Додуше има један директан извор- Бенедикт Курипешић који је прошао кроз то подручје 1530. године и оно што је записао је свакако извор првог реда, јер је био очевидац. Ево тог дијела пута од Каменграда до Герзова, а кроз Кључ и Рибник.
"U utorak, 30 avgusta, pošavši iz Kamengrada putovali smo dosta dugo preko lijepe poljane, pa se onda spustismo u dolinu k vodi zvanoj Mren (Mren), pređosmo preko mosta i dođosmo do druge vode, koja se zove Sanica (Szanitza). Tu se na malom brežuljku nalažahu dva pusta razrušena gradića: Kamenac (Klanenatz) i Liskovac (Liscouatz). Na lijevoj strani duž rijeke Sane (Szana) diže se vrlo visoko, dugačko i kamenito brdo zvano Klemenac (Klemenatz). Pod brdom se nalazi jedno mjestance, a prema istoku dva pusta gradića Sekulur i Gursev (Szekollour i Gurseu). Tu, u blizini, stanuje mnogo martаloza i ovčara.
Poslije pređosmo planinu i siđosmo u dolinu k vodi Sani. Tu nas dočeka Bahada, subaša od Ključa (Glutz), koji je sa još devetoricom izašao u susret gospodi, oko milju i po puta, lijepo ih
primio i dopratio do grada Ključa, koji je na brdu. Zatim siđosmo u dolinu, i pređosmo preko Sane, pa prenoćismo na polju. U srijedu, 31 avgusta, ostadosmo cio dan u logoru, jer je vojvoda Murat cio dan tražio za nas kod hrišćana 3.000 konja. Otprilike oko 2 sata poslije podne odjahaše gospoda, milju i po puta, u susret vojvodi Muratu, koji im takođe dođe u susret sa oko 300 vrlo dobro opremljenih i naoružanih konjanika. Gospoda su dočekana vrlo lijepo i prijateljski. Pošto su duže vremena nasamo govorili, povratila se svaka strana u svoj logor.
U četvrtak, 1 septembra, došao je vojvoda Murat k nama vrlo rano sa svom svojom pratnjom. Poslije krenusmo odatle i dođosmo u selo koje je ležalo na lijevoj strani, a zvalo se Zablaće (Sza-
blacke). Selo je do nedavno imalo oko 80 kuća, ali sada ima samo 7 do 8.
U petak, 2 septembra, krenusmo od Zablaća, kraj vode Sane, pa, idući dolinom dobru milju puta, dođosmo do brda zvanog Prisrer (Prisrer), na kome je do nedavno bila tvrđavica Prisrer.
Zidine su se još dobro vidjele. Ispod tvrđave teče rijeka Sana, koja izvire nedaleko od razrušenog gradića. Zatim pređosmo preko brda i dođosmo u dolinu, te, udarivši nalijevo, dođosmo u selo zvano Goleš (Golosch)44, i tu prenoćismo.
U subotu, 3 septembra, krenusmo iz Goleša, pa, idući preko visokog brda, dođosmo do carskog bunara (Keysers prunmen)“, koji je tako nazvan zato što je turski car, otprilike prije 74 godine, kad je napao Bosnu i sa cijelom svojom svitom došao do tog bunara, tu zastao i dalje nije išao, već je poslao svoje paše s vojskom proтiv grada Ključa. Oni pobijediše bosanskog kralja, koji se bio zatvorio u gradu Ključu, i uzeše Ključ i Kamengrad.
Odatle dođosmo u selo Gerzovo (Gersono), pa tu prenoćismo."
Овај опис Курипешићев у складу је са подацима из турских пописа тог периода. У турском попису 1530. године, област око Кључа још није била издвојена у посебну нахију, али се помиње као посебна област. Тад је припадала нахији Ускопље, па се и правац турског продора по томе види.1550. године је већ била формирана влашка нахија Кључ у којој је био кнез Никола, син Барила. Помињу се и савремена насеља: Ораховље, Слатина, Рибник, Руденице, Пламенице, Раковац, Велије, Кљевци, Саница насељена углавном српским становништвом у влашком статусу.
