Oсат

[serbon]

Поздрав свима!

Претраживао сам књиге по дигиталној библиотеци портала и нисам пронашао ниједну књигу о пореклу становништва Осата(регион Сребренице и Братунца).Да ли неко зна где се могу пронаћи такве књиге?

[vojislav.ananic]

Укуцајте у претраживачу посебно Сребреница, па после Братунац. Поставио сам оба места на основу књиге: Ђорђе Беатовић – Братунац и околина у мојим сећањима.
Поздрав,
Војислав

[Ђока]

Претпостављам да тражите детаљну студију за свако појединачно село у регији Осат. Е па, нема.  И ја сам тражио  нешто слично не би ли испратио миграције из Зап. Босне и Далмације у Подриње, ал џаба. 

[Hannibal]

I ja trazim isto za taj prostor ali koliko mi je poznato nema ništa.
Ima jedino za malo južniji prostor oko Žepe:

http://rogatica-bih.blogspot.rs/2016/07/zepa-i-njena-okolina-u-prvim-decenijama.html
http://rogatica-bih.blogspot.rs/2011/02/zepa-p-o-r-i-j-e-k-l-o-s-t-n-o-v-n-i-s.html

https://app.box.com/s/eujnb2h2mqgims5f8nw4

[Romanijski]

Koga zanima Rogatica biće uskoro ,,Monografija Sočice u opštini Rogatica".

[ArgentoP]

Добро је што се неко интересује за Осат. То је иначе једна врло занимљива регија, како са становишта проучавања старије прошлости тако и због неких дешавања из блиске.
Од историјске грађе о том мом крају, треба поменути неку преписку која као није објављивана, од Вука. С. Караџића, где се половином 19ог столећа набрајају села која припадају Осату. Има доста помена у турском пописним документима, које су неки сарајевски стручњаци објвљивали раније, и ту има података о насељима, броју становника и другим стварима битним за администрацију.
Крај је, као што је познато, богат остацима материјалне културе старијих времена, од ранохришћанског периода, крстјанских гробаља са мраморјима, старих црквишта..Постоје биљези са ћирилским епитафима, што је реткост иначе. Нпр. у мом селу има Црквиште и трагови старог гробља, а зна се да је црква срушена (тачније "побегла") пре него се и једна данашња фамилија ту населила, и нема никакве свести коме је била посвећена, ко је изградио, како је изгледала и сл.
Нпр., моја фамилија са још неколико њих се доселила у тај крај негде између 18/19 века, из околине Бањалуке.

[Небојша]

У Шумадији постоји једна група родова која носи зајединчко име "Осаћани", по старом завичају (Осат у Босни). Тренутно, ако се не варам, имамо две тестиране породице из ове "групе родова". То су Остојићи I1-M227 из Срезојеваца код Такова и Калановићи J2-M205 из Страгара код Крагујевца (23andMe).

О њиховом пореклу се каже следеће:

"Остојићи, Филиповићи, Крсмановићи, Стојановићи. Они су један род и славе Томиндан. Пореклом су из Осата у Босни, из којих разлоге их зову „Осаћани“. Од Остојића је један недавно отишао у Теочин а један од Крсмановића, после деобе, у Враниће, на део који му се допао. Из Осата их је дошла неколицина, бежећи од турског насиља. Крсман је био мајстор.

"Боривоје М. Дробњаковић је уочио да у Јасеници Осаћани нису приметније утицали на састав становништва управо зато јер су долазили углавном појединачно, у танким млазевима, и припадају млађем слоју досељеника. По свему судећи, најранији досељеници из Осата у Јасеницу су Калановићи (друго презиме Стефановићи) у Страгарима. Они су у ово село дошли пре Првог српског устанка, јер је из историјских сведочанстава познато да су у њему учествовали. Дошао је њихов предак који је био качар и радио по Гружи. По већ избледелом породичном сећању, како је записао Дробњаковић, Калановићи мисле да су се доселили из Босне, али не знају тачно из кога места. Сачували су и памћење да су тада неки њихови сродници отишли у околину Новог Сада, а неки у околину Крушевца. За Калановићима су из Осата у Страгаре убрзо дошли и Бојићи, звани Осаћани, а после њих, четрдесетих година прошлог века, и Станковићи, који знају да су из Босне, али нису сигурни да ли потичу из Осата"

[Đorđo]

Осаћани су се у стара времена доста бавили са грађевинарством по Србији и по томе су били познати

[serbon]

Добро је што се неко интересује за Осат. То је иначе једна врло занимљива регија, како са становишта проучавања старије прошлости тако и због неких дешавања из блиске.
Од историјске грађе о том мом крају, треба поменути неку преписку која као није објављивана, од Вука. С. Караџића, где се половином 19ог столећа набрајају села која припадају Осату. Има доста помена у турском пописним документима, које су неки сарајевски стручњаци објвљивали раније, и ту има података о насељима, броју становника и другим стварима битним за администрацију.
Крај је, као што је познато, богат остацима материјалне културе старијих времена, од ранохришћанског периода, крстјанских гробаља са мраморјима, старих црквишта..Постоје биљези са ћирилским епитафима, што је реткост иначе. Нпр. у мом селу има Црквиште и трагови старог гробља, а зна се да је црква срушена (тачније "побегла") пре него се и једна данашња фамилија ту населила, и нема никакве свести коме је била посвећена, ко је изградио, како је изгледала и сл.
Нпр., моја фамилија са још неколико њих се доселила у тај крај негде између 18/19 века, из околине Бањалуке.

Да не знате како бих могао да дођем до тих докумената?

[Hannibal]

Добро је што се неко интересује за Осат. То је иначе једна врло занимљива регија, како са становишта проучавања старије прошлости тако и због неких дешавања из блиске.
Од историјске грађе о том мом крају, треба поменути неку преписку која као није објављивана, од Вука. С. Караџића, где се половином 19ог столећа набрајају села која припадају Осату. Има доста помена у турском пописним документима, које су неки сарајевски стручњаци објвљивали раније, и ту има података о насељима, броју становника и другим стварима битним за администрацију.
Крај је, као што је познато, богат остацима материјалне културе старијих времена, од ранохришћанског периода, крстјанских гробаља са мраморјима, старих црквишта..Постоје биљези са ћирилским епитафима, што је реткост иначе. Нпр. у мом селу има Црквиште и трагови старог гробља, а зна се да је црква срушена (тачније "побегла") пре него се и једна данашња фамилија ту населила, и нема никакве свести коме је била посвећена, ко је изградио, како је изгледала и сл.
Нпр., моја фамилија са још неколико њих се доселила у тај крај негде између 18/19 века, из околине Бањалуке.

Да не знате како бих могао да дођем до тих докумената?

Ta prepiska jeste objavljena još 1965 godine.
Vidosava Nikolić, Jedno interesovanje Vuka Karadžića za istočnu Bosnu

http://muzejibtuzla.podkonac.org/izdanja/casopisi/clanci-i-grada-za-kulturnu-istoriju-istocne-bosne-br-6/

Njen rad je ponovo objavljen i dopunjen sa kartom tih naselja 2002 godine u Zborniku za istoriju BiH broj 3

[serbon]

Ta prepiska jeste objavljena još 1965 godine.
Vidosava Nikolić, Jedno interesovanje Vuka Karadžića za istočnu Bosnu

http://muzejibtuzla.podkonac.org/izdanja/casopisi/clanci-i-grada-za-kulturnu-istoriju-istocne-bosne-br-6/

Njen rad je ponovo objavljen i dopunjen sa kartom tih naselja 2002 godine u Zborniku za istoriju BiH broj 3

Хвала пуно на одговору, само можете ли ми још рећи где могу доћи до тих турских пописних подака, занима ме јер је моја породица дошла одатле.

[Hannibal]

Хвала пуно на одговору, само можете ли ми још рећи где могу доћи до тих турских пописних подака, занима ме јер је моја породица дошла одатле.

Ti objavljeni popisi za koje ja znam su iz ranijeg perioda.
Kao popis 1468/69
https://www.scribd.com/doc/66931546/Ahmed-S-Ali%C4%8Di%C4%87-Sumarni-popis-sand%C5%BEaka-Bosna-1468-69

Tu nećete naći ništa o svojoj porodici pošto ne beleži imena popisanih. Vama trebaju popisi iz 19/18 veka. Nažalost ne znam gde i kako do njih da dodjete.
Pozdrav

[Делија]

Да ли се у међувремену сазнало нешто више о пореклу становништва Осата (Братунац и Сребреница)?
 Да ли је поменута регија примала становништво из Подриња,Старог Влаха и генерално Рашке или су миграције у ово подручје ишле из Црне Горе и Херцеговине?

[Дуле Гуслар]

Могу да вас упутим на овај рад гдје се дјелимично говори и о поријеклу становништва Сребренице:
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/O-porijeklu_stanovnistva_tuzlanske_oblasti.pdf

Такође, постоји монографија Црни Врх: село у Осату Бранка Филиповића.

Иначе, крај је у сваком смислу слабо истражен. Становништва има из разних крајева. Један дио породица из села Обади досељен је из Далмације. Тога се летимично дотиче мр Милорад Симић у свом магистарском раду Говор села Обади у Босанском Подрињу:
http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6008

Породице у селу Подравање претежно су из Дробњака, нпр. Јовановићи су од Шибалија.

Претпостављам да је дио становништва села Ратковићи досељен из околине Берана, а претпоставку изводим на основу неких топонима који се преклапају у ове двије регије.

Такође, за неке породице се вјерује да су старинци. Нпр. породице које славе Аврамијевдан, а таквих је у овом крају доста.

[Дуле Гуслар]

Да ли се у међувремену сазнало нешто више о пореклу становништва Осата (Братунац и Сребреница)?
 Да ли је поменута регија примала становништво из Подриња,Старог Влаха и генерално Рашке или су миграције у ово подручје ишле из Црне Горе и Херцеговине?

Доста муслимана из Западне Србије се населило у овај крај у 19. вијеку.
У вези с Вашим питањем само могу примијетити да се доста слично пјева у златарском и сребреничком крају, његују се сличне "кајде", поприлично необичне у поређењу са пјевовима у сусједним областима. То би могло говорити у прилог томе да је дио становништва досељен из Рашке.

[Exiled]

Могу да вас упутим на овај рад гдје се дјелимично говори и о поријеклу становништва Сребренице:
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/O-porijeklu_stanovnistva_tuzlanske_oblasti.pdf

Такође, постоји монографија Црни Врх: село у Осату Бранка Филиповића.

Иначе, крај је у сваком смислу слабо истражен. Становништва има из разних крајева. Један дио породица из села Обади досељен је из Далмације. Тога се летимично дотиче мр Милорад Симић у свом магистарском раду Говор села Обади у Босанском Подрињу:
http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6008

Породице у селу Подравање претежно су из Дробњака, нпр. Јовановићи су од Шибалија.

Претпостављам да је дио становништва села Ратковићи досељен из околине Берана, а претпоставку изводим на основу неких топонима који се преклапају у ове двије регије.

Такође, за неке породице се вјерује да су старинци. Нпр. породице које славе Аврамијевдан, а таквих је у овом крају доста.

Да ли знатр коју славу славе ти Јовановиќи од Шибалија?

[Делија]

Могу да вас упутим на овај рад гдје се дјелимично говори и о поријеклу становништва Сребренице:
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/O-porijeklu_stanovnistva_tuzlanske_oblasti.pdf

Такође, постоји монографија Црни Врх: село у Осату Бранка Филиповића.

Иначе, крај је у сваком смислу слабо истражен. Становништва има из разних крајева. Један дио породица из села Обади досељен је из Далмације. Тога се летимично дотиче мр Милорад Симић у свом магистарском раду Говор села Обади у Босанском Подрињу:
http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6008

Породице у селу Подравање претежно су из Дробњака, нпр. Јовановићи су од Шибалија.

Претпостављам да је дио становништва села Ратковићи досељен из околине Берана, а претпоставку изводим на основу неких топонима који се преклапају у ове двије регије.

Такође, за неке породице се вјерује да су старинци. Нпр. породице које славе Аврамијевдан, а таквих је у овом крају доста.

Доста муслимана из Западне Србије се населило у овај крај у 19. вијеку.
У вези с Вашим питањем само могу примијетити да се доста слично пјева у златарском и сребреничком крају, његују се сличне "кајде", поприлично необичне у поређењу са пјевовима у сусједним областима. То би могло говорити у прилог томе да је дио становништва досељен из Рашке.

Хвала Вам пуно на квалитетним одговорима.Много би лепо било кад би више тестираних из тпг краја било јер бисмо имали генетску потврду..посебно је зљнимљиво ово за домаћине што славе Аврамијевдан као и за традицију која сличи са Златарским крајем.

[Дуле Гуслар]

Да ли знатр коју славу славе ти Јовановиќи од Шибалија?

Светог Јована.

[Aca]

Имам потенцијално два кандидата из овог краја. Први је Миловановић из села Божићи, слава Ђурђевдан. Други је Лазић, село Топлица, слава Јовањдан.

[Exiled]

Светог Јована.

Посло сам вам приватну поруку.