Претпостављам да нису Сефарди већ Ашкенази и да им је германофонско презиме у оригиналу Stein. Пошто су Ашкенази, тешко је погодити хаплогрупу - могу бити E, G, R, I, N, T и то само на основу блиц-погледа на https://www.familytreedna.com/public/steindnaproject?iframe=yresults, а увидом у све доступне базе, попис хаплогрупа би се увећао.
Да, вероватно су Ашкенази, јер је Милош насељавао привреднике и стручњаке из Аустроугарске, међу којима је било и Ашкеназија...пре тога је била мала сефардска заједница.
Kratka jevrejska istorija Kragujevca
Do 1788. godine Kragujevac je bio malo mesto pod turskom vlašću u kojem je živeo tek poneki Jevrejin. Smatra se da je postojala i sefardska zajednica iza koje nije ostalo tragova.
Tek u XIX veku pronalazimo više Jevreja u ovom gradu, najviše zahvaljujući privrednoj politici kneza Miloša Obrenovića. Jevreji su se bavili trgovinom i zanatima, ali njihov broj nikada nije dostizao velike razmere kao u drugim mestima u Srbiji. Jedan od istaknutijih Jevreja koji je živeo u ovom periodu, Josip Šlezinger, delovao je u Kragujevcu između 1831. i 1840. godine. U ovom periodu postojala je i Sinagoga poljskih Jevreja čije je osnivanje potpomogao knez Miloš.
Između dva rata jevrejski hram se nalazio u privatnoj kući u Dušanovoj ulici. Zajednica nije bila bogata, pa je prostor jevrejskog kluba obezbedio jedan od članova u svojoj kući gde se sada nalazi hotel Kragujevac.
Iz različitih svedočanstava znamo da su Jevreji u Kragujevcu, kao i u drugim mestima u Jugoslaviji, aktivno učestvovali u srpskom društvu. Bioskop Pivnica, koji je funkcionisao od kraja Prvog svetskog rata pa sve do Drugog svetskog rata, otvorio je Jevrejin po imenu Jichak Pinhas. Imao je 500 sedišta i bio je jedan od tri postojeća u gradu.
http://haver.rs/kratka-jevrejska-istorija-kragujevca/Josif Šlezinger (Sombor, 1794 — Beograd, 1870) srpski je kompozitor jevrejske narodnosti iz Vojvodine koji je živeo i radio u Somboru, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Smatra se začetnikom srpske građanske muzičke kulture s početka XIX veka.
Šlezinger, po narodnosti češki Jevrej, a ne Nemac, kako se to ponegde pogrešno misli, svoje početno muzičko obrazovanje stekao je kod svoga oca (Menahem Šlezinger, bio je kantor ondašnje jevrejske opštine) i privatnih učitelja u Somboru i Novom Sadu .
Godine 1829. Šlezinger je prešao u Šabac gde je davao časove iz muzike, a 1831. godine na poziv Kneza Miloša, odlazi u Kragujevac, kneževu prestonicu. Tamo je bio učitelj muzike, osnivač i „kapelmajstor“ Knjaževsko-srbske bande. Ova banda je svirala u Knjaževsko-srpskom teatru Joakima Vujića i teatru Atanasija Nikolića, kao i na državnim svečanostima, paradama, balovima i na dvoru kneza Miloša.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%84_%D0%A8%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D1%80
