Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2774559 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1957
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9360 послато: Мај 04, 2024, 10:54:15 пре подне »
Бојовић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Бојовић је тестиран преко ADNTRO лабораторије, стога нема STR маркере, већ је SNP одређен као припадник узводне M337 гране. Узевши у обзир славу и место порекла нема сумње да припада поменутом роду. Ово је иначе трећи припадник генетичког рода Мезгаљана са подручја Пећи. Бојовић је навео да су досељени из села Бојовића. Не знам о којим се Бојовићима ради, с обзиром да васојевско село Бојовиће у близини Мезгаља насељавају Аранђеловштаци Бојовићи Лопаћани.

Приметио сам да се у оквиру S9591 на YFull-у појавио тестирани из Црне Горе формиравши подграну Y464599. Резултат је прошао ''испод радара'', али ћу свакако покушати ступити у контакт са тестираним.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3520
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9361 послато: Мај 04, 2024, 12:08:08 поподне »
Бојовић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Бојовић је тестиран преко ADNTRO лабораторије, стога нема STR маркере, већ је SNP одређен као припадник узводне M337 гране. Узевши у обзир славу и место порекла нема сумње да припада поменутом роду. Ово је иначе трећи припадник генетичког рода Мезгаљана са подручја Пећи. Бојовић је навео да су досељени из села Бојовића. Не знам о којим се Бојовићима ради, с обзиром да васојевско село Бојовиће у близини Мезгаља насељавају Аранђеловштаци Бојовићи Лопаћани.

Приметио сам да се у оквиру S9591 на YFull-у појавио тестирани из Црне Горе формиравши подграну Y464599. Резултат је прошао ''испод радара'', али ћу свакако покушати ступити у контакт са тестираним.

Према црногорском попису из 1913. године, у српској махали у Пећи била је једна кућа Бојовића. Пописани се звао Агапије, а отац му је Илија.
С обзиром да не славе Аранђеловдан, вероватно немају предање о пореклу од Бојовића из Васојевића. Генетички очито нису повезани.

Да додам и ово - није било других Бојовића у читавој Метохији.
« Последња измена: Мај 04, 2024, 12:34:43 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 184
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9362 послато: Мај 04, 2024, 03:06:24 поподне »
Који период би у овом случају (а и иначе) био мјерило да је неки род староседелачки?

Мислим на оне родове који су или чији су преци дочекали Турке на том ширем простору Гацка, или што би се рекло да су ту "од фета".
У литератури и предањима се староседелачким родовима сматрају они које су сви други досељени родови затекли на одређеном простору и за које не постоји свест да су се иодакле доселили, што наравно не мора нужно значити да нису, могла се изгубити свест ако је то било доста давно.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 912
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9363 послато: Мај 04, 2024, 03:17:15 поподне »
Чим су магловита предања о досељавању из Црне Горе то је добар знак за потенцијално стариначко становништво. Мада опет не мора да значи,  без старе добре днк анализе нема разрешавања мистерије о пореклу.

Ван мреже НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 184
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9364 послато: Мај 04, 2024, 03:17:31 поподне »
Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.
Има ту још родова, мало сјеверније попут Младића, Тошића, Лангура, Лончара, Радовића...

У оном горе списку поменуо сам само оне родове који насељавају села гатачке општине.
R1a-L1029 је свакако веома заступљена на читавом простору источнохерцеговачког дијалекта код Срба, а овај простор Гацка, затим Калиновика што је Ојлер поменуо( где је опет већина тих родова дошла из правца Гацка) се некако додатно истиче, и по заступљености гране и јер је то неки матични простор из периода средњег века.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10098
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9365 послато: Мај 04, 2024, 08:42:35 поподне »
Бојовић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Бојовић је тестиран преко ADNTRO лабораторије, стога нема STR маркере, већ је SNP одређен као припадник узводне M337 гране. Узевши у обзир славу и место порекла нема сумње да припада поменутом роду. Ово је иначе трећи припадник генетичког рода Мезгаљана са подручја Пећи. Бојовић је навео да су досељени из села Бојовића. Не знам о којим се Бојовићима ради, с обзиром да васојевско село Бојовиће у близини Мезгаља насељавају Аранђеловштаци Бојовићи Лопаћани.

Приметио сам да се у оквиру S9591 на YFull-у појавио тестирани из Црне Горе формиравши подграну Y464599. Резултат је прошао ''испод радара'', али ћу свакако покушати ступити у контакт са тестираним.

Шекуларци из Мезгала.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8580
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9366 послато: Мај 07, 2024, 11:38:56 пре подне »
Цмиљановић, Ђурђевдан, Ђурашићи, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633, роду Каменогораца са матицом у селу Камена Гора код Пријепоља. Има једну разлику на 17 упоредивих маркера са Цмиљановићем из Камене Горе, а близак је и са другим припадницима овог рода. Једина нешто специфичнија вредност у хаплотипу тестираног би била повишена 12 на маркеру DYS460.

Тестирани је оставио податак да су његови Цмиљановићи пореклом из Камене Горе, што је резултат теста потврдио. О овом роду је писано опширније у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се род у потпуности испрофилисао.

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8580
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9367 послато: Мај 07, 2024, 12:26:07 поподне »
Станичић, заселак Пеани, Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина нешто карактеристичнија вредност је снижена 11 на DYS439, а друге вредности које одступају од модала су DYS385a=15, DYS576=18, DYS481=30 и DYS533=12, које су и поред своје немодалности веома честе. Има приличан број блиских поклапања у бази, са географски разбацаним хаплотиповима, али ниједно потпуно, самим тим се не може издвојити нека смисленија веза. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се утврдила нижа подграна испод PH908.

Тестирани је оставио податак да су Станичићи у Тиват дошли из Башке Воде код Макарске и да су се раније презивали Пажени. Према предању, у 13. веку су њихови преци, који су били Грци, прешли Јадран из јужне Италије и настанили се код Макарске. Резултат свакако не иде у прилог овом предању о јужноиталијанским Грцима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9368 послато: Мај 07, 2024, 02:19:01 поподне »
Живковић, Ђурђиц, Буковац, Нови Сад, J2b-M205>Y22059


Нисам пронашао етнолошку грађу која се бави пореклом становништва Буковца, али тестирани каже да су тамо сигурно око 150 година. Вредности маркера указују на подграну J2b-M205>Y22059>Y22063. Због мутације на маркеру 389I/II (13/29), могу се као блиске издвојити следеће породице:

Вуковојац, Јовањдан, Залужница, Врховине, Лика
Павичић, Јовањдан, Шкаре, Оточац, Лика
Милутиновић, Јовањдан, Јабланица, Крушевац

Судећи по поклапањима, није искључено да су преци тестираног дошли у нека старија времена и то управо из Крајине. Веза Срема са Крајином је одувек постојала. До промене славе је претпостављам могло доћи негде у околини Буковца.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2365
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9369 послато: Мај 18, 2024, 12:16:48 поподне »
Фемић (Аранђеловдан), Фемића Крш/Бијело Поље

R1b-Z2705>Y32147>FT166340>Y37280>Y104972>Y87891>FT357646 (род Букумира)

Ово је већ трећи тестирани Фемић и за њих је захваљујући дубинском тестирању утврђена најнизводнија грана FT357646. Имају потпуно поклапање у СТР маркерима. Братска грана им је Y84624 (Михајловић и Никић из Шумадије), а изнад су Зилкић из Тутина (ниво Y87891), и узводно у корену гране Букумира је Лаловић из Мораче (ниво Y104972). Ово је Yfull стабло https://www.yfull.com/tree/R-Y104972/.

Према једном предању, потомак Брауновића је са Фемијом добио два сина, али је погинуо, па се она преудала за Букумиру и са њим добила још два сина. И он је умро, тако да је отхранила синове из оба брака који су се прозвали Фемићи. Синови Букумире су добили земљу у Горњем Кршу, а ови други од Брауновића у Доњем Кршу. За сад имамо тројицу тестираних Фемића који су очигледно од Букумире.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/


Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 247
  • N2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9370 послато: Мај 18, 2024, 06:31:28 поподне »
Вукашиновић, Никољдан, Горња Буквица, Горажде
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435>Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића).

Од модалног хаплотипа разликује се на четири маркера, па тако има повишене вриједности DYS389I-15 и DYS389II-30 и снижене вриједности DYS458-17 и DYS635-20. Нарочито је интересантна вриједност 20 на DYS635, јер се не јавља код других припадника рода, али се зато преостала три одступања од модала јављају и код других.

Тестирани је навео предање о поријеклу од Вукашина Пејовића и досељењу из околине Мојковца, али постоји и друго предање, чији је извор такође један од Вукашиновића - да су досељени са простора између Никшића и Плужина.

Како сваком предању треба посветити дужну пажњу, тако није било згорег потражити и основ за помињање Мојковца. Међутим, Пејовићи из околине Мојковца припадају хаплогрупи Ј2б М205, тако да се ту вјероватно радило о погрешном трагу.

То нас враћа на предио око Плужина. Урош Узелац указује на одломак из монографије „Пива“ др Обрена Благојевића, који гласи: „Пејовићи. Старо пивско братство, сада од око 20 кућа у Миљковцу. Славили су Никољдан и припадају стаблу Руђића. По предању, они су од старих Јелића, који су живјели у Ораху. Радул Јелић био је ожењен Јагитом, ћерком попа Дурута. Његов син Пејо са братом Јовићем одсели се у Миљковац, гдје су тада живјели Ђућили и Миловићи. Пејо је имао 6 синова: Глигора, Саву, Аћима, Зелена, Ивана и Секула и они су се по оцу прозвали Пејовићима. Имали су попове: Јована, Тому (роћен око 1775), Богдана, Антонија, Симеуна и Луку. Једна линија Пејовића ишла је овако: Пејо—Глигор—Јован—Симеун—Томо—Декица—Богдан—Симеун—Богдан (рођен око 1895) Једна кућа Пејовића била је и до скоро у Ораху, гдје се око 1880. године населио поп Антоније.“ Ово нас тјера да се запитамо и да ли на предање о поријеклу из околине Мојковца, које наводи тестирани, може утицати и сличност топонима Мојковац-Миљковац.

Дакле, имамо поклапање крсне славе и презимена које се помиње у предању. Пејовићи из Миљковца су потврђено припадници подгране FGC28435, односно припадају роду Пивљана и подграни Y510986. На жалост, тестирани су без маркера, тако да не можемо коментарисати блискост хаплотипа Пејовића и Вукашиновића, али сматрам да имамо довољно елемената да можемо рећи да је предање о поријеклу од Вукашина Пејовића, очигледно из Миљковца код Плужина, потврђено.

Поред наведеног, можемо поменути и то да, не рачунајући Пејовића, за ког сам рекао да нема маркере, Вукашиновић нема ни једно потпуно поклапање, а најближи од тестираних Пивљана му је Гутовић из Рудиница код Плужина, са три разлике.

Тестирани би директним тестом код YSEQ-a могао потврдити припадност подграни FGC28435, па тиме отклонити било какве недоумице, а, уколико постоји интересовање, свакако би било добро урадити неки од дубинских тестова.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1733
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9371 послато: Мај 18, 2024, 10:10:36 поподне »
Фемић (Аранђеловдан), Фемића Крш/Бијело Поље

R1b-Z2705>Y32147>FT166340>Y37280>Y104972>Y87891>FT357646 (род Букумира)

Ово је већ трећи тестирани Фемић и за њих је захваљујући дубинском тестирању утврђена најнизводнија грана FT357646. Имају потпуно поклапање у СТР маркерима. Братска грана им је Y84624 (Михајловић и Никић из Шумадије), а изнад су Зилкић из Тутина (ниво Y87891), и узводно у корену гране Букумира је Лаловић из Мораче (ниво Y104972). Ово је Yfull стабло https://www.yfull.com/tree/R-Y104972/.

Према једном предању, потомак Брауновића је са Фемијом добио два сина, али је погинуо, па се она преудала за Букумиру и са њим добила још два сина. И он је умро, тако да је отхранила синове из оба брака који су се прозвали Фемићи. Синови Букумире су добили земљу у Горњем Кршу, а ови други од Брауновића у Доњем Кршу. За сад имамо тројицу тестираних Фемића који су очигледно од Букумире.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
Код њих се чувао један љетопис приписан Герасиму Бранковићу.
Герасимов љетопис

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2442
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9372 послато: Мај 18, 2024, 11:09:01 поподне »
Код њих се чувао један љетопис приписан Герасиму Бранковићу.
Герасимов љетопис


Је ли ово Лубарда са њим?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5425
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9373 послато: Мај 18, 2024, 11:21:24 поподне »
Је ли ово Лубарда са њим?
Није Лубарда већ онај несрећник, Милић од Мачве.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2442
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9374 послато: Мај 18, 2024, 11:30:33 поподне »
Није Лубарда већ онај несрећник, Милић од Мачве.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk
Браво,не познах га без летећих балвана.😊

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3520
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9375 послато: Мај 19, 2024, 08:48:40 поподне »
Код њих се чувао један љетопис приписан Герасиму Бранковићу.
Герасимов љетопис



Овде имамо две занимљиве тврдње:
1. Да се данашњи Фемића Крш налази на месту средњовековног Брскова. Наравно, ово нема везе са реалношћу. Брсково се налази код Мојковца.
2. Да је фотографисани Љубо Фемић "28. директни мушки потомак великог жупана Стефана Немање (преко Вукана)". У етнографским радовима се уопште не помиње ово предање. Али дотични Љубо је изгледа био надахнут приликом сусрета са Милићем, који је у паузи између претњи употребом тајног Теслиног оружја и организовања вампирских вечери, успео да пронађе и мало времена да прикупи вредна сазнања од мештана.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9376 послато: Мај 23, 2024, 11:15:48 пре подне »
Гонђа, Никољдан, Нови Сад

Припада хаплогрупи Е. Нема блиских хаплотипова на Пројекту, а и Невген даје само E1b1b, па је могуће да не припада грани Е-V13. Гонђа је навео да су староседеоци у Новом Саду, али никаквих детаљнијих података није оставио.

Радио је Family Finder. Подграна: E-V13>Z5018>BY191636 (BY190030)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1957
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9377 послато: Мај 23, 2024, 12:12:06 поподне »
Радио је Family Finder. Подграна: E-V13>Z5018>BY191636 (BY190030)
Подграна у складу са наводима из литературе.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 583
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9378 послато: Мај 25, 2024, 11:59:42 пре подне »
Јовановић, Ђурђевдан, Венчане/Аранђеловац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности у хаплотипу поседује снижену вредност YGATAH4=10, и доста чешће вредности DYS437=17 и DYS570=22. Нема потпуних поклапања на 23/25, па ни на 17 маркера, али има велики број блиских хаплотипова. Међутим има географски блиских резултата тестираних који исто славе Ђурђевдан, а разликују се на маркеру YGATAH4, па би по мом мишљењу они били најбољи кандидати за ближе рођаке. То су: Алемпијевић из Бранчића и породице из Калиманића, Мислођина и Јунковца, тестиране у оквиру истраживања САНУ.

О селу Венчане постоји чланак на порталу: https://www.poreklo.rs/2013/10/23/poreklo-prezimena-selo-vencane-arandjelovac/ и као што се види у њему од две наведене породице са презименом Јовановић ни једна не слави Ђурђевдан. На жалост тестирани није навео у упитнику никакве детаље о породици или старом презимену.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 247
  • N2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9379 послато: Мај 28, 2024, 09:43:54 пре подне »
Николић, Јовањдан, Грачаница/Љубовија

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435, вјероватно нижој подграни Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића), или подграни FT286752, роду Доњебањаца.

Тестирани има једно одступање од модалног хаплотипа – повишену вриједност на DYS481=25. Због хаплотипа релативно блиског модалу има петнаестак поптуних поклапања, те преко педесет поклапања са једном разликом. Од географски релативно блиских потпуних поклапања треба поменути Мидановића из Црњелова Доњег код Бијељине, који је потврђени припадник подгране FGC28435 и слави исту славу. Потпуна поклапања постоје и са неколико необјављених резултата са подручја Колубаре и Срема, али је њихов значај, с обзиром на то да међу њима има слављеника различитих слава, упитан због релативне блискости хаплотипа тестираног модалном хаплотипу.

Сам тестирани наводи да је предак Никола као трговац дошао из Босне око 1850. године, не прецизирајући из ког дијела Босне.

Љубомир Павловић у дјелу „Соколска нахија“ пише:
„Старији су род испод Закућана у Осоју, где су дошли пре 200 година:
Бановићи. Бановићи су из Пиве и дошли прво негде у Бирач и одатле прешли као сточари, па после и рудари у ово село. Они нису могли дуго остати овде, него су се померали и стали; отишло их је доста Лозници и Мачви. Овде су повнати под овим презименом, а растурили су се низ Микуљак скоро до ушћа Грачанице. У селу се зову још и Весићи, Крсмановићи, Нешковићи, Ђукановићи и Николићи (22 к.; Св. Јован).“

Дакле, ради се о прилично конкретном предању, које је, рекло би се, поткријепљено и резултатом тестирања.

Ни предање, које наводи тестирани, није нужно у потпуној несагласности са овим. Директно неслагање јавља се у дијелу који се односи на године. С обзиром на то да је „Соколска нахија“ настала 1930. године, 200 година морамо рачунати од доба настанка, што нас доводи до 1730-их. Није незамисливо да су преци Николића управо послије завршетка рата 1739. године кренули у даљу миграцију и тако стигли у Азбуковицу из Босне, али је онда разлика између предања тестираног и оног које је завиљежио Павловић већа од сто година, при чему би било интересантно и то да тестирани барата предањем о скоријем досељењу, што одступа од уобичајеног модела.

Уколико у обзир узмемо наводе из књиге „Соколска нахија“ о поријеклу из Пиве, крсну славу Јовањдан и разлике на по једном маркеру са тестираним Кулићима из Јабланице и Кепићима из околине Рудог, који припадају роду Пивљана, односно још нижој подграни Y510986, могли бисмо изнијети претпоставку да и Николић припада овом роду.

У публикацији „Презимена у Црној Гори“, за Бановиће, како по Павловићу гласи старо презиме Николића, пише: „Из Пиве они су пресељени у Грачаницу Соколску (Србија), Бановић, Јоковић, Пејовић и Кецојевић и други потомци Трипка који са Косова дође у Доње Бањане;“ На жалост, осим податка да је објављена на Цетињу 2003. године, ова публикација не садржи ни име/имена аутора, нити наводи изворе (осим уопштено „према свим доступним подацима“), те је упитно у којој мјери јој се може поклонити повјерење. Кецојевићи и Пејовићи припадају подграни FT286752 – Доњебањцима.

Да закључим – на основу самог хаплотипа није са сигурношћу могуће тврдити да ли Николићи припадају Пивљанима или Доњебањцима. Благу предност припадности Пивљанима дајем искључиво због непотврђености писаног извора који указује на припадност Доњебањцима и нешто већег поклапања хаплотипа са тестираним Пивљанима (што, на овом броју маркера, свакако не мора бити пресудно). Међутим, податак о доласку у околину Љубовије из Пиве није нужно у колизији са евентуалном припадношћу Доњебањцима.

У сваком случају, препорука за тестираног је да уради или неки од дубинских тестова, или бар директно тестирање на FT286752 код YSEQ-a, чиме би ова дилема у највећој мјери, ако не и у потпуности, била отклоњена.

« Последња измена: Мај 28, 2024, 12:39:32 поподне ВелиборЛазић13 »