Драги форумаши. Нисам школован научник, нити се бавим неком науком, ово овде радим из хобија. Као и велика већина осталих.
При истраживању порекла неког рода, водимо се подацима којима располажемо.
Књига Риста Милићевића није извор у строго научном смислу, већ комилација (као и још многои радови). Али, извор података јесте, јер Милићевић податке није измишљао, већ их је преписао из других извора. Дедијер је податке сакупљао према Цвијићевој методолошкој школи. Како није располагао другим изворима, његова "Херцеговина" се углавном темељи на подацима које је прикупио од самог становништва.
О Херцеговцима имамо обиље података из касног средњег века и са почетка турске владавине. Затим, што неко написа, имамо празнину, све до времена кад су Млечани и Аустријанци оставили разне пописе, углавном војног карактера (крај 17, 18. век). Ти подаци можда говоре о кретању становништва у модерно доба, али не много и о ранијем његовом пореклу.
Зато, мислим да не треба олако да одбацујемо оне податке којима располажемо, макар они били мале научне снаге. Јер, углавном немамо бољих.
Ако релативизујемо нешто што је неко прибиљежио на терену од оних о којима се пише, онда тако можемо да релативизујемо и многе друге изворе и "изворе". Ако се упустите у читање "Насеља српских земаља", закључићете и сами да се великом већином темеље на подацима пописаним на терену, да упростим - предањима становништва. Нема ту много историјских споменика и докумената. Онда, је ли то озбиљан научни извор?
Циљ нам је да (ја барем тако све ово доживљавам), конкретно овом Јокановићу, мало отворимо пут за даље истраживање свог порекла. Поставимо податке којима располажемо, па после човек може даље да се истражује.
Ако ћемо да критизирамо (као она два маторца на балкону у "Мапет Шоу"), онда све ово писаније нема много смисла.