Аутор Тема: Браниловићи-одгонетање  (Прочитано 17061 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7311
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #20 послато: Мај 17, 2017, 12:57:12 поподне »
Ово су шведски подаци, можда исто интересантна за бањански N, као и за наш И1
https://www.familytreedna.com/public/Sweden?iframe=ycolorized

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #21 послато: Мај 17, 2017, 06:59:18 поподне »
Можда да се виде и фински N резултати, па да се упореде (мислим да N почиње од 3,4 стране)
https://www.familytreedna.com/public/Finland?iframe=ycolorized

Ово су шведски подаци, можда исто интересантна за бањански N, као и за наш И1
https://www.familytreedna.com/public/Sweden?iframe=ycolorized

Фински и Шведски N су доста далеко нашим N али ако се нађе неки тестирани са DYS487 = 15 или 14 онда би се и могла успоставит нека веза са нашима.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #22 послато: Новембар 23, 2019, 12:45:59 поподне »
следи кратка мађарска прича

приликом претраге помена имена Руђо - као родоначелника неког од  мађарских родова (имена зачуђујуће ретког, с обзиром да Руа/Rhuas/Roff /Ruga/, Rugo/ Rugila/ Roas/Rugacs први хунски краљ и стриц Аттилин беше) нађох предање једног од настаријих мађарских племићких родова - Fáy- које веома на једно од главних пивских предања о Бранилу и Руђу подсећа. Наиме, родоначелник племићког рода Fáy именом би секељски витез - Rugacs, по породичном предању кабарског или печењешког порекла - који je 1217 г., пратио краља Андраша II. у V. крсташком походу у Свету Земљу, и вративши се рањен, и имао два сина - Don-а и Barnabás-а. По легенди су њих двоје 1241. у бутки Мађара и Монгола (под водсвом Бату-Кана) код реке Шајо спасли главу краљу Бели IV. - тиме што су му дали свог коња да утекне са бојишта услед катастрофално мађарског пораза. Мотив коња је овековечен у породичном грбу као и гесло "Востани Отаџбино-Resurgite patriam". Браћа су добили посед Фај (североисточна Мађарска)  Дом је оставио потоство у Мађарској, да ли је то и Барнабас (Варнава, Бранило?) - упитно је. Познато је да је Бела IV. (1242г.) услед монголске најезде нашао спас у Трогиру. Није за искључити да је Barnabas био у краљевој пратњи.

узгред, занимљиво да се у родослову Fáy-а налази и име Cosmus >Козма

https://hu.wikipedia.org/wiki/Fáy_család
https://fr.wikipedia.org/wiki/Famille_Fáy
https://www.arcanum.hu/hu/online-kiadvanyok/Nagyivan-nagy-ivan-magyarorszag-csaladai-1/negyedik-kotet-233E/fay-csalad-faji-2849/
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Mohi
http://mek.oszk.hu/12300/12352/12352.pdf
https://en.wikipedia.org/wiki/Andrew_II_of_Hungary
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #23 послато: Април 30, 2020, 09:19:57 поподне »
доста је писнао о Браниловићима, али је веома необично да нису поменути два историјски најпознатија Браниловића - Gruban Branilouich de Drina homo Vuchacii Cragnich (1415.) и Vratcho Branillouich, homine voyuode Vlatchi“ (1392). У иллирским грбовницима Браниловићи носе предикат de Risva/Rizva који стварно може да потиче, као што је у уводу писано од села Рзав код Вишеграда или од истоимене притоке Дрине (која се улива у Дрину код Вишеграда). Узгред град Кушлат - последње упориште Кализ(с)а није баш претерано удаљен.

познато је, да је у Пиви и Бањанима давано име Грубан /Грбан/ Грубач. Ако идемо од предпоставке, да је овакво име добивено при рођењу (мало је вероватно да се дете роди грбаво) тј. - нису надимци били, онда можда има смисла етимолошку позадину - не у анатомској деформацији тражити, већ евентуално међу Мађарима - Јасима. Јаско-аланска имена су била осим Грабан Bagdasa, Bakszán Gargán, Grabán, Káskán, Mehser, Szaburán.

што се човека херцега Влатка - Вратка Браниловића тиче, није за одбацити и могућност, да је село Вратковићи (код Гацка) по њему добило име.

https://fi.wikipedia.org/wiki/Jaasit
« Последња измена: Април 30, 2020, 09:24:38 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #24 послато: Мај 01, 2020, 02:13:57 поподне »
У иллирским грбовницима Браниловићи носе предикат de Risva/Rizva који стварно може да потиче, као што је у уводу писано од села Рзав код Вишеграда или од истоимене притоке Дрине (која се улива у Дрину код Вишеграда).

Овде треба имати на уму да је предикат de Risva/Rizva за Браниловиће везује тек од списка средњовековног племства који је иза себе оставио фра Мартин Лекушић 1724. године. То је уједно и најстарији познати запис ове врсте, не рачунајући спискове племства настале у Напољу нешто раније, а у којима нема података о пореклу породица Илирског грбовника.



Ван мреже Iєшɑ Влɑчɑнин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #25 послато: Октобар 30, 2021, 08:54:11 поподне »
Istraživajući rodoslov i poreklo svoje porodice,
u periodu od 2016. do 2019. godine,
došao sam do toga, da je ona deo pivskog plemena,
bratstva Branilovića, ogranak porodice Kulić. Osnivači pivskog
plemena su braća Branilo i Ruđer. Branilo je osnivač bratstva
Branilovića, koje slavi sv. Jovana (20. jan.), a Ruđer, bratstva
Ruđića, koje slavi sv. Nikolu (19. dec.).

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/bratstva-i-porodice-koje-su-nekad-zivele-u-pivi/
https://www.poreklo.rs/2012/05/29/poreklo-prezimena-pivljani/

Na vikipediji sam pre jedno dve godine pročitao biografiju
Ivan-bega Crnojevića i tu između ostalog kaže, da se ženio dva
puta, da mu je druga supruga bila Mara Stefanova Vukčić Kosača
 i to od 1469. godine i da je od 1473. ili 1474. imao titulu venecijanskog
plemića. 1483. god. je pala Hercegovina, braća Kosače su se
raselila, Vladislav u Kalnik, kod Križevca u današnjoj Hrvatskoj,
posle sredine 16. veka, gube se iz istorije, a
Vlatko na ostrvu Rabu, a posle njegove smrti, njegovi potomci u
Veneciji, do neka doba u 17. veku. Herceg - Stefanov sin, Stefan,
postao je Ahmed Hersek - paša i bio je turski veliki vezir.
Crna Gora je pala 1496. godine. Ivan - beg je imao tri sina sa
Gojislavom Arijanit, Đurđa, imao je potomke u italiji, do neka doba
u 17. veku, Stefana, nije imao dece, po padu države se zamonašio
i Stanišu, postao Skender - beg, bio turski plemić.

Ivan - begovi ujaci behu Đorđe Kastriot Skender-beg i Staniša,
a Staniša je imao sina Branila / Hamzu. Skender-begov otac beše
Jovan, deda - Pavle, a pradeda - Branilo, što će reći - Branilo /
Hamza je dobio ime po čukundedi. Stoga, nije nemoguće da ako su
braća Branilo i Ruđer bili Ivan - begovi sinovi sa Marom Kosačom,
da Branilo dobije ime po očevom bratu od ujaka. Kako je Ivan - beg
1474. god. bio venecijanski plemić, mogao je nazvati sina
italijanskim imenom, kao što je Ruđer. Po padu Crne Gore, 1496.
god., morali su je napustiti, a kako je Piva, koja beše centar
herceg Stefanove države i napuštena od Kosača, oni su je mogli
naseliti. Gde su mogli pobeći od Turaka, ako ne na imanje dede po
majci? Piva ima toponimske nazive geografskih pojmova po hercegu Stefanu i Sandalju.

Ne verujem da su Branilo i Ruđer izdanci vlastelinske loze
Miltenović iz Nevesinja, jer Pivljani znaju da su u njihovo vreme
bili Turci na Balkanu, tj. II polovina 15. i I polovina 16. veka.

Miltenovići: Draživoj Bogopanac iz Nevesinja (1250-~1315),
Draživoj je imao sinove Miltena (umro 1350.) i Branislava,
Milten je imao sinove Sanka i Gradoja, Sanko (1315-1371) je
imao sinove: Radiča (1345-1404), Belaka, Sanina i Budelču. Iz
ove porodice behu i neki Hlapac i Ružir / Ruđer.
Симєуновић хαџи−Пαвлов Iєшα (1797−1832) ȋє прαрoдитєљ Микићα /Хαџићи/. Смиљαнић / Пєтровић Тєодоров – „Тошов“ Iєшα (1797−≈1855) – Милαновићα /Тошићи/. Новαковић Iовαн (≈1773−≈1820) – Мαрковићα и Iαнковићα /Новɑковићи/. Iєшић Новɑков Симон – „Iєшα“ (≈1795−1853) ȋє прαрoдитєљα Iєшићα издαнαк.

Iєшић Н. Симонов – „Iєшов“ (≈1795−1853) и Милєнин (≈1801−1864) потомɑк.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #26 послато: Новембар 05, 2023, 08:20:21 поподне »
Орбини и Лукаревић не наводе војводу Ружира (Rogerius) под тим именом - већ као Nighier voieuoda. Нигиер на талијанском нема неко смишљено значење, док слична мађарска именица  nyögér (њогер) означава краљевог гардисту куманскога рода. (The royal guards called nyögér [ńögēr] (*nöger ‘soldier; bodyguard’ ← Moğ. nöker; Lat. neugari) were Cumans (Németh 1953)

https://dergipark.org.tr/tr/download/article-file/305276
« Последња измена: Новембар 05, 2023, 08:24:39 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #27 послато: Мај 18, 2024, 05:44:14 поподне »
Браниловићи би требали бити хаплогрупе N и делом Бањана/Пивљана. Прочитао сам да се сматра да је Скендербег наводно од њих (деда био намесник у Епиру) али с обзиром да нема N-P189 у Епиру и околним областима рекао бих да је то једна од многих измишљених прича.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.