Из хронике села "Мраморац (у Доњој јасеници)" од Милије Стевановића:
"Како наводи Вукићевић у књизи "Карађорђе", Мирко Јовановић (Јованов), стриц Карађорђев, када се поделио са братом Петром (Карађорђевим оцем), одселио се са великим бројем стоке код свог стрица Радака (или Рађака) у Мраморац. Та деоба је могла бити после рођења Карађорђа Петровића или одмах после тога а то је између 1752. и 1770. године, јер се за године рођења Карађорђа помињу године 1752. и 1762. Исти писац помиње да је Карађорђе у дечаштву често ишао код стрица Мирка у Мраморац. Могуће је да је тада Мраморац добио име.
Сматра се да се прво на опустелом терену доселио Радак, заузимајући делове данашњег Драгонежа. Може се сматрати да је то било око 1750. године и да је после у Мраморцу дошло још 3-4 фамилија (кућа), а да се Мирко доселио око 1760. године.
Претпоставка је да су пре 1760. године у Мраморцу, поред Радака живели преци данашњих Симића, Вујичића-Јовановића, Михаиловића и Нешића. Потомци Мирка Јовановића су данас најбројнија фамилија и носе разна презимена. По Мирковом сину Кузману су "Кузмићи", а "Пајковићи" и "Павловићи" су потомци Кузмановог сина Павла-Пајка.
Потомци Мирковог сина Јована-Јоцка презивали су се једно време "Јовановић", а онда "Јоцковић". Сви они славе св. Климента (8.12), славу коју су донели њихови преци. Најстарији трагови о пореклу овог рода допиру скоро до три века уназад. Потичу из Црне Горе, село Вране или Вран. У току пресељавања задржали се неко време у селу Мачетово у околини Призрена, а након тога доселили се у Шумадију. Изабрали су села Вишевац, Мраморац и Башин. Сматра се да су из Црне Горе отишли после боја са Турцима на Жабљаку 1737.-1739. године. Пошло је четворица браће. Један од њих, претпоставља се да се звао Марко, населио се у селу Биоска у Ужичкој нахији. Остали су се населили у Шумадији; Јован у Вишевац, Митар у Башину и Радак у Мраморцу. Постоји нагађање да су се Митар и Радак прво настанили у Мраморцу, па је касније Митар прешао у Башин, што је сасвим могуће. Радак је имао синове Радивоја и Милинка. Милинко је погинуо заједно са стрицом Мирком 1813. године код села Рабровца, бранећи караван мраморачких избеглица на путу за Космајску планину. Милинко је имао сина Василија (Васу) који је родоначелник фамилије Васић.
Васићи су се 1847. године преселили у Баничину (преселили су се Васини синови Петар и Паун и са собом повели оца Васу). Њихови потомци сматрају да су, Васа са сином Петром и Мирков син Кузман, место њихове погибије обележили каменим белезима у селу Рабровцу.
Мирко се након деобе са братом Петром преселио у Мраморац где је већ имао "нешто имања" поред стрица Радака. Покретну имовину је "догнао", а после петнаестак година разортачио се и са Карађорђем, са којим је имао воденицу на реци Рачи. Његов стриц Митар, настањен у Башину, је имао унука Маринка од сина Арсенија који је отишао на мираз у село Церовац и тамо постао родоначелник Маринковића. Други син Марко је имао седам синова: Стевана, Алексу, Петра, Павла, Гаврила и Миленка."