Лукић, Ђурђевдан, Бијело Бучје, Теслић
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити само висока вредност 19 на DYS458. Нема ближих поклапања на пројекту. Ову високу вредност на маркеру DYS458 дели са појединим Херцеговцима тестираним у херцеговачком подухату, од којих један слави Ђурђевдан, па веза вероватно постоји и поред разлика на осталим маркерима (4-5 разлике на упоредива 23 маркера).
За Лукиће нисам ништа нашао, па ако неко има више информација о пореклу ове породице, нека напише.
Лукић је мој кандидат. Код њега се спојило: честа хаплогрупа, уобичајен хаплотип, често презиме, честа слава, крај који није етнографски обрађиван. Све у свему ништа конкретно се не може рећи.
Лукићи у Бијелом Бучју (Бјелобучју), судећи по Шематизму, живе и у другој половини 19. вијека. Бијело Бучје је припадало парохији Угодновић, тешањског протопрезвитерата. Могли би бити повезани са Лукићима исте славе у Тешњу и Чечави.
Читав тај простор био је у 16. вијеку насељен српским становништвом у влашком статусу ( свакако херцеговачког поријекла).
"Према првим турским пописима тешањске нахије проведеним током 16. вијека, а нарочито према оном опширнијем из 1604. године, евидентно је да је присуство филуријског становништва било већинско. Његова надмоћност је била најизраженија у западном, односно брдско– планинском дијелу нахије гдје је већина села пописана као комплетно влашка па су од намета плаћала само сточарску филурију. Таква села су, поред Трепча, Чечаве и Шњеготине, била и Бијело Бучје и Брић, чији су власи, заједно са маглајским, чинили једну скупину. Кнез им је био Антол, син Радивојев, са сједиштем у селу Трепче. Примићури,
подређени поменутом трепчанском кнезу Антолу, били су и у висинским предјелима данашњег теслићког краја. Тако, према
попису из 1570. године, налазимо да је примићур у Брићу и Бијелом Бучју био Вујица, син Вукца, али је убрзо, усљед даљег досељавања влаха и стварања нових влашких баштина, међу новооснованим била и кнежина у Брићу. Како, према архивским подацима, наводи Д. Васић,
у турском катастарском попису из 1604. године пописана је у селу Брић и Бијелом Бучју и баштина кнеза Радивоја, сина Брајановог, уз напомену да је била ослобођена од свих пореских давања. Иначе, приликом тог пописа у
селима Брић и Бијело Бучје било је укупно 17 хришћанских баштина које су за сточарску филурију, као основну влашку дажбину, плаћале по 250 акчи."
Православље у Усорском крају - историјски преглед, Алекса П. Касаповић, 2016.
Сасвим је могуће да су Лукићи потомци тог становништва из 16. вијека.