Светски ДНК месец 2023

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција “Светски ДНК месец 2023” ће трајати од 3. до 30. априла. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Пријаву за тестирање можете извршити путем контакт форме на линку:

https://www.poreklo.rs/2023/04/03/svetski-dnk-mesec-2023-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Уколико из било ког разлога не можете послати пријаву путем контакт форме, исту можете послати и путем имејла на имејл адресу [email protected].

[НУки ⚔🦅⚔]

Имамо ли списак прве туре?

[НиколаВук]

Ево најзад и списка прве и друге туре за ову акцију, које су већ предате лабораторији:

1. тура

1. Радомировић, Јовањдан, Плешин, Рашка
2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија
3. Чаровић, Никољдан, Бело Поље, Горњи Милановац
4. Николић, Јовањдан, Дреновац, Параћин
5. Ковч, Порохова, Тернопиљ (Украјина)

2. тура

6. Дајевић, Мратиндан, Каровићи, Чајниче
7. Дрпић, Аранђеловдан, Крушчић, Кула
8. Будимац, Мратиндан, Стапар, Сомбор
9. Пауновић, Јовањдан, Ковачи, Краљево
10. Брчкало, Лазаревдан, Подмеденик, Пале
11. Филиповић, Ђурђевдан, Рудо
12. Ненин, Никољдан, Арадац, Зрењанин
13. Котарац, Јовањдан, Нови Сланкамен, Инђија
14. Рађен, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

[Небојша]

13. Котарац, Јовањдан, Нови Сланкамен, Инђија, J2b-M205>Y22059

Према предању, Котарци су досељени крајем 18, или почетком 19. века из Равних Котара у Северној Далмацији. Старије презиме Смиљанић. Иако податак о старијем презимену може бити непоуздан, нека веза са крајишким Смиљанићима није искључена. Наиме, Котарац чини исти генетички род са Вејновићем (Василијевдан) из околине Удбине (Толић). Деле чак и веома ретку мутацију 13 на споромутирајућем маркеру 392. Православни Смиљанићи би такође требало да славе Јовањдан, а у Равне Котаре су прешли управо из околине Удбине негде у 17. веку. Занимљиво је да су у Удбини били одмах до Цвијановића (Јовањдан), који су такође тестирани на 23anMe и припадају хаплогрупи J2b-M205.

Причу око Смиљанића компликује резултат Смиљанића E-V13>FGC11450 из Удбине. Такође, и на 23andMe има неких Смиљанића E1b. Они су део досељеничке струје из Бриња, где је E-V13 веома заступљена, а чини се и разноврнсна (Платише, Орлићи, Гостовићи, Станићи). Међутим, најчешћа слава ових E1b родова из Бриња је Никољдан, Јовањдан се и не појављује. Иначе се слава Св. Јован не јавља код припадника E-FGC11450 у Крајини (Митровдан, Св. Трифун, итд.).

Ако бих морао гласно да размишљам, из ове перспективе ми делује да је неко од Јовањштака J2b-M205 (Усорци) "ушао" некако у крајишке Василијевштаке (Вејновићи), а да је неко од E-V13 ушао међ Јовањштаке M205 из северне Лике. Ово је за сада на дугачком штапу, Смиљанићи су испали E-V13, али ово предање и генетичко поклапање Котараца може имати неки логичан расплет временом.

[Зрно]

8. Будимац (Мратиндан), Стапар/Сомбор

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, тачније низводној FT44409. Иако је по маркерима најсличнији са Булатом из Глине (2 маркера разлике), требало би да је ближи род са осталом тројицом који славе Мратиндан, а сви су из Војводине-Мачве. У табели је управо стављен у тај род Б. Од Симоновића из Идвора се разликује на 3 маркера од 25, а од Исаковића из Бадовинаца на 4 од 23. Трећи, из околине Сремске Митровице, није јаван и има мање тестираних маркера по којима имају 1 разлике. У разматрању је и Пантић са славом Ђурђиц из Мачве (Метковић) од кога се разликује на 3 од 25 маркера.

https://www.yfull.com/tree/R-Y31335/

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

Тестирани је навео да су присутни у Стапару од 1750. када постоје подаци из матичних. По презимену је логично се предак доселио из Будима или је боравио тамо.
 

[drajver]

2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

[Селаковић]

2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

Јесу ли ближе повезани са овима?

Васић, Јовањдан,Доља Љубовиђа, Љубовија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик југ. Најближи су им Гачевићи из Матаруга (Пљевља) и Марковићи из Беле Цркве код Крупња.

Колико сма успио видјети Васићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника (Љубовија) гдје се за њих каже: "Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу (Бајина Башта) за ове Марковиће се каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Можда онда и не треба да чуди ова бликсост са пљеваљским Гачевићима. треба испитати и везу са Марковићима код Крупња.

[drajver]

Јесу ли ближе повезани са овима?

Добро си ово примјетио, Селаковићу. Вјероватно их нисам уочио јер имају солидан број разлика на маркерима, међутим поклапају им се предања, славе и неке карактеристичне вриједности маркера, повишен DYS19 и DYS391=10. Укупна маркерна разлика је 6/23. И поред овог не бих искључио могућност везе. Није први пут да унутар неког рода имамо повећане варијације на 23 маркера.

[drajver]

6. Дајевић, Мратиндан, Каровићи, Чајниче

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, са већим бројем блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. Са Мазалицом из Великог Дворишта/Козарска Дубица има пуно поклапање на 23 маркера. Битније је поклапање са Дајовићем из Доњих Рудница/Пљевља који слави Мратиндан. Разликују се у два маркера од 23 маркера и свакако су дио истог рода. Предање које је навео тестирани такође говори о досељавању из околине Пљеваља.

По ономе што је записано у етнографској литератури Дајовићи су дио стариначког рода Курепа из Тушине у Дробњаку. На подручју Дробњака ово је једини род који слави Мратиндан. Из овог рода су поред Дајовића досад тестирани и Перовићи Курепе из Тушине, али они припадају дробњачком роду I1-FGC22045. Са друге стране, тестирани Дајовићи нису са подручја Дробњака, већ Пљеваља, а и на подручје Дробњака (Подгора) су досељени у 19. вијеку из Пљеваља. Тешко је рећи у овом тренутку која је права хаплогрупа рода Курепа.

Лубурић је о Дајовићима записао сљедеће:
"Дајовићи (2 куће) у Подгори. Дајовићи су огранак Курепа. Не може се сазнати кад су се одвојили од главног стабла. Зна се да су становали код цркве у Тушини. Некада су били бројни, па су се током времена иселили у Санџак и у Србију. Најпосле y Тушини остану Марко и Милинко Дајовићи. Марко се 1859 год. преселио у Србију, а Милинко је доцније прешао у Буковицу. а 1889 г. пређе у Србију. Неки Дајовићи су се раније преселили у село Глисницу у Затарју и ови данашњи Дајовићи у Подгори су од њих. Доселио им се Петар 1875 г. као ускок из херцеговачке буне.
У Тушини су оставили трага y називима: „Бара Дајовића“ и „Дајовића Зидине."
Славе Мратињ дан."

Занимљива је подударност да су на подручју Пљевља присутне и Мазалице које славе Мратиндан и које се сматрају огранком Курепа. Ово помињем због блиског поклапања резултата Дајовића са резултатима Мазалица (Јовањдан) у Крајини, иакоје мало вјероватно да би се нека веза могла извести.

[drajver]

11. Филиповић, Ђурђевдан, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Посједује све карактеристичне маркере рода Тепчана: DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Од модала Тепчана одступа само нешто повишене вриједност DYS19=17. Од досад тестираних Тепчана наближи су му Бадњар из Подгоре/Жабљак, Ђокић из Врањана/Пожега и један необјављени из околине Рудог. Сви они на удаљености 2/23. Необјављени тестирани из околине Рудог би могао бити занимљива веза.

О поријеклу Филиповића нисма нашао детаљнијих податка у етнографској литератури нити је тестирани оставио неки податак. У сваком случају, на основу генетичких резултата може да се наведе заједничко предање о роду Тепаца. Тепчани су вјероватно стариначко становништво неке од српских жупа на подручју данашњих Дробњака.

[drajver]

14. Рађен, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриејдности маркера издвајају се DYS437=14 и DYS643=11. Нема бликсих тестираних који би имали обе ове карактеристичне вриједности. Најближи би му могао бити Опачић из Биовичиног села, који такође посједује DYS643=11 и удаљен је 3/23 од Рађена. Међутим, осим географске бликсости нема других јасних родословних повезница, а и славе је различита. Од родова који посједују DYS437=14 ( али не и DYS643=11), најближи му је на 3/23 Хајровић из Хатеља/Берковићи (слави Ђурђевдан).

У етнографској литератури за Рађене из Жагровића је записано: "Рађен, (2), са надимцима: Свицер и Алвир. Дошли из Босне у ХVII в., славе Ђурђевдан"

Тестирани је оставио податак да им је по предању старије презиме било Рађеновић. На подручју Тромеђе У Крајини је присутна род Рађеновића који слави Ђурђевдан. Овим Рађеновићима ми матица могла бити у Саници. Чини ми се да постоји један тестирани Рађеновић, али не знам одакле који је R1a (23andme), тако да би евентуалну везу са Рађеновићима требало додатно провјерити.

[Црна Гуја]

1. Радомировић, Јовањдан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y33>CTS8816>Y2902. Не поседује неке карактеристичне вредности, а најближа поклапања има са припадницима рода Y2902* Б. Од Мареновића и још једног нејавног резултата из Плешина, и Перишића из Стојника код Аранђеловца разликује се на само 1 од 23 маркера, док се на 2 од 23 разликује од Стојковића из Коритника код Ивањице и још једног нејавног резултата из Плешина. Сви наведени такође славе Јовањдан. Тестирани је у упитнику навео да презиме носе по претку Радомиру, који је у разним дефтерима и пописима из периода 1834-1860. више пута пописан са презименом Симовић, по оцу Симу. Није доживео попис из 1863.

Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.

https://www.poreklo.rs/2015/07/19/poreklo-prezimena-selo-plesin-raska/

[Крни Јелац]

6. Дајевић, Мратиндан, Каровићи, Чајниче

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, са већим бројем блиски
По ономе што је записано у етнографској литератури Дајовићи су дио стариначког рода Курепа из Тушине у Дробњаку. На подручју Дробњака ово је једини род који слави Мратиндан. Из овог рода су поред Дајовића досад тестирани и Перовићи Курепе из Тушине, али они припадају дробњачком роду I1-FGC22045. Са друге стране, тестирани Дајовићи нису са подручја Дробњака, већ Пљеваља, а и на подручје Дробњака (Подгора) су досељени у 19. вијеку из Пљеваља. Тешко је рећи у овом тренутку која је права хаплогрупа рода Курепа.

Поред тестираних Бодирога из Веленића код Фоче, у истом селу живе и "друге" Бодироге (нагађају, али нису сигурни да су род) са истом славом Лучиндан. Њихов породични надимак је Куреп. Да ли то може бити повезано са поменутим родом Курепа?

[Антонин]

2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

По Љуби Павловићу, Васићи из Љубовиђе су исти род са овима из Торника. Значи ли овај резуктат да то и мије баш најтачније? Поред тога тестираним Павловивићу, Овчиња, Бајина Башта је растумачено да је исти род са овим Павловићима из Љубовиђе. Колика је генетичка дистанца између Павловића и Васића из Торника (стицајем околности знам да су у питању сестрић и ујак)? Да ли је познато да ли је тестиран неко из рода Васића/Цапарића? Пррдање је климаво јер половина породице верује у њега а половина тврди да је измишљотина новијег датума, заснована на истоветности презимена.

[drajver]

По Љуби Павловићу, Васићи из Љубовиђе су исти род са овима из Торника. Значи ли овај резуктат да то и мије баш најтачније? Поред тога тестираним Павловивићу, Овчиња, Бајина Башта је растумачено да је исти род са овим Павловићима из Љубовиђе. Колика је генетичка дистанца између Павловића и Васића из Торника (стицајем околности знам да су у питању сестрић и ујак)? Да ли је познато да ли је тестиран неко из рода Васића/Цапарића? Пррдање је климаво јер половина породице верује у њега а половина тврди да је измишљотина новијег датума, заснована на истоветности презимена.

Није искључена могућност да су и Васић из Доње Љубовиђе и Васић из Торника и Павловић из Овчиње исти род. Имају заједничких карактеристичних маркера, али и разлика у хаплотипу. Једину дефинистивну потврду могу дати дубински и SNP тестови.

Што се Васића/Цапарића тиче, они су тестирани и сигурно нису ближе повезани са горе наведеним породицама, тј. њихов хаплотип се разликује од горе наведених по другим карактеристичним вриједностима, иако су и они исте PH908 хаплогрупе.

[Небојша]

14. Рађен, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриејдности маркера издвајају се DYS437=14 и DYS643=11. Нема бликсих тестираних који би имали обе ове карактеристичне вриједности. Најближи би му могао бити Опачић из Биовичиног села, који такође посједује DYS643=11 и удаљен је 3/23 од Рађена. Међутим, осим географске бликсости нема других јасних родословних повезница, а и славе је различита. Од родова који посједују DYS437=14 ( али не и DYS643=11), најближи му је на 3/23 Хајровић из Хатеља/Берковићи (слави Ђурђевдан).

У етнографској литератури за Рађене из Жагровића је записано: "Рађен, (2), са надимцима: Свицер и Алвир. Дошли из Босне у ХVII в., славе Ђурђевдан"

Тестирани је оставио податак да им је по предању старије презиме било Рађеновић. На подручју Тромеђе У Крајини је присутна род Рађеновића који слави Ђурђевдан. Овим Рађеновићима ми матица могла бити у Саници. Чини ми се да постоји један тестирани Рађеновић, али не знам одакле који је R1a (23andme), тако да би евентуалну везу са Рађеновићима требало додатно провјерити.

И поред разлике на маркерима DYS19 и DYS191, није искључено да Рађен припада генетичком роду Зубаца из околине Требиња. Поседује неке типичне вредности за тај род (458=18, 643=11). А дели и усту славу са њима. Не би то био први Зубац из Крајине. Од раније је ту онај Милуновић из Лакташа са истом славом.

[drajver]

И поред разлике на маркерима DYS19 и DYS191, није искључено да Рађен припада генетичком роду Зубаца из околине Требиња. Поседује неке типичне вредности за тај род (458=18, 643=11). А дели и усту славу са њима. Не би то био први Зубац из Крајине. Од раније је ту онај Милуновић из Лакташа са истом славом.

DYS458=18 није карактеристична вриједност. Тачно је да дијели двије карактеристичне вриједности са Зубцима DYS437=14 и DYS643=11, али има и доста различитих које су код Зубаца дослиједне попут DYS439=12, DYS391=10, висока DYS19 , DYS533=13. Укратко, не вјерујем да би могли бити исти род.

Опционо постоји могућност да у даљој прошлости дијеле неки SNP, ако евћ узмемо та два карактеристична маркера у обзир.

[Zor]

3. Чаровић, Никољдан, Бело Поље, Горњи Милановац

 Већ имам припремљен подужи текст.

[Goran Perovic 66]

Lep rezultat testa za Radomirovića.

Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.

Ovo je iz knjige Radomira Ilića ,,Ibar,, i nekoliko navoda nije tačno.U Plešinu Perovići,Marenovići,Dražovići ( Perovići),Radomirovići,Savići,Kutlačići,Stakovići,Kijevčani i odseljeni Stojkovići ( Perovići) slave Sv.Jovana i kako stoje stvari svi imaju zajedničko poreklo.

Kučevići su od Kuča i slave Sv.Nikolu, a Jankovići i Lukovići od Nikšića i slave Sv.Luku.

[Алекхата]

11. Филиповић, Ђурђевдан, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Посједује све карактеристичне маркере рода Тепчана: DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Од модала Тепчана одступа само нешто повишене вриједност DYS19=17. Од досад тестираних Тепчана наближи су му Бадњар из Подгоре/Жабљак, Ђокић из Врањана/Пожега и један необјављени из околине Рудог. Сви они на удаљености 2/23. Необјављени тестирани из околине Рудог би могао бити занимљива веза.

О поријеклу Филиповића нисма нашао детаљнијих податка у етнографској литератури нити је тестирани оставио неки податак. У сваком случају, на основу генетичких резултата може да се наведе заједничко предање о роду Тепаца. Тепчани су вјероватно стариначко становништво неке од српских жупа на подручју данашњих Дробњака.

Ево, мој првијенац на форуму.
Ја сам горе поменути. Сад знам зашто је супруга одабрала мене, кад већ није могла до Жарка Лаушевића. 

Идући трагом текстова:

https://www.poreklo.rs/2013/05/13/poreklo-prezimena-trep%c4%8dani-tepcani/ и
https://www.poreklo.rs/2012/02/13/poreklo-prezimena-badnjar/,

приметио сам:

...
Бартилине потомке називали су Бартулама и било их је више породица. Све су се оне у другој половини 18. вијека иселиле у источну Босну. Знају за имена неких од њих као нпр. Филип, Ристо, Вук и Стојан. Једни од њих се населе у Загорју и задрже презиме Бадњари, а други на Гласинац и узму презиме Бартуле. Од Вука Бадњара настану Вуковићи, а од његовог брата Бањенини. Бадњари живе у Јелашцима, Вуковићи у Странама, а Бањенини у Шивољу. Брат Ристов крену према Гацку и Требињу. Тамо живе његови потомци. Све три ове породице у Загорју славе Јовањдан зимски. У Подгори је остао назив “Бартулско гувно”.
...

Име Филип је индикативно и не превише често за то поднебље (исправите ме ако грешим).

А име Ристо носили су мој прадеда (највероватније), стриц и синовац, релација деда-унук.

Тако да би то могла бити веза.

[Atlantische]

Ево, мој првијенац на форуму.

Поздрав, земљаче! Честитке на занимљивом резултату.

Из којег сте тачно руђанског села родом?

[Алекхата]

Поздрав, земљаче! Честитке на занимљивом резултату.

Из којег сте тачно руђанског села родом?

Били смо у контакту мејлом (током "доба короне") 2020., у вези тестирања у Старом Влаху.

Отац је рођен у Устибру. Деда се ту доселио из Старог Рудог, после поводња 1896. Иначе, деда је између два рата држао кафану у Устибру, а продавнице у Миочу, после и у Устибру.

[Алекхата]

Поздрав, земљаче! Честитке на занимљивом резултату.

Из којег сте тачно руђанског села родом?

Заборавих...

Рођен сам у Прибоју, живим у Чачку.

[Atlantische]

Заборавих...

Рођен сам у Прибоју, живим у Чачку.

По попису из 1991. једини Филиповићи на подручју Рудог су пописани у Устибару (четворо њих).

[Ojler]

По попису из 1991. једини Филиповићи на подручју Рудог су пописани у Устибару (четворо њих).

И у граду Руду је пописано четворо Филиповића.

[Алекхата]

По попису из 1991. једини Филиповићи на подручју Рудог су пописани у Устибару (четворо њих).

Да, стриц и породица. Сад, на жалост, нико не живи тамо.

[Алекхата]

И у граду Руду је пописано четворо Филиповића.

То ми је ново за чути! Где се могу сазнати детаљи?

[Ojler]

То ми је ново за чути! Где се могу сазнати детаљи?

Код мене Послаћу приватну поруку.

[НиколаВук]

Списак треће и четврте туре кандидата чији су узорци предати у лабораторију:

3. тура

15. Рондовић, Ђурђевдан, Премћани, Пљевља
16. Срнић, Никољдан, Горња Ораовица, Двор
17. Вуловић, Јовањдан, Роге, Пожега
18. Поповић, Лучиндан, Косатица, Пријепоље
19. Зубовић, Стевањдан, Јаворани, Кнежево
20. Илић, Ђурђевдан, Прово, Владимирци
21. Добрица, Аранђеловдан, Прово, Ливно
22. Ђенадић, Никољдан, Клење, Богатић
23. Бајић, Стевањдан, Четвртковац, Суња
24. Ковачевић, Никољдан, Нудо, Никшић
25. Незировић, Зли Поток, Гора
26. Ћопић, Михољдан, Горња Суваја, Грачац
27. Јечменица, Никољдан, Крњача, Прибој
28. Калинић, Никољдан, Велика Жуљевица, Нови Град
29. Мијаиловић, Аранђеловдан, Алуловиће, Нови Пазар
30. Грачанин, Стевањдан, Мелина, Бања Лука
31. Срдановић, Ђурђевдан, Пожега
32. Видић, Никољдан, Механе, Куршумлија
33. Павловић, Никољдан, Горња Омашница, Трстеник
34. Трајковић, Аранђеловдан, Доњи Вртогош, Врање
35. Новаковић, Никољдан, Бојић, Шабац
36. Јовановић, Аранђеловдан, Парцани, Сопот
37. Видаковић, Василијевдан, Горњи Клакар, Брод
38. Кнежевић, Врачевдан, Јелакци, Александровац
39. Вујовић, Аранђеловдан, Враћеновићи, Никшић
40. Владислав, Никољдан, Мали Жам, Вршац
41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић
42. Шола, Драгаш, Гора
43. Бабић, Тривуњдан, Вранић, Барајево
44. Љубисављевић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка
45. Грујић, Аранђеловдан, Дреновац, Клина

4. тура

46. Ђокић, Ђурђиц, Горњи Липовац, Брус
47. Велимировић, Врачевдан, Врачевић, Лајковац
48. Пјановић, Ђурђевдан, Душманићи, Пријепоље
49. Жајски, Јовањдан, Велико Средиште, Вршац
50. Метикош, Томиндан, Бијеле Воде, Глина
51. Милашиновић, Игњатијевдан, Војнић
52. Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани
53. Тошић, Јовањдан, Бушње, Пљевља
54. Ђорђевић, Аранђеловдан, Губеревац, Лесковац
55. Пикула, Никољдан, Сливља, Гацко
56. Васић, Никољдан, Штитаре, Нови Пазар
57. Станојевић, Никољдан, Валевац, Књажевац
58. Радовановић, Јовањдан, Прибој, Лопаре
59. Стевановић, Ваведење, Бујановац
60. Перовић, Јовањдан, Плешин, Рашка
61. Вуковић, Аранђеловдан, Бријег, Плужине
62. Илић, Ђурђевдан, Прибељци, Шипово
63. Божиноски, Ваведење, Горња Бањица, Гостивар
64. Вукашиновић, Лучиндан, Сјеница
65. Милијановић, Св. Јован Златоусти, Дучина, Сопот
66. Николић, Аранђеловдан, Вујаново, Бојник
67. Голић, Никољдан, Преодац, Босанско Грахово
68. Ратковић, Петковдан, Суви Лукавац, Исток
69. Ђелекар, Никољдан, Бресно Поље, Трстеник
70. Николић, Јовањдан, Горобиље, Пожега
71. Крстић, Ђурђиц, Велики Борак, Барајево
72. Веселица, Аранђеловдан, Параћин
73. Шкрбић, Никољдан, Кољане, Врлика
74. Петровић, Јовањдан, Кацевац, Бијељина
75. Јаковљевић, Ђурђиц, Велика Сугубина, Крагујевац
76. Грој, Панчево
77. Милић, Михољдан, Зелиње, Зворник
78. Лепхафт, Зрењанин
79. Мартић, Митровдан, Дабрина, Глина
80. Михајловић, Никољдан, Маскаре, Варварин
81. Видојевић, Никољдан, Борци, Рача
82. Цветановић, Аранђеловдан, Шапранце, Трговиште
83. Милинковић, Ђурђевдан, Семегњево, Чајетина
84. Колаић, Ђурђевдан, Драготинци, Петриња
85. Богојевић, Стевањдан, Велики Шушњар, Петриња

[Иван Вукићевић]

3. Чаровић, Никољдан, Бело Поље, Горњи Милановац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z17107>Y30991>A24070>A24066

Припада роду Ракоњаца, чија је матица у селу Ракоње код Бијелог Поља. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS481=24, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода.

У књизи Михаила Драгића о Гружи наводи се следеће:
У Врановачком Крају су фамилије:
-Чаровићи (Чаровићи*, Петковићи и Раковићи). Браћа Милија и Симон Милошевићи дошли су за време Карађорђа из Дубнице на Пештеру. Старином су, кажу, из Црне Горе, па су из ње дошли у Раждагињу где су побили неке Туреке, па побегли у Дубницу; због чега су и славу морали мењати; стара слава им је била Стевањдан. Ере у Коњуши су им фамилија. Сада славе Никољдан.

Тестирани је у упитнику навео следеће:
1809. са Пељешца (после пада Дубровника) Лука Милошевић са породицом (Милошевићи су од Васојевића) долази у село Раждагиње код Сјенице (где су побили неке Турке), па побегао у село Брусницу (код Горњег Милановца) да помогне устанак, узео презиме Чаровић по гребену на Пељешцу и променио славу са Стевањдан на Никољдан да га Турци не пронађу. Његов син Симон населио се у Белом Пољу.

Предање о пореклу са Пељешца је очито нетачно. Резултат показује и да преци Чаровића немају било какве везе са Милошевићима из Васојевића.

Већ имам припремљен подужи текст.

Очито си очекивао овакав резултат, тако да само напред са тим подужим текстом

[Иван Вукићевић]

7. Дрпић (Радошевић), Аранђеловдан, Колашин, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS393=14. На два маркера се разликује од хаплотипова Кнежевића (Ђурђевдан, Руданци/Жабљак) и Анђелића (Ђурђевдан, Жабљак).

Деда тестираног је узео презиме Дрпић по мајци, а прадеда се презивао Радошевић.

Матица Радошевића је у Градини у Шаранцима. Вук Шибалић је забележио следеће у књизи о Дробњаку:
Радошевићи потичу од братства Кнежевића. Презиме су добили по Радошу Остојину, унуку кнеза Мира Шаранца. Са Кнежевићима одржавају рођачке везе.
Радошевића има исељених у пљеваљски крај.
Славе Ђурђевдан.

До сада нико од Шаранаца није урадио дубљи тест, тако да би било врло корисно да тестирани поручи WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Zor]

Очито си очекивао овакав резултат, тако да само напред са тим подужим текстом

 Наравно.

Добродошлица рођаку.

Мало је вјероватно да су Чаровићи из Ракоња. Ракоњац = становник Ракоња, није патронимичко презиме. Иначе били би Ракоњци, којих има и по преко 300 година међусобно удаљених. Тешко да такво што не би било познато, а и сами Чаровићи су у 18 в. разгранат род.

 Чаровићи наводе као претке Милију и Симона Милошевића.
Податак из 1838. наводи Јану кћерку Симеона Чаровића када се удала. Дакле и Симеун и Милош су били Чаровићи.
 Чаровићима су сродни још и оближњи родови Ере и Тројанчевићи, који такођер долазе са Карађорђем из Раждагиње, старог презимена Чаровићи.
 Иако Тројанчевићи тврде да су Чаровићи од њих, према њиховом претку (Лука Павловић) који не показује везе са Чаровићима то не може бити тачно, углавном постојао је неки предак свих који је рођен најкасније око 1730. и који је био Чаровић. Дакле барем средином и крајем 18 в. је био активан такав род у Раждагињи.

 Тешко је вјеровати да ово презиме није у некој вези са селом Чаровина. То се намеће само по себи. И ту долазимо до особе која има везу са оба ова села.

 Прво прије насељавања Малисора Чаровина је била једно вријеме насељена Србима у 17. в., према археолошким показатељима ради се о старинцима.
 Ту пада прича о „Црној Гори“ ђе и нема ове генетике (осим Ракоњаца).

 1526. и 1530. један од војнучких кнезова Пештери је био и Димитри, оснивач Баљена, коме је припадала и мезра Чаровина, која се први пут јавља 1571. г. (нема је 1530. и 1550.) Овакав назив (-овина) имплицира име рода, обзиром да је 1571. спахија Бекташ преузео неке земље које су некад припадале Димитрију, а и саму Чаровину, може се основано претпоставити да је његова и била и Чаровина, тј. да је имплицитно Чаровић.

 Осим тога кнез је имао везе и са самим селом Раждагиња. Ти кнезови су били у несумњивој вези са османским родом Ахмед-бег Хавалића, оснивача Лејлек џамије у н Новом Пазару. Један од кнезова је основао и Зајечиће до Раждагиње. Ахмед-бег сам је имао у чифлуку/посједу баштине од исламизираних становника Раждагиње 15 в. Обзиром да се за њега наводи да је био исламизирани локалац, јасно је из свега да је био (а и крвно) повезан са истима па и са Димитријем.

 Дакле имамо чак и везу не тако блиских Раждагиње и Чаровине.

 Могуће да је род Чаровића био присутан у више села и да је то врло старо родовско име, те да Чаровићи нису непосредно везани са Димитријем.

 Димитри је родом био вјероватно из села Озлоб (било вјероватно код Дуге Пољане ту су Хавалићи такођер имали посједе), ту је био чифлук (требало би) његовог оца 1530. који је био тад у његовом тимару (1526. Баљен).
 
 Радоња посједник чифлука је био син неког Хубана (15 в.).

1526.
Timar kneza Dimitrija; selo Baljevo?, pripada Rasu, prihod 1015.

1530.
Dimitri, knez: 99
Radovine veled-i Huban çf., Urlob (?) mahalli, Seniçe n.: 99

 Ракоњци према предању потичу од неког Куча или Дрекаловића који је побјегао од освете прије 300 г. Али Ракоњци не познају личност ктитора Пауна Ракоњца (умро 1645).

 Мезра Ракоње је манастирска имовина Никољца још од 1485. а Ракоњци су осим насељеници и ктитори Никољца. Насељавање је било или до 1530. или 1590-1620.

Ракоње је држао Ахмед-бег, син Иса-бега Исхаковића, капуџибаша султана Мехмеда. Његов син и унук су у 16 в., до 1604. преузели војнучке баштине од војнука Загуља и населили се ту. Војнуци Загуља потичу од спахије који је био у служби њиховог дједа/прадједа Иса-бега, Шушмана. Евидентно се неко (ми) населио у Ракоње. Ти војнуци су или нестали или су отишли у Ракоње. А да јесу отишли упућује и име њиховог претка Шушмана којег је истог куманско-бугарског коријена као и Хубан. Тешко ће бити коинциднеција да у 15 в. неки род носи тако ријетка имена.

 Ту су и даљи генетски рођаци (вјероватно око 700 година) Драговићи из Бороштице, подно Жилиндара. Дакле више родова генетски повезаних на истом подручју који немају свијест о заједничком поријеклу. Драговићи и рођаци Чаровића не наводе даље ишта о прошлости.

 Раждагиња, Бороштица, Озлоб, Баљен су бугарског коријена, Зајечиће бугарско-торлачког а Жилиндар (туристи из Казахстана у ЦГ разумију ову ријеч), Хубан, и Шушман куманског.

 Даљи рођаци су код Срба југоистока (укључујући и Печењевце), Бугара, Македонаца, Румуна. Угрубо око 800-1000 година.

 Најлогичније објашњење је да смо ми потомци ових Бугаро-Кумана (неки извори наводе и Кумане) који су дошли у Бијело Поље 1253./1254. То је и моја иницијална идеја прије 6 година. Накнадни генетски и документарни подаци су је само потврђивали.

 Даљи су могуће рани Власи асимиловани од номада, или неки домицилни елемент из Румуније. Нити једно село са овом генетиком нема везе са влашким статусом тако да то врло тешко могу бити директно Власи или манастирски Власи (власи Сопоћана, Св. Петра и Павла су били из других села). 

 Осим дубљег NGS теста предлажем и тестирање рода Малића који је дошао из Дубнице са Чаровићима, Аранђеловдан. Род из Бороштице слави Аранђеловдан. Сад је императив и додатни NGS Ракоњаца из других грана. Дубница је била највеће средиште војнука тог подручја.

  Покушавам истражити родове села Чекмин јер вођа Берендеја (печенешко-кумански народ) био је Чекман Чагрович. Ми имамо рођаке у Печењевцу које је одмах до Чекмина.

 На интернету видим, а ево и од тестираног, неку причу о Пељешцу (брдо Чаровић), ако икакве истине има ту онда упућује управо на 1254.
У литератури
Brdo kraj Kozla zove se Čarovići , možda prema nekoj izumrloj obitelji o kojoj zasad nije pronađen trag u arhivskim vrelima .


 Ова основа личног имена Чар се јављала код Бугара и код влашке групе Моравице (код којих је било и ових имена Шушман, варијанта Шишмана у Румунији, Бугарској).

[НиколаВук]

5. Ковч, Порохова, Тернопиљ, Украјина

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>CTS6433>L1425. Предвиђач Невген његовом хаплотипу даје око 60% вероватноће да припада подграни L1425. Очекивано, нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта, од "најближих" хаплотипова који такође припадају подграни CTS6433 се разликује на минимум 6 STR маркера. Грана L1425 се углавном јавља међу припадницима германских народа, мада јој на Yfull-у припадају двојица тестираних из Пољске, из две различите подгране испод L1245, један је пореклом из Поморског војводства (радио је FTDNA Big Y), док је други пореклом из Шлеског војводства (узорак из научног рада).

https://www.yfull.com/tree/I-L1425/

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу - његови преци по очевој линији су Пољаци из јужних крајева некадашњег Пољско-литванског Комонвелта, доселили су се око 1900. године у прњаворски крај у данашњој Републици Српској из Порохове, места близу Бариша и Бучача у данашњој тернопиљској области Украјине. У Порохови су боравили од око 1820. године, док су пре тога живели у оближњем Јазловјецу (Jazlowiec, данашњи Поморци, такође у близини горе поменутих места), од око 1720. године. Тестирани је због облика презимена претпоставио раније јерменско порекло (старији облик презимена је био Коучан-Kouczan, које се 1742. године јавља у околини Лавова, помишљао је и на везу са јерменским презименом Koucharyan), међутим резултат ДНК анализе га више приближава некој вероватно давнијој вези са неком од германских популација централне Европе.

[Неродимац]

Да ли је ово коначан списак тестираних или је стигло још узорака?

[drajver]

10. Брчкало, Лазаревдан, Подмеденик, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е у табели СДП, односно роду Бијелића-Матаружана из књиге о Херцеговцима. Посједује више карактеристичних вриједности маркера овог рода: DYS19=17, DYS391=10, DYS576=20, DYS533=14, али има и неке своје карактеристичне вриједности: DYS439=14, DYS389-II=32, DYS481=35. Управо због ових вриједности, по укупном хаплотипу нису му претјерано блиски остали припадници рода Бијелића-Матаружана. Од њих најближа му је једна необјављена породица из Кућана код Нове Вароши, али и она на 5 маркера разлике од 23.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Црне Горе, од Немањића и сл. Оно што генетички подаци и крсна славапоказују, јесте да су огранак рода чија је матица у насељу Матаруге код Пљеваља, којем припадају Бијелићи, Чаркиловићи, Гачевићи, Шарци, Картали и др. Овај род је стариначки на том подручју и могуће да представља и средњовјековно становништво тог села.

[drajver]

18. Поповић, Лучиндан, Косатица/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. У род Никшића сам га сврстао највише због славе и релативно модалног хаплотипа. Припадност Никшићима би требало провјерити SNP тестирањем. Од карактеристичнијих вриједности издваја се једино DYS456=16, али Поповић свеједно нема посебно блиских хаплотипова. Од Никшића су му по укупном хаплотипу најближи Вујичићи из Драговољића, Никшић (4/23). Од Никшића који посједују DYS456=16 сви су му прилично удаљени по хаполотипу.

Поповићи су свакако током 19. вијека били присутни у Косатици, али нисам успио пронаћи неких детаљнијих података о поријеклу, нити их је тестирани оставио.

[НиколаВук]

Да ли је ово коначан списак тестираних или је стигло још узорака?

Предата је још једна тура, а вероватно ће бити још једне. Списак кандидата из туре предате у понедељак:

86. Вујадиновић, Никољдан, Коњевићи, Чачак
87. Јовановић, Андријевдан, Раштане, Сува Река
88. Митић, Аранђеловдан, Трговиште
89. Милић, Св. Симеон Богопримац, Крушево Брдо, Котор Варош
90. Бабић, Мратиндан, Дреновац Бански, Глина
91. Николић, Ђурђиц, Цоковиће, Нови Пазар
92. Петровић, Ђурђевдан, Косаница, Пљевља
93. Живановић, Алимпијевдан, Мајиновић, Ваљево
94. Вујановић, Ђурђевдан, Љешљани, Нови Град
95. Рак, Јовањдан, Словинци, Суња
96. Савић, Ђурђиц, Ракари, Мионица
97. Живановић, Ђурђиц, Кленовац, Зајечар
98. Евић, Никољдан, Нови Сад
99. Стошић, Никољдан, Јовац, Владичин Хан
100. Поповић, Илиндан, Загора, Котор
101. Банићевић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње
102. Дракуловић, Стевањдан, Врановићи, Котор
103. Матковић, Мала Госпа (католик), Горња Ластва, Тиват
104. Маликовић, Петковдан, Слатина, Даниловград

[drajver]

27. Јечменица, Никољдан, Крњача, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Јечменица, Матовића и Милићевића из књиге о Херцеговцима. Већ имамо тестиране Јечменице из Доброселице и Јечменице из Црног Врха код Пљеваља и Јечменица из Крњаче се уклапа у њихов хаплотипски профил. Од карактеристичних вриједности за род Јечеменица издвајају се DYS576=20 (код друге двојице Јечеменица је ту такође повишена DYS576=19) и DYS635=24. Остале вриједности су махом модалне, с тим да се код Јечменице из Крњаче јавља изразито повишена вриједност DYS19=18, што може бити и скорија приватна промјена Јечменица из овог мјеста.

Јечменице су живјеле у више пљеваљских насеља, а област Вранеша се сматра матичним подручјем. Одатле су се расељавали по југозападној Србији. Тестирани је оставио податак о боравку у Јечмишту у фочанској Заврши. Тамо је такође било Јечменица са овом славом. Могуће је да су презиме и назив овог мјеста на неки начин повезани.

[Morski]

Предата је још једна тура, а вероватно ће бити још једне. Списак кандидата из туре предате у понедељак:

86. Вујадиновић, Никољдан, Коњевићи, Чачак
87. Јовановић, Андријевдан, Раштане, Сува Река
88. Митић, Аранђеловдан, Трговиште
89. Милић, Св. Симеон Богопримац, Крушево Брдо, Котор Варош
.....
101. Банићевић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње
102. Драшковић, Стевањдан, Врановићи, Котор
103. Матковић, Мала Госпојина, Горња Ластва, Тиват
104. Маликовић, Петковдан, Слатина, Даниловград

...

NikolaVuk,
samo mala ispravka za ove moje pulene:
Pod rednim brojem 102. je DRAKULOVIĆ ( a ne Drašković kojih isto ima u Grblju ).
Pod rednim brojem 103. je ispravno MATKOVIĆ ali je u pitanju katolik i Hrvat, da ne bude da je krsna slava pravoslavna, u pitanju je katolička Mala Gospa.

Radimo i dalje akciju tj. reklamu kroz Grbalj i Primorje, prešli smo na mlađe generacije jer su ove starije poprilično anahrone 

[drajver]

37. Видаковић, Василијевдан, Горњи Клакар, Брод

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће да припада роду крајишких vасилијевштака из гране I-FT388108, али са њима такође има и велику хаплотипску разлику, па без SNP провјере остаје у општем роду. Од василијевштака најближи му је Батало из Бешке/Инђија (даљим поријеклом са Кордуна). Видаковић има неколико немодалних вриједности DYS19=15, DYS389-I/II=12/29, DYS576=20. По хаплотипу и карактеристичним вриједностима, Видаковићу је најближи Симић из Грабовца/Челинац који слави Игњатијевдан. 

О поријеклу Видаковића у Клакару нисам нашао детаљније податке. У сваком случају уписани су у шематизму 1882. године у парохији Дуго Поље дервентског протопрезвитерата.

[НиколаВук]

...

NikolaVuk,
samo mala ispravka za ove moje pulene:
Pod rednim brojem 102. je DRAKULOVIĆ ( a ne Drašković kojih isto ima u Grblju ).
Pod rednim brojem 103. je ispravno MATKOVIĆ ali je u pitanju katolik i Hrvat, da ne bude da je krsna slava pravoslavna, u pitanju je katolička Mala Gospa.

Radimo i dalje akciju tj. reklamu kroz Grbalj i Primorje, prešli smo na mlađe generacije jer su ove starije poprilično anahrone 

Хвала на исправкама. Нису ми познати толико обичаји католика у Боки, па бих вас онда приупитао - јел тамошњи католици славу славе на исти начин као православци (као породичну славу), или је у питању празник коме је посвећена локална црква у Горњој Ластви, или неки томе сличан случај? Питам из разлога што ми у податке о тестиранима уписујемо само "праву" крсну славу, не и посвету локалне цркве које неке породице такође обележавају, потом имендан код родова са подручја јужне Србије и Македоније, итд. (ти подаци иду у напомену).

[Ika]

Postovanje, dobio sam rezultate za Vidakovic I2 PH 908, za Gornji Klakar znam da je tamo zivio od mog dede pradjed rodjen 1860 god, imao je 4 sina, posle drugog svetckog rata su odlazili jer je imanje bilo malo pa isli za poslom put Slavonije i Srbije. Po prici dede misli da su doseljeni tu jer je tu bila jedna kuca, spominje po prici Staru Hercegovinu mada to nije provereno, ima jos Vidakovica u dva susedna sela ali sa drugom slavom i nesmatraju se rodom. Vidim na forumu o prezimenu da Vidakovica ima sa slavom Sv Vasilije i kod Botaica kod Modrice i pominje se prota Novica Vidakovic iz Hercegovine naseljen u Slavoniju.  Dali mi moze jos neko napisati nesto ako se zna. Hvala

[Ika]

Kako moze i gde da se uradi SNP test, i dali se pored haplogrupi zna moj haplotip?

[drajver]

Postovanje, dobio sam rezultate za Vidakovic I2 PH 908, za Gornji Klakar znam da je tamo zivio od mog dede pradjed rodjen 1860 god, imao je 4 sina, posle drugog svetckog rata su odlazili jer je imanje bilo malo pa isli za poslom put Slavonije i Srbije. Po prici dede misli da su doseljeni tu jer je tu bila jedna kuca, spominje po prici Staru Hercegovinu mada to nije provereno, ima jos Vidakovica u dva susedna sela ali sa drugom slavom i nesmatraju se rodom. Vidim na forumu o prezimenu da Vidakovica ima sa slavom Sv Vasilije i kod Botaica kod Modrice i pominje se prota Novica Vidakovic iz Hercegovine naseljen u Slavoniju.  Dali mi moze jos neko napisati nesto ako se zna. Hvala

Објавио сам ваш резултат  један пост изнад. На основу теста који сте урадили једино што може да се закључи је да припадате хаплогрупи I2-PH908. Постоји могућност да сте повезани са породицама из Крајине које славе св. Василија, али ово можете потврдити само ако урадите неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700 или Nebula).

Такође вам је по хаплотипу близак Симић из Грабовца/Челинац, али он слави Игњатијевдан. Да бисте провјерили везу са њим, морали бисте и ви и он урадити наведене дубинске тестове.

То је оно што се на онсову овог теста може саопштити.

[drajver]

28. Калинић, Никољдан, Велика Жуљевица, Нови Град

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује изразито карактеристичну вриједност DYS19=16, једини у роду Дробњака. Остале маркерне вриједности су му углавном модалне. По основу повишене DYS19, славе Никољдана, укупног хаплотипа и географске бликсости вјероватно је повезан са Добриковићем из Кулен Вакуфа, Шеатом из Книна и Дујаковићем из Врбника.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Срба у Лици, што је по свему судећи тачно, јер у Србу има Калинића који славе Никољдан, а управо су одатле Калинићи Никољштаци мигрирали у Поуње и ка Грмечу и Козари. Ова грана Калинића поријеклом из Срба која слави Никољдан приустна је у Дољанима, Грмуши, Горињи, Менићу, Равницама, Доњој Драготињи, Горњим Карајзовцима.

Они нису повезани са Калинићима који славе Никољдан из врличког краја (припадају хаплогрупи I2-PH908), a ни са Калинићима ђурђевштацима из околине Обровца. Нису тестирани Калинићи у околини Госпића који славе Лазареву суботу.

[Небојша]

28. Калинић, Никољдан, Велика Жуљевица, Нови Град

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује изразито карактеристичну вриједност DYS19=16, једини у роду Дробњака. Остале маркерне вриједности су му углавном модалне. По основу повишене DYS19, славе Никољдана, укупног хаплотипа и географске бликсости вјероватно је повезан са Добриковићем из Кулен Вакуфа, Шеатом из Книна и Дујаковићем из Врбника.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Срба у Лици, што је по свему судећи тачно, јер у Србу има Калинића који славе Никољдан, а управо су одатле Калинићи Никољштаци мигрирали у Поуње и ка Грмечу и Козари. Ова грана Калинића поријеклом из Срба која слави Никољдан приустна је у Дољанима, Грмуши, Горињи, Менићу, Равницама, Доњој Драготињи, Горњим Карајзовцима.

Они нису повезани са Калинићима који славе Никољдан из врличког краја (припадају хаплогрупи I2-PH908), a ни са Калинићима ђурђевштацима из околине Обровца. Нису тестирани Калинићи у околини Госпића који славе Лазареву суботу.

У склопу ове акције (још увек необјављен) појавио се и један тестирани I1-P109>FGC22045 из Кољана (слава Никољдан), са којим Калинић дели специфичну вредност 16 на маркеру DYS19. Није дакле искључено да су Калинићи изворно I1-P109. У том крају око Врлике има још Дробњака Никољштака (Борковић, Лактац).

[drajver]

41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Хаплотип му је углавном модални. Једина немодална вриједност је DYS549=11.Ову вриједност унутар ове гране посједују Обрадовић из Беочина и Ђурић из Губина/Ливно, али по укупном хаплотипу, слави, географској бликсости се разликују па је мала шанса за везу. Унутар ове гране Трајковић је једини који слави Тривуњдан. Због модалности хаплотипа, Трајковић на 23 маркера има већи број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. На простору Косова и Метохије, постоји само један необјављени тестирани из околине Клине који припада грани I-BY169301, међутим он са Трајковићем има већи број разлика на маркерима.

Тестирани је оставио предање да су Трајковићи раније носили презиме Стевановић, да су имали надимак Мирушани и да су доселили у Крушевац код Обилића из околине Суве Реке, слива ријеке Мируше, могуће села Јавора.

У свом раду о Косову, А.Урошевић их не наводи у Крушевцу, али су поменути у извјештају учитеља Крсте Которчевића из 1912. године, гдје је записано:
"Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: ... Станко Трајковић 6..."

[Ивица Јовановић]

41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Хаплотип му је углавном модални. Једина немодална вриједност је DYS549=11.Ову вриједност унутар ове гране посједују Обрадовић из Беочина и Ђурић из Губина/Ливно, али по укупном хаплотипу, слави, географској бликсости се разликују па је мала шанса за везу. Унутар ове гране Трајковић је једини који слави Тривуњдан. Због модалности хаплотипа, Трајковић на 23 маркера има већи број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. На простору Косова и Метохије, постоји само један необјављени тестирани из околине Клине који припада грани I-BY169301, међутим он са Трајковићем има већи број разлика на маркерима.

Тестирани је оставио предање да су Трајковићи раније носили презиме Стевановић, да су имали надимак Мирушани и да су доселили у Крушевац код Обилића из околине Суве Реке, слива ријеке Мируше, могуће села Јавора.

У свом раду о Косову, А.Урошевић их не наводи у Крушевцу, али су поменути у извјештају учитеља Крсте Которчевића из 1912. године, гдје је записано:
"Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: ... Станко Трајковић 6..."

Интересантна грана, нисам је приметио раније. Рекао бих да су на Yfull све наши људи, док на ftDNA има на том нивоу узорак назван Sirmium 3906. Степен изнад има још археогенетских узорака. Ово је неки залутали Гот, Гепид или шта већ. Ово је занимљиво, где их има највише код нас?

[drajver]

Интересантна грана, нисам је приметио раније. Рекао бих да су на Yfull све наши људи, док на ftDNA има на том нивоу узорак назван Sirmium 3906. Степен изнад има још археогенетских узорака. Ово је неки залутали Гот, Гепид или шта већ. Ово је занимљиво, где их има највише код нас?

Присутни су у готово свим етнографским зонама српског народа, што значи да су доста рано, вјероватно још у раном средњем вијеку ушли у процесе српске етногенезе.

Неки општи закључак је био да би се заиста могло радити о потомцима Гепида. Краћи преглед археогенетских налаза ове хаплогрупе дао је у Гуја на сљедећем линку:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3091.msg172530#msg172530

[Morski]

Хвала на исправкама. Нису ми познати толико обичаји католика у Боки, па бих вас онда приупитао - јел тамошњи католици славу славе на исти начин као православци (као породичну славу), или је у питању празник коме је посвећена локална црква у Горњој Ластви, или неки томе сличан случај? Питам из разлога што ми у податке о тестиранима уписујемо само "праву" крсну славу, не и посвету локалне цркве које неке породице такође обележавају, потом имендан код родова са подручја јужне Србије и Македоније, итд. (ти подаци иду у напомену).

Evo informacija koje sam dobio:

Ovaj običaj kod nas u Boki je specifičan, mislim na katolike, ovo je krsno ime, kao Slava u pravoslavnih, svaka familija ima svoje krsno ime, uglavnom se vezuje za podneblje iz kojeg dolazi prezime recimo. U mom slučaju Gornja Lastva, pa je Mala Gospa. Petkovićima je Sv. Šimun - šimundan, nekima, a nekima opet Mala Gospa itd.

To je što mi je prijatelj ukratko napisao, ako treba još detalja nije nikakav problem da se raspitam o vezi još detalja. Iz mojeg nekog iskustva veliki broj domicilnih katoličkih porodica ima "imendan" koji je pandan pravoslavnoj slavi.

[Harakiri]

Kada mozemo mi iz 4 ture da ocekujemo rezultate? 

[НиколаВук]

Kada mozemo mi iz 4 ture da ocekujemo rezultate? 

Највероватније крајем месеца. 

Evo informacija koje sam dobio:

Ovaj običaj kod nas u Boki je specifičan, mislim na katolike, ovo je krsno ime, kao Slava u pravoslavnih, svaka familija ima svoje krsno ime, uglavnom se vezuje za podneblje iz kojeg dolazi prezime recimo. U mom slučaju Gornja Lastva, pa je Mala Gospa. Petkovićima je Sv. Šimun - šimundan, nekima, a nekima opet Mala Gospa itd.

To je što mi je prijatelj ukratko napisao, ako treba još detalja nije nikakav problem da se raspitam o vezi još detalja. Iz mojeg nekog iskustva veliki broj domicilnih katoličkih porodica ima "imendan" koji je pandan pravoslavnoj slavi.

Мени ово изгледа најближе сеоској слави, што се среће и код католика у јужној Херцеговини, с тим што они чини ми се имају и нешто што бих провизорно назвао "жупна слава" (слава коју поштују становници више села са једног мањег географског подручја). У том случају ово не би била права крсна слава каква је уобичајена код православаца.

[Nebo]

Мислим да није битан разлог због којег неки римокатолички родови у Боки славе одређену славу или крсно име (овај назив "крсно име" користе, уосталом, и православни Црногорци), јер сличне појаве постоје и код православних, нпр: славе неки црквени празник као славу због неког храма (имали смо недавно објашњење о слави Света Текла код једног цеклинског рода) или из разлога што им се на тај празник нешто догодило (нпр. Пипери који славе Митровдан), итсл. Дакле, чињеница да сваки род има конкретан празник који обележава као славу се не разликује код ове две деноминације, барем не у Боки и ЦГ Приморју.

[Exiled]

Највероватније крајем месеца. 

Мени ово изгледа најближе сеоској слави, што се среће и код католика у јужној Херцеговини, с тим што они чини ми се имају и нешто што бих провизорно назвао "жупна слава" (слава коју поштују становници више села са једног мањег географског подручја). У том случају ово не би била права крсна слава каква је уобичајена код православаца.

Завјетина.

[Ojler]

4. Николић, Јовањдан, Дреновац/Параћин, I2a-Y3120

Хаплотип тестираног карактерише већи број специфичних маркера. Посебно се издвајаја вредност DYS389i=12, затим DYS390=23 и DYS549=12, и у нешто мањој мери DYS635=24. Овај резултат нема посебно блиских подударања међу хаплотиповима упоредивим на 23 до 25 маркера. Најближи му је хаплотип Богићевића такође из Браничевске области (Ђурђиц, Баре/Пожаревац) са поклапањем на карактеристичном маркеру DYS390=23, али и разликом на 4 од 23 упоредива маркера. Без детаљнијих тестова не може се тврдити да између ова два хаплотипа постоји нека значајнија филогенетичка блискост.

Када се ради о краћим хаплотиповима од 17 маркера, постоји један који би могао бити интересантан за резултат Николића. Ради се о хаплотипу који још није објављен, а који припада тетираном из Гегља код Лебана са славом Митровдан. На 17 упоредивих маркера овај хаплотип поседује једну разлику у односу на хаплотип Николића, а подударају се на карактеристичним маркерима DYS389i=12 и DYS390=23. Но, како тестирани славе различите славе и припадају различитим географским зонама, а упоредиви су само на кратким хаплотиповима, не може се без додатних тестова извести поуздан закључак о њиховој стварној генеалошкој блискости.

Тестирани није навео да постоји предање о пореклу породице (у ствари, није навео ни податке о месту порекла, које сам сазнао индиректно), нити сам успео да пронађем нешто о Николићима из Дреновца у литератури којом располажемо.

[Иван Вукићевић]

17. Вуловић, Јовањдан, Роге, Пожега, E-V13>Z1057

Припада роду Ш из табеле СДНКП коме припадају још и Комарица (Јовањдан, Бучје/Прибој) и Милошевић (Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље). Хаплотип Вуловића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на два маркера. Матица Комарица је у Матаругама (општина Пљевља). Комарице су обрађене у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Тестирани је навео да су Вуловићи у Рогама присутни од 1832. године, као и да им је старо презиме Филиповић.

Било би корисно да тестирани поручи неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[drajver]

19. Зубовић, Стевањдан, Јаворани, Кнежево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичне вриједности маркера DYS481=24 и DYS549=13. Једини тестирани у оквиру дробњачког рода који као и Зубовић има обе ове карактеристичне вриједности је Инђић из Војке/Стара Пазова, који слави Ђурђевдан. По укупном хаплотипу удаљеност Зубовића и Инђића је 3/23, па постоји могућност за ближу везу, без обзира на географску удаљеност. Инђићи из Војке помињу поријекло из Херцеговине,а у Војки су од почетка 19. вијека. Од припадника рода Дробњака који славе Стевањдан, нема ниједног који би био посебно близак Зубовићу, ни на подручју Крајине Зубовић нема посебно блиских хаплотипова.

Тестирани није оставио податке о евентуалним предањима о поријеклу. Зубовићи са славом Стевањдан били су крајем 19. вијека присутни на подручју парохија Јаворани, Ребровац и Бања Лука бањалучког протопрезвитерата. У подручју гдје су присутни Зубовићи, постоји разгранат род стевањштака који припадају хаплогрупи I2-PH908>Y52621 (Милан-кнежевићи). Зубовић очигледно не припада том роду, али не би требало искључити могућност прибраћивања.

[Небојша]

33. Павловић, Никољдан, Горња Омашница, Трстеник, J1-PH128


Изворно презиме ове фамилије гласило је Гашић. Презиме Павловић преузели су по женској линији. О Гашићима из Омашнице се у литератури каже следеће:

"Предак Антића и Гашића доселио се из Павлице у Риђевштицу у другој половини 18 века. Највероватније да је то био Гмитар. Бројна породица пошла је са Арсенијем Чарнојевићем преко Саве и Дунава у Аустрију, међутим, само један брат остане у Аустрији а ови се остали поново врате у Риђевштицу: како их је било више браћа, само један је остао у Риђевштици, од њега су Атанасковићи, Пантелићи и Јовановићи. Остала браћа оду и настане се у оближња села. У Омашници један брат (Дмитар) од њега синови Антоније Анта (Антићи), а од Гаврила Гаше (Гашићи); у Глободеру "Ћатићи: у Мачковцу Сојкићи и у Великој Дренови Ђулаковићи (св. Николци). У прошлости, била је то врло угледна фамилија па им је село поверавало руковођење селом. Димитрије је дуго био председник села. У Српско–турском рату био је командант батаљона трстеничког и народни посланик у више мандата." (Момчило Р. Тодосијевић, Поджупска села трстеничког краја, 2005)

Атанасковићи (Јовановићи, Гашићи, Антићи, Ћатићи, Сојкићи и Ђулаковићи, Пантелићи)

"Преци Атанасковића живели су у Павлици. То је братство Куча-Маринићи, које се доселило y Павлицу. У Риђевштицу су досељени у осамнаестом веку. У избеглиштво са Арсенијем Чарнојевићем пошла је цела фамилија. У Аустрији се нису настањивали, од Саве се врате у Риђевштицу. Само је један брат остао y Аустрији, кажу да су његови потомци имали и фирму у Бечу. Остатак фамилије вратио се поново у Риђевштицу."

извор:
Момчило Р. Тодосијевић, Поджупска села трстеничког краја, 2005
Момчило Р. Тодосијевић, Трстенички крај, 2013


Предање о даљем пореклу из Куча је за сада прилично непоуздано, будући да у том крају (а и широј околини) не постоје овакви хаплотипови. Иначе у расинском округу постоји више генетичких родова са сличним предањем, за које се може рећи исто. По хаплотипу је Гашићима-Атанасковићима најближа једна група родова из Понишавља (околина Ниша, Пирота и Беле Паланке), која је потврђено FT19410. Ни ова веза није превише блиска, с обзиром да постоји већи број разлика на неким важним маркерима. Ипак, гледајући све тестиране J1 они јесу најближи Гашићима. Судећи по литератури, овај род је прилично раширен у трстеничком крају, па ћемо у будућности видети да ли још неко од ових Никољштака носи генетику сличну Гашићима.

[Иван Вукићевић]

21. Добрица, Аранђеловдан, Прово, Ливно, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Највероватније припада роду В из табеле СДНКП коме припада већи број крајишких породица, од којих су најбројнији Стојсављевићи из Отишића код Врлике. Тестирани је навео предање према коме Добрице потичу од Цвијетића, а да су даљим пореклом од Стојсављевића из Отишића. Најближе поклапање (3 макрера разлике) има са хаплотипом Павловића из Цивљана, који припада поменутом роду. Tри вредности маркера које поседује хаплотип Добрице (DYS385а=15, DYS458=18, YGATAH4=12) не јављају се ни код једног другог тестираног припадника овог рода, али с обзиром на предање и најближа поклапања, Добрица највероватније ипак припада разгранатом крајишком роду.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS.

[Одисеј]

Ово је можда траг неке давне јерменске миграције? Видим на Yfull-у да је ова Ј1 грана процентуално најјача и најразноврснија међу Јерменима.

[Небојша]

Ово је можда траг неке давне јерменске миграције? Видим на Yfull-у да је ова Ј1 грана процентуално најјача и најразноврснија међу Јерменима.

Тако се чини за сада.

[Црна Гуја]

23. Бајић, Стевањдан, Четвртковац, Суња

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Од нешто ређих вредности истичу се снижена Y-GATA-H4=10, и повишене DYS481=26 и DYS533=13. Најближе поклапање има са Галовићем из Широке Куле код Госпића (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 25 маркера разликује се од Трифуа из Алибунара, а на 3 од 23 од Ђукића из Црнче код Дервенте (Стевањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе, и да им је породични надимак Подунавац.

[Небојша]

34. Трајковић, Аранђеловдан, Доњи Вртогош, Врање, J2a-M67


Тестирани је оставио податак о старијем презимену Дејановић. Иако није познато одакле су Трајковићи даљим пореклом, српско становништво овог краја махом је досељено из Косовског Поморавља, под притиском Арбанаса. Генетика у овом случају подржава такву миграциону струју, с обзиром да је Трајковићу најближа једна породица из Косовске Каменице (једна разлика), која слави управо Аранђеловдан. Реч је иначе о добро профилисаном генетичком роду, прусутном углавном на југу Србије и у Северној Македонији. Могуће да је реч о подграни J2a-M67>Z467>S11842, али би то требало дубинским тестовима потврдити.

С обзиром да су сви тестирани са којима Трајковић има блиско поклапање део још увек необјављених истраживања, написаћу само из којих су места пореклом:

Косовска Каменица, (Аранђеловдан) Косово
Шилово, Гњилане (Митровдан), Косово
Прековце, Ново Брдо, (Митровдан) Косово
Крушево (Митровдан), Северна Македонија
Дреновци, Долнени (Никољдан), Северна Македонија

[Небојша]

34. Трајковић, Аранђеловдан, Доњи Вртогош, Врање, J2a-M67


Тестирани је оставио податак о старијем презимену Дејановић. Иако није познато одакле су Трајковићи даљим пореклом, српско становништво овог краја махом је досељено из Косовског Поморавља, под притиском Арбанаса. Генетика у овом случају подржава такву миграциону струју, с обзиром да је Трајковићу најближа једна породица из Косовске Каменице (једна разлика), која слави управо Аранђеловдан. Реч је иначе о добро профилисаном генетичком роду, прусутном углавном на југу Србије и у Северној Македонији. Могуће да је реч о подграни J2a-M67>Z467>S11842, али би то требало дубинским тестовима потврдити.

С обзиром да су сви тестирани са којима Трајковић има блиско поклапање део још увек необјављених истраживања, написаћу само из којих су места пореклом:

Косовска Каменица, (Аранђеловдан) Косово
Шилово, Гњилане (Митровдан), Косово
Прековце, Ново Брдо, (Митровдан) Косово
Крушево (Митровдан), Северна Македонија
Дреновци, Долнени (Никољдан), Северна Македонија

У светској бази (FTDNA) су овој групи веома блиски Немац и Италијан, који припадају подгранама Y16178 и FGC21419 (обе низводно од S11842), као и један тестирани из Израела, који није радио дубински тест.

[Иван Вукићевић]

26. Ћопић, Михољдан, Горња Суваја, Грачац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Припада роду В из табеле СДНКП. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=12 коју нема ниједан до сада тестирани припадник рода. Остатак хаплотипа је практично модалан за овај род.

Сви тестирани припадници овог рода су из Крајине:
Чикара, Петковац/Петриња
Јагуз, Шипово
Ћук, Доњи Врбљани/Рибник
Вулин, Стричићи/Бања Лука
Ђукић, Средице/Рибник
Клеут, Морполача/Станковци
Ћопић, Лички Осик/Госпић
Сви славе Михољдан, осим Ћука који слави Никољдан.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Било би корисно да тестирани поручи дубљи тест (WGS или BigY) ради бољег профилисања овог рода.

[Ojler]

12. Ненин, Никољдан, Арадац/Зрењанин I2a-Y3120, вероватно I2-Y3120>Z17855>BY190177*, род З

Фамилија Ненин је староседелачка у Арадцу. У делу данашњег села који је некада носио назив Српски Арадац, а касније и Андрејевац, и био самостално насеље, године 1828. пописано је више чланова ове породице: Jova Nenin, Iszak Nenin, Tanaszia Nenin (и то двојица), Szima Nenin, Joszim Nenin, Samuilo Nenin и Vasza Nenin. Види се да је породица у то време била прилично разграната, што наводи на закључак да су у селу били присутни већ више генерација. Презиме Ненин носило је више угледних личности 19. века са подручја Великог Бечкереча, који су вероватно припадали овој породици. Посебно се истичу Петар Ненин (-1855) из Вел. Бечкерека, професор и књижевник, те Срећа Ненин, председник сеоске општине Српски Арадац (Андрејевац) са почетка 20. века. Презиме Ненин забележено је и у другим местима Војводине. Било их је највише у Локу, али и у Вршцу (још 1796), Панчеву, Молу... Није познато да ли се ради о огранцима исте фамилије.

Тестирани је навео предање по коме су се доселили однекуд са Косова и Метохије. Породични надимак његовог огранка породице је Ставрин.

Хаплотип тестираног поседује неколико карактеристичних маркера. Највише се истиче вредност DYS391=12, затим следе DYS458=16 и DYS533=11, те у мањој мери DYS576=19. Овакав резултат показује сличност са групом хаплотипова из рода који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род З и припада грани I2-Y3120>Z17855>BY190177*. Као и хаплотип Ненина, модални хаплотип овог рода поседује карактеристичне вредности DYS458=16, DYS533=11 и DYS576=19, а пет до сада тестираних породица које му припадају такође слави Никољдан. Од њих је до сада објављен једино резултат Павловића из Горњег Мушића код Мионице, који је уједно и најближи хаплотипу Ненина са две разлике на 23 упоредива маркера. Осталих четворица тестираних чији резултати до сада нису јавни долазе из Долова (Тутин), Бољара (Сјеница), Баљевца (Рашка) и Кулиноваца (Чачак). Род се дакле примарно везује за простор Старог Влаха и Старе Рашке, с тим да би на подручју Рашке могла бити и старија матица рода. И овај географски простор се добро уклапа у магловито предање Ненина о пореклу са Косова и Метохије, с обзиром да им је Рашка суседна област. Због свега поменутог може се претпоставити да су и Ненини припадници овог рода, што би свакако могао потврдити једино WGS тест или провера SNP маркера.

На YFull стаблу, у грани I2a-BY190177 чија се старост до заједничког претка тренутно процењује на око 750 година, налазе се резултати четворице Бугара из централне Бугарске (околина Великог Трнова), па би старији преци Ненина, Павловића и осталих припадника овог рода могли потицати управо са тих простора.

[Exiled]

12. Ненин, Никољдан, Арадац/Зрењанин I2a-Y3120, вероватно I2-Y3120>Z17855>BY190177*, род З

Фамилија Ненин је староседелачка у Арадцу. У делу данашњег села који је некада носио назив Српски Арадац, а касније и Андрејевац, и био самостално насеље, године 1828. пописано је више чланова ове породице: Jova Nenin, Iszak Nenin, Tanaszia Nenin (и то двојица), Szima Nenin, Joszim Nenin, Samuilo Nenin и Vasza Nenin. Види се да је породица у то време била прилично разграната, што наводи на закључак да су у селу били присутни већ више генерација. Презиме Ненин носило је више угледних личности 19. века са подручја Великог Бечкереча, који су вероватно припадали овој породици. Посебно се истичу Петар Ненин (-1855) из Вел. Бечкерека, професор и књижевник, те Срећа Ненин, председник сеоске општине Српски Арадац (Андрејевац) са почетка 20. века. Презиме Ненин забележено је и у другим местима Војводине. Било их је највише у Локу, али и у Вршцу (још 1796), Панчеву, Молу... Није познато да ли се ради о огранцима исте фамилије.

Тестирани је навео предање по коме су се доселили однекуд са Косова и Метохије. Породични надимак његовог огранка породице је Ставрин.

Хаплотип тестираног поседује неколико карактеристичних маркера. Највише се истиче вредност DYS391=12, затим следе DYS458=16 и DYS533=11, те у мањој мери DYS576=19. Овакав резултат показује сличност са групом хаплотипова из рода који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род З и припада грани I2-Y3120>Z17855>BY190177*. Као и хаплотип Ненина, модални хаплотип овог рода поседује карактеристичне вредности DYS458=16, DYS533=11 и DYS576=19, а пет до сада тестираних породица које му припадају такође слави Никољдан. Од њих је до сада објављен једино резултат Павловића из Горњег Мушића код Мионице, који је уједно и најближи хаплотипу Ненина са две разлике на 23 упоредива маркера. Осталих четворица тестираних чији резултати до сада нису јавни долазе из Долова (Тутин), Бољара (Сјеница), Баљевца (Рашка) и Кулиноваца (Чачак). Род се дакле примарно везује за простор Старог Влаха и Старе Рашке, с тим да би на подручју Рашке могла бити и старија матица рода. И овај географски простор се добро уклапа у магловито предање Ненина о пореклу са Косова и Метохије, с обзиром да им је Рашка суседна област. Због свега поменутог може се претпоставити да су и Ненини припадници овог рода, што би свакако могао потврдити једино WGS тест или провера SNP маркера.

На YFull стаблу, у грани I2a-BY190177 чија се старост до заједничког претка тренутно процењује на око 750 година, налазе се резултати четворице Бугара из централне Бугарске (околина Великог Трнова), па би старији преци Ненина, Павловића и осталих припадника овог рода могли потицати управо са тих простора.

Мора се признати да си што се тиче тумачења ове туре најречитији и најконкретнији, настави тако ако имаш "таката"😊

[Ojler]

Мора се признати да си што се тиче тумачења ове туре најречитији и најконкретнији, настави тако ако имаш "таката"😊

Хвала  . Али за овакве анализе осим времена треба и "материјала". Некад тога једноставно нема.

[Небојша]

35. Новаковић, Никољдан, Бојић, Шабац, J2b-M205>Y22059


Према предању, Новаковићи су пореклом негде из околине Цера, или Влашић брда. У литератури се каже следеће:

"Новаковићи (1 к., Никољдан). Живанов (51 год.) деда Обрад кад он умро, његова жена Спасиница узела Бошњака Радована, зв. Јастреб (Није хтела да се удаје због деце, па узела Бошњака)."

Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (матица Затарје/Стари Влах), а вероватно и низводној J-BY173966, чијих припадника има на једном широком подручју, од Затарја, преко Западне Србије, до Срема. Једна од карактеристика овог хаплотипа јесте вредност 22 на маркеру 481. Сходно томе, и Новаковић има велики број поклапања на читавом овом потезу. Потпуно, или -1 поклапање са Перуничићима, Чамџићима, Марковићима и Радовићима (сви из околине Пљеваља), а због исте крсне славе може бити занимљива веза са Поповићима из Лопаша крја Пожеге.

[Грк]

Ово је можда траг неке давне јерменске миграције? Видим на Yfull-у да је ова Ј1 грана процентуално најјача и најразноврснија међу Јерменима.

Да, а у пиротском крају постоје двојица тестираних са овом граном. Петровић и Ранђеловић. Претпоставка је да су им преци пред Турцима бјежали ка западу. А можда је миграција из времена Византије?

Небојша, ову грану би између осталих требала да карактерише повећана вриједност 12 и више на маркеру H4?

[Небојша]

Да, а у пиротском крају постоје двојица тестираних са овом граном. Петровић и Ранђеловић. Претпоставка је да су им преци пред Турцима бјежали ка западу. А можда је миграција из времена Византије?

Небојша, ову грану би између осталих требала да карактерише повећана вриједност 12 и више на маркеру H4?

Тестирани Гашић ту има вредност 11, тј. смањено 10, по чему је ближи теби, али је по осталим вредностима ближи овој групи из Понишавља.

[Христифор]

Да направимо први пресек на  26 досад објављена резултата.


И2а-10 (38.4% ) /  Дин Југ 8 (80%)  Дин Север-2 (20%)
Е-В13-5 (19.2%)
И1-3 (11.5%)
Р1а-2 (7.6%)
Ј2б-2 (7.6%)
Ј1а-1 (3.8%)
Ј1-1 (3.8%)
Р1б-1 (3.8%)
И2-M223-1 (3.8%)

[Зрно]

32. Видић (Никољдан), Механе/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, a нижу грану није могуће одредити без дубинског тестирања. На 23 маркера има потпуно поклапање са Дробњаковићем из околине Прибоја (Ђурђевдан), а од много њих се разликује на само једном маркеру. Има ретку вредност 11 на маркеру DYS439.

Тестирани је написао да су даљим пореклом из околине Ивањице. О становништву селa Механе ништа нисам нашао.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[brckalov]

Да ли смо у каквом ближем сродству са Шаренцима, Парежанима, Зимонићима... који такође славе Лазареву суботу, који су поријеклом из околине Гацка?

[Христифор]

Нисте ни исте хаплогрупе.

[Небојша]

40. Владислав, Никољдан, Мали Жам, Вршац, J2a-L26


Владислави из Малог Жама спадају у старије родове, непознатог порекла. Забележени су као Владислави-Петрини (Јован Ердељановић, Срби у Банату). Владислав се добро уклапа у један генетички род који је раширен претежно на подручју Шумадије и северозападне Србије, али се јавља и у Косовском Поморављу (околина Косовске Каменице). Ова шумадијско-колубарска група је према предању пореклом "од Сјенице" (динарска струја). Међусобно су сви веома блиски, хаплотипови се разликују максимално до 2 маркера.

У овој су групи, осим Владислава:

Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац
Необјављен, Јовањдан, Драгодол, Осечина
Ненадовић, Јовањдан, Богоштица, Крупањ
Аритоновић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица
Необјављен, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица

Нико из ове групе није радио дубински тест, па су привремено у табели сврстани у J2a-M67>Z467. Није искључено да припадају некој другој подграни J2a. На FTDNA им је најближи један хаплотип из Русије, а у анонимним студијама постоји једно прилично блиско поклапање у Загребу (A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci).

[Грк]

33. Павловић, Никољдан, Горња Омашница, Трстеник, J1-PH128

Да ли би Павловић - Гашић тестирао код Yseq тај маркер 
FT19410 ради потврде? Чини ми се да је то око 15€. Можда и BigY ако је при новцу?

[Иван Вукићевић]

29. Мијаиловић, Аранђеловдан, Алуловиће (заселак Митрова Река), Нови Пазар, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду В из табеле СДНКП. Има потпуно поклапање хаплотипова са Црљићем (Ђурђевдан, Дервента) и једним тестираним чији резултат није јаван (Петковдан, Радишево/Србица).

Петар Петровић у раду о Рашкој пише следеће за Дмитрову Реку (данас Митрова Река):
Село је старо, заселило се пре 18. века. 1948. имало је 193 становника: Стокуровићи, Мијаиловићи 1 к., Арханђео, стари род; имају одељаке негде у Топлици.

С обзиром на географску распрострањеност, матица овог генетичког рода би могла бити управо у овом селу.

[Ojler]

31. Срдановић, Ђурђевдан, Пожега, I2-Y3120>Z17855, род Г (Караџићи)

Тестирани је навео да породица нема предање о старијем пореклу, што вероватно указује на то да су дуго у Пожеги. У литератури се ипак може наћи солидна количина информација о овом презимену у Пожеги и околини. Иако не знам да ли се ради о истој фамилији, свеједно ћу навести шта сам пронашао:
У пожешком крају породица презимена Срдановић живела је у Узићима, где се у документима под тим презименом помињу средином 19. века. Село Узићи је почело да се формира у време Кочине крајине, крајем 18. века, када су из њега отишли муслимани. Међу првим насељеницима били су и преци Срдановића који су дошли из села Злакусе. Родоначелник ове фамилије је вероватно био неки Срдан, чији се син Јоксим Срданов помиње као глава једне од породичних задруга у Узићима у првој половини 19. века. На попису становништва 1863. године наводи се и речени Јоксим (тада у 70. години живота) са својом породицом, који се овај пут већ јавља са презименом Срдановић. Што се тиче Срдановића у самој Пожеги, у граду је 1842. године живео бардакџија (грнчар/лончар) Панта Срдановић, који је са члановима своје породице забележен и на поменутом попису из 1863. године.
Можда је случајност, али занимљиво је да су преци Срдановића у Узићима дошли из Злакуса, места које је и данас познато по грнчарском занату, што је било занимање и Панте Срдановића из Пожеге пре готово 200 година.

Хаплотип тестираног Срдановића карактерише веома ретка вредност маркера DYS393=12, затим DYS481=27, као и нешто ређа DYS19=17. Све три ове  вредности карактеришу хаплотип рода Караџића који припада грани I2-Y3120>Z17855, а чија је матица у шавничкој Петњици у Дробњаку (данас Црна Гора). Караџићи имају веома добро профилисан хаплотип, а резултат Срдановића има потпуно подударање са модалним хаплотипом овог рода, па се може закључити да и Срдановићи припадају Караџићима. Иако Караџићи у Дробњаку славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, већи број исељених породица овог рода који живе у Западној Србији слави Ђурђевдан као и Срдановићи. То су Чотрићи, Бандулићи, Кондићи и Павловићи из Тршића код Лознице, као и Ђурићи из Заовина код Бајине Баште.
Најпознатији припадник овог рода је највероватније Вук Стефановић Караџић.

[Ojler]

52. Шипетић, Аранђеловдан, Граб/Лучани, I2-Y3120

И четврти Шипетић из истог места који се тестирао на 23 до 25 маркера. О резултату се нема шта додати, а да није већ речено у претходним коментарима које наводим у наставку. Хаплотип новотестираног Шипетића подудара се са модалним хаплотипом овог рода.
Опет бих апеловао да се Шипетићи удруже и ураде неки дубински тест уместо да се свако мало појединачно тестирају на 23 STR маркера .

154. Шипетић, Аранђеловдан, Граб/Лучани, I2-Y3120

Ово је већ трећи тестирани Шипетић из истог села. Овај резултат идентичан је хаплотипу претходно тестираног Шипетића, који се тестирао прошле године, у оквиру акције Светски ДНК месец 2022.
Нови тестирани је навео да знају за претка Милана Даниловог који је у Грабу живео 1790. године. За Данила не знају порекло али претпостављају да се доселио из Старог Влаха или Херцеговине.

Нема се шта ново додати, а да није раније речено, осим да Шипетићи из Граба не морају више да раде тестове на 23/25 STR маркера . Ево поново шта смо о њима претходно писали:

92. Шипетић, Граб/Лучани, Аранђеловдан, I2-Y3120

Још један тестирани за чије братство смо већ имали резултат, па бих поновио оно што је раније писано:

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."

У литератури о Шипетићима стоји:

"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."

http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Нови резултат се од хаплотипа раније тестираног Шипетића разликује на четири маркера и допринео је да се модални хаплотип рода боље одреди. Као заједничке разлике у односу на модални хаплотип карпатско-динарске I2a гране преостали су маркери DYS19=15, DYS458=18, DYS635=24 и снижена вредност маркера DYS481 (<=29), док су остали који се помињу као специфичнији за резултат претходно тестираног вероватно његове личне мутације. Ипак, ни једна од ових разлика није посебно специфична да би се хаплотип Шипетића могао карактеристично профилисати.

Због релативне модалности хаплотипа Шипетића сличност са одступањем на једном до три маркера присутна је у односу на хаплотипове великог броја тестираних на широком географском простору, али на жалост нико од њих није аранђеловштак са подручја Старог Влаха или Херцеговине. О породицама које би могле бити сродне Шипетићима такође је раније већ писано:

Бозало, Аранђеловдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Можда би по самом изгледу хаплотипа могао бити повезан са Шипетићем из Граба у Лучанима, као и са Брадваровићем из Беле Цркве у Банату (и Шипетић и Брадваровић славе Аранђеловдан као Бозало).

Тестирани је навео да је ова породица по предању старином из села Тодорићи код Требиња и да је њено старо презиме Јанковић.

Рекао бих да је са овим новим резултатом могућност сродности Шипетића са Бозалима постала мало вероватна, али Брадваровићи из Банатске Паланке код Беле Цркве остају и даље главни кандидати за неку евентуалну даљу везу.

[Небојша]

31. Срдановић, Ђурђевдан, Пожега, I2-Y3120>Z17855, род Г (Караџићи)

Тестирани је навео да породица нема предање о старијем пореклу, што вероватно указује на то да су дуго у Пожеги. У литератури се ипак може наћи солидна количина информација о овом презимену у Пожеги и околини. Иако не знам да ли се ради о истој фамилији, свеједно ћу навести шта сам пронашао:
У пожешком крају породица презимена Срдановић живела је у Узићима, где се у документима под тим презименом помињу средином 19. века. Село Узићи је почело да се формира у време Кочине крајине, крајем 18. века, када су из њега отишли муслимани. Међу првим насељеницима били су и преци Срдановића који су дошли из села Злакусе. Родоначелник ове фамилије је вероватно био неки Срдан, чији се син Јоксим Срданов помиње као глава једне од породичних задруга у Узићима у првој половини 19. века. На попису становништва 1863. године наводи се и речени Јоксим (тада у 70. години живота) са својом породицом, који се овај пут већ јавља са презименом Срдановић. Што се тиче Срдановића у самој Пожеги, у граду је 1842. године живео бардакџија (грнчар/лончар) Панта Срдановић, који је са члановима своје породице забележен и на поменутом попису из 1863. године.
Можда је случајност, али занимљиво је да су преци Срдановића у Узићима дошли из Злакуса, места које је и данас познато по грнчарском занату, што је било занимање и Панте Срдановића из Пожеге пре готово 200 година.

Хаплотип тестираног Срдановића карактерише веома ретка вредност маркера DYS393=12, затим DYS481=27, као и нешто ређа DYS19=17. Све три ове  вредности карактеришу хаплотип рода Караџића који припада грани I2-Y3120>Z17855, а чија је матица у шавничкој Петњици у Дробњаку (данас Црна Гора). Караџићи имају веома добро профилисан хаплотип, а резултат Срдановића има потпуно подударање са модалним хаплотипом овог рода, па се може закључити да и Срдановићи припадају Караџићима. Иако Караџићи у Дробњаку славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, већи број исељених породица овог рода који живе у Западној Србији слави Ђурђевдан као и Срдановићи. То су Чотрићи, Бандулићи, Кондићи и Павловићи из Тршића код Лознице, као и Ђурићи из Заовина код Бајине Баште.
Најпознатији припадник овог рода је највероватније Вук Стефановић Караџић.

Додатак из литературе (варош Пожега): Срдановић је опанчар из Горње Краварице, Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2014/01/30/poreklo-prezimena-varos-pozega/?fbclid=IwAR1C2OY-4RfThp4BauYwjCw--e8ZO_44r5rqJ2LtyCIxFxjiBMlCXT5UOzo

Ови Срдановићи из Узића славе Лучиндан, па је питање да ли постоји веза: https://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-uzici-pozega/?fbclid=IwAR3JtasuTlvBepYnp53Y1ql6WktWKCFMZj5QOJSwhi7gPuWKtBM4TktOrJY

Ђурићи из Заовина изгледа нису од Караџића, већ на основу резултата Бошњаковића (Качер) и Самоуковића (Хаџићи) са 23andMe вероватно припадају хаплогрупи J2b-M205. Писао сам о томе овде:

Бошњаковић, Ђурђевдан, Качер, Ужице, J2b-M205

Качер
"Уз Карађорђев устанак, из Заовина, од братства Ђурића, долази Симеун Ђурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи у Качеру, славе Ђурђевдан." (Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, 2013)

Заовине
"Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско... По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи - Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи - Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи - Граховци (на брду Грахово), Ђурићи - Веселиновићи (на Полому) ), Ђурићи - Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи - Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи - Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.)." (Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004)

Један резултат са 23andMe, који је највероватније потврда једног ранијег резултата

Самоуковић, Ђурђевдан, Хаџићи, J2b-M205

Самоуковића је било у више насеља у околини Хаџића, а сматрају се једном од најстаријих српских породица из овога краја. Судећи по ретком презимену, хаплогрупи и истој крсној слави, готово је сигурно да су повезани са Самоуковићима-Ђурићима из Заовина. У прилог овој вези иде и даље порекло Ђурића из Дробњака, а преко Пљеваља. Једино што је овим резултатом оборено предање о пореклу од дробњачких Караџића, које је доста укорењено код овог рода из Западне Србије.

Од ових Ђурића из Заовина је пореклом и познати српски историчар, Иван Ђурић (30. октобар 1947 — 23. новембар 1997)

[Ojler]

Додатак из литературе (варош Пожега): Срдановић је опанчар из Горње Краварице, Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2014/01/30/poreklo-prezimena-varos-pozega/?fbclid=IwAR1C2OY-4RfThp4BauYwjCw--e8ZO_44r5rqJ2LtyCIxFxjiBMlCXT5UOzo

Видех и овог Срдановића, али ми се Горња Краварица учинила мало удаљенијом од Пожеге, па га нисам поменуо. Има и других Срдановића ако се посматрана географска област још прошири, на пример на подручју које гравитира Горњем Милановцу.

Ови Срдановићи из Узића славе Лучиндан, па је питање да ли постоји веза: https://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-uzici-pozega/?fbclid=IwAR3JtasuTlvBepYnp53Y1ql6WktWKCFMZj5QOJSwhi7gPuWKtBM4TktOrJY

Да, тај податак о слави ми је промакао. Онда највероватније нису у вези са тестираним. Но остаје Панто Срдановић из Пожеге као главни кандидат за неку везу.

Ђурићи из Заовина изгледа нису од Караџића, већ на основу резултата Бошњаковића (Качер) и Самоуковића (Хаџићи) са 23andMe вероватно припадају хаплогрупи J2b-M205. Писао сам о томе овде:

Врло могуће. Они нису тестирани па је потенцијална веза са Караџићима базирана искључиво на предању.

[Ojler]

59. Стевановић, Ваведење, Бујановац, I2a-Y3120

Према наводима тестираног његов најстарији познати предак рођен је 1875. године у Бујановцу. Прича се да су старином из Македоније. Надимак породице је Кета, Кетини или Кетинци. У литератури нисам успео ништа да пронађем ни о Стевановићима из Бујановца, нити о Кетинцима.

Хаплотип тестираног поседује већи број маркера на којима се разликује од модалног хаплотипа гране I2a-Y3120. Као посебно карактеристичне уочавају се вредности DYS390=23, DYS449=30 и DYS481=32, а у мањој мери и DYS391=10 те DYS458=18. Овај резултат нема ближих поклапања на 23 до 25 упоредивих маркера, док од осталих хаплотипова треба поменути два необјављена резултата из породице која слави Марковдан, а потиче из села Губеревац код Лесковца. На 17 упоредивих маркера ови резултати имају две разлике у односу на хаплотип Стевановића, а такође поседу карактеристичне вредности DYS390=23, DYS391=10 и DYS458=18.

[Црна Гуја]

30. Грачанин, Стевањдан, Мелина, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y3226. Иако не поседује ниједну вредност која значајније одудара од модалне, има тек два ближа поклапања у бази пројекта. У питању су Марјановић из Шапца (Лазарева Субота), са којим има потпуно поклапање на 20 упоредивих маркера, и Петровић из Доње Студене код Нишке Бање (Митровдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

42. Шола, муслиман, Драгаш, Гора

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модала значајније одудара једино врло висока вредност DYS576=21, па има прилично велики број релативно блиских поклапања. Од четири најближа поклапања од којих се разликује на 2 од 23 маркера јаван је само резултат Станковића из Острвице код Госпића, остали су из околине Бруса, Требиња и Чапљине. Од раније тестираног Ибрахимовића из истог места разликује се на чак 5 од 23 маркера, с тим да је на једном од тих маркера разлика двостепена, а на једном тростепена, па је очигледно да нису ближе повезани у неком скоријем периоду. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није оставио више детаља о пореклу, али Шоле по свему судећи припадају једном од четири постојећа рода у Драгашу (Драгашевци, Аметовци, Шеховци и Дутевци).

https://www.poreklo.rs/2019/03/03/poreklo-prezimena-naselje-dragas-gora/

[Ika]

Pozdrav za sve, sta znaci kad neko ima NEMODALNE VREDNOSTI markera, hvala na odgovoru unapred

[Ивица Јовановић]

Kod testa na 25 markera na Y hromozomu, nemodalne vrednosti se odnose na bilo koji marker koji se razlikuje od očekivanog u određenoj populaciji. Ove nemodalne vrednosti su obično povezane sa starim linijama odnosno populacijama koje su se ranije razdvojile od "glavne" grupe.

[Црна Гуја]

45. Грујић, Аранђеловдан, Дреновац, Клина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која одудара од модала је снижена DYS19=15. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б: од Арсића из Врања (Аранђеловдан) и Тасића из Леснице код Трговишта (Аранђеловдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, док се од једног нејавног резултата из околине Трговишта (Митровдан) разликује на 2 од 23. На 2 од 23 маркера разликује се и од скоро свих припадника рода Ћеклића са подручја Зете (слава Илиндан), који су дубински профилисани WGS тестом и припадају низводној грани L366>FT36801. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Станојевић.

[Ika]

Hvala na odgovoru, dali se SNP pregled moze uraditi i preko "Porekla" i koliko ostaju takva testiranja

[Ojler]

Ove nemodalne vrednosti su obično povezane sa starim linijama odnosno populacijama koje su se ranije razdvojile od "glavne" grupe.

Само да не остане нејасно: најстарија би требала бити модална вредност посматране хаплогрупе, а немодалне вредности настају касније.
Такође, ако је вредност маркера немодална, то не подразумева и да је та вредност карактеристична.

[Ika]

Kod mene su na primer nemodalne DYS19=15,DYS389-1/2=12/29, DYS576=20

[Ika]

Ostaje mi I2 ph 908, da bi mi se odredila niza podgrupa mora bih uraditi SNP

[Ивица Јовановић]

Uradi test celog genoma (WGS), to je best buy. I nakon toga upload na Yfull stablo čovečanstva.

[Црна Гуја]

49. Жајски, Јовањдан, Велико Средиште, Вршац

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико ређих вредности: снижену DYS533=11, повишену DYS635=24, и врло ниску DYS19=14, коју поседују још само четворица у бази пројекта. Нема блиских поклапања у нашој табели (са мање од 5 разлика на 23 маркера, односно са мање од 3 на 17 маркера), а занимљиво је да су му најближа поклапања у страним базама пореклом из Ирске и Шкотске (1-2 маркера разлике). Има ту и Руса, Норвежана и Немаца, па би свакако апсолутна перпорука за даље тестирање био дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео следеће:

"По неком предању село Велико Средиште је насељено пре великих сеоба из области старе Рашке. Презиме је промењено из Миљков у Жајски средином 20. века. Надимак (шпицнамен) у селу је Џаја, вероватно из разлога што Немци тако изговарају Жаја-Жајски. Из црквених књига: Петар (Жајски) Миљков рођен 1888. У књизи Јована Ердељановића "Срби у Банату" пише да су Миљкови ушли у кућу Жајски."

[Небојша]

46. Ђокић, Ђурђиц, Горњи Липовац, Брус, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео предање о пореклу из Куча (Затријебач). Иако у расинском округу има пуно родова са предањем о пореклу из Куча (нека нису утемељена), овде би нека веза са рубним областима ка Албанији могла да постоји. Реч је иначе о роду Црнића који је веома раширен у Александровачкој Жупи. Потпуно поклапање на 23 маркера са Миленковићима (пореклом управо из Липовца) из Ратаја код Александровца и Илићима из Доње Сабанте код Крагујевца. Обе породице славе Ђурђиц, као и Ђокићи.

Више о пореклу овог рода:

Липовац, Брус
У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Загријепче са границе према Албанији, преци:

-Ђокића (арб. Ђокаји) и:
-Алексићи (33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђевдан).

Мало времена после Ђокића дошао је из Затријепча предак:
-Дељана (арб. Делаи), Обрадовића и Живковића (20 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) и настанио се поред својих раније насељених рођака. Дељани су се тако исто исељавали у разна времена и на разне стране. Дељани су у Горњој Микуљани (35 кућа), у Доњој Микуљани (1 кућа), у Драгуши (7 кућа), у Сибници (1 кућа), сви у Топлици. Дељани (око 20 кућа) у Горњем Ступљу у Александровачкој Жупи су од Дељана из Липовца.

Ратаје, Александровац
Црнићи – Предак им је досељен из села Црнићи (Херцеговина) па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак Чепићи, по Милети Липићи а по Милисаву Бошори и Туфутићи. Један предак Туфутића по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је „та туф, та туф“, па им то постаде надимак. По другој верзији Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг,мењају славу, па уместо Светог Јована у Липовцу славе Светог Ђорђа и Ђурђевдан. Чланови ове најбројније фамилије у Ратају, а можда и у Жупи познати су као пинтери, столари, ковачи и бравари. Поред заната многи су стекли факултетско образовање а неки и титуле доктора наука. Хранислав Милосављевић као монах Корнелије и његова супруга Стојанка као монахиња Михаила, живели су у манстиру Свети Никола близу Својнова недалеко од Варварина. Њихова ћерка Ружица, монахиња Тавита, као игуманија живи у истом манастиру од 1991. године. У Ратају је 1987. године било 35 домаћинства. Поред Симе Миленковића, Кмета села Ратаје 1868. године познати су доктори наука Драгослав Милисављевић који је поменут у одељку о виноградарству, и Ђорђе Милисављевић. Црнићи из Ратаја одсељени у Мрмош, Лаћислед, Крушевац, Пулу, Београд, Зрењанин, Нови Бечеј, Берлин, Врњачку Бању, Требиње, Белу Цркву, Ченеј, Трстеник, Шведску и Кикинду. Црнићи славе Светог Ђорђа и Ђурђевдан. Драгослав, Миливоје и Сава славе уз Светог Ђорђа и Светог Стефана. Оњан Милетић слави Светог Алемпија.


На FTDNA најближа поклапања постоје на западу Европе, док је у Албанском днк пројекту доста близак тестирани са презименом Klosi, који припада подграни J-FT250702 (J-Y191359)

Yfull стабло:

[drajver]

50. Метикош, Томиндан, Бијеле Воде/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичних маркера, већ само немодалних попут DYS391=10, DYS389-2=32. Свакако је повезан са раније тестираним Метикошем из истог села и са истом славом, о којем је већ писано. Разликују се у 3 од 23 маркера, а поређењем њиховог хаплотипа види се да им је заједнички хаплотип још модалнији, тј. једино DYS391=10 остаје као немодална константа уз стабилно DYS439=12 и DYS635=22. Препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700)

Метикош, Томиндан, Бијеле Воде/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од немодалних вриједности истичу се DYS391=10, DYS456=16, DYS481=32. Међутим, ни ове вриједности нису претјерано карактеристичне, па би се хаплотип могао сврстати у групу модалнијих. Посматрајући укупну блискост Метикошу су на 23 маркера најближи: Стефановић, Никољдан, Загони/Бијељина; Јокић, Ђурђевдан, Натпоље/Шипово; необјављени тестирани из Балабана/Подгорица (Аранђеловдан); Вученовић, Ђурђевдан, Батосек, Толна. Ради се о разлици 3/23. Међутим често су разлике управо на немодалним маркерима, па је упитно колико ове блискости имају филогенетичког значаја.

Раније је тестиран Метикош из истог мјеста који слави Ђурђевдан. Иако и један и други Метикош припадају хаплогрупи I2-PH908, нису генетички повезани. По раније саопштеним подацима Метикош који слави Ђурђевдан другачијег је поријекла.

Не видим такође генетичку везу Метикоша са било којим родом који слави Томиндан,а припада хаплогрупи I2-PH908.

Што се тиче поријекла Метикоша, више се може прочитати у сљедећем тексту.
https://www.poreklo.rs/2021/03/19/rodovi-banske-krajine-metikos/

[drajver]

53. Тошић, Јовањдан, Бушње/Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне вриједности маркера DYS385ab=14-16, DYS458=16, DYS635=20. Посебно је карактеристична вриједност DYS635=20, коју посједује тек неколико тестираних I2-PH908, међутим ниједан од њих са хаплотипом блиским Тошићу, тј. та вриједност је код њих највјероватније независно настајала. Тошић генерално нема блиских хаплотипова, који би указивали на могућу везу. Препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700)

Тестирани је оставио предање да је предак Тодор Златановић дошао на подручје Пљеваља од ријеке Зете и да су по њему Тошићи добили презиме. Ово предање једним дијелом се поклапа са предањем које се може наћи у етнографској литератури, само што се не поклапају мјеста даљег поријекла:
"После Луковића Тошићи су најстарије братство у Какмужама. Пореклом су из Кифина Села код Требиња Тамо су се звали Златановићи. По неком Тошу, прозвали су се Тошићи. Тај је Тошо дошао у Какмуже око 1680. године."
"Тошићи из Бушања су род са Тошићима из Какмужа. Нису им род Тошићи из Поблаћа. Пореклом су из Кифина села код Требиња. Дошли су у Какмуже пре скоро 300 година. Тамо су се презивали Златановићи. Дошао је Тошо Златановић, па његове потомке прозваше Тошићи."

[drajver]

62. Илић, Ђурђевдан, Прибељци/Шипово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује три карактеристичне вриједности маркера DYS390=23, DYS460=11 и YGATA H4=11. По основу вриједности YGATA H4=11, исте славе, блиског хаплотипа и географске блискости, Илић је вјероватно повезан са Пенама из Медне/Мркоњић град. Подаци у етнографској литератури такође иду у прилог томе, јер за Илиће наводе податак да потичу из Медне. Обе ове породице су по свему судећи повезане са Бијељцима из Љесковице/Дрвар. Све три породице сврстане су у један род са ознаком В5. Тестирани је оставио података да Илићи у Прибељцима насељавају засеоке Кутања и Ковачи.

За одређивање специфичније хаплогрупе, препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

[drajver]

77. Милић, Михољдан, Зелиње/Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908, вјероватно грани I2-PH908>Y51673. Има неколико карактеристичних и немодалних вриједности: DYS393=14, DYS19=17, DYS458=19. По хаплотипу, а донекле и географски најближи су му тестирани Аврамовићи из Драгинаца и Јаребица/Лозница, а уз њих и Лукић из Велике Сочанице/Дервента. Можда нека даља веза постоји и по основу славе, јер наведене породице славе Аранђеловдан, што је календарски еквивалент Михољдану. Осим ових породица, Милић је прилично близак модалном хаплотипу рода Предојевића из Херцеговине, и могуће је да је и са њима повезан. Потврду и старост ове везе може показати само неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

Тестирани је оставио предање да су наводно поријеклом из Црне Горе, и да потичу од претка Миле из Кравица. Ово подручје није етнографски обрађивено, па у литератури о њима нема података.

[Андрић]

62. Илић, Ђурђевдан, Прибељци/Шипово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује три карактеристичне вриједности маркера DYS390=23, DYS460=11 и YGATA H4=11. По основу вриједности YGATA H4=11, исте славе, блиског хаплотипа и географске блискости, Илић је вјероватно повезан са Пенама из Медне/Мркоњић град. Подаци у етнографској литератури такође иду у прилог томе, јер за Илиће наводе податак да потичу из Медне. Обе ове породице су по свему судећи повезане са Бијељцима из Љесковице/Дрвар. Све три породице сврстане су у један род са ознаком В5. Тестирани је оставио података да Илићи у Прибељцима насељавају засеоке Кутања и Ковачи.

За одређивање специфичније хаплогрупе, препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

У прилог томе не иду само и подаци из литературе већ и то да се истоимени засеок гдје живе Пене налази у дијелу Медне који се зове Илићи и који се протеже отприлике од испод планине Димитор до ниже планинског пријевоја Штрбина. Тај дио Медне је управо добио име по том отсељеном презимену, а највероватније су онда Пене и потекле од тог рода.

[Ивица Јовановић]

50. Метикош, Томиндан, Бијеле Воде/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичних маркера, већ само немодалних попут DYS391=10, DYS389-2=32. Свакако је повезан са раније тестираним Метикошем из истог села и са истом славом, о којем је већ писано. Разликују се у 3 од 23 маркера, а поређењем њиховог хаплотипа види се да им је заједнички хаплотип још модалнији, тј. једино DYS391=10 остаје као немодална константа уз стабилно DYS439=12 и DYS635=22. Препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700)

Možda je pokojni Karlo Metikoš, pevač i velika ljubav Josipe Lisac, istog porekla. Prezime je karakteristično i retko.

[drajver]

84. Колаић, Ђурђевдан, Драготинци/Петриња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне и немодалне вриједности маркера: DYS390=25, DYS458=19, DYS460=11, DYS481=28. Нема посебно блиских хаплотипова са којима би се могла претпоставити веза. Препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

Колаићи су једно од најраније забиљежених банијских презимена. У писму српских кнезова и харамбаша загребачком бискупу у вези насељења на подручју данашње Баније, које се датира око 1689. године, потписану су два Колајића, Вуко и Цвијо. У писму се помиње долазак те групе породица са турске територије двије године прије писања писма, што значи да су и Колаићи досељени на Банију у вези са догађањима око бечког рата. Били су уско локализовани на насеље Драготинци код Петриње.

[drajver]

Možda je pokojni Karlo Metikoš, pevač i velika ljubav Josipe Lisac, istog porekla. Prezime je karakteristično i retko.

Помињао га је неко раније. Колико ми је познато, он јесте био Србин (мада име Карло баш и не указује на то). Вјероватно јесте од ових Метикоша.

[Иван Вукићевић]

39. Вујовић, Аранђеловдан (прислужба: Никољдан), Враћеновићи, Никшић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада генетичком роду Вујовића - Тодорићана и Мркоњића, како смо у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеоговине назвали род Д1 из табеле СДНКП. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Вујовићи из Враћеновића имају више предања о свом пореклу, а са овим резултатом је утврђено да је барем једним делом тачно предање према коме потичу од Вујовића са ширег подручја села Врањска у Билећким Рудинама, чија је матица у Тодорићима. Косто Перућица је у свом раду о Опутним Рудинама забележио следеће:
Отац Тривков (име нечитко, К. П.) Вујовић из Враћеновића оженио се Санделијом (прије ће бити Анђелијом?, К. П.), кћерком Тривка Кокотовића, која се по смрти свога мужа, пресели коц својих девет брата y Пареж, са малим синчићем Тривком. Неки од Кокотовића убије Турчина y Брештане. Корјенићки Турци ударе на родбину Тврткове мајке, на Кокотовиће, заробе и малог Вујовића и затворе у Клобук. Одатле некако утече и оде са мајком на очинство у Враћеновиће. Кад Тривко поодрасте, ожени се од Вуковића из Подврши, гдје је и била 1 кућа Вуковића и да му нешто земље Ресулбеговића из Требиња, а који је имао земљу на Враћеновићима. По мајци Кокотуши, потомци су се презивали Кокотовићи, а тако су се сами презивали до 1904. а и касније. Тривко је имао Тоцора и Јована; Толор: Риста и Николу; Јован: Станка и Сима. По 1860. г. књаз Никола, распитујући архимандрита Герасима Кокотовића–Вујовића o његову поријеклу, укори га што се презивају по мајци. Тада Герасим узме старо презиме – Вујовић. Поријеклом су од Вујовића из Врањске. Славе Никољ дан а прислужују Аранђелов дан. (Раније су прислуживали Никољице; „куга се некоме  рикаже, 1838. г. и узму за прислугу Аранђелов–дан, умјесто Никољица, те их куга није више морила.) Вујовића има неколико кућа на Враћеновићима.

Породица тестираног је очито заменила славу и прислужбу, па данас слави Аранђеловдан, а прислужује Никољдан.

Интересантно је да претходно тестирани Вујовић из Враћеновића није генетички сродан новотестираном Вујовићу, већ припада грани Е-L241. Резултат који смо добили у овој акцији свакако је меродавнији за ово братство пошто је у складу са предањем.

[Петар М. Демић]

23. Бајић, Стевањдан, Четвртковац, Суња

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Од нешто ређих вредности истичу се снижена Y-GATA-H4=10, и повишене DYS481=26 и DYS533=13. Најближе поклапање има са Галовићем из Широке Куле код Госпића (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 25 маркера разликује се од Трифуа из Алибунара, а на 3 од 23 од Ђукића из Црнче код Дервенте (Стевањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе, и да им је породични надимак Подунавац.

Колико ми је познато, Бајића са крсном славом Стевањдан било је у селима Јавница и Четвртковац. Оба села припадала су Другој банској крајишкој регименти и присуство оба огранка Бајића у овим селима потврђено је током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Четвртковцу је било најмање 7 породичних задруга Бајића. Поименично су пописани Јован Бајић, Јандрија Бајић, Танасије Бајић, Никола Бајић, Јовица Бајић, Симо Бајић, Јандрија Бајић (хусар) и Паво Бајић.

Везано за породични надимак Подунавац, занимљиво је што су током 1772. године у Четвртковцу пописани и сами Подунавци (више их нема у селу), баш поред Бајића. Како је присуство Подунаваца са крсном славом Стевањдан у истом периоду потврђено у селима Кињачка, Пастуша и Шушњар, може се претпоставити да су и Подунавци из Четвртковца прослављали Стевањдан. Остаје отворено питање да ли се тестирани огранак из Бајића приженио у Подунавце или је можда реч о правим Подунавцима који су у неком тренутку преузели презиме бројнијих Бајића. Наравно, постоји и могућност да Бајићи и Подунавци припадају истом племену због исте крсне славе. То се може разрешити само тестирањем неког од банијских Подунаваца који прослављају Стевањдан (постоји и огранак са Ђурђевданом, али то је нека друга прича).

[drajver]

48. Пјановић, Ђурђевдан, Душманићи/Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује скоро у потпуности модалан хаплотип за род Дробњака, па има велики број пуних и бликсих поклапања која не морају имати филогенетички занчај. Од слављеника Ђуређвдана, пуно поклаапање има са Капетановићем из Калушића/Пљевља и Алемпијевићем из Бранчића/Љиг. На подручју Пријепоља су му најближи Адамовићи из села Забрдњи Тоци,који славе Ђурђевдан ( 1 маркер разлиек на 23). Једина потврда евентуалних веза може се добити кроз дубинска тестирања (BIGY700, Dante, Nebula).

Пјановићи су уско локализовани на подручју Пријепоља. Поред Душманића, било их је и у пријепољским насељима Јабуци, Ораховцу,Виницкој. У записима манастира Милешева крајем 19. вијека записани су у селима Чадиње, Ораховац, Звијезд. Нисам нашао податке о њиховом старијем поријеклу. Тестирани је оставио податак о предању о поријеклу са сјевера Црне Горе.

[drajver]

66. Николић, Аранђеловдан, Вујаново/Бојник

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16437. У односу на модални хаплотип за ову грану издвајају се вриједности DYS576=18 и DYS635=22. По укупном хаплотипу и вриједности DYS576=18, најближи му је необјављени тестирани из Ибарског Колашина који слави Лучиндан (1/23). Близак му је и далматински род Мацура (2/23), са којима дијели исту славу Аранђеловдан, иако се географски не може лако пронаћи повезница. Близак му је и Виденовић из Шестог Габра, Књажевац (3/23), што је посебно интересантно јер тестирани наводи предање да им је старије презиме било Виденовић и да су у Вујаново дошли половином 19. вијека из села Црвена Јабука/Бабушница. Црвена Јабука није далеко од Шестог Габра, и једино што се не поклапа јесу славе, јер Виденовићи из Шестог габра славе Лазареву суботу.

Предање Николића да су Вујаново дошли из Бабушнице (село Црвена Јабука), по свему судећи је тачно, јер у Вујанову више породица баштини исто предање, па се вјероватно ради о заједничкој сеоби. Сама грана I1-Z63>Y16437 је више карактеристична за црногорска Брда и Малесију, али је очигледно да и на подручју југоисточне Србије има неки свој хотспот.

[drajver]

73. Шкрбић, Никољдан, Кољане/Врлика

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Хаплотип је модалан, али посједује једну изразито карактеристичну вриједност маркера DYS19=16. Ову вриједност дијели са Калинићем, Никољдан из Велике Жуљевице/Нови Град. При томе они имају пуно поклапање на хаплотипу и исту славу, па вјероватно постоји ближа повезнаост ове двије породице. Занимљиво је да на подручју Врлике постоје Калинићи који славе Никољдан, али су тестирани као припадници друге хаплогрупе. Било би корисно тестирати још неку грану врличких Калинића, да би се видјело да ли је у овом роду долазило до неког прибраћивања. Од осталих крајишких породица, а по основу повишене DYS19 и славе Никољдана, са Шкрбићем би могли бити повезани Добриковићи из Кулен Вакуфа, Шеати из Книна и Дујаковићи из Врбника/Бискупија.

О Шкрбићима се у литератури могу наћи сљедећи подаци (из књиге Срби у цетинској крајини од Симића и Шкиљана)

"Škrbić (Scherbo, Scherbich, Skerbo, Skerbić)
Porodice ovog roda naselile su se u Donjim Koljanima, u obližnjem Garjaku i Podosoju. ]ovan Scherbo dobio je 22. 8. 1729. investituru na 26 campa, 2 quarte i I 5 tavola obradive zemlje na području Vrlike. Ta količina zemlje odgovarala je broju članova njegova domaćinstva. U Donjim Koljanima Skerbići su 1810. godine živjeli u pet porodica s 25 članova (Miailo 3 člana, Duro 4 člana, Stojan 5 članova, Duro (drugi) 7 članova i Nikola 6 članova). Iz ovog je roda i hajduk Stanko Škrbić, rečeni Kašan. 1846. godine šest Scherbicha ima stojne kuće: Tommaso, Giovanni, Natale, Simeone, Lazzaro i Steffano. U sljedećem popisu kuća, izvršenom 1878., četvorica su Škrbića vlasnici kuća u selu, što ukazuje na mogućnost da se dio porodica iselio. Od 1956. do 1958. godine pripadnicima ovog roda eksproprirani su vlasnički i suvlasnički dijelovi nekretnina u KO Koljane, Garjak i Podosoje."

[Небојша]

48. Пјановић, Ђурђевдан, Душманићи/Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује скоро у потпуности модалан хаплотип за род Дробњака, па има велики број пуних и бликсих поклапања која не морају имати филогенетички занчај. Од слављеника Ђуређвдана, пуно поклаапање има са Капетановићем из Калушића/Пљевља и Алемпијевићем из Бранчића/Љиг. На подручју Пријепоља су му најближи Адамовићи из села Забрдњи Тоци,који славе Ђурђевдан ( 1 маркер разлиек на 23). Једина потврда евентуалних веза може се добити кроз дубинска тестирања (BIGY700, Dante, Nebula).

Пјановићи су уско локализовани на подручју Пријепоља. Поред Душманића, било их је и у пријепољским насељима Јабуци, Ораховцу,Виницкој. У записима манастира Милешева крајем 19. вијека записани су у селима Чадиње, Ораховац, Звијезд. Нисам нашао податке о њиховом старијем поријеклу. Тестирани је оставио податак о предању о поријеклу са сјевера Црне Горе.

На 23andMe се пре пар година појавио резултат Милинковића (Ђурђевдан) из Сељана крај Пријепоља. Старије презиме Пјановић, хаплогрупа I1-P109.

[Небојша]

51. Милашиновић, Игњатијевдан, Војнић, Кордун, J2a-M92>SK1356


Област око Војнића није детаљно обрађена у етнографској литератури. Милашиновићи су на простору Горње Крајине забележени са три крсне славе (Игњатијевдан, Лазаревдан и Никољдан), а били су доста бројни у околини Глине, на Банији. Тестирани је оставио предање о пореклу из Дробњака, од тамошњих Милашиновића. Овакво предање је свакако последица повезивања на основу истог презимена. Дробњачки Милашиновићи су тестирани и припадају сасвим другој подграни J2a (J2-Y14439). Милашиновић из Војнића припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, чија је матица на потезу од Старе Црне Горе до Источне Херцеговине.

По хаплотипу су му најближи тестирани који припадају дубљој подграни J-FT413312 (Цуце) са којима дели неке карактеристичне вредности (635=21, 576=17). Реч је о Кривокапићима (Цуце), Кнежевићима (Цуце), Рајчевићима (Требиње) и Гузинама (Гацко).

Тестирани може проверити припадност овој подграни, с обзиром да је поменути SNP кандидован на YSEQ. Радул може рећи има ли смисла гађати исти, с обзиром да се за сада не појављује на простору Крајине.

Иначе у Горњој Крајини славу Игњатијевдан славе углавном припадници I2-PH908 и G2a-L497.

[Зрно]

24. Ковачевић (Никољдан), Нудо/Никшић

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а нижу грану од те није могуће утврдити без дубинског тестирања. Поседује неке изузетно ретке вредности маркера, као што су DYS19=15, DYS389i=14, DYS391=10 и DYS635=24. Због тога му нема неко баш близак, јер су на 23 маркера најмање 4 разлике од осталих. Најближи су неки тестирани из околине Лесковца који такође славе Никољдан, али то не мора ништа да значи.

Резултат је неочекиван, јер је R1b-Z2705 скоро непостојећа у тој регији. Имају већ тестирани Ковачевићи из Нудола, али са славом Ђурђевдан, који су E-V13, а у близини има и оних који су I2a (Вилуси). Тестирани није рекао ништа о предању, осим да су из села Нудо пореклом.

Текст о хаплогрупи:
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

[Ojler]

72. Веселица, Аранђеловдан, Параћин, I2-Y3120

Тестирани је навео да му је отац усвојен, а очев отац непознат, с тим да знају да је био из Церника код Нове Градишке.

Хаплотип Веселице поседује карактеристичну вредност DYS385=14-16, а ређе се јављају и маркери DYS19=17 и DYS458=18. Овај резултат дакле не поседује посебно карактеристичан профил, а како не знамо ништа о оригиналном презимену и слави биолошког претка тестираног, остаје само географски регион порекла као одредница за тражење блиских резултата. На жалост, међу хаплотиповима којима располажемо нисам уочио оне који припадају тестиранима са подручја Нове Градишке и околине, а који би били посебно слични хаплотипу Веселице. Један резултат који бих издвојио припада Михаљеву из Чоке, који слави Велику Госпојину. Хаплотип Михаљева такође поседује карактеристичне маркере DYS385=14-16 и DYS19=17, а од резултата Веселице разликује се на два од 23 упоредива маркера. Са друге стране, резултат Михаљева поседује ретку вредност DYS392=12, која га удаљава од хаплотипа Веселице.
Све у свему, мало основе за извођење неких чвршћих закључака, а ни добијени резултат не обећава да би се у будућности на основу њега могло нешто поуздано утврдити. Тестираном могу једино препоручити да уради WGS тест, уколико жели да покуша да сазна своје даље порекло по очевој линији.

[Небојша]

76. Грој, Панчево, Банат, J2b-M241>Z638


Тестирани није оставио више података о пореклу. Претпостављам да је реч о немачком пореклу (презиме Groy). На Балкану, најсличнији хаплотип поседују Шкријељи, а на FTDNA су прилично блиски Немци Knorr и Bognar. Кнор је радио дубински тест и припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y12007, па сам ту привремено сврстао и Гроја.

[Atlantische]

20. Илић, Ђурђевдан, Прово, Владимирци

Припада хаплогрупи H1a-M82.

Од географски ближих хаплотипова, има потпуно поклапање на 23 маркера са Никољштаком Војновићем из Боботе код Вуковара. Истовремено поседује већи број поклапања на 1-2 разлике у различитим крајевима, укључујући нејавни резултат из околине Шапца. Очигледно је да на простору Мачве постоји повећана концентрација ове хаплогрупе.

У литератури се наводи да Илићи не знају одакле су доселили у Прово, док је тестирани навео предање према којем су дошли из Семберије крајем 19. века. Како је испитани припадник (средњовечних година) овог рода средином 20. века навео да је његов прадеда доселио у Прово, та сеоба би се могла сместити у другу половину 19. века. Одакле тачно, остаје питање.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Црна Гуја]

55. Пикула, Никољдан, Сливља, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичнијих вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д: на само 1 од 21 маркера разликује се од раније тестираног Пикуле, а на 1 од 23 од Дамјанца, обојица такође из Сливаља, с тим да Дамјанац слави Јовањдан. На 3 од 23 маркера разликује се од Говедарице из Крекова код Невесиња. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

ПИКУЛА, у Сливљу (Невесиње). Поријеклом су од Говедарица с Михољача код Гацка. Доселили су у Сливља у XVIII вијеку. Пикуле су настањене и у Мостару. Има мишљења да су Пикуле поријеклом од старе породице Пекула која је некада живјела у Бобанима (Требиње).

[Atlantische]

69. Ђелекар, Никољдан, Бресно Поље, Трстеник

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Ђелекаров хаплотип поседује две немодалне вредности - изразито ретку 448=22 и нешто чешћу 439=13.

Прва је нарочито занимљива из разлога што је поседује још само један САНУ тестирани из околине Рашке, западних обронака Копаоника. Ово наводим из разлога што су Ђелекари у Бресно Поље према предању доселили преко Ђерекара, села на источној страни Копаоника. У предању које је навео тестирани се говори да су у пре тога боравили у Ђерекару код Тутина, због чега не знају по којем су тачно Ђерекару прозвани. Логичније свакако звучи да је у питању Ђерекаре на Копаонику, док је по мом мишљењу веома упитно да ли су боравили на Пештери. Раније презиме Ђелекара је било Мијаиловић, како су и 1863. уписивани неки припадници овог рода. У неким ранијим документима се презиме наводило и као Ђелекарац, што даје додатну потврду томе да је у презиме топонимског порекла.

Тестирани из околине Рашке припада роду који слави Аранђеловдан и по предању је досељен из Црне Горе. Ипак, иако Ђелекар и он деле уникатну 448=22, на 17 упоредивих маркера имају 2 разлике и то на споромутирајућим 389II и 439. Овај тестирани је несумњиво ближе повезан са САНУ тестираним из околине Александровца са којим поред славе дели и специфичну 389II=28.

Мишљења сам да матицу Ђелекара треба тражити пре свега око Копаоника, одакле и потиче добар део становништва Расине. Како због корена самог презимена, тако и због значајне концентрације ове хаплогрупе на том подручју.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Црна Гуја]

57. Станојевић, Никољдан, Валевац, Књажевац

Припада хаплогрупи R1b-L51, највероватније грани U152. Најближа поклапања (од 1 до 3 маркера разлике) има са тестиранима из родова Б2 и Б3, од којих нажалост тренутно ниједан није јаван. Тројица од њих су из околине Призрена, по један из околине Урошевца, Сврљига и Гаџиног Хана, и двојица из околине Књажевца. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да му се деда презивао Илијић, али на основу само ове информације Станојевићи се не могу повезати ни са једним од познатих родова из Валевца.

https://www.poreklo.rs/2015/11/15/poreklo-prezimena-selo-valevac-knjazevac/

[Драган Обреновић]

47. Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац

Хаплотип тестираног је најближи хаплотипу другог, раније тестираног Велимировића, из Латковића код Љига, чије старије порекло је такође из села Врачевић.

Двојица Велимировића деле 23 од 25 упоредивих маркера. Разликују се на маркерима DYS449 (30 наспрам 29) и DYS570 (16 наспрам 17) који спадају у нешто брже мутирајуће. Обзиром на исту крсну славу и место старијег порекла, као и пуно других подударних карактеристичних STR маркера, нема сумње да се ради о истом роду.

Љубомир Павловић је у својој књизи "Колубара и Подгорина - Антропогеографска проматрања" забележио сачувано предање да је село добило име по роду Врачевића, за које бележи:

"Прва, а и најстарија породица у селу јесу Врачевићи, досељени из некаквог Граца (село Градац), близу Сјенице, у Старој Србији. Доселили су се у општој сеоби XVII века, од којих су неке њихове породице одселиле у Срем, а неке остале овде, нашавши пусто село. Сељани их данас зову Врачеви, а има их овде у селу 20 кућа."

У време када је вршио истраживања, Павловић је забележио да Врачевићима припадају следеће породице у истоименом селу:

• Мијатовићи
• Радовановићи
• Миловановићи
• Раденковићи
• Велимировићи
• Дуњићи
• Илићи
• Михаиловићи

Из доба аустријске окупације у карловачкој архиви сачуван је списак села и вароши Ваљевске епархије од 1735. године. у њему се већ тада помиње и село под својим латинизованим називом Рачевићи (Racsevitij).

Презиме Велимировић у селу први пут се спомиње 1833. године у харачком дефтеру (Илија Велимировић). Ова личност можда се крије и под именом Илија Радомировић у старијем дефтеру за 1832. годину, с обзиром да се у оба списка поменути Илија налази између Петра Бабовића и Дмитра (Димитрија) Нешковића.

Године 1834, поред Илије уписан је и његов брат Еврем Велимировић. Две године касније, Илија и Еврем поново су писани као Радомировићи, као и 1837. године. Године 1839. у дефтерима су обојица опет уписани као Велимировићи.

Забележено је и да је поменути Илија Велимировић 1833. године задужен од капетана колубарског Николе Ракића да обилази конак господара Милоша Обреновића у Врачевићу и прегледа судове господареве.

Повољна околност за даље истраживање порекла Велимировића из Врачевића је чињеница да је тзв. великим тестовима Y хромозома (Big Y-700, WGS) већ откривено да следећа братства воде порекло од истог заједничког претка:

• Велимировићи (Врачевић/Лајковац)
• Домановићи (Лисице/Лучани)
• Милинковићи (Вирово/Ариље)
• Обреновићи (Марковица/Лучани)

Заједничка слава овог ширег рода су Св. Врачи, а за Велимировиће и Обреновиће је интересантно да имају и исту преславу - други дан Св. Тројица.

Сви ови тестирани припадају подгранама хаплогрупе:

R1b-U152 > R-Z36 > ... > R-FTA27217



Матица, односно место одакле потиче њихов заједнички предак, још увек се не може поуздано претпоставити, јер међу тестираним братствима циркулише више различитих предања о старијем пореклу - у неким предањима памти се околина Сјенице а у некима село Ковачица, између Вучитрна и Косовске Митровице. Свакако у питању простор познат као Стара Србија (Стари Влах, Косово и Метохија). Ова различита предања не морају нужно бити контрадикторна, јер је Сјеница могла бити успутна станица на путу миграција (Љубомир Павловић: "Стари Влах дао је овим областима 167 породица, са 1137 домова. Ужички округ дао је опет 192 породице са 729 домова, или по 3 дома на једну породицу. Обе ове области биле су станице, где су породице јужних и југозападних области налазиле своја привремена станишта.")

Што се тиче даљег порекла кровне хаплогрупе R1b-U152 > R-Z36, она припада тзв. западној, итало-келтској подграни хаплогрупе R1b, и са великом вероватноћом може се везати за пред-словенску популацију Балкана.

Неки будући резултати ДНК тестирања можда ће помоћи да се прецизније одгонетне још старија матица и правци миграција овог ширег рода.

[Небојша]

81. Видојевић, Никољдан, Борци, Рача, J2a-M67>Z467


Тестирани није навео предање о пореклу, а у литератури се Видојевићи под тим презименом не спомињу у овом селу: https://www.poreklo.rs/2015/05/30/poreklo-prezimena-selo-borci-raca/
У овом делу Шумадије сударале су се различите миграционе струје, динарска, са Косова, па чак и из Шоплука. Видојевић се генетички одлично уклапа у J-M67 род Б. Овај хаплотип се доста често среће код српских J2a и вероватно је реч о једној од најзаступљенијих подграна унутар ове хаплогрупе код нас (централна и јужна Србија пре свега). Маркерима су сви међусобно релативно блиски, али нема толико потпуних поклапања (2-3 разлике). Тестирани тако има доста блиских (многи су са необјављених истраживања) на читавом потезу од Македоније, преко Врањског Поморавља и Понишавља, до Шумадије.

Имају генетико поклапање са Бугарином Захариевим из Североисточне Бугарске (Тутракан). Захваљујући његовом дубинском тесту, знамо вероватно дубљу подграну и тестираних из нашег пројекта. Реч је о J-FTC30301 (FTDNA), односно J-Y112601 (Yfull)



Гледаћу да у најкраћем року пребацим све тестиране из рода J-M67 Б у J-Y112601, или неку узводну грану.

[Црна Гуја]

58. Радовановић, Јовањдан, Прибој, Лопаре

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. НевГен даје чак 95% вероватноће за припадност некој неподржаној грани. Иако не поседује ниједну вредност која значајније одудара од модала, једино релативно блиско поклапање има са Кнежевићем из Грађана код Цетиња, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. Од једног нејавног резултата из Метохије, за који преко 23&Me теста знамо да припада индо-иранској грани Z93, разликује се на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак Беаиновић. Према наводима из литературе, Радовановићи су даљим пореклом из Црне Горе, чиме би у прилог могло ићи и поклапање са Кнежевићем.

Радовановићи (4.к св. Јован), пореклом су из Црне Горе.

https://www.poreklo.rs/2012/05/09/prezimena-selo-priboj-lopare-r-srpska/

[Црна Гуја]

60. Перовић, Јовањдан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y33>CTS8816>Y2902*. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род Б, у ком најближе поклапање има са Пипером из Берана (Аранђеловдан), од ког се разликује на само 1 од 25 упоредивих маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Мареновића из Плешина, Стојковића из Коритника код Ивањице, Перишића из Стојника код Аранђеловца и Радишевића из Мравиња код Подгорице, а на 3 од 23 од Радомировића из Плешина. Сви наведени славе Јовањдан, осим Радишевића (Аранђеловдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Цуца.

Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.

https://www.poreklo.rs/2015/07/19/poreklo-prezimena-selo-plesin-raska/

[Небојша]

82. Цветановић, Аранђеловдан, Шапранце, Трговиште, J1-Y6304


Цветановић је оставио предање о пореклу "из Црне Горе" и старијим презименима: Трајковић, Стајић и Стаменковић. У питању је род Деда-Стајинци. У литератури се каже следеће: "Деда-Стајинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Име су добили по оснивачу рода. Имају исељених породица у Малом Трновцу код Бујановца, Нишу и још негде у Србији."

Ово је први J1 из Горње Пчиње, са више него интересантним блиским поклапањима. Практично су сва из динарских крајева. Слични случајеви већ постоје на простору Горње Пчиње (Кричи и Дробњаци). Ово предање "од Црне Горе" није реткост за Пчињу, али се у највећем броју случајева мисли на Скопску Црну Гору и околину Прешева.

Цветановићу су генетички прилично блиски (до 3 маркера разлике):

Климента, Јовањдан, Љубиње, Херцеговина
Остојић, Јовањдан, Радачићи, Олово, Средња Босна
Хасановић, муслиман, Кожље, Нови Пазар, Рашка


Нико из ове групе није радио дубинске анализе, па је свакако препорука неки од великих тестова.

[Црна Гуја]

65. Милијановић, Св. Јован Златоусти, Дучина, Сопот

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која се разликује је DYS385=12-15 (модална је 12-14). Потпуно поклапање на 23 маркера има са Радовановићем из Широких Њива код Прокупља (Никољдан), а врло су му блиски и скоро сви остали припадници ове гране (1-3 маркера разлике). С обзиром да је само један припадник ове гране урадио дубински тест, препорука Милијановићу за даље тестирање је WGS или BigY-700. Тестирани је у упитнику навео предање према којем су браћа Дуја и Даја дошли из Требиња, док се код Боривоја Дробњаковића (Космај) Милијановићи сматрају стариначком породицом:

Милијановићи (Милинковићи, Јованићи и Симеуновићи), славе Св. Јована Златоустог, су старинци. Веле да су дошли из околине Панчева. Вероватно, да су тамо прво пребегли „преко“ па се отуда вратили.

https://www.poreklo.rs/2014/08/01/poreklo-prezimena-selo-ducina-sopot-beograd/

[Небојша]

82. Цветановић, Аранђеловдан, Шапранце, Трговиште, J1-Y6304


Цветановић је оставио предање о пореклу "из Црне Горе" и старијим презименима: Трајковић, Стајић и Стаменковић. У питању је род Деда-Стајинци. У литератури се каже следеће: "Деда-Стајинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Име су добили по оснивачу рода. Имају исељених породица у Малом Трновцу код Бујановца, Нишу и још негде у Србији."

Ово је први J1 из Горње Пчиње, са више него интересантним блиским поклапањима. Практично су сва из динарских крајева. Слични случајеви већ постоје на простору Горње Пчиње (Кричи и Дробњаци). Ово предање "од Црне Горе" није реткост за Пчињу, али се у највећем броју случајева мисли на Скопску Црну Гору и околину Прешева.

Цветановићу су генетички прилично блиски (до 3 маркера разлике):

Климента, Јовањдан, Љубиње, Херцеговина
Остојић, Јовањдан, Радачићи, Олово, Средња Босна
Хасановић, муслиман, Кожље, Нови Пазар, Рашка


Нико из ове групе није радио дубинске анализе, па је свакако препорука неки од великих тестова.

Припадници овог кластера J1 у светским базама имају једно веома блиско (исти генетички род) поклапање на простору Мађарске (етнички Мађар).

[Иван Вукићевић]

43. Бабић, Тривуњдан, Вранић, Барајево, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Иако најближа поклапања има са припадницима гране L241, ваљало би да тестирани потврди припадност овог грани СНП тестом с обзиром да поседује повишену вредност маркера DYS458=18, коју нема ниједан припадник ове гране на пројекту. Хаплотип тестираног поседује и вредност маркера DYS481=23, која је такође ретка за ову грану.

На 3 од 22 маркера се разликује од хаплотипова следеће тројице тестираних:
Ристић, Стевањдан, Дејановац/Књажевац
Баручић, Бања Лука
Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана

Тестирани је у упитнику навео да Бабићи потичу из села Бабе на Космају, одакле су дошли почетком 19. века. Нешто слично пише и у раду Петра Петровића о Шумадијској Колубари:
–Бабићи (Радовановићи други) су из Баба у Космају; род су тамошњим Синђелићима, Трифундан.

[Црна Гуја]

67. Голић, Никољдан, Преодац, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности, па има велики број блиских поклапања. Најближи су му тестирани из родова Б и В, које одликују славе Срђевдан, и нешто ређе Никољдан. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Грбићем из Рачића код Бихаћа, Љиљком из Горњег Жировца код Двора и Грунчићем из Зрењанина, а на 17 упоредивих маркера са Кривајићем из Словинаца код Костајнице. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800), ако не то онда бар појединачни SNP BY149000 (или низводни FT371439). Тестирани је у упитнику навео да су по предању даљим пореклом из Херцеговине или Црне Горе. У тексту на порталу не помињу се Голићи, али се помињу два друга рода која потврђено припадају овој грани (Јагодићи и Хајдери), а који такође славе Никољдан. Голић се од тестираног Хајдера из Рељиног села код Гламоча разликује на само 1 од 23 маркера, а од Јагодића из Градишке на 2 од 25.

https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-preodac-bosansko-grahovo/

[Зрно]

79. Мартић (Митровдан), Дабрина/Глина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, односно низводнијој FT44409. Сврстан је у род Г, заједно са другим Мартићем, Булатима, Полимцима и Момићем. Сви су из истог подручја и славе Митровдан, те су несумњиво род. Од Мартића из Бузете код Глине се раликује на само једном маркеру DYS635, на којем је очигледно други Мартић мутирао у вредност 24, уместо 23. Булат из Бузете има вредност 23, па се Мартић из Дабрине с њим потпуно поклапа.

Ово је Демић написао код објаве првог Мартића:

Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Бузети су тада постојале најмање три породичне задруге Мартића (бројеви 53, 54, 55; нешто касније 47, 48, 49). Године 1772. поименично су пописани Алекса Мартић (54), Стеван Мартић (54) и Симо Мартић (55). Осим у Бузети, Мартићи су на подручју Глине потврђени током XVIII вијека и у сусједној Дабрини, гдје су од 1772. до 1786. године имали најмање двије породичне задруге и гдје славе исто Митровдан.


Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

[Ojler]

85. Богојевић, Стевањдан, Велики Шушњар/Петриња, I2a-Y3120

Тестирани је навео да Богојевићи воде порекло из Станиселића у Љешанској нахији (Подгорица, Црна Гора). С обзиром да је породица са презименом Богојевић била присутна на простору Баније још у 18. веку (верујем да ће нам Петар Демић разјаснити да ли се заиста ради о прецима тестирног), наводи о пореклу из Љешанске нахије су вероватно део породичног предања, а не стварних сазнања о досељавању неког њиховог познатог претка из Станиселића. У Станиселићима заиста живи прилично бројна фамилија Богојевића, али они славе Врачевдан. Такође, изгледа да припадају хаплогрупи R1b-U152>L2 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg150979#msg150979), па се чини да је поменуто предање банијских Богојевића настало на основу истог презимена.

Хаплотип тестираног Богојевића карактерише једино маркер DYS549=12, док се остале разлике које се уочавају у односу на модалне вредности гране I2a-Y3120 не могу рачунати у значајне. Тек нешто ређим се могу сматрати и вредности DYS19=15, DYS389ii=32 те DYS635=22. С обзиром да нема посебно карактеристичних вредности осим на једном маркеру, постоји већи број хаплотипова који би наизглед могли бити блиски овом резултату. Иако одудара по слави, резултат Богојевића ми се генетички и географски највише уклапа у крајишки род који слави Врачевдан, а коме припадају Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Мишчевић (Вребац/Госпић), Почуча (Липово Поље/Перушић) и други: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg173687#msg173687. Но како ни поменути род није значајније генетички профилисан, за било какву потврду везе Богојевића са овом групом породица морали би се радити детаљнији тестови.

[Црна Гуја]

71. Крстић, Ђурђиц, Велики Борак, Барајево

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, мада НевГен највишу вероватноћу даје грани YP343>YP371. Од карактеристичних вредности, Крстић поседује врло вискоку DYS533=14, једини од свих припадника хаплогрупе R1a у нашој бази. Нема претерано блиских поклапања у бази (са мање од 4 разлике на 23 маркера). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да су презиме добили по Крстани Илић, која се у 18. веку доселила негде из околине Лесковца. У литератури је записано следеће:

Росићи (Крстићи и Илићи) су из Брђана код Чачка. Једна њихова породица се одселила у Београд а једна у Краљево, Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2013/10/17/poreklo-prezimena-selo-veliki-borak-barajevo/

[Црна Гуја]

80. Михајловић, Никољдан, Маскаре, Варварин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Хаплотип је близак модалу, а од ређих вредности издваја се само повишена DYS391=12. Најближа поклапања има са двојицом тестираних из рода А5 који славе Св. Враче, Милутиновићем из Перунике код Куршумлије и Вуксановићем из Барбатовца код Блаца, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да се први познати предак звао Момир Воденичаревић, и да је досељен из Житног Потока код Врања. Презиме је промењено у Мијајловић по Момировом сину Мијајлу некад после 1878. године.

Воденичаревићи и Мијаиловићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/11/07/poreklo-prezimena-selo-maskare-varvarin/

[Црна Гуја]

89. Милић, Св. Симеон Богопримац, Крушево Брдо, Котор Варош

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Од специфичних вредности издвајају се DYS385=11-15 и снижена DYS391=9. Једино релативно блиско поклапање има са Маринковићем из Козарца код Вргинмоста (Ђурђевдан), разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео само да су се према предању доселили из Црне Горе пре 300-400 година.

[Црна Гуја]

94. Вујановић, Ђурђевдан, Љешњани, Нови Град

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280. Од карактеристичних вредности издвајају се повишена Y-GATA-H4=13 и снижена DYS481=22. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Доњак из Рамића код Бања Луке (Ђурђевдан) и један нејавни резултат из околине Новог Пазара, од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Богута у Ријечкој Нахији, од племена Љуботињ и братства Сарапа, међутим у питању је по свему судећи повезивање на основу сличности имена (Љешњани-Љешанска нахија). Сарапе припадају хаплогрупи R1b, и славе другу славу, па повезивање са њима нема упоришта из угла генетичке генеалогије.

[Црна Гуја]

97. Живановић, Ђурђиц, Кленовац, Зајечар

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Поседује модалан хаплотип, без иједне специфичније вредности, па самим тим има и прилично велики број блиских поклапања. Најближи су му тестирани из родова А и Б: потпуно поклапање на 23 маркера има са Будурићем из Врбештице код Штрпца, а на 17 маркера са Бурмазовићем из Руњана код Лознице, обојица славе Алимпијевдан. На само 1 од 25 маркера разликује се од Аксића из Житиња код Витине (Аранђеловдан). Од већине осталих припадника ова два рода разликуј се на 2 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800). Тестирани није у упитнику оставио више детаља о пореклу, а у тексту о Кленовцу Живановићи се не помињу.

https://www.poreklo.rs/2015/08/02/poreklo-prezimena-selo-klenovac-zajecar/

[Небојша]

94. Вујановић, Ђурђевдан, Љешњани, Нови Град

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280. Од карактеристичних вредности издвајају се повишена Y-GATA-H4=13 и снижена DYS481=22. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Доњак из Рамића код Бања Луке (Ђурђевдан) и један нејавни резултат из околине Новог Пазара, од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Богута у Ријечкој Нахији, од племена Љуботињ и братства Сарапа, међутим у питању је по свему судећи повезивање на основу сличности имена (Љешњани-Љешанска нахија). Сарапе припадају хаплогрупи R1b, и славе другу славу, па повезивање са њима нема упоришта из угла генетичке генеалогије.

Интересантно да се ова подграна R1a-Z280 у Крајини јавља у значајнијем проценту (за сада) само на простору Поткозарја.

[Неродимац]

41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Хаплотип му је углавном модални. Једина немодална вриједност је DYS549=11.Ову вриједност унутар ове гране посједују Обрадовић из Беочина и Ђурић из Губина/Ливно, али по укупном хаплотипу, слави, географској бликсости се разликују па је мала шанса за везу. Унутар ове гране Трајковић је једини који слави Тривуњдан. Због модалности хаплотипа, Трајковић на 23 маркера има већи број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. На простору Косова и Метохије, постоји само један необјављени тестирани из околине Клине који припада грани I-BY169301, међутим он са Трајковићем има већи број разлика на маркерима.

Тестирани је оставио предање да су Трајковићи раније носили презиме Стевановић, да су имали надимак Мирушани и да су доселили у Крушевац код Обилића из околине Суве Реке, слива ријеке Мируше, могуће села Јавора.

У свом раду о Косову, А.Урошевић их не наводи у Крушевцу, али су поменути у извјештају учитеља Крсте Которчевића из 1912. године, гдје је записано:
"Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: ... Станко Трајковић 6..."

Ако тестирани чита замолио бих да напише што више података зна, када су дошли у Крушевцу, да ли је слава мењана или било који податак који може још да нам помогне. За сада у литератури ова фамилија није забележена а и слава је доста ретка на овом простору па би и најмањи траг био значајан за даље истраживање.

[Христифор]

Освежавање статистике, 68 досад објављена резултата.

И2а-19 (27.9% )  Дин Југ 13 (68.4%)  / Дин Север-6 (31.5%)
Р1а-16 (23.5%)
Е-В13-8 (11.7%)
И1-6 (8.8%)
Р1б-6 (8.8%)
Ј2a-4 (5.8%)
Ј1б-4 (5.8%)
Ј1-2 (2.9%)
Г2а-1 (1.4%)
Х1а-1 (1.4%)
И2-M223-1 (1.4%)

[Милош]

9. Пауновић, Јовањдан, Ковачи, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних маркера: 19=15, 439=14, 448=18, 449=32, 456=14, 635=24. Нисам пронашао неку јачу везу са било ким на пројекту. Одређене карактеристичне маркере попут 19=15, 448=18, 456=14, 570=19, дели са Милошевићем из околине Владичиног Хана. Али како су им славе различите, а уз то имају 6 разлике (неке двоструке) на упоредивих 23 маркера, не бих смео да потврдим ову потенцијалну генетичку везу без неких напреднијих тестова за обојицу.

https://www.poreklo.rs/2015/06/30/poreklo-prezimena-selo-kovaci-kraljevo/

Досељени у периоду од 1850. године до данас:

Чковре, Јовањдан, су од Чковра из Брезне

https://www.poreklo.rs/2015/06/10/poreklo-prezimena-selo-brezna-kraljevo/

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

Чковре (Пауновићи и Станчићи), Јовањдан-прекада Св. Јован летњи, су из Полокаца у Дежевском срезу. Презивају се по претку Пауну Чковри, који је за време Карађорђевог војевања био неки старешина у војсци.

https://www.poreklo.rs/2018/01/16/poreklo-prezimena-selo-polokce-novi-pazar/

Чковра, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Колашина на Ибру.

Порекло из И. Колашина се тренутно не може потврдити.

Тестираном предлажем WGS тест.

[Милош]

25. Незировић, муслиман, Зли Поток, Гора

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 389=14-32, 437=14, 456=16. И поред 6 разлика (неке двоструке) на упоредивих 23 маркера, рекао бих да му је најближи један тестирани Горанац из оближњег села Баћка. Са њим дели карактеристичне маркере 389 и 437.

У литератури се од родова у селу спомињу одсељени Дураковци, који су били најбројнији, затим Коскинци, Хаџинци, Кокљевци, Багаљевци, Куачевци, Шукаренци и др. као досељеници или мањи родови одсељени за Турску. Не знам којем би роду припадали Незировићи.

Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова.

[Милош]

36. Јовановић, Аранђеловдан, Парцани, Сопот

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани BY93199, роду Озринића. Има карактеристичне "озринићке" маркере DYS389=14/32 и DYS448=18, као и "озринићку" славу Аранђеловдан/Илиндан. Пуно поклапање на 23 маркера има са Јововићима из Марковине/Цетиње, Мићуновићима из Горње Трепче/Никшић, Абрамовићима из Велестова/Цетиње, док са Глушцем из Корита/Билећа има 24/25. Разликују се на 449, где Јовановић има изразито ниску вредност 28, док Глушац има 29.

У литератури се спомињу Јовановићи као Драгачевци, који су досељени из Горачића (Лучани). У Горачићима има 2-3 породице које славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/11/28/poreklo-prezimena-selo-parcani-sopot-beograd/

https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

Јовановићу предлажем или WGS тест или СНП тестирање на BY93199.

[Милош]

38. Кнежевић, Врачевдан, Јелакци, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главна карактеристика је ниска вредност 533=11 и слава Св. Врачи. И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, чини исти род са Кнежевићем из Рвата код Рашке. Поред тога у овај род спадају и Симићи из Криве Реке код Бруса и из Блаца. Могуће да поред 533=11, овај род карактеришу и вредности 481=32 (иако тестирани Кнежевић овде има 30) и 635=24. Нека генетичка веза са динарским крајевима је могућа, али за сада се не може са сигурношћу потврдити.
 
https://www.poreklo.rs/2018/07/21/poreklo-prezimena-selo-jelakci-i-zaseoci-barine-i-duboka-aleksandrovac/

Кнежевићу свакако предлажем WGS тест.

[Милош]

44. Љубисављевић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома високу вредност 458=20. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним тестираним у оквиру САНУ истраживања из околине Теслића, са славом Ђурђевдан. На већем броју маркера, уз  славу Никољдан, можда му је близак Ђукетић из Шушњара код Лазаревца. Међутим имају већи број разлика, па би најбоље било да Љубисављевић или тестира СНП MF4021 или одради WGS тест.

У литератури у селу Бегаљици једини род који слави Никољдан су Палалићи, који  су пореклом од четири брата, који су у овом селу служили, али се не зна одакле су били. Презиме су добили по једном од њих, кога су Турци звали Палалијом, а тако се звао један Турчин, који је био велики зликовац. Славе св. Николу. Из те породице свакако је био Стеван Андрејевић Палалија (1804), који је познат из народне песме о дахијама.

https://www.poreklo.rs/2012/06/22/poreklo-prezimena-selo-begaljica-grocka/

[Небо_Сав]

36. Јовановић, Аранђеловдан, Парцани, Сопот

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани BY93199, роду Озринића. Има карактеристичне "озринићке" маркере DYS389=14/32 и DYS448=18, као и "озринићку" славу Аранђеловдан/Илиндан. Пуно поклапање на 23 маркера има са Јововићима из Марковине/Цетиње, Мићуновићима из Горње Трепче/Никшић, Абрамовићима из Велестова/Цетиње, док са Глушцем из Корита/Билећа има 24/25. Разликују се на 449, где Јовановић има изразито ниску вредност 28, док Глушац има 29.

У литератури се спомињу Јовановићи као Драгачевци, који су досељени из Горачића (Лучани). У Горачићима има 2-3 породице које славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/11/28/poreklo-prezimena-selo-parcani-sopot-beograd/

https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

Јовановићу предлажем или WGS тест или СНП тестирање на BY93199.

Изгледа да  ово иде у прилог могућем  објашњењу о поореклу назива Драгачева: Драгачево<--ДрагоЧево <--Драго Чево... Нешто нисам био уверен у то објашњење порекла назива Драгачева, али, ево назнака да је то можда и истина.

[ДушанВучко]

Изгледа да  ово иде у прилог могућем  објашњењу о поореклу назива Драгачева: Драгачево<--ДрагоЧево <--Драго Чево... Нешто нисам био уверен у то објашњење порекла назива Драгачева, али, ево назнака да је то можда и истина.

Први помен Драгачева је из дефтера 1476
Овде су неке претпоставке о пореклу имена (од Драгаша или Драгача)
http://www.mustra-guca.com/clanci/dragacevo/istorija-dragaceva.html

[Небо_Сав]

Први помен Драгачева је из дефтера 1476
http://www.mustra-guca.com/clanci/dragacevo/istorija-dragaceva.html

Хвала, Душане, ово ми већ изгледа убедљивије, тим пре што се помиње под тим именом још 1476:

Poreklo imena Dragačeva, nejasno je. Jovan Erdeljanović navodi da, kada je pitao o nastanku imena Dragačeva, nije mu ga znao niko protumačiti. Neki su ga dovodili u vezu sa imenom reke Dragačice, ali on izvodi zaključak da su oba naziva postala od muškog imena („možda kakve znamenite ličnosti“),koje je glasilo Dragač ili Dragaš.

O poreklu imena Dragačeva zanimao se i Milisav D. Protić-Gučanin u svojoj knjizi o Dragačevu. On se osvrnuo na Erdeljanovićeve pretpostavke ali smatra da poreklo imena od reke Dragačice ne može da opstane, jer i postanak reke Dragačice treba tražiti u nečemu životnom i živom, slažući se da poreklo imena treba tražiti u imenu kakve znamenite ličnosti. Protić piše da se u jednoj hrisovulji, koju je car Dušan darovao nekom vlastelinu Dejanu i njegovom potomstvu, pominju selo Arhiljevica i crkva arhiljevska, posvećena svetom Ahiliju i Pahomeju.

Arhiljevicu on, izjednačuje sa Ariljem. Despotica Evdokija, supruga Žarka, sina Dejanovog, navodi se dalje, imala je dva sina, Konstantina i Dragaša. Braća su uživala baštinu na osnovu carske odluke i bar prividno su se podelila,tako da je Dragašu dopao nauživanje predeo desno od Moravice i verovatno je Dragačevo počelo tako da se naziva još za života svog baštinara, a izvesno je, kako Protić piše, da se tako nazivalo odmah iza Dragaševe smrti, ili nešto ranije, kada se on, 1385.godine, zamonašio i u kaluđerstvu dobio ime Dimitrije.

[Милош]

Изгледа да  ово иде у прилог могућем  објашњењу о поореклу назива Драгачева: Драгачево<--ДрагоЧево <--Драго Чево... Нешто нисам био уверен у то објашњење порекла назива Драгачева, али, ево назнака да је то можда и истина.

Пратећи информације које је дао тестирани, Јовановићи су заправо из Буковика код Аранђеловца. Презиме им је било Герасимовићи, а по селу их називају и Буковички. Презиме носе по Јовану Герасимовићу. Јављају се у Парцанима 1829.

"Црногорци (Влајковићи, Ивовићи) 12 к. Слава: св. Аранђел, преслава: св. Илија. Њихови стари дошли пре Устанка из Бјелопавлића. Од ових су Буковичани у Парцанима (околина Београда). Станују под Шутицом"

https://www.poreklo.rs/2013/07/30/poreklo-prezimena-selo-bukovik-aran%C4%91elovac/

[Петар М. Демић]

50. Метикош, Томиндан, Бијеле Воде/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичних маркера, већ само немодалних попут DYS391=10, DYS389-2=32. Свакако је повезан са раније тестираним Метикошем из истог села и са истом славом, о којем је већ писано. Разликују се у 3 од 23 маркера, а поређењем њиховог хаплотипа види се да им је заједнички хаплотип још модалнији, тј. једино DYS391=10 остаје као немодална константа уз стабилно DYS439=12 и DYS635=22. Препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700)

Као што је већ раније речено, Метикоши спадају међу српске родове потврђене на подручју Глинске крајине још крајем XVII века. Њихов представник – Милосав Метикош, поменут је у документу везаном за насељавање подручја око реке Драготине, што се свакако односи и на подручје Бијелих Вода. Ово је уједно и најбројнији банијски род који прославља Томиндан.



Према подацима из друге половине XVIII века, Метикоши су имали најмање 7 породичних задруга у Бијелим Водама, као и најмање 1 породичну задругу у Чавловици. Крсна слава главнине Метикоша у Бијелим Водама (Гњатићи, Данићи, Којићи, Котлари, Леће) и свих Метикоша у Чавловици је Томиндан, док мањи део Метикоша у Бијелим Водама (Вучетићи) прославља Никољдан.

Тестирани Метикош припада Метикошима-Котларима (у даљој вези са Метикошима-Којићима), док претходно тестирани Метикош припада Метикошима-Данићима. С обзиром на бројност Метикоша током XVIII века, верујем да њих двојица нису ближе повезани барем у претходних 250 година.

[Петар М. Демић]

84. Колаић, Ђурђевдан, Драготинци/Петриња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне и немодалне вриједности маркера: DYS390=25, DYS458=19, DYS460=11, DYS481=28. Нема посебно блиских хаплотипова са којима би се могла претпоставити веза. Препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

Колаићи су једно од најраније забиљежених банијских презимена. У писму српских кнезова и харамбаша загребачком бискупу у вези насељења на подручју данашње Баније, које се датира око 1689. године, потписану су два Колајића, Вуко и Цвијо. У писму се помиње долазак те групе породица са турске територије двије године прије писања писма, што значи да су и Колаићи досељени на Банију у вези са догађањима око бечког рата. Били су уско локализовани на насеље Драготинци код Петриње.

Поменуто писмо односи се на насељавање Малог Градца, Сврачице и подручја око реке Драготине. У њему се помињу Вуко Кољајић и Цвијо Голајић, очито преци Кољаја из Малог Градца и Голаја из Драготине. Ипак, може се наслутити веза између Кољаја из Малог Градца и Колајића/Кољајића из Драготинаца, пошто оба рода прослављају Ђурђевдан.



Што се тиче самих Колајића из Драготинаца, они су потврђени у том селу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 1 породичну задругу. Битно је напоменути да су Драготинци етнички мешовито село и да су једини српски родови у њему били Ераци, Колајићи и Лелићи. Имамо помен Васиља Колајића из Драготинаца током 1780. године, док се током 1783. и 1784. године помиње Илија Колајић из исте породичне задруге.

[Uzi]

16. Срнић, Никољдан, Горња Ораовица, Двор

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494. Има немодалне вредности на маркеру DYS392=13, DYS460=11, DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због географске близине и слављења исте славе могао би му бити близак Граонић из Пољавница (Нови Град).

Најранији запис за Срниће у Г. Ораовици сам нашао у 1772. години, а врло вероватно је да су Срнићи били присутни у том селу и у првој половини 18. века. Тестирани је у упитнику навео потенцијалну повезаност мушког потомка са породицом Оука из Бих.

Предлог за даље тестирање би био директан тест на грану FGC28435 или Y334541. Потврђена припадност грани FGC28435 би тестираног повезала са родом Руђића из Пиве, а припадност грани Y334541 роду Штрбаца из Б. Крајине.

Тест за FGC28435: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772
Тест за Y334541: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=341732

[Милош]

54. Ђорђевић, Губеревац, Лесковац, Аранђеловдан

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Главна карактеристика Ђорђевића је 390=23, а може и да се напомене 439=14 и 481=29. Има сличних хаплотипова по југоистоку Србије (околина Сврљига, Алексинца, Лесковца), али те везе су вероватно врло старе, па тренутно због осталих разлика на маркерима, можда нису вредне помена.

Тестирани је навео да им је породични надимак Џезварови. У литератури се у Губеревцу спомињу Џезварови да су досељени из Новог Села. У селу су им рођаци Србиновци.

https://www.poreklo.rs/2017/02/11/poreklo-prezimena-selo-guberevac-leskovac/

https://www.poreklo.rs/2013/02/06/poreklo-prezimena-novo-selo-grdelica-leskovac/

Тестираном предлажем WGS тест, јер је време да имамо неког Y56203 са истока и југа Србије на Yfull стаблу.

[Милош]

56. Васић, Никољдан, Штитаре, Нови Пазар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 390=23, 389II=32. Нема сумње да му је најближи Плавшић из Црног Врха (Попе) код Новог Пазара. Имају једну разлику на упоредива 20 маркера. Деле и исту славу. Како је Плавшић потврђен као A13912, можемо рећи да је и Васић позитиван на овај СНП. Такође овом роду припада и Радовић из Жеровнице код Звечана. Постоје још неки необајвљени, који припадају овом роду. Сви они имају предање о пореклу из Куча. Нека даља генетичка веза можда постоји са Бјелоглавом из околине Гацка.

Васићи су у Штитару забележени и као Поповићи. Према речима П. Ж. Петровића, предак им се доселио из Плава као свештеник. Имају рођаке Поповиће у Раковцу, Јанчи, Осаоници, Горњем Пављу.

Васићу свакако препоручујем неки од напреднијих тестова или бар СНП тест на А13912.

[Uzi]

22. Ђенадић, Никољдан, Клење, Богатић

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494. Има немодалне вредности на маркеру DYS19=15 и DYS576=16. Нема потпуиних поклапања али има доста блиских. У склопу САНУ истраживања тестирана је породица са којом Ђенадићи по предању деле заједничког претка Марка, који се и доселио у Клење са братом Бељом. На успоређених 17 маркера имају две разлике, заједничка им је немодална вредност DYS19=15, док маркер DYS576 није тестиран у склопу САНУ истраживања. Тестирани у склопу САНУ има немодалне вредности DYS448=21 и DYS456=13, док су код Ђенадића те вредности модалне (DYS448=20, DYS456=14).

Миливоје Васиљевић је у свом раду 'Мачва - историја, становништво' о Ђенадићима из Клења записао:
Досељени у 18. веку. Из Херцеговине: Стопоње, од Гацког. По предању, дошла браћа Марко и Беља. Од Беље су данашњи Бељићи, у Липолисту. Од Маркових синова, остале су удовице Ђенадија, Стојна и Станојка. Један од Маркових синова звао се Лука. У Стопоње се убрајају ЂЕНАДИЋИ (Никољдан, 23-6 к), ЛУКИЋИ (19-4 к), ГАТИЋИ (9–2 к), и од њих ДАНИЛОВИЋИ (8-4 к), СТАНОЈЧИЋИ (31 к) и од њих НОВАКОВИЋИ (21–2 K), СТОЈНИЋИ (10 к), и ПAJИћИ (4–2 к).

Тестирани је у упитнику записао предање који се поклапа са горе наведеним записом, а разликује се само у години доласка у Мачву. Према предању тестираног у Мачву су се доселили 1640. године.

На основи славе и предања о пореклу из Гацка препорука за даље тестирање је тест на грану FGC28435, због могуће везе са родом Руђића из Пиве.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

[Uzi]

70. Николић, Јовањдан, Горобиље, Пожега

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494>FT213937. Има немодалне вредности на DYS458=19, DYS449=31, DYS549=11. Нема ни једно потпуно поклапање али има доста блиских.

Порекло породица из Горобиља је обрадио Недељко Јешић. Између осталог пише:

"Већ око 1770. године Горобиље се почело брже попуњавати новим досељеницима. У већини случајева досељавале су се задружне породице, у којима је било по неколико браће. Уколико их је било више, и ако су то били млађи и снажнији људи, лакше су се савлађивале многобројне препреке на које се наилазило и у путу и по доласку на ново станиште. Иначе, сва имовина ових досељеника састојала се у стоци, коју су догонили из старог краја. Мада се то не може тачно утврдити, према ономе што се могло сазнати из породичних предања, а и из каснијих пореских тефтера, закључујемо да се већина старих горобиљских фамилија овде доселила до 1790. године."

"ГАЧЕВИЋИ
Горобиљски Гачевићи, Мићовићи, Маричићи и Николићи потичу из истог породичног корена; наиме, они су потомци тројице браће која су се однекле из Црне Горе заједно доселила у Горобиље и настанила се у Свилајићима."

"НИКОЛИЋИ
Према породичном предању, предак горобиљских Николића, по имену Никола, био је брат предака Мићовића, Маричића и Гачевића, с којима се заједно доселио у Горобиље. Од тог Николе потиче презиме ове фамилије, које се, за разлику од презимена већине других фамилија, од увођења матичних књига никако није мењало.
У 1832. год. у Горобиљу је било само једно домаћинство Николића, у коме су живела четири брата: Јован (рођ. око 1800. а умро пре 1860), Стеван (око 1814–1855), Панто (умро 1843) и Сретен (око 1820-1874)."

Према горњем запису Николићи су досељени у периоду од 1770. до 1790 "однекле из Црне Горе". Обзиром на резултат и славу тестираног врло вероватно су досељени из Старе Херцеговине.

Препорука за даље тестирање је тест на FGC28435, због могуће везе са родом Браниловића у Пиви.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

[Uzi]

74. Петровић, Јовањдан, Кацевац, Бијељина

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494>FT213937. Има модалан хаплотип па самим тим и доста потпуних поклапања.

На основу хаплотипа није могуће потврдити ко би му могао бити генетички близак, а ни да ли припада још нижој подграни FGC28435. На потезу Зворник-Бијељина сад има већ неколико N2 тестираних породица са славом Јовањдан који припадају FGC28435 грани: Кулић, Тешмановић, Трифковић. А има и оних који нису припадници FGC28435 гране: Благојевић, Лазић.

Тестирани је у упитнику оставио следеће предање:
"4 брата из братства Петровић се исељавају са подручја Невесиња крајем 18ог века, спашавајући се од крвне освете (један од браће је погубио турског бега). Настањују се на подручје Кацевца (РС). Како би прикрили идентитет, браћа са породицама се пријављују код надлежног бега под другим презименима, тако од Петровића настају - Василићи, Ковачевићи, Пајићи. Само је Михајло Петровић са породицом задржао презиме братства. У Кацевцу их зову ''Еркићи'' због 'Ерцеговине."

Велибор Лазић, наш врсни истраживвач и добар познавалац породица на подручју општине Бијељина, а и шире, оставио је следећи коментар:
"Кацевац се налази на крајњем југу - југо-западу територије града Бијељина, граничећи се са територијама општине Угљевик и града Зворника. Овакав географски положај је на неки начин утицао и на то да у етнолошкој литератури практично није обрађен. Радмила Кајмаковић га помиње у свом раду Етнолошка истраживања у Доњем Подрињу, али тек толико да констатује како то село ипак припада подручју Мајевице, а не Подриња. На жалост, не помиње га ни Миленко С. Филиповић у својој монографији "Мајевица", будући да се у истој углавном бавио насељима са територије данашње општине Лопаре. Оно што преостаје јесте да се предање тестираног (четири брата Петровића, досељени из околине Невесиња крајем 18. вијека - од њих потичу Петровићи, Василићи, Ковачевићи и Пајићи) покуша повезати, односно провјерити у свјетлу османског пописа из 1850/51. Село Кацевац је пописано као посебно село, тада у кадилуку Зворник, а чинило га је 19 домаћинстава. На жалост, презиме Петровић не налазимо у попису. Име Петар јавља се једном у пуном облику и два пута као хипокоризам Перо. Једини озбиљан кандидат за претка тестираног је Петар Стојановић, син Стојана, рођен 1804. године. Његов најстарији син је Василије (вјероватни предак Василића), а најмлађи је пописан као Мијо, што је чест хипокоризам за име Михајло, а тестирани помиње као претка Михајла Петровића. Интересантно је поменути да је домаћинство Петра Стојановића са осам мушких чланова најбројније у Кацевцу у овом попису, а такође је занимљива чињеница да се име Стојан (име Петровог оца, рођеног вјероватно 1770-их) јавља и касније у Петровићима (бар једном 1920-их), што може бити скромна потврда тезе да је управо Петар Стојановић предак Петровића из Кацевца."

Препорука, а и једина опција осим дубинског теста за N2 слављенике Јовањдана, је директан тест на FGC28435. Ако се не потврди припадност FGC28435 грани, онда једина опција остаје дубински тест код Данте или Небуле. Да напоменем да FGC28435 грани припада род Петровића из Доњих Бањана.

Линк до теста за FGC28435 грану:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

[aleksandar I]

74. Петровић, Јовањдан, Кацевац, Бијељина

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494>FT213937. Има модалан хаплотип па самим тим и доста потпуних поклапања.

Видим да сте у табели Петровића из Кацевца смјестили изнад Мидановића из Доњг Црњелова. Чини ми се да на упоредивим маркерима имају солидно поклапање, у ствари разлика је повишени DYS 481 код Мидановића = 25  (углавном је та виједност 24).

[Uzi]

Видим да сте у табели Петровића из Кацевца смјестили изнад Мидановића из Доњг Црњелова. Чини ми се да на упоредивим маркерима имају солидно поклапање, у ствари разлика је повишени DYS 481 код Мидановића = 25  (углавном је та виједност 24).

Да, имају један маркер разлике али због младости гране то на жалост не мора да значи пуно. Једина опција је да се обојица тестирају на FGC28435, све остало је нагађање. Не би ме изненадило да је Мидановић FGC28435- а Петровић FGC28435+ или обрнуто, а можда су обојица + или можда -. Једноставно се за већину N2 само на основу СТР маркера не може знати нижа подграна, не само на 23 већ и на више маркера.

[aleksandar I]

Да, имају један маркер разлике али због младости гране то на жалост не мора да значи пуно. Једина опција је да се обојица тестирају на FGC28435, све остало је нагађање. Не би ме изненадило да је Мидановић FGC28435- а Петровић FGC28435+ или обрнуто, а можда су обојица + или можда -. Једноставно се за већину N2 само на основу СТР маркера не може знати нижа подграна, не само на 23 већ и на више маркера.

Јасно. Они чак нису ни географски блиски, мада је то територија Града Бијељина. Кацевац се заправо више наслања на Горњу Трнову/Угљевик.  Успут, нисам сигуран да Пајића има у Кацевцу, али их има у Бањици и то одмах код манстира Тавна а то је веома близу

[Петар М. Демић]

79. Мартић (Митровдан), Дабрина/Глина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, односно низводнијој FT44409. Сврстан је у род Г, заједно са другим Мартићем, Булатима, Полимцима и Момићем. Сви су из истог подручја и славе Митровдан, те су несумњиво род. Од Мартића из Бузете код Глине се раликује на само једном маркеру DYS635, на којем је очигледно други Мартић мутирао у вредност 24, уместо 23. Булат из Бузете има вредност 23, па се Мартић из Дабрине с њим потпуно поклапа.

Ово је Демић написао код објаве првог Мартића:

Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Бузети су тада постојале најмање три породичне задруге Мартића (бројеви 53, 54, 55; нешто касније 47, 48, 49). Године 1772. поименично су пописани Алекса Мартић (54), Стеван Мартић (54) и Симо Мартић (55). Осим у Бузети, Мартићи су на подручју Глине потврђени током XVIII вијека и у сусједној Дабрини, гдје су од 1772. до 1786. године имали најмање двије породичне задруге и гдје славе исто Митровдан.


Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Очекиван резулат. Булати и Мартићи су једини родови у Бузети и Дабрини који прослављају Дмитровдан, па се због резултата Булата (Бузета, Кирин) и Мартића (Бузета) очекивало да ће и Мартићи из Дабрине бити потврђени као припадници истога племена.

Што се тиче самих Мартића у Дабрини, као што сам већ поменуо, потврђени су у селу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 2 породичне задруге. Међу крајишницима из Дабрине (1772), поименично се помиње Јован Мартић (породична задруга бр. 26).

[Петар М. Демић]

85. Богојевић, Стевањдан, Велики Шушњар/Петриња, I2a-Y3120

Тестирани је навео да Богојевићи воде порекло из Станиселића у Љешанској нахији (Подгорица, Црна Гора). С обзиром да је породица са презименом Богојевић била присутна на простору Баније још у 18. веку (верујем да ће нам Петар Демић разјаснити да ли се заиста ради о прецима тестирног), наводи о пореклу из Љешанске нахије су вероватно део породичног предања, а не стварних сазнања о досељавању неког њиховог познатог претка из Станиселића. У Станиселићима заиста живи прилично бројна фамилија Богојевића, али они славе Врачевдан. Такође, изгледа да припадају хаплогрупи R1b-U152>L2 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg150979#msg150979), па се чини да је поменуто предање банијских Богојевића настало на основу истог презимена.

Хаплотип тестираног Богојевића карактерише једино маркер DYS549=12, док се остале разлике које се уочавају у односу на модалне вредности гране I2a-Y3120 не могу рачунати у значајне. Тек нешто ређим се могу сматрати и вредности DYS19=15, DYS389ii=32 те DYS635=22. С обзиром да нема посебно карактеристичних вредности осим на једном маркеру, постоји већи број хаплотипова који би наизглед могли бити блиски овом резултату. Иако одудара по слави, резултат Богојевића ми се генетички и географски највише уклапа у крајишки род који слави Врачевдан, а коме припадају Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Мишчевић (Вребац/Госпић), Почуча (Липово Поље/Перушић) и други: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg173687#msg173687. Но како ни поменути род није значајније генетички профилисан, за било какву потврду везе Богојевића са овом групом породица морали би се радити детаљнији тестови.

Колико је мени познато, Богојевићи су у Шушњару потврђени током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 6 породичних задруга. Осим Богојевића, Стевањдан у Шушњару прослављају још Мећаве и Подунавци, док у селу нема родова који прослављају Врачевдан. Међу крајишницима из Шушњара (1772), поименично се помињу Павао Богојевић (породична задруга бр. 53), Јован Богојевић (породична задруга бр. 55), Јован Богојевић (породична задруга бр. 56) и Перица Богојевић (породична задруга бр. 58).

Предање о пореклу из Љешанске нахије не бих коментарисао.

[Петар М. Демић]

16. Срнић, Никољдан, Горња Ораовица, Двор

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494. Има немодалне вредности на маркеру DYS392=13, DYS460=11, DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због географске близине и слављења исте славе могао би му бити близак Граонић из Пољавница (Нови Град).

Најранији запис за Срниће у Г. Ораовици сам нашао у 1772. години, а врло вероватно је да су Срнићи били присутни у том селу и у првој половини 18. века. Тестирани је у упитнику навео потенцијалну повезаност мушког потомка са породицом Оука из Бих.

Предлог за даље тестирање би био директан тест на грану FGC28435 или Y334541. Потврђена припадност грани FGC28435 би тестираног повезала са родом Руђића из Пиве, а припадност грани Y334541 роду Штрбаца из Б. Крајине.

Тест за FGC28435: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772
Тест за Y334541: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=341732

Срнићи су потврђени у Ораовици током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 1 породичну задругу. Међу крајишницима из Ораовице (1772), поименично се помиње Јован Срнић (породична задруга бр. 19). Осим Срнића, Никољдан у Ораовици прослављају још Грабунџије, Поповићи, Пухаче и Цветановићи, па би можда и неко од њих могао припадати истоме племену.

Везано за могућу повезаност са родом Штрбаца, занимљиво је да је у оближњем Јаворњу од друге половине XVIII века потврђено присуство старијег огранка банијских Штрбаца (нажалост, немам податак о њиховој крсној слави). Осим поменутог старијег огранка, на ширем подручју Двора постоји и млађи огранак Штрбаца (крсна слава Ђурђевдан), досељен крајем XVIII века.

[Иван Вукићевић]

61. Вуковић, Аранђеловдан, Бријег (заселак Бабино Брдо), Плужине, E-V13>Z5018>S2979>L241

Најближе поклапање хаплотипова (22/23) има са Пивљанином (Аранђеловдан, Велике Крће/Пљевља), који према предању потиче од Вуковића. Двојица тестираних деле карактеристичну вредност маркера DYS390=25, тако да нема сумње да су истог порекла. Истом роду припада и Антонић (Аранђеловдан, Батковић/Бијељина), од чијег хаплотипа се хаплотип Вуковића разликује на два маркера.

Светозар Томић је у раду о Пиви записао следеће:
Вуковићи (15 к., св. Арханђео). Преци Вуковића су старином од Озринића са Чева у Црној Гори. Била два брата: Вуко и Вукота. Вуко је био хајдук, убију човека на Чеву и од крви побегну чак у Мратиње да би се склонили од освете. Настане се у Горњем Селу, где и данас живе само Вуковићи. Ово је било, како причају, у време зидања Пивског Манастира. Род су им Неимаревићи у Мостару и у Дробњаку. Мратињани нису радо гледали ове добеглице и чинили су им велике неправде. Тако Вуковићи од насиља Митрића одбегну у Дабар у Босни. Тамо су били 40 година. Један од ових из Дабра оде у Бањане и тамо се ожени и настани. Погине од чобана, а жена му са шесторо деце остане ту, па и данас у селу Миљанићима живе његови потомци. Остали се из Дабра врате на очевину у Мратиње. Од Вуковића су Шимуни (5 к.) и Пантовићи (1 к.) у Д. Селу (обоји: славе св, Арханђела). "Пасови" Вуковића: Вуко-Трипко- Илија-Васо-Јоксим-Радован-Лазар (данас [1912] човек од својих 45 година).

Обрен Благојевић је свом раду о истом племену написао следеће:
Вуковићи. Велико братство од око 45 домова. Највише их је у Мратињу, гдје им је и првобитна база у Пиви, а има их и на Пишчу, у Војиновићима, Бријегу и на Лукама, у кањону Пиве, камо су се досељавали из Мратиња. Славили су Аранћеловдан.
По предању, они су поријеклом с Чева, али су се у Пиву доселили давно, негдје половином XVI вијека и у Мратињу затекли старе Кокановиће. Неко вријеме били су од крвне освете побјегли у Босну, па су се поново вратили у Мратиње. Најприје су живјели у доњем дијелу села, али су се давно премакли у горњи. Предак им Вук, по коме се презивају, имао је три сина: Тривка, Риста и Илију. Илија је имао синове: Јована, Јоксима, Тривка, Тома и Панта. Од овог посљедњег су Пантовићи, који живе у Мратињу, Црквицама и Бријегу. Од Вуковића су и Неимаревићи у Херцеговини, и то од Николе, који је након убиства неких Љешевића, око 1790. године, утекао у Мостар и тамо изучио зидарски занат. Вјероватно је од њих и мала породица Шимуни, у Мратињу. Одсељавали су се и у Босну, гдје је око 1780. године отишао Марко, чији су потомци сада у околини Сарајева под именом Милетићи. Има их и у Пљевљима, гдје се зову Пивљани, а таошће и у Језерима, камо се око 1890. године одселио Бошко.
Једна њихова линија је, по казивању старијих људи, ова: Вук-Тривко-Илија-Васо-Јоксим-Радован-Лазар-Јован. У манастирским записима помиње се кнез Дука Вуковић, свакако из овог братства.
Вуковићи на Пишчу су од Васа Илијина, који се ту око 1812. године доселио из Мратиња. Вуковићи у Бријегу су од Милована, који је око 1870. године био узео од Ахмет-бега Тавра под аренду земљу у Заграђу, и од његовог брата Луке. Послије ослобоћења Пиве, Мићан Вуковић добио је земљу на Шћепнпољу, Илија на Бабином брду, а Тодор у Папратишту. Вуковићи на Лукама држали су земљу војводе Лазара, па је касније откупили.
Окица Митров Вуковић био је један од најстаријих пивских ускока, а с њим је било још 7 Вуковића: Томо, Лука, Видак, Илија, Милован, Симеун и Богдан. Вуковићи се помињу и у „Пивском колу” („К’о вукови Вуковићи”).

Тестирани је навео да Вуковићи према предању потичу са подручја Горњег Поља код Никшића.

[Иван Вукићевић]

64. Вукашиновић, Лучиндан, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25 и DYS439=13. Обе вредности маркера има и хаплотип једног тестираног из села Подгорце код Витине, чији резултат још није објављен. Хаплотипови двојице тестираних се разликују једино на маркеру DYS570, али за две вредности. Како поменути тестирани слави Петковдан и потиче из друге области, питање је да ли су истог порекла. Хаплотип Вукашиновића се на два маркера разликује од хаплотипа једног муслимана из Новог Пазара, чији резултат такође није јаван.

Тестирани је навео да Вукашиновићи према предању потичу из Пипера, одакле су се доселили из Роваца. У Ровцима је најзаступљенија слава управо Лучиндан, али Вукашиновић тамо нема генетичких сродника, као ни у Пиперима.

[Милош]

63. Божиноски, Ваведење, Горња Бањица, Гостивар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности могу се споменути: GATA=9, 576=19, 570=19, 481=28, 625=22. Већи број ових карактеристика дели са Авдаловићем из Херцеговине, па би Божиноски можда могао бити потенцијални FT153539. Свакако препоручујем неки од напреднијих тестова, пре свега неки WGS тест.

У Г. Бањици једини род који слави Ваведење су "Бибовци", који су у литератури наведени као стариници.

[Милош]

75. Јаковљевић, Ђурђиц, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина карактеристична вредност која се може одвојити је 456=14. Осим ње могу се споменути још и 570=17, 481=29.  Нема ближих поклапања на пројекту.

У литератури нисам нашао ништа о Јаковљевићима из В. Сугубине, а и сам тестирани није оставио више података.

Због свега овога Јаковљевић  је добар кандидат за неки WGS тест.

[Иван Вукићевић]

68. Ратковић, Петковдан, Суви Лукавац, Исток, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385a=15, DYS576=18 и DYS533=11, услед чега нема блиских поклапања у оквиру овог рода, иако му несумњиво припада.

Тестирани је навео да Ратковићи према предању потичу из Бјелопавлића, одакле су се доселили преко Бишева код Рожаја. У Бишеву данас нема Ратковића, тако да је то вероватно само била успутна станица. У оближњој Башчи има Ратковића који славе Никољдан и имају другачије предање о пореклу, тако да вероватно нису повезани.

[Небојша]

75. Јаковљевић, Ђурђиц, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина карактеристична вредност која се може одвојити је 456=14. Осим ње могу се споменути још и 570=17, 481=29.  Нема ближих поклапања на пројекту.

У литератури нисам нашао ништа о Јаковљевићима из В. Сугубине, а и сам тестирани није оставио више података.

Због свега овога Јаковљевић  је добар кандидат за неки WGS тест.

Јаковљевићи са овом славом се у том месту спомињу у оквиру рода Немањића-Благојевића

НЕМАЊИЋИ-БЛАГОЈЕВИЋИ
Бројна фамилија Немањића досели се из околине Рашке привремено код Александровца крушевачког, а одатле један брат насели се у село Јовановац, други у Букоровац, Сава у Доњу Сабанту а Благоје Радисављевић дође у Велику Сугубину. Са собом је донео славу Светог Ђорђа и Ђурђевдан. Данас постоје: 3. куће Благојевића-Ристића, 5. кућа Јаковљевића, 3. куће Панића, 1. кућа Милошевића, 3. куће Милојевића, 2. куће Ђурђевића, 1. кућа Ђурђевића-Антонијевића, 5. кућа Димитријевића, 3. куће Пауновића (1. Младеновића).

извор: Милан М. Вујичић, Велика Сугубина село Левча и Шумадије, 1997

[Небојша]

83. Милинковић, Ђурђевдан, Семегњево, Чајетина, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео предање о пореклу из Беле Реке код Нове Вароши, а даље из Дробњака. До краја 19. века били су у Белој Реци, да би потом прешли у Семегњево где су им биле летње колибе (летња испаша). Око 1930. године прелазе из Семегњева у Шљивовицу. Ови подаци се прилично поклапају са подацима за Белу Реку из литературе:

–Џамбаси* (Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи, Милинковићи и Поповићи) су из Дробњака и има их у Јасенови (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан. Предак им јахао добре коње, те га Турци звали Џамбас.
https://www.poreklo.rs/2014/03/19/poreklo-prezimena-sela-gornja-bela-reka-donja-bela-reka-nova-varos/

Тестирани су од раније и једни Поповићи из истог места, али припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045, међутим они такође не знају конкретно за порекло од Џамбаса. Требао би свакако још неко из овог рода да се тестира. Пореклом из Беле Реке су и Жунићи J2b-M205 из Љубиша (23andMe), такође Ђурђевдан. Према предању које је забележио Љубомир Ж. Мићић, дошли су из Хаса код Берана, иако је много изгледније да су и они досељеници из Старе Херцеговине.

Милинковић упада у генетички род J2b-M205>Y22059>Y155375 (Кричак, Западна Србија, Крајина). У пројекту су му прилично блиске следеће породице (род А2):

Необјављен, Ђурђиц, Бистрица, Нова Варош
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус
Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка
Стојчевић, Ђурђевдан, Дарувар

Од вредности типичних за овај род издвајају се 576=20/21 и 481=22.

[Иван Вукићевић]

15. Рондовић, Премћани, Пљевља, Ђурђевдан, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS393=12, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода. То је уједно и једина карактеристична вредност маркера коју поседује.

Андрија Лубурић у свом раду о Дробњацима наводи податке о пореклу Рондовића:
Рондовићи (3 куће) у Јаблан-Бари.
Они су потомци војводе Радича Милошевића из Плане код Колашина. Броје пасове до Радојице, који се родио пред крај 17 столећа. Од свих огранака Милошевића најближи су им Вуковићи, једино с њима могу и да прорачунају на који су степен изашли. Садашње презиме су добили по Ронду, сину Вида Радојичина. Pонду је било крштено име Лакић. Он је имао синове Савића и Драга, који се прозову по њему. До 1853 г. су становали на Подима, а тада једни пређу на Градину, а други у
Јаблан-Бару. 1865 г. седам кућа Рондовића пређе у Пренћане и тамо се населе. Сада их је тринаест кућа. За време Херцеговачког устанка 1875—76 разуре се и пређу у Шаранце. Поврате се после мира 1878 r. У том устанку Лека Драгов је био командир једне усташке чете.
Пасови превћанских Рондовића: Мина (рођ. 1866),—Исак—Савић—Рондо (Лакић)–Вид—Радојица.
Славе Ђурђев дан.

Милета Војиновић је у свом раду о Пљеваљском крају записао следеће о Рондовићима из Премћана:
Рондовићи су род са Вуковићима, а и они су Шаранци. Презиме су добили по Ронду (право име Лакић). Његови су синови Савић и Драго. Савић је имао 5 синова: Добрицу, Исака, попа Радосава, Тодора и Окицу. Исаков је Саво (Савић) и Мина Драгови су синови: Павле, Лека, Мијо и Марко. Лекин је Филип и Никола Василије Рондовић је 1920. године дошао из Америке и купио имање под Гостечом. Вид, Милош и Павле, одселили су 1920. године у Томашево, а Крсто у Граб. Исак је учествовао у свим ратовима од 1850. године. Саво је био барјактар Премћанске чете од 1914-1916. године. Нека је био командир чете у бици на Шаранцима 1862. године, а потом од 1862–1875. године турски јузбаша на караулама изнад Премћана. Кад је избио босанскохерцеговачки устанак 1875. године, Исак Рондовић је попалио све њихове куће и пребегли су преко Таре.
Поп Радосав је био под у Манастиру Добриловини. Његов син, поп Ђорђије, такође је служио у Добриловини. У Премћанима је била једна млада, лепа удовица. Код ње је долазио један аскер са Катабуна, око 1895. године. Тешко је то подносио Добрица Рондовић-Ћео, те се спреми да га убије. Кад се аскер враћао од удовице, уби га Ћeo пушком, близу своје куће. Пошто је Спасоје Војиновић био буљубаша над аскерима који су се налазили у караулама и касарни на Катабуну, Ћеo одмах оде код њега и исприча му ствар. Спасоје му рече да узме једну кошницу пчела и да је тресне поред мртва аскера, као да је, тобож, аскер био у крађи пчела и неко га убио, а не зна се ко је. Сутрадан је Спасоје извршио увиђај и послао паши у Пљевља извештај да је аскер био у крађи пчела и да га је неко убио. На томе се ствар завршила. Било је 1912. године 5 кућа Рондовића.
У I светском рату је било у црногорској војсци 7 Рондовића.

[Иван Вукићевић]

Нико од Шаранаца за сада није урадио дубљи тест (WGS или BigY), тако да бих препоручио Рондовићу да настави са тестирањем уколико је у могућности.

[Nebo]

НЕМАЊИЋИ-БЛАГОЈЕВИЋИ

Ето, сада знамо генетику Немањића 

[Иван Вукићевић]

88. Митић, Аранђеловдан, Трговиште, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23, DYS19=14 и DYS448=19.

Тестирани је навео да су преци Митића живели у Призрену крајем 17. века, одакле су након пропасти устанка избегли у Штимље, а одатле у Трговиште.

С обзиром на доста карактеристичан хаплотип тестираном бих препоручио да уради дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Ивица Јовановић]

Ето, сада знамо генетику Немањића 

 

[НиколаВук]

Последња тура узорака за ову акцију која је предата јуче:

105. Симић, Стевањдан, Брегови, Кнежево
106. Ковачевић, Ђурђевдан, Латин, Плашки
107. Ерак, Стевањдан, Брегови, Кнежево
108. Јукић, Лучиндан, Међуријечје, Колашин
109. Јовишић, Ђурђевдан, Медна, Мркоњић Град
110. Прекајски, Јовањдан, Оборњача, Ада
111. Софренић, Стевањдан, Бољанић, Добој
112. Милутиновић, Никољдан, Крупаја, Жагубица
113. Ђинић, Никољдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи
114. Рачић, Аранђеловдан, Андријевица
115. Марловић, Велики Радинци, Сремска Митровица

[Ивица Јовановић]

112. Милутиновић, Никољдан, Крупаја, Жагубица

Крупајци су са Косова. Дошли су у истом таласу који је населио још околних села, попут Јошанице или Рибара. Дакле или Е или неки северни динарик, видечемо

[Христифор]

Зашто не Динарик Југ или Р1а,И1 или нека Ј грана. Све опције су у игри.

[Ивица Јовановић]

Ма због претходно тестираних из поменутих села. Али да, све је у игри. Посебно овамо.

[Иван Вукићевић]

95. Рак, Јовањдан, Словинци, Суња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y146086>BY68094>Y160784

Припада роду Ђурица чија је матица у Дабарском пољу (општина Берковићи), а најстарије познато порекло у селу Прераца у Билећким Рудинама. Хаплотип тестираног поседује модални хаплотип за овај род. Ово је први тестирани припадник рода који слави Јовањдан. Изворна слава рода је Тривуњдан.

Тестирани је навео следеће у упитнику:
У другој половини 15. века Вук Гргуревић Бранковић је Србе из Рашке, старим античким путем (Солун-Земун-Градишка-Сисак-Љубљана) довео у југозападну Угарску у насеље које су Угари назвали Рацокатац. Цело насељено племе добило је назив Раци. Касније су породице тог племена добиле презиме Рак, а касније неки и Ракић. Презиме Рак се налази у списковима крајишке војске у 18. веку. Презиме Рак се одржало на старом подручју Рацокатац, а данашњем подручју села Словнци све до 1995. г.

[drajver]

87. Јовановић, Андријевдан, Раштане/Сува Река

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Од карактеристичних вриједности маркера издвајају се DYS390=21 и DYS389-I=12. Вриједност DYS390=21 је вјероватно скорија, приватна промјена, јер је не посједује ниједан од досад тестираних припаданика ове гране. Вриједност DYS389-I=12 тестирани дијели са Јовановићем, Никољдан из Белегиша/Стара Пазова. Међутим, по укупном хаплотипу стоје прилично далеко (6/23) па вјероватно нису ближе повезани. Од досад тестираних припадника ове хаплогрупе, једино још Мажибрада из Далмације слави Андријевдан, међутим мале су шансе за ближу везу због географске удаљености. По укупном хаплотипу су на 4/23 маркера разлике. Самом Јовановићу су најближи хаплотипови који су блиски модалу (2/23 маркера разлике): Драча из Далмације и Миленковић из Куршумлије. Они се од Јовановића разликују управо на два карактеристична маркера.
Од тестираних са подручја Косова и Метохије, Јовановићу је најближи Трајковић, Тривуњдан из Крушевца/Обилић (3/23).

Тестирани је оставио сљедеће податке о поријеклу: до 1946. године су били Ђорђевићи, у Раштане су доселили из Чачка, а прије тога из Берана.

У литератури се може наћи податак за једну породицу Јовановић из Раштана, али нисам сигуран да се ради о тестираним Јовановићима (слава се не поклапа), за коју се каже: "Јовановић, једна кућа. Старином су из Шумадије (с. Овсиште). После Првог светског рата населили се у село Раштане. Дошли у Суву Реку 1959. године. Слава Свети Ђорђе. Информатор Живко Јовановић (52 год.). (Ин–форматор је био последњи становник села Раштане. Тамо је остало српско гробље, порушена црквица.)" Предање о поријеклу из Берана, уз блискост хаплотипу Миленковића, можда би могло да се уклопи у причу о роду Мараша.

[drajver]

90. Бабић, Мратиндан, Дреновац Бански/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Издвајају се двије карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=12-15 и DYS570=20. Ниједну од ове двије вриједности не дијели са тестиранима који би му и по укупном хаплотипу били блиски, тако да се на основу њих не могу одредити ближе везе. Међу слављеницима Мратиндана, Бабић такође нема посебно блиских. Занимљиво да му је по укупном хаплотипу најближи Сужњевић, Пантелиндан, Доње Селиште/Глина, који му је и географски веома близак (иако славе различите славе).

Петар Демић је раније оставио податак да су у Дреновцу "Бабић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Мратиндан".

[drajver]

92. Петровић, Ђурђевдан, Косаница/Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду А31 у табели СДП. Посједује обе карактеристичне вриједности овог рода: DYS385ab=14-16 и DYS576=15. У овом роду су углавном породице са подручја Старог Влаха, Метохије, Старе Херцеговине, које углавном имају предања о поријеклу из Васојевића, Шекулара, Полимља и Пљеваља. Неки од тих родова су: Грујићи из Гораждевца/Пећ, Јекић из Медовина/Ивањица, Басарићи из Губереваца/Лучани и Џукићи из Кутње Њиве/Шавник, уз још неке необјављене породице. Петровићима су по хаплотипу најближи Басарићи и Џукићи.

О Петровићима из Косанице у етнографској литератури може да се нађе више података:
"Петровићи на Косаници су од Миловановића из Тушиње. Кад су Турци, око 1650. године, направили у Тушињи велики масакр, два младића су побегла и дошла у Косаницу. Направили су савардак у шуми и скоро се нису састајали са осталим Косаничанима. Како су живели у чечарима, прозваше их Чечаревићи. Један је Чечаревић чувао козе и стално их вабио са: коћ, коћ, па га прозваше Коћало, а његове потомке Коћали и то им презиме остаде све до данас.
У периоду првог српског устанка (1804-1813) Селмановићи су направили масакр по Косаници. Сви су се преостали Чечаревићи и Коћали наког тога разбежали. Неки је Чечаревић побегао у Барице и потомке му прозваше Петровићи. То су Петровићи на Орницама и у Бујацима. Три сина Коћала по коме су добили презиме побегоше у Маоче и населише се на имање неког Струјића као чифчије. Ага из обести уби једног Коћала, а остаде му удовица Петра са два сина: Станишом и Милисавом (Око 1820. године). Два брата Коћала побегоше у Матаруге, а Петра оста ту још двадесетак година и пређе на Кордовину. После десетак година, Петра са синовима пређе на Косаницу. По удовици Петри синове јој прозваше Петрићи.
Станишини синови су: Јован и Вукота. Јован је био угледан и веома богат човек. Имао је око 1875. године преко 1000 оваца (рачунајући и јагњад), па је по тадашњем обичају оно преко 1000 одбијао у шуму да звери поједу. Једна њихова линија иде: Станиша – Јован – Перо – Грубан.
Овај Чечаревић што побеже у Барице после више година дође у сукоб са Минићима. Минићи су морали да беже од њих и преселе се у Глибаће око 1860. године. Нешто касније дође Радован из Барица, настани се на Орницама у близини својих рођака и донесе ново презиме – Петровићи. До 1918. године сви су се презивали Петрићи, а од тада већина прихвати презиме Петровићи."

Ово предање о поријеклу из Дробњака може бити интересантно поготово ако се посматра у контексту блискостии  са Џукићима. Можда се ради о неком стариначком предновљанском роду на подручју жупе Комарнице.

[drajver]

96. Савић, Ђурђиц, Ракари/Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Двије карактеристичније вриједности маркера које посједује су DYS449=32 И DYS570=20. По основу те двије вриједности нема толико блиских хаплотипова који би указивали на блиску везу. У том смислу најближи су му припадници рода Лазаревштака из Далмације (Јошић, Поповић, Јованчевић, Комазец), који су са друге стране стране географски и предањски далеко. Од тестираних на подручју Колубаре Савић нема ближих хаплотипова,а исто тако и од тестираних који славе Ђурђиц.

Тестирани није оставио податке о поријеклу. Претостављам да припада овом роду у Ракарима:

"Ракарчевићи (Ракарци), Благојевићи, Обрадовићи, Радојичићи и Максићи: Прва породица у Ракарима, за коју се држи да је у селу од Косова и да се не зна откуда се доселила јесу Ракарчевићи (Ракарци), који су познати у селу само под овим презименом, мада свака породица има и други презиме. Прва куће Ракарске биле су на Плискавици до Топлице, где су отприлике данас куће Благојевића и Обрадовића из ове исте породице. Кад се ова породица размножила, онда је после деобе изашла и прва се населила у Липовици, па и тамо има својих представника. Овој породици сродни су на Липовици Радојичићи и Максићи, сви славе Ђурђиц."

[Петар М. Демић]

95. Рак, Јовањдан, Словинци, Суња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y146086>BY68094>Y160784

Припада роду Ђурица чија је матица у Дабарском пољу (општина Берковићи), а најстарије познато порекло у селу Прераца у Билећким Рудинама. Хаплотип тестираног поседује модални хаплотип за овај род. Ово је први тестирани припадник рода који слави Јовањдан. Изворна слава рода је Тривуњдан.

Тестирани је навео следеће у упитнику:
У другој половини 15. века Вук Гргуревић Бранковић је Србе из Рашке, старим античким путем (Солун-Земун-Градишка-Сисак-Љубљана) довео у југозападну Угарску у насеље које су Угари назвали Рацокатац. Цело насељено племе добило је назив Раци. Касније су породице тог племена добиле презиме Рак, а касније неки и Ракић. Презиме Рак се налази у списковима крајишке војске у 18. веку. Презиме Рак се одржало на старом подручју Рацокатац, а данашњем подручју села Словнци све до 1995. г.

Овај род је потврђен у Словинцима током друге половине XVIII века и тада су у селу постојале најмање две породичне задруге са презименом Рак. Међу крајишницима из Словинаца (1772), поименично се помињу Петар Рак (породична задруга бр. 26) и хусар Тодор Рак (породична задруга бр. 16).

Крсна слава Тривуњдан је прилично заступљена на Банији, пре свега кроз племе Дрљача и његове огранке, па не треба отписати могућност да тестирани по мушкој линији потиче од неког банијског рода који прославља Тривуњдан.

[Петар М. Демић]

90. Бабић, Мратиндан, Дреновац Бански/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Издвајају се двије карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=12-15 и DYS570=20. Ниједну од ове двије вриједности не дијели са тестиранима који би му и по укупном хаплотипу били блиски, тако да се на основу њих не могу одредити ближе везе. Међу слављеницима Мратиндана, Бабић такође нема посебно блиских. Занимљиво да му је по укупном хаплотипу најближи Сужњевић, Пантелиндан, Доње Селиште/Глина, који му је и географски веома близак (иако славе различите славе).

Петар Демић је раније оставио податак да су у Дреновцу "Бабић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Мратиндан".

Бабићи су потврђени у Дреновцу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 5 породичних задруга у селу. Осим њих, Мратиндан у Дреновцу прослављају још Мартиновићи, који су уједно и најбројније банијско племе са овом крсном славом. Међу крајишницима из Дреновца (1772), поименично се помињу Стеван Бабић (породична задруга бр. 54), Јован Бабић (породична задруга бр. 43) и Арсеније Бабић (породична задруга бр. 55).

Очекивао сам да ће Бабићи припасти истом роду као Бекићи или Шаше/Шашићи са крсном славом Мратиндан. Поклапање са Сужњевићем нам малтене ништа не значи, пошто ни Сужњевићи немају сроднике међу родовима који прослављају Пантелијевдан.

[Exiled]

Бабићи су потврђени у Дреновцу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 5 породичних задруга у селу. Осим њих, Мратиндан у Дреновцу прослављају још Мартиновићи, који су уједно и најбројније банијско племе са овом крсном славом. Међу крајишницима из Дреновца (1772), поименично се помињу Стеван Бабић (породична задруга бр. 54), Јован Бабић (породична задруга бр. 43) и Арсеније Бабић (породична задруга бр. 55).

Очекивао сам да ће Бабићи припасти истом роду као Бекићи или Шаше/Шашићи са крсном славом Мратиндан. Поклапање са Сужњевићем нам малтене ништа не значи, пошто ни Сужњевићи немају сроднике међу родовима који прослављају Пантелијевдан.

И Бабићи и Сужњевићи би могли бити блиски нашој грани ФТ 25902 па чак из због тога што је код нас 385а очигледно нестабилан али немамо ни потврду њихове међусобне повезаности тако да је све ово без дубинца непоуздано.

[Exiled]

96. Савић, Ђурђиц, Ракари/Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Двије карактеристичније вриједности маркера које посједује су DYS449=32 И DYS570=20. По основу те двије вриједности нема толико блиских хаплотипова који би указивали на блиску везу. У том смислу најближи су му припадници рода Лазаревштака из Далмације (Јошић, Поповић, Јованчевић, Комазец), који су са друге стране стране географски и предањски далеко. Од тестираних на подручју Колубаре Савић нема ближих хаплотипова,а исто тако и од тестираних који славе Ђурђиц.

Тестирани није оставио податке о поријеклу. Претостављам да припада овом роду у Ракарима:

"Ракарчевићи (Ракарци), Благојевићи, Обрадовићи, Радојичићи и Максићи: Прва породица у Ракарима, за коју се држи да је у селу од Косова и да се не зна откуда се доселила јесу Ракарчевићи (Ракарци), који су познати у селу само под овим презименом, мада свака породица има и други презиме. Прва куће Ракарске биле су на Плискавици до Топлице, где су отприлике данас куће Благојевића и Обрадовића из ове исте породице. Кад се ова породица размножила, онда је после деобе изашла и прва се населила у Липовици, па и тамо има својих представника. Овој породици сродни су на Липовици Радојичићи и Максићи, сви славе Ђурђиц."

Савић заиста "личи на нас", а што се тиче географије близак му је Видовић ако нису Жегарани, мало ту преко Дрине. Ако чита нек се јави да се занимамо мало, мада слава не иде у прилог.

[Exiled]

Савић заиста "личи на нас", а што се тиче географије близак му је Видовић ако нису Жегарани, мало ту преко Дрине. Ако чита нек се јави да се занимамо мало, мада слава не иде у прилог.

А опет ако узмемо да је Ђурђиц мали Ђурђевдан онда може.да наговештава везу са племеном Дробњака тако да је можда веза и могућа.

[drajver]

98. Евић, Никољдан, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује немодалне вриједности маркера: DYS19=17, DYS389-I=32, DYS458=16. Нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности заједно. У бази СДП пројекта нема хаплотипова за које би се са великом сигурношћу могло рећи да су блиски Евићу. Чисто технички гледано најближи му је Прибаковић, Томиндан из Венчаца/Александровац, али ни по слави ни по мјесту поријекла не може да се успостави веза. Препoрука остаје сaмo неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY).

Тестирани је оставио податак да су Евићи у Новом Саду присутни најмање од почетка 20. вијека. Нисма успио наћи неке друге податке о поријеклу новосадских Евића, па ако неко зна нешто више нека напише.

[drajver]

100. Поповић, Илиндан, Загора/Котор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Б12 у табели СДП. Са раније тестираним Поповићем из истог мјеста разликује се само на једном маркеру (DYS439) Осим Поповића из Загоре, овом роду припадају и Гаћине/Гаћиновићи, Ђурђевдан из Меке Груде, Билећа. Поповић посједује све карактеристичне вриједности маркера овог рода: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=14, DYS456=16, као и нижу DYS481=28, која је карактеристична само за Поповиће.

Накићеновић за Поповиће у Загори пише да су старинци. Сам тестирани наводи непотврђено писање Ердељановића да су из Заграча. Такође помиње и старију славу св. Василија. Рекао бих да су и Илиндан и св. Василије више црквене славе, јер се у Загори налазе цркве посвећене овим светитељима. Ако узмемо у обзир генетичку везу са Гаћиновићима није искључено да је оригинална слава рода Ђурђевдан.

У сваком случају било би корисно да се род и SNP испрофилише, тј. да неко од Поповића и Гаћиновића уради дубински тест.

[drajver]

102. Дракуловић, Стевањдан, Врановићи/Котор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико карактеристичних и немодалних вриједности: DYS391=10, DYS385ab=15-15, DYS449=32. Нема посебно блиских хаплотипова, који би са њим дијелили карактеристичне маркере. Са друге стране, дијели карактеристичне маркере DYS391=10 и DYS385ab=15-15 са Дапчевићем из Богута, Цетиње, који припада роду Бјелоша и хаплогрупи I2-PH908>Z16983>Y55893. На укупном хаплотипу имају већи број разлика, али и Дапчевић из Вигњевића има солидан број разлика у односу на Дапчевића из Богута иако припадају истом роду и дијеле неке карактеристичне вриједности. Ово помињем због предања забиљеженог у етнографској литератури да Дракуловићи из Врановића потичу од Дапчевића (Ердељановић, Јовићевић и Накићеновић), и досељавању истих из Црне Горе у Врановиће у 18. вијеку. Постоји солидна шанса да су Дракуловићи повезани са Дапчевићима и родом Бјелоша, али би се то могло провјерити само дубинским или SNP тестирањем. Занимљиво је да Дракуловићи славе Стевањдан, иако је Накићеновић записао Никољдан.

[drajver]

103. Матковић, Мала Госпа 08.09 (славе као католици), Горња Ластва/Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има углавном модални хаплотип са тек неколико благо помјерених, немодалних вриејдности, попут DYS19=15, DYS391=10, DYS570=17, што значи да има већи број ближих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Најближе му еј поклапање са тестираним Американцем Ross-ом коме је старије презиме Шиловић из Хрватске (није сотавио детаљне податке о поријеклу). Ross-Шиловић и Матковиће се разликују у само једном маркеру од упоредивих 24. При томе, Ross-Шиловић је радио BIGY тест и припада грани I2-FT16449>Y151633>FT34788>FT33812. Дубинским тестом Матковић може провјерити да ли заиста постоји ближа генетичка веза са Шиловићем.

Матковићи у Ластви по предању које је забиљежио Накићеновић доселили су у Ластву из Мориња у Боки током 18. вијека.   

[Небојша]

86. Вујадиновић, Никољдан, Коњевићи, Чачак, J1-L829


Вујадиновић помиње предање о пореклу из правца Пештери. Слично предање (порекло од Сјенице) негују и претходно тестирани Вујадиновићи из истог места, са којима постоји потпуно поклапање на 17 маркера. Управо у околини Сјенице, Вујадиновићи имају и најближе генетичко поклапање (Црвско, такође слава Никољдан). Та породица из Сјенице чува предање о пореклу из Црне Горе (мисле из Црмничке нахије).

Коњевићи, Чачак, порекло становништва
https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-konjevi%C4%87i-%C4%8Da%C4%8Dak/

Управо на простору Црне Горе, тачније на потезу Котор-Херцег Нови-Никшић, постоје следећа најближа поклапања ове групе. Пешикани и остали (пореклом из Цуца). Спорадично се овакав хаплотип J1 јавља и у јужним српским областима, али нико од до сада тестираних није радио дубинске тестове.

У иностраним базама веома блиска поклапања постоје на простору Либана и Грчке.

[Небојша]

101. Банићевић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње, J2a-M92>SK1356


Банићевићи су пореклом Цуце, па се и генетички одлично уклапају у род J2a-M92>S8230>SK1356>Y230579>FT413312 (род Б). Постоји углавном веома блиско поклапање са већином тестираних из овог рода, са изузетком два маркера 576 и 635. Више о пореклу Банићевића:

"Бајковићи су потомци Бајка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у Кућишта. Од двојице Бајкових синова су: од Вучете – Кривокапићи (Кућиште), тако прозвани по Раславу Вучетином кога су звали „Кривокапа“, а од Вучића – „Преобрежани“ (Братеш), које тако зову јер су отишли „пре’о брега“. Вучић је имао два сина: од првог, Пера, су „Перовићи“, који се деле на: Перовиће, Кнежевиће, Турчиновиће, Живковиће и Косовиће, а од другог, Дамјана – Ђуровићи, Банићевићи и Шакићи."

[Nebo]

103. Матковић, Мала Госпа 08.09 (славе као католици), Горња Ластва/Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Матковићи у Ластви по предању које је забиљежио Накићеновић доселили су у Ластву из Мориња у Боки током 18. вијека.

Неки Матковићи су се из Мориња преселили у Кавач и Ластву средином 18. века, а нешто раније их налазимо и у Подима и Кутима. Морињски Матковићи су православни Срби и славе Ђурђевдан. Највероватније је да припадају оном кругу досељеника из Херцеговине на прелазу 17/18. века. Намеће се закључак да је овај огранак рода из Ластве у неко доба прешао у римокатоличку веру.

[Зрно]

93. Живановић (Алимпијевдан), Мајиновић, Ваљево

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, тј. низводнијој FT44409. Стврстан је у род са више њих који славе Алимпијевдан, мада су му по маркерима ближи неки са Косова (слава Ђурђиц) и Симоновић (Мратиндан) из Идвора од који се разликује на само једном маркеру. Живановићу је од тестираних са славом Алимпијевдан (подручје Ваљева и Крупња), најближи Ненадовић из Бранковине (3 разлике на 23 маркера). Нема неке специфичности по којима се разликује од тестираних из исте регије и исте славе, иако је већи број маркера у питању.

Тестирани каже да су по предању били Милутиновићи и да потичу из области Ровца у Морачи.

Од Љубе Павловића:
Mićići, Milutinovići, Pavlovići, Vujići, Mitrovići i Lazarevići: Pred prvi austrijski rat doselile su se iz Rovaca u Morači tri porodice današnjih Vrlobašana a od njih su pomenute porodice. Prvo se se naselili u Majinovići a u Vrlobaš su, osim Lazarevičća, prešli pred Kočinu Krajinu, njih je 31 kuća i slave Alimpijevdan.


Грана на Yfull стаблу:
https://www.yfull.com/tree/R-FT44409/

[Ojler]

99. Стошић, Никољдан, Јовац/Владичин Хан, I2-Y3120

Према наводима тестираног Стошићи живе у засеоку Тасинци, који је понео назив према њиховом далеком претку Таси. Презиме носе по "чукун чукун деди" Стоши. Мисле да би могли имати сродника у селу Јовац код Јагодине.

Шездесетих година прошлог века село Јовац је етнографски обрађено у студији Јована Трифуноског. У њој се не наводе Стошићи, али се помињу Тасинци са славом Никољдан, који су очигледно шири род којем припадају Стошићи. Трифуноски бележи да се за Тасинце не зна се одакле су досељени.
Иначе, у истој студији пише да Јовац није старо село. Њега су основала три досељена српска рода: Деда Ђорђијинци, Љубишловци и Кијевци. Они су дошли на "господарску земљу" и то на почетку XIX века из Метохије и из других места. После њих су се прибрали преци осталих данашњих родова, већином по позиву Турчина Рамиз–паше, који је био последњи господар села. На основу овога можда би даље порекло Стошића требало тражити на простору Метохије.
Слава Стошића, Никољдан, уједно је и сеоска слава у Јовцу, па није искључено да су је преци Стошића могли усвојити приликом досељавања.

Иако хаплотип тестираног има неких разлика у односу на модалне вредности, све се оне јављају веома често и не могу се сматрати карактеристичним. Нешто значајнија је једино вредност маркера DYS481=27. Уз овако неспецифичан хаплотип Стошић слави и нашу најчешћу славу, па је веома тешко извести закључак о некој блискости са другим тестиранима, посебно што таквих кандидата и нема на простору врањског Поморавља. Зато се без дубљих геномских тестова не бих усудио да спекулишем о могућој сродности са тестиранима који имају формално сличне хаплотипове.

[Слобо]

99. Стошић, Никољдан, Јовац/Владичин Хан, I2-Y3120

Према наводима тестираног Стошићи живе у засеоку Тасинци, који је понео назив према њиховом далеком претку Таси. Презиме носе по "чукун чукун деди" Стоши. Мисле да би могли имати сродника у селу Јовац код Јагодине.

Шездесетих година прошлог века село Јовац је етнографски обрађено у студији Јована Трифуноског. У њој се не наводе Стошићи, али се помињу Тасинци са славом Никољдан, који су очигледно шири род којем припадају Стошићи. Трифуноски бележи да се за Тасинце не зна се одакле су досељени.
Иначе, у истој студији пише да Јовац није старо село. Њега су основала три досељена српска рода: Деда Ђорђијинци, Љубишловци и Кијевци. Они су дошли на "господарску земљу" и то на почетку XIX века из Метохије и из других места. После њих су се прибрали преци осталих данашњих родова, већином по позиву Турчина Рамиз–паше, који је био последњи господар села. На основу овога можда би даље порекло Стошића требало тражити на простору Метохије.
Слава Стошића, Никољдан, уједно је и сеоска слава у Јовцу, па није искључено да су је преци Стошића могли усвојити приликом досељавања.

Иако хаплотип тестираног има неких разлика у односу на модалне вредности, све се оне јављају веома често и не могу се сматрати карактеристичним. Нешто значајнија је једино вредност маркера DYS481=27. Уз овако неспецифичан хаплотип Стошић слави и нашу најчешћу славу, па је веома тешко извести закључак о некој блискости са другим тестиранима, посебно што таквих кандидата и нема на простору врањског Поморавља. Зато се без дубљих геномских тестова не бих усудио да спекулишем о могућој сродности са тестиранима који имају формално сличне хаплотипове.

Значи да су разнородни Стошићи из Владичиног Хана (или се подкрала нека грешка)? Негдје сам нашао да су И1 - П109 - Y13930...

[Симеон Волос]

Да ли позната браћа Стошић,певач врањанског мелоса Станиша и глумац Божидар (Мачак из Породичног блага) имају рођачке везе са тестираним?У њиховом родном селу Врбово, Стошићи се  не помињу у књизи Јована Трифуноског- " Врањска котлина".Претпостављам да су се нешто касније доселили из неког од суседних села.Видим да је Јовац јако близу па бих рекао да се закључак намеће сам по себи...
Рекао бих да су Стошићи неки стариначки род у том крају југоисточне Србије.Поред Метохије неки од Стошића наводе и предању о пореклу из села Магленце у Македонији (на самој граници са Србијом).

[НиколаВук]

Значи да су разнородни Стошићи из Владичиног Хана (или се подкрала нека грешка)? Негдје сам нашао да су И1 - П109 - Y13930...

Да ли позната браћа Стошић,певач врањанског мелоса Станиша и глумац Божидар (Мачак из Породичног блага) имају рођачке везе са тестираним?У њиховом родном селу Врбово, Стошићи се  не помињу у књизи Јована Трифуноског- " Врањска котлина".Претпостављам да су се нешто касније доселили из неког од суседних села.Видим да је Јовац јако близу па бих рекао да се закључак намеће сам по себи...
Рекао бих да су Стошићи неки стариначки род у том крају југоисточне Србије.Поред Метохије неки од Стошића наводе и предању о пореклу из села Магленце у Македонији (на самој граници са Србијом).

У питању је релативно често презиме у јужним деловима Србије, уз то, појава сталног презимена је на југу појава која се углавном везује за крај 19. и прве деценије 20. века (некад се устаљивање презимена може пратити тек у периоду након 2. светског рата), зато се у етнографској литератури тамошњи родови никад не наводе по разноврсним патронимичким презименима (променљивим са сваком новом генерацијом), већ по родовским надимцима. Када све ово узмемо у обзир, мислим да су мале шансе да Стошић из Јовца има везе са поменутим Стошићима, осим ако и они сами нису пореклом из тог села и ако славе исту славу (али с обзиром да је у питању најчешћа српска слава Никољдан, ни ово не мора бити релевантан параметар).

[Ojler]

104. Маликовић, Петковдан, Слатина/Даниловград, I2-Y3120

Маликовићи се сматрају једним од усељеничких братстава на подручје племена Бјелопавлића. О њиховом пореклу постоји више предања. Према једном, у Слатину су се доселили из Малинског у Дробњацима. Како је навео претходно тестирани Маликовић, то се догодило крајем 17. или почетком 18. века. У Малинском су се наводно презивали Алексић и славили Св. Архангела Гаврила. Слављење Гавриловдана као славе је веома ретко међу Србима, па се можда мисли на Св. Архангела Михаила, односно Аранђеловдан. Претходно тестирани је такође навео да су се Алексићи у Малинско доселили из околине Гацка.
Друго предање наводи да су Маликовићи у Бјелопавлиће дошли из Србије, прецизније из Лепенице, а према трећем, доселили су се из Шаранаца крај Таре.

У Бјелопавлићима Маликовићи су живели у селима и засеоцима Слатина, Мадеж, Пажићи, Косић, Косови Луг. Године 1872. Маликовићи су се заједно са осталим усељеничким породицама из слатинског засеока Мадеж прибратили уз бјелопавлићке Петрушиновиће и том приликом преузели и бјелопавлићку славу Петковдан. Могуће је да је део Маликовића Петковдан већ славио и пре овог догађаја.

Током Првог светског рата, као и у послератном периоду, део Маликовића се иселио у Метохију, где су живели у местима Пећ, Љубово, Србобран (код Истока), а у новије време и у пећкој Бањи. Касније се са Метохије неке породице селе у Бачку, где су се населили у Сенту и Србобран.

Генетички тестови су показали да су Маликовићи разнородни. За разлику од претходно тестираног Маликовића из Слатине, за кога је установљена хаплогрупa R1a и претпостављена припадност грани R1a-Y2902, новотестирани Маликовић припада северном огранку хаплогрупе I2а-Y3120. Његов хаплотип карактерише више специфичних маркера: DYS385=14-14, DYS19=16 и посебно веома ретка снижена вредност DYS458=15, а нешто ређе се јавља и DYS635=24. На подручјима која би на основу предања и могућих праваца миграције Маликовића могла бити занимљива уочава се делимична сличност са хаплотипом једног тестираног из метохијске Велике Хоче који слави Аранђеловдан, а чији резултат није још увек објављен. Разлика између ова два хаплотипа је на три од 23 упоредива маркера, а подударају се на карактеристичним вредностима DYS385=14-14 и DYS19=16.

[Небојша]

104. Маликовић, Петковдан, Слатина/Даниловград, I2-Y3120

Маликовићи се сматрају једним од усељеничких братстава на подручје племена Бјелопавлића. О њиховом пореклу постоји више предања. Према једном, у Слатину су се доселили из Малинског у Дробњацима. Како је навео претходно тестирани Маликовић, то се догодило крајем 17. или почетком 18. века. У Малинском су се наводно презивали Алексић и славили Св. Архангела Гаврила. Слављење Гавриловдана као славе је веома ретко међу Србима, па се можда мисли на Св. Архангела Михаила, односно Аранђеловдан. Претходно тестирани је такође навео да су се Алексићи у Малинско доселили из околине Гацка.
Друго предање наводи да су Маликовићи у Бјелопавлиће дошли из Србије, прецизније из Лепенице, а према трећем, доселили су се из Шаранаца крај Таре.

У Бјелопавлићима Маликовићи су живели у селима и засеоцима Слатина, Мадеж, Пажићи, Косић, Косови Луг. Године 1872. Маликовићи су се заједно са осталим усељеничким породицама из слатинског засеока Мадеж прибратили уз бјелопавлићке Петрушиновиће и том приликом преузели и бјелопавлићку славу Петковдан. Могуће је да је део Маликовића Петковдан већ славио и пре овог догађаја.

Током Првог светског рата, као и у послератном периоду, део Маликовића се иселио у Метохију, где су живели у местима Пећ, Љубово, Србобран (код Истока), а у новије време и у пећкој Бањи. Касније се са Метохије неке породице селе у Бачку, где су се населили у Сенту и Србобран.

Генетички тестови су показали да су Маликовићи разнородни. За разлику од претходно тестираног Маликовића из Слатине, за кога је установљена хаплогрупa R1a и претпостављена припадност грани R1a-Y2902, новотестирани Маликовић припада северном огранку хаплогрупе I2а-Y3120. Његов хаплотип карактерише више специфичних маркера: DYS385=14-14, DYS19=16 и посебно веома ретка снижена вредност DYS458=15, а нешто ређе се јавља и DYS635=24. На подручјима која би на основу предања и могућих праваца миграције Маликовића могла бити занимљива уочава се делимична сличност са хаплотипом једног тестираног из метохијске Велике Хоче који слави Аранђеловдан, а чији резултат није још увек објављен. Разлика између ова два хаплотипа је на три од 23 упоредива маркера, а подударају се на карактеристичним вредностима DYS385=14-14 и DYS19=16.

Од географски блиских родова, Маликовићу су генетички прилично блиски Ковачевићи (Долови, Даниловград) са славом Јовањдан. Деле неке карактеристичне вредности, 390=23, 385=14-14 и 635=24.

[Ojler]

Од географски блиских родова, Маликовићу су генетички прилично блиски Ковачевићи (Долови, Даниловград) са славом Јовањдан. Деле неке карактеристичне вредности, 390=23, 385=14-14 и 635=24.

У праву си. Тај резултат сам превидео јер је упоредив на само 17 маркера, али с обзиром на географску блискост свакако га вреди поменути.

[Христифор]

Ново освежавање статистике. 101 објављени резултат.

И2а-37 (36.6% )  Дин Југ 29 (78.3%)  / Дин Север-8 (21.6%)
Р1а-16 (15.8%)
Е-В13-14 (13.8%)
И1-7 (6.9%)
Р1б-7 (6.9%)
Ј2a-5 (4.9%)
Ј1б-5 (4.9%)
Н2-4 (3.9%)
Ј1-3 (2.9%)
Г2а-1 (0.9%)
Х1а-1 (0.9%)
И2-M223-1 (0.9%)

[Акса]

97. Живановић, Ђурђиц, Кленовац, Зајечар

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Поседује модалан хаплотип, без иједне специфичније вредности, па самим тим има и прилично велики број блиских поклапања. Најближи су му тестирани из родова А и Б: потпуно поклапање на 23 маркера има са Будурићем из Врбештице код Штрпца, а на 17 маркера са Бурмазовићем из Руњана код Лознице, обојица славе Алимпијевдан. На само 1 од 25 маркера разликује се од Аксића из Житиња код Витине (Аранђеловдан). Од већине осталих припадника ова два рода разликуј се на 2 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800). Тестирани није у упитнику оставио више детаља о пореклу, а у тексту о Кленовцу Живановићи се не помињу.

https://www.poreklo.rs/2015/08/02/poreklo-prezimena-selo-klenovac-zajecar/

Тестирани није рођен у Кленовац. Његов отац Синиша рођ. 1934., деда Драгољуб рођ., 1910. Прадеда Миленко сви рођени у Кленовцу. То је све што зна тестирани.

Пре Другог светског рата тестираном деда и отац док је још био мали и имао је неколико година у то време између 1936-1941. године се пресељавају у село Рготина (Зајечар). И касније се његов отац оженио и добио је једног сина који је остао да живи у Рготину.

Тестираном отац се други пут жени и сели се у Пирот 1962. године и касније има још два сина: тестираног и још једног.
Тестираном је мајка из Пирота, тамо је рођен, тамо је одрастао и живео, сад живи у неком другом крају Србије.

С обзиром да не живе у то место већ осамдесет година и да не одржавају рођачке везе са рођацима из Кленовца, сасвим је разумљиво што тестирани веома мало зна о свом пореклу.

Ја сам ступио у контакт са тестираним и са једном породицом Живановића из Кленовца за које се испоставило да су блиски рођаци са тестираним. Тестираном прадеда Миленко рођ. око 1880. је имао три брата и један од те браће је директни предак породице коју сам контактирао.

Нажалост та породица из Кленовца, не зна довољно стабло и не знају да наброје колена до Живана и не схватају да је презиме које носи по претку Живану отац или евентуално деда од Миленка р. око 1880. године и његове браће.
Имају предање да су пореклом са југа, од старих су слушали да су доселили у сеобама.

Коста Јовановић који је проучавао Неготинску Крајину не бележи никакве Живановиће у Кленовцу. Он бележи родове углавном по старијим родовским надимцима и презименима.

Ови из Кленовца кажу да постоје још једни Живановићи у Кленовцу са којима нису сродни по мушкој линији.
Међутим, оно што је битно, а то је да породица тестираног Живановића из Кленовца, слави осим Ђурђица и Ђурђевдана.
На моје питање које породице из Кленовца славе Исту комбинацију славе, Ђурђиц и Ђурђевдан, рекли су ми за Мишиће.

То значи да их Коста Јовановић забележио под крсном славом Ђурђевдан.
К. Јовановић бележи два рода у Кленовцу са крсном славом Ђурђевдан, а то су:

Стари род или стари досељеници:
Талијанци-Милорадовићи, Ђурђевдан

Родови досељени у 19. веку:
Мишићи, Ђурђевдан, су из Сикола а пореклом су из „Арнаутлука“

С обзиром на порекло тестираних припадника R-А11460/BY202471 према литературама и предањима редом имају пореклом са југа. То су подручја у којем су некада живели или живе још увек.. Рашка област, Полимље, Метохија, Косово и западна Македонија.

То се генетички подудара и указује да су Живановићи из Кленовца: Мишићи (2 к., Ђурђевдан), су из Сикола а пореклом су из „Арнаутлука“.

Мишићи су пресељени у Кленовац у 19. веку. У Сиколи потичу од нека од ова два рода:

01.
Саковићи, Ђоковићи и Пајићи (звани „Арнаути“), (30 k., Ђурђевдан), досељени су „из Арнаутлука“. Сиколе (Неготин)
Ђокићи, (8 k., Ђурђевдан, су од „Арнаута“ у Сиколу. Видровац (Неготин)
Јерићи (Ерићи), (12 k., Ђурђевдан), су из Велике Мутнице у Морави, род су са Саковићима и Лекићима у Сиколу, који су „од Арнаутлука“. Трњане (Неготин)
Трњанци, (3 k., Ђурђевдан. Станоје, отац старцу од 90 година, је од Ерића у Трњану, а пореклом су из “Арнаутлука“. Брестовац (Неготин)
Трњанчићи, (5 k., Ђурђевдан), су из Трњана, а пореклом су из „Арнаутлука“. Метриш (Зајечар)

02.
Попадићи, Бркићи (Милошевићи) и Поп-Илићи су један род, (30 k., Ђурђевдан). Преци су им дошли „из Арнаутлука“. Сиколе (Неготин)
Поп-Илићи, (2 k., Ђурђевдан), су од истоименог рода у Сиколу а пореклом су из „Арнаутлука“. Карбулово (Неготин)
Илићи, (1 k., Ђурђевдан), је од „Арнаута“ у Сиколу. Метриш (Зајечар)

извор:
„Неготинска Крајина и Кључ“, 1912-1925, Коста Јовановић

Коста Јовановић бележи ова два рода једно уз друго, што значи да живе у Сиколе у ​​истом делу села и да су досељени истовремено. Можда имају заједничко порекло по мушкој линији.

Захваљујући неким старим родовским надимцима и презименима која су задржали од старог завичаја и нису попримали сва типична презимена за источну Србију.
Њихови стари надимци и презимена као и географски називи откривају порекло ова два рода: На пример: Саковићи, Попадићи, Арнаутлук, Арнаути, Јерићи, Ерићи.
Ова два рода су пореклом негде са подручја Старе Рашке: Рашка област, Горње Полимље или Метохија.

[drajver]

105. Симић, Стевањдан, Брегови/Кнежево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621, роду Милан-кнежевића. Посједује све карактеристичне маркере овог рода DYS19=15, DYS391=10, DYS549=12. Поред ових, има и неке своје приватне карактеристичне вриејдности DYS385ab=13-15, DYS458=16, DYS481=29. Од припадника овог рода, најближи су му са 3 маркера разлике од 23, Жунић из Смртића, Кљајић из Горње Лупљанице и Кудић из Засеља. Сви они се од Симића разликују управо на његовим карактеристичним маркерима.

Род Милан-кнежевећа детаљније је обрађен на сљедећој теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6637.0

О хаплогрупи I2-PH908>Y52621 више може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2021/12/17/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft14506/

[drajver]

107. Ерак, Стевањдан, Брегови/Кнежево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621, роду Милан-кнежевића. Посједује све карактеристичне маркере овог рода DYS19=15, DYS391=10, DYS549=12. Поред ових, има и неке своје приватне  вриједности које одступају од модалних за овај род DYS389-I/II=12/30, DYS533=12, DYS635=22. Остали припадници овог рода су му на 4-5 маркера удаљености од 23, па се не може поуздано рећи са којом породицом је евентуално ближи. Бранковић из Липовца/Челинац му по укупном хаплотипу није толико близак, али дијели са Ераком немодалну вриједност за овај род DYS635=22.

Род Милан-кнежевећа детаљније је обрађен на сљедећој теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6637.0

О хаплогрупи I2-PH908>Y52621 више може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2021/12/17/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft14506/

[drajver]

108. Јукић, Лучиндан, Међуријечје/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT190799, роду Никшића. Посједује карактеристичне вриједности маркера: DYS437=14, DYS481=28, DYS533=14. Нема Никшића који би посједовали све три ове вриједности, али их има који посједују једну од ових вриједности. По хаплотипу је Јукићу најближи Шћепановић из Гојаковића/Мојковац (2/23), са којим дијели и вриједност DYS437=14. Блиски су још Бјелетић из Ковача/Никшић, Јоковић из Бјелошевине/Никшић и Ђекић из Сопотнице/Пријепоље. Препорука је да се SNP или WGS тестом провјери припадност роду Никшића.

Јукиће предање не сврстава у Никшиће или Ровчане, већ говори да су поријеклом из Босне, тестирани је навео предање о поријеклу из Херцеговине.

О хаплогрупи I2-PH908>Y52621>FT190799 више може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2021/12/17/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft14506/

[Uzi]

111. Софренић, Стевањдан (раније Ђурђевдан), Бољанић, Добој

Припада хаплогрупи N2-Y7310>FT182494

Има потпуно модалан хаплотип, па са тим и доста потпуних поклапања. Нека од тих поклапања која вреди напоменути: Радовић (Ђурђевдан, Стрмац/Прибој), Штрбац (Ђурђевдан, Горња Суваја/Б. Крупа), Сакан (Никољдан, Ђукићи/Шипово), Унчанин (Никољдан, Ђукићи/Шипово). Већина тих породица припада подграни Y334541, па је уједно то и препорука за даље тестирање.

Тестирани је у упитнику оставио предање да је предак Глигор као дете доведен из Црне Горе у Горњи Раковац.

Детаљна анализа објављене и необјављене грађе, дата од нашег члана и истраживача Велибора Лазића:
Васкрсија Јанковић, у својој књизи "Монографија Бољанића", наводи како је сестра његовог претка Јанка, Гопа, била удата за Софренија Поповића, свештеника из Раковца, који је заправо родоначелник породице тестираног - Софренића из Бољанића. Сам тестирани је навео да слави Светог Стефана, али да је стара слава Софренића Ђурђевдан. Комбинацијом доступне објављене и необјављене грађе, те узевши у обзир потребу за отклањањем низа анахронизама, када су презимена у питању, долазимо до сљедећих закључака. Турски попис из 1851. за нахију Маглај (необјављени превод) Софренија помиње као попа у Бољанићу, тј. "махала Брђан са Тучанима" у оквиру Бољанића, како је преводилац дословно прочитао. Софреније је рођен 1807, а име његовог оца је наведено као Глигор(ије). Има синове Петра и Николу, у вријеме пописа тек дјечаке. Митар, ког помиње и Филиповић у свом дјелу "Озрењаци или Маглајци" је очигледно рођен послије 1851. Шематизам митрополије дабробосанске из 1882. као свештеника у Бољанићу помиње Петра Поповића, очигледно сина попа Софренија, а међу свечарима не помиње Поповиће, него Соврениће, те као славу наводи Светог Стефана. Шематизам као свештеника у Раковцу помиње Јосифа Поповића. Међу свечарима се такође не помињу Поповићи. Идући трагом предања да Софреније потиче "од Поповића из Раковца", детаљно сам прегледао попис и за Раковац и утврдио да је овај поп Јосиф Поповић пописан као дјечак од седам година и син је попа Саве, сина Симе, рођеног 1802. године. Аналогијом са Бољанићем, тј. свештеник је Поповић, а породично презиме Софренић, пронађох Симиће у Раковцу, који славе Ђурђевдан, стару славу попа Софренија. Али, не само то, него пронађох и Благоја, сина Глигор(ија), који по свему одговара брату попа Софренија, као и друге Симиће и Благојевиће - Благојеве одијељене синове. По Шематизму и Благојевићи из Раковца славе Ђурђевдан (мада постоје и други, који славе Светог Стефана). Произлази, дакле, да није било никаквих Поповића у Раковцу, него да се ради о свештеничкој породици (отуд Поповић, али само код оних који су били и сами попови, док су остали носили патрониме) из Раковца, чија је слава Ђурђевдан, од које потичу бар Симићи и Благојевићи у Раковцу и Софренићи у Бољанићу, с тим да је поп Софреније отишао у Бољанић "жени у кућу" у Јанковиће, некада прије 1843, када је рођен његов најстарији син Петар, па тако Софренићи славе Светог Стефана - славу Јанковића. Дакле, рекло би се да у Раковцу постоји потенцијално жариште Н2 Ђурђевштака, можда и релативно давно насељених, с обзиром на то да их Филиповић у поменутом дјелу наводи међу онима који су непознатог поријекла.

[Небојша]

31. Срдановић, Ђурђевдан, Пожега, I2-Y3120>Z17855, род Г (Караџићи)

Тестирани је навео да породица нема предање о старијем пореклу, што вероватно указује на то да су дуго у Пожеги. У литератури се ипак може наћи солидна количина информација о овом презимену у Пожеги и околини. Иако не знам да ли се ради о истој фамилији, свеједно ћу навести шта сам пронашао:
У пожешком крају породица презимена Срдановић живела је у Узићима, где се у документима под тим презименом помињу средином 19. века. Село Узићи је почело да се формира у време Кочине крајине, крајем 18. века, када су из њега отишли муслимани. Међу првим насељеницима били су и преци Срдановића који су дошли из села Злакусе. Родоначелник ове фамилије је вероватно био неки Срдан, чији се син Јоксим Срданов помиње као глава једне од породичних задруга у Узићима у првој половини 19. века. На попису становништва 1863. године наводи се и речени Јоксим (тада у 70. години живота) са својом породицом, који се овај пут већ јавља са презименом Срдановић. Што се тиче Срдановића у самој Пожеги, у граду је 1842. године живео бардакџија (грнчар/лончар) Панта Срдановић, који је са члановима своје породице забележен и на поменутом попису из 1863. године.
Можда је случајност, али занимљиво је да су преци Срдановића у Узићима дошли из Злакуса, места које је и данас познато по грнчарском занату, што је било занимање и Панте Срдановића из Пожеге пре готово 200 година.

Поменути Панта Срдановић јесте директни предак тестираног Срдановића. Досељени су највероватније из Добриње, где има родова са истом славом и предањем о пореклу "из Дробњака". Од раније постоји резултат ових Срдановића и на 23andMe.

[Ojler]

Поменути Панта Срдановић јесте директни предак тестираног Срдановића. Досељени су највероватније из Добриње, где има родова са истом славом и предањем о пореклу "из Дробњака". Од раније постоји резултат ових Срдановића и на 23andMe.

Да ли се мисли на Горњу/Срењу/Доњу Добрињу у пожешкој општини?

[Небојша]

Да ли се мисли на Горњу/Срењу/Доњу Добрињу у пожешкој општини?

Доња Добриња.

[Црна Гуја]

109. Јовишић, Ђурђевдан, Медна, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Не поседује ниједну претерано специфичну вредност, нешто ређим се могу сматрати снижене DYS389II=28 и DYS576=17. С обзиром на прилично модалан хаплотип, има велики број блиских поклапања (2-3 маркера разлике). Најближи су му Симић из Горње Буковице код Бијељине (Ђурђевдан) и Нешковић из Велике Обарске код Бијељине (Стевањдан), од којих се разликује на 2 од 25 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Вујасина из Љубачева код Бање Луке (Ђурђевдан), Петровића из Горње Пилице код Зворника (Ђурђевдан), Аничића из Расовца код Требиња (Никољдан), Бабића из Локве код Чапљине (Јовањдан) и Станковића из Острвице код Госпића (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ивановић, и да су даљим пореклом из Црне Горе (Дурмитор). Такође је навео да су у једном периоду живели негде у Херцеговини, чему би у прилог могла ићи и поклапања са Аничићем и Бабићем.

[Црна Гуја]

113. Ђинић, Никољдан, Земуник Доњи

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, али постоји могућност да се ради о грани YP237>FGC13681>YP951. Од карактеристичних вредности истичу се снижена DYS392=10 и висока Y-GATA-H4=13. Најближа поклапања има са Стојковићем из Дарде у Барањи (Ђурђевдан) и Антонијевићем из Каменице код Ужица (Никољдан), од првог се разликује на 2 од 25, а од другог на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од географски блиског Медића из Косора код Врлике (Ђурђевдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а у тексту о Земунику Доњем на порталу за Ђиниће се наводи само то да су у селу присутни у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2018/10/13/69018/

[Милош]

78. Лепхафт, Зрењанин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке значајне карактеристичне вреднoсти. Издвојио бих неке, које за нијансу одударају од модала, као што су 389II=30, 458=18, 576=17, 570=17, 635=22. Рекао бих да су му најсличнији по хаплотипу Селимбеговић из околине Чајнича и Јовановић из Хума код Требиња. Јовановић припада грани FT16449>Y126296>Y109645, па не би било лоше да Лепхафт тестира припадност овој грани.

Тестирани не зна порекло свога оца, тачније непознат је идентитет деде по оцу. Претпоставља да је српског порекла. Резултат можда иде у том правцу. Зато бих тестираном препоручио неки WGS тест, који би дао јасније одговоре.

[Христифор]

Дефинитивно је са очеве тј дедине стране Србин са дна каце што се каже.

[Милош]

91. Николић, Ђурђиц, Цоковиће, Нови Пазар   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главна и рекао бих једина карактеристична вредност је 437=14. Ову вредност, као и укупан хаплотип, уједно и славу, дели са Марковићем из Кончића у Топлици, који су и досељени након 1878. из Цоковића. Овај резултат је потврдио ту везу.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6513.msg169007#msg169007

Такође му је близак и један необјабљен резултат из истог места и са истом славом.

"Андрићи, Мијаиловићи, 4 куће, Николићи, 3 куће, Ђурђиц, преци дошли од Скадра; од њих су Ковачевићи у Брестову."

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-cokovice-novi-pazar/

Препорука тестираном неки од напреднијих тестова.

[Ивица Јовановић]

78. Лепхафт, Зрењанин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке значајне карактеристичне вреднoсти. Издвојио бих неке, које за нијансу одударају од модала, као што су 389II=30, 458=18, 576=17, 570=17, 635=22. Рекао бих да су му најсличнији по хаплотипу Селимбеговић из околине Чајнича и Јовановић из Хума код Требиња. Јовановић припада грани FT16449>Y126296>Y109645, па не би било лоше да Лепхафт тестира припадност овој грани.

Тестирани не зна порекло свога оца, тачније непознат је идентитет деде по оцу. Претпоставља да је српског порекла. Резултат можда иде у том правцу. Зато бих тестираном препоручио неки WGS тест, који би дао јасније одговоре.

Rekao bih da ovde vise nema misterije sto bi se reklo

[Иван Вукићевић]

106. Ковачевић, Ђурђевдан, Латин (заселак Кесићи), Плашки, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS19=15, као и вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS635=23 које одступају од модала.

Нема блиских поклапања на основу којих би се могла утврдити генетичка сродност са неким другим тестираним. Хаплотип Ковачевића је прелазни хаплотип између родова Васојевића и Климената, који припадају потпуно различитим гранама хаплогрупе E-V13. На три маркера се разликује од следеће двојице припадника рода Климената:
- Пепић (муслиман, Араповиће/Тутин)
- Беловођанин (муслиман, Нови Пазар)
На четири маркера се разликује од по неколико хаплотипова тестираних Климената и Васојевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Одисеј]

Дефинитивно је са очеве тј дедине стране Србин са дна каце што се каже.

Ми Срби можда јесмо антиталенти за политику, али смо зато највећи фрајери на свијету.

[Неродимац]

Да ли су сви резултати са ове акције објављени?

[Крни Јелац]

78. Лепхафт, Зрењанин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке значајне карактеристичне вреднoсти. Издвојио бих неке, које за нијансу одударају од модала, као што су 389II=30, 458=18, 576=17, 570=17, 635=22. Рекао бих да су му најсличнији по хаплотипу Селимбеговић из околине Чајнича и Јовановић из Хума код Требиња. Јовановић припада грани FT16449>Y126296>Y109645, па не би било лоше да Лепхафт тестира припадност овој грани.

Тестирани не зна порекло свога оца, тачније непознат је идентитет деде по оцу. Претпоставља да је српског порекла. Резултат можда иде у том правцу. Зато бих тестираном препоручио неки WGS тест, који би дао јасније одговоре.

Постоји спис о превјеравању чајничких Селимбеговић из 1826. године. Родоначелник им је Селимбег Ајан који је "био мучан за то дјело" . Не наводи се старо презиме.

[Ojler]

Постоји спис о превјеравању чајничких Селимбеговић из 1826. године. Родоначелник им је Селимбег Ајан који је "био мучан за то дјело" . Не наводи се старо презиме.

Вероватно стално презиме у то време није ни имао. Танка је ова веза на 23 маркера да би се Лепхафт без дубљег теста требао фокусирати на истраживање Селимовића или Јовановића.

[Ojler]

Да ли су сви резултати са ове акције објављени?

Има још три-четири необјављена резултата.

[Иван Вукићевић]

112. Милутиновић, Никољдан, Крупаја, Жагубица, E-V13>Z5017>CTS9320>FT79190>Y189173

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13 и DYS576=18. На три маркера се разликује од хаплотипова Кесеровића (Јовањдан, Завлака/Крупањ) и једног тестираног чији резултат још није објављен (Јовањдан, Љубинић/Обреновац), који такође припадају грани Y189173. На три маркера се разликује и од хаплотипа Слијепчевића (Ђурђевдан, Ивица/Љубиње), али он не поседује вредност маркера DYS390=25 која је типична за грану Y189173.

Преци Милутиновића су према предању ове породице међу оснивачима села, где су се доселили са Косова (претпоставља се из околине Липљана). Старо презиме им је Тимотијевић, које су имали током 19. века, док им је породични надимак Сапуни.

[Иван Вукићевић]

114. Рачић, Аранђеловдан, Андријевица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића и поседује модални хаплотип за овај род. Од хаплотипа претходно тестираног Рачића из Врањештице код Колашина разликује се на једном маркеру.

Рачићи су братство из групе Новаковића и матица им је у Слатини код Андријевице. Било би добро да тестирани провери да ли потиче из овог места, пошто ми није познато да их је било у самој Андријевици почетком 20. века.

https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

115. Марловић, Стевањдан (од 1950-их, пре тога нису имали славу), Велики Радинци, Сремска Митровица, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11, DYS448=19, DYS449=30, DYS481=23 и DYS549=11.

Тестирани је као даље место порекла навео место Дурнбах у Бургенланду у Аустрији, области која је до 1918. године припадала Угарској. Званични назив насеља је Dürnbach im Burgenland:
https://de.wikipedia.org/wiki/D%C3%BCrnbach_im_Burgenland
Дурнбах је у прошлости већински био насељен Хрватима.

Марловићи се у књизи Od Karaša do Biferna помињу као једна од породица из области Влахије:



Влахија је свој назив добила по досељеним власима из динарског подручја, за које постоји мишљење да су покатоличени по доласку на тај простор:

[Зрно]

Прекајски (Јовањдан), Оборњача/Ада

Припада хаплогрупи R1b, тј. изузетно реткој грани Y13200>BY15590, која се раздвојила од свих осталих европских R1b (М269) пре више од 13.000 година. Нађена је у неким древним узорцима из Европе и местимично се појави код савремених људи у разним крајевима континента. Овој грани код нас за сада припадају само Бодироге/Бодироже/Бодрожићи и Станчић из околине Ужица. На упоредива 23 маркера, од једног Бодрожића се разликује само на једном маркеру, од другог на два, док се од Бодирога и Станчића разликује на 3 маркера. Ускоро би требао бити резултат великог теста Бодрожића, па да се позиционира ова грана, а врло је пожељно да уради још један од наведених, нпр. Прекајски.

Ово је та грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY15590/

Презиме је документовано у прошлости у више насеља Бачке, али углавном се наводи слава Аранђеловдан. Презиме је очигледно добило назив по Прекаји. Иако постоји Прекаја код Дрвара и код Медвеђе, ово је сигурно у вези са некадашњим насељем Прекаја, које је записано у турском дефтеру с краја 16. века за подручје Сомбора, са типичним српским именима тог доба, на челу са примићуром. Нашао сам податак о пустари Прекаји између Бачког Брестовца и Сивца, па је то вероватна локација. Кад сам објавио Бодрожића, написао сам да то презиме има сличности само са старим градом Бодрогом код Сомбора, а он је био близу Прекаје. Не тврдим ништа.

[Небојша]

Прекајски (Јовањдан), Оборњача/Ада

Припада хаплогрупи R1b, тј. изузетно реткој грани Y13200>BY15590, која се раздвојила од свих осталих европских R1b (М269) пре више од 13.000 година. Нађена је у неким древним узорцима из Европе и местимично се појави код савремених људи у разним крајевима континента. Овој грани код нас за сада припадају само Бодироге/Бодироже/Бодрожићи и Станчић из околине Ужица. На упоредива 23 маркера, од једног Бодрожића се разликује само на једном маркеру, од другог на два, док се од Бодирога и Станчића разликује на 3 маркера. Ускоро би требао бити резултат великог теста Бодрожића, па да се позиционира ова грана, а врло је пожељно да уради још један од наведених, нпр. Прекајски.

Ово је та грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY15590/

Срби који припадају овој подграни R1b на 23andMe добијају SNP R1b-P297. Осим Бодироже (Стевањдан), Сански Мост, овој подграни тамо припадају Милекић (Јовањдан), Мокра Гора, Ужице, Трумбуловић (Јовањдан), Субјел, Косјерић и Грујин (неопозната слава), Ново Милошево, Нови Бечеј. Због славе Јовањдан, није искључена веза тестираног са простором Западне Србије.

[Небојша]

Коначни (збирни) резултати ДНК акција из 2022. и 2023. године

Светски ДНК месец 2022 (април – јун), 115 тестираних
Српски ДНК месец 2022 (септембар – октобар), 89 тестираних
Новогодишња акција 2023 (децембар 2022 – јануар 2023), 204 тестираних
Светски ДНК месец 2023 (април), 115 тестираних

https://www.poreklo.rs/2023/07/08/konacni-rezultati-dnk-akcija-iz-2022-i-2023-godine/

[Андрић]

19. Зубовић, Стевањдан, Јаворани, Кнежево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичне вриједности маркера DYS481=24 и DYS549=13. Једини тестирани у оквиру дробњачког рода који као и Зубовић има обе ове карактеристичне вриједности је Инђић из Војке/Стара Пазова, који слави Ђурђевдан. По укупном хаплотипу удаљеност Зубовића и Инђића је 3/23, па постоји могућност за ближу везу, без обзира на географску удаљеност. Инђићи из Војке помињу поријекло из Херцеговине,а у Војки су од почетка 19. вијека. Од припадника рода Дробњака који славе Стевањдан, нема ниједног који би био посебно близак Зубовићу, ни на подручју Крајине Зубовић нема посебно блиских хаплотипова.

Тестирани није оставио податке о евентуалним предањима о поријеклу. Зубовићи са славом Стевањдан били су крајем 19. вијека присутни на подручју парохија Јаворани, Ребровац и Бања Лука бањалучког протопрезвитерата. У подручју гдје су присутни Зубовићи, постоји разгранат род стевањштака који припадају хаплогрупи I2-PH908>Y52621 (Милан-кнежевићи). Зубовић очигледно не припада том роду, али не би требало искључити могућност прибраћивања.

Ево сјетих се након дугог времена овог резултата, заборавио сам га потпуно, па ево да га коначно прокоментаришем ако дозволите. Зубовићи као род из Јаворана су у турском мушком попису из 1851 год. били најбројнији у Јаворанима са чак 4 кућа, а у сеоском попису насеља БиХ из 1991 год. били су међу бројнијим презименима у Јаворанима са 59 чланова. Што се тиче црквеног шематизма из 1882 год. ту се спомињу у Јаворанима, Бања Луци и парохији Ребровац. Овај спомен у ребровачкој парохији се највјероватније односи на Зубовиће из села Вујиновићи приградског насеља у Бања Луци који су мислим припадали тада парохији Ребровац (само треба провјерити шта славе). Треба споменути и да Зубовића Стефањштака има и у селу Бољанићи код Котор Вароша који су смијештени одма до Јаворана (7 чланова 1991.), а који су највјероватније нешто касније насељени у то село. Због бројности и због самог положаја Зубовића у Јаворанима мислим да им је то матично село одакле су се ширили. Иначе нисам чуо за сад никакво породично предање одакле су Зубовићи тамо дошли. Познат ми је само податак, да постоји један заселак с називом Зубовићи не предалеко од Јаворана у селу Вишевице у општини Котор Варош. У питању је било католичко тј. шокачко насеље, а спомен Зубовића могуће да је остао од неких пређашњих становника. У подножју планине Влашић постоји насеље "Зубовића" такође шокачко, а у оквиру хрватске општине Добретићи.

[Христифор]

На 115 тестираних имамо следећи резултат:

И2а-43 (37.3% )  Дин Југ-34 (79%)  / Дин Север-9 (20.9%)
Р1а-18 (15.6%)
Е-В13-18 (15.6%)
Р1б-8 (6.9%)
И1-7 (6%)
Ј2a-5 (4.3%)
Ј2б-5 (4.3%)
Н2-5 (4.3%)
Ј1-3 (2.6%)
Г2а-1 (0.8%)
Х1а-1 (0.8%)
И2-M223-1 (0.8%)

[Неродимац]

32. Видић (Никољдан), Механе/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, a нижу грану није могуће одредити без дубинског тестирања. На 23 маркера има потпуно поклапање са Дробњаковићем из околине Прибоја (Ђурђевдан), а од много њих се разликује на само једном маркеру. Има ретку вредност 11 на маркеру DYS439.

Тестирани је написао да су даљим пореклом из околине Ивањице. О становништву селa Механе ништа нисам нашао.

ВИДИЋ, Пореклом су из околине Сјенице. Прадеда Раша се доселио око 1880. године. Род су са Радојичићимама, а садашње презиме узели су по некој баба Види. Слава Св. Никола.
Међутим у попису топличког округа из 1884 године пописан је Раша Видић који је тада имао 38 година (р. 1847) али је пописан као житељ села Бресанчић па се касније преселио у Механу.
Има их и у Великом Пуповцу и још неким села у Топлици.

[Uzi]

16. Срнић, Никољдан, Горња Ораовица, Двор

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494. Има немодалне вредности на маркеру DYS392=13, DYS460=11, DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због географске близине и слављења исте славе могао би му бити близак Граонић из Пољавница (Нови Град).

Најранији запис за Срниће у Г. Ораовици сам нашао у 1772. години, а врло вероватно је да су Срнићи били присутни у том селу и у првој половини 18. века. Тестирани је у упитнику навео потенцијалну повезаност мушког потомка са породицом Оука из Бих.

Предлог за даље тестирање би био директан тест на грану FGC28435 или Y334541. Потврђена припадност грани FGC28435 би тестираног повезала са родом Руђића из Пиве, а припадност грани Y334541 роду Штрбаца из Б. Крајине.

Тест за FGC28435: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772
Тест за Y334541: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=341732

Срнић је директним тестом потврдио да припада FGC28435 грани. Овај резултат донекле потврђује предање породице тестираног да им је старо презиме О(в)ука. Овуке славе Јовањдан, те је поред презимена вероватно дошло и до промене славе. За коначну потврду тог предања би било потребно да се тестира и Овуке који славе Јовањдан. Претпостављам да изворни Срнићи из Г. Ораовице ни не припадају N2 хаплогрупи.

[Bojan Ljubisavljevic]

44. Љубисављевић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома високу вредност 458=20. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним тестираним у оквиру САНУ истраживања из околине Теслића, са славом Ђурђевдан. На већем броју маркера, уз  славу Никољдан, можда му је близак Ђукетић из Шушњара код Лазаревца. Међутим имају већи број разлика, па би најбоље било да Љубисављевић или тестира СНП MF4021 или одради WGS тест.

Одрадио сам тест на MF4021 и нема поклапаља.


У литератури у селу Бегаљици једини род који слави Никољдан су Палалићи, који  су пореклом од четири брата, који су у овом селу служили, али се не зна одакле су били. Презиме су добили по једном од њих, кога су Турци звали Палалијом, а тако се звао један Турчин, који је био велики зликовац. Славе св. Николу. Из те породице свакако је био Стеван Андрејевић Палалија (1804), који је познат из народне песме о дахијама.

https://www.poreklo.rs/2012/06/22/poreklo-prezimena-selo-begaljica-grocka/

[Ивица Јовановић]

55. Пикула, Никољдан, Сливља, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичнијих вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д: на само 1 од 21 маркера разликује се од раније тестираног Пикуле, а на 1 од 23 од Дамјанца, обојица такође из Сливаља, с тим да Дамјанац слави Јовањдан. На 3 од 23 маркера разликује се од Говедарице из Крекова код Невесиња. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Пикула је такође и Чешко и Пољско презиме. Пошто Пикуле (нађох на форуму) имају предање да су стари род и дуго присутни на тим просторима онда неки скорији долазак из Чешке или Пољске пада у воду. То што су YP417 чини целу ствар још занимљивијом. Moжда то презиме означава неко занимање или ствар у сва три језика.