zakonska regulativa za dobijanje podataka iz matičnih ureda u Republici Srpskoj po kojoj su matični uredi dužni stranki dati osnovne podatke, godišta rođenja ili godine smrti predaka daljih od djeda. U dva navrata u opštini Sokolac matičari su mi saopštili da nemogu davati takve podatke što je razočaravajuće” – zaključuje pismo Enver Vručak."

Познато је да Врућак припада подгрупи којој поред њега припадају све сами Дробњаци из Црне Горе. ПОдручје Гласинца, то јест Сокоца, управо је око 1790. интензивно насељавано баш из Дробњака. С обзиром да зна да су му преци дошли из Црне Горе баш у том периоду, и да нису запамтили старо презиме, сасвим је јасно и зашто, јер су са презименом заборавили и своје раније српско поријекло.
Иако је Врућак, дакле, исламизовани Дробњак, са даљим норманским коријенима, што не спорим, конструкције типа:
"Haplogrupa I1d1 danas je najviše zastupljena u Skandinaviji, uglavnom oko zaliva Bothnia (što bi značilo ime naše domovine Bosne ako th čitamo kao s kao kod engleske riječi bathroom) u Baltičkom moru"  говоре до којих нелогичности да не кажем глупости, могу довести кризе идентитета. Човјек зна да су му преци дошли из Црне Горе, али свеједно прича о Босни и Бошњацима. 

[Синиша Јерковић]

Други примјер је такође интересантан. ради се о муслиманској породици Беговић из Расова код Бијелог Поља чије резултате имамо такође у нашем пројекту. Ево шта Беговићи пишу о свом поријеклу.

"HISTORIJA BEGOVIĆA
istraživanje porjekla


 Džavid Begović, dipl.el.ing
 Sarajevo, mart-2009

Porijeklo Begovića
 Teorija 1

Prema pisanju Hakija Avdića u knjizi “Paše i begovi Bihora” a koji kao izvore navodi Milisava V. Lutovca u knjizi "Bihor i Korita" (iste izvore prenosi i Prof. Dr. Ejup Mušović), jedna od begovskih čuvenih porodica su Begovići iz Rasova. Rasovo je bilo u posjedu Begovića, koji vode porijeklo od Jovan-bega, srpskog vlastelina još iz srednjega vijeka.

 Hakija Avdić dalje navodi da je , odmah po završetku kosovske bitke 1389. godine, i nakon pada srpskih zemalja pod tursku upravu, na Loznice došao Sahil-paša. Jovan-Beg je prešao na Islam i Sahil-paša mu je omogućio da zadrži svoj posjed u Rasovu, Resniku i Loznicama. Pretpostavlja se da je Jovan-beg uživao veliko povjerenje Sahil-paše, pa mu je priznata begovska titula. Njegovi rođaci su Jaćimovići iz Kostenice u Bistrici, koji nijesu htjeli prihvatiti islam, pa su dobili i drugo prezime.

 Bez ikakve sumnje, Begovići se smatraju za najstariju muslimansku porodicu u Bihoru.

Ova teorija je najučestalija u srpskoj zvaničnoj istoriji pa je čak prihvaćena i među Bošnjačkim autoritetima. Međutim u toj teoriji, pa čak i u okviru iste knjige „Paše i begovi Bihora” postoje kontradiktornosti ali i propusti bitnih uzročno-posljedičnih događaja koji su odlučujući za donošenje istorijskih zaključaka.

 Prema ovoj teoriji Sahil Paša je bio na vlasti u Bihoru krajem XIV vijeka. Međutim, ako su u Bihoru bila na vlasti samo tri paše od kojih je drugi po redu Hajdar Paša došao na vlast tek krajem XVII vijeka, ostaje nerazjašnjen vakum od 300 godina. Iz toga proizilazi da je navedena teorija prilično nepouzdana a posebno iz razloga što isti izvori tvrda da je vrijeme u kojem je bio na vlasti Sahil Paša - nepoznato. Osim toga, Prof. Lutovac ne dokazuje svoje tvrdnje niti jednim jedinim autentičnim dokumentom već se oslanja na predanja.


S druge strane, padom Risna pod Mletačku vlast 1684 god. došlo je do masovnih migracija muslimanskog stanovništva prema sjeveru u Crnu goru i Srbiju kao i prema jugu i središtu Bosne.


 Upravo u to vrijeme, nakon 1690 god., prema navedenim izvorima, dramatično se mijenja etnički sastav bihorskog stanovništva koje je bilo gotovo potpuno pravoslavno.

 Prof. Lutovac traži objašnjenje za naglu promjenu etničke strukture u činjenici „što je srpski narod učestvovao u ustanku 1687-1690 god”. Ovakvo objašnjenje ne može proći test najprostije logike jer bi ti ratovi dramatično mogli uticati na smanjenje srpskog življa ali se time ne može objasniti istovremeno dramatično povećanje muslimanskog življa.

 Dramatične etničke promjene je lakše objasniti masovnim doseljavanjem muslimana iz Bokokotorskog zaliva koji se događao u to vrijeme, a ustanci srpskog pravoslavnog življa kao reakciju na ovu pojavu i gubitak pozicija i posjeda. Otuda i teza da su i Begovići zapravo doseljenici iz Risna a ne starosjedeoci Rasova, kako to tvrdi Prof. Lutovac. U prilog ovoj tezi su i mišljenje Prof. dr. Rusmira Mahmutćehajića i prof.dr. Raifa Hajdarpašića koji tvrde da je porijeklo svih Begovića iz Bokokotorskog zaliva tj. iz Risna. No ovu tezu tek treba dokazati autentičnom dokumentacijom a u ovoj fazi služi samo kao jedan od tragova koje treba pratiti.

Zaključak:
 Suprostavljena teza, postavljena od strane eminentnih istoričara, tj. da su svi Begovići porijeklom iz Risna i Boko-kotorskog zaljeva, a uzimajući u obzir navedene istorijske događaje i njihovu međuzavisnost, nužno dovodi u pitanje teoriju prof. Lutovca o porijeklu Begovića iz RasovaBijelo Polje. Ovo pogotovu što nije nepoznato da su istorijske tvrdnje često zasnovane na predanjima (u nedostatku čvrstog dokaza) ili se lako prilagode potrebama vremena.

 Obzirom da je izvršen popis svih Begovića porijeklom iz Rasova unazad nekih 300 godina, što se poklapa sa događajima sa kraja XVII vijeka, ostaje nam zadatak da iz Tapu Zabbit deftera i drugih autentičnih izvora retroaktivno istražimo vremenski period od samo 30-tak godina sa područja Bihora i Risna i na taj način otkrijemo nedostajuću kariku za vezu ili sa Begovićima iz Risna ili sa Jovan-begom iz Rasova.

Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje istine pa ma kakva ona bila."

Дакле сви аутори који су писали о Полимљу спомињу Беговиће као најстарију српску, исламизовану породицу у том крају. Беговићи припадају хаплогрупи I2a dinaric South, веома карактеристичној за српско становништво. И не само то, Беговићима је генетски најближа српска православна породица Балшић из истог бијелопољског краја, а и породица Гачевић из Пљеваља. Све ове породице се сматрају старосједилачким у околини Бијелог Поља. Такође, истој хаплогрупи и блиског хаплотипа је и старосједилачка муслиманска породица Кочан из Бихора, православни старосједиоци Роваца Синђићи и много српских, православних породица у југозападној и западној Србији.
За Беговиће дакле нема сумње каквог су поријекла.

[Небојша]

Као што видимо, муслимани су "гори" од нас када су у питању легенде о пореклу.

Сва срећа данас помоћу генетике откривамо ко је ко. Што је најгоре, ни то неће бити довољан доказ некима од њих.

[Муњени Ћелић]

Haplogrupa I1d1 danas je najviše zastupljena u Skandinaviji, uglavnom oko zaliva Bothnia (što bi značilo ime naše domovine Bosne ako th čitamo kao s kao kod engleske riječi bathroom) u Baltičkom moru"

Па јел' то он сматра да је назив ''Босна'' потекао баш од његових I1d1 од Ботније? Какви стручњаци Академије наука из Горњег Вакуфа....

[Тимар]

http://www.nspm.rs/hronika/konsultant-za-strana-ulaganja-mahmud-busatlija-se-vratio-pravoslavlju-i-postao-stanko-crnojevic.html

[Тимар]

Салих Селимовић историчар из Сјенице, добитник Кочићеве награде за 2013, тврди да су Изетбеговићи били позната беговска породица у Београду, а даљим поријеклом су из Смедерева и презивали су се Јахићи /од Јахиха - што на српском значи Живко/.

"Церићи су били српско-босанско племство послије исламизације дела Церића у 16 веку постали су угледни бегови", наводи Селимовић и наговјештава да Церићи нису мјењали презиме након исламизације, што су чинили бројни муслимани.
Презиме Церић потиче од имена врсте храста /црни храст/ који је код старих Словена сматран светим дрветом, што ни данас није заборављено код Срба православаца и употребљава се за божићне бадњаке...

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=48417

[Сол]

Омер паша Латас



Необична сличност са Раде Шербеџијом.

[Небојша]

Омер-паша Латас је добар пример тзв. Херцеговачког расног типа. Исти је случај и са Шербеџијом (добро запажање, Сол).

Херцеговачки расни тип (Савска раса или подраса). Овај други динарски расни тип исто се тако често јавља код Југославена као и Динарски расни тип. Од Динарског разликује се свега у једној јединој ознаци, у боји дужице, која није кестењава или кестењавотамна, већ плава, или сиво-плава, а сем тога, можда тек једва осетно у неким физиогномским ознакама и душевним особинама. Физиогномија је нешто блажа, ведрија: не даје онај тежак, опори, несаломљив израз кога видимо код Динарца. А и душевне су карактеристике мекше.

[Nebo]

Рад Салиха Селимовића о губљењу народног идентитета код исламизираних Срба:

http://muzejpljevlja.com/salih-selimovic-srbi-muslimani-i-njihova-denacionalizacija/

А има и других добрих радова на овом сајту.

[vojinenad]

Можда већ виђено али није на одмет прочитати још понешто.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:572624-Mehmedalija-Nuhic-Nasao-sam-svoje-srpske-korene-meni-neka-sude-po-mojim-delima-ali-se-istine-odreci-necu

[Željko]

Случајно наиђох на ово..
Покојни Хашим Кучук Хоки, у интервјуу за "БХ Дане" 1999, о свом српском поријеклу.

https://www.bhdani.ba/portal/arhiva-67-281/125/t251a.htm

DANI: Vase prezime Kucuk vuce porijeklo iz Turske. 

KUCUK: Miodrag Petrovic Ckalja me je 70-ih godina najavljivao kao petog dahiju. A u 80-im mogu da kazem da sam kao Jugoslaven bio najproganjaniji pjevac u istoriji stare Jugoslavije. Interesovao sam se za svoje porijeklo, imao sam vremena. Crnogorci najbolje znaju svoje stablo, Srbi manje-vise, Muslimani nikako, nije me nikad interesovalo ko mi je bio pradedo. Ali, otisao sam kod profesora i on mi je iz prasnjavih knjiga pronasao prezime Kucuk, i onda se ispostavilo da su bili na planini Rudnik u srcu Sumadije. Iz cuvene srpske porodice Djeverlic jedan je presao na islam i postao je pasa, cuveni dahija. Bio je poglavar u Kragujevcu, pasa bio, znas ono - Angalija, Kucukalija, Mulajusuf, Mehmedaga i tako. Bio je cuveni dahija. Majcini su bili sejhovi, ucene glave. S oceve strane su bili ratnici, hajvani, a s majcine strane su bili malo sofisticirani. U Srbiji su maltene svi Muslimani postali od pravoslavaca, priznali oni to ili ne. Ovdje isto jedan ogroman broj, vjerovatno i od bogumila i nevjernika, a jedan manji dio i od katolika. Evo, uzmi muziku kod pravoslavaca, kod Srba i kod Muslimana-Bosnjaka. Vise Srbi lice na Turke nego mi, vise oni imaju lica arkadasa. Jer, onaj ko je primio islam od Srba, nikad vise nije primio Turcina u porodicu. A ovi Srbi koji nisu prihvatili, njih su Turci ganjali, pa koga su stigli - stigli.

[Nebo]

Још која Селимовићева:

http://www.intermagazin.rs/istoricar-salih-selimovic-sokirao-bih-mi-muslimani-smo-srbi-i-govorimo-srpski-jezik/

[Bej Voč]

Niti su turski naučili u 500 godina,niti su im geni turski,znanstveno dokazano.

Jel Ia2 srpski ili je R1a,to neznam.Snađite se drugovi

[Nebo]

Најновија вест је да је за поглавара исламске заједнице у Србији постављен Абдулах Нуман.
И, док ми је кроз главу пролазила мисао - да ли Абдулах можда има неке везе с Нуман-пашом и осталим Ћуприлићима, брзо је стигло објашњење: ради се о исламизираном Србину, Београђанину:

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ko-je-novi-muftija-srbin-sestric-poznate-glumice-buntovnik-sa-tri-diplome/0ntl2g9