Аутор Тема: Косаче  (Прочитано 36961 пута)

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Косаче
« Одговор #120 послато: Април 28, 2020, 11:24:03 поподне »
изгледа да има смисла порекло пивског тимарника Вукића сина Грубача (Грбача)  Vuchich Grubazeuich dictus Cragnieuich de Bagnana, управо у Бањанима тражити. Наиме, Р. Миловић и К. Перишић у делу"Рудине и Бањани" Подгорица 2017, наводе цитат из књиге Р. Ковијанинића Pomeni crnogorskih plemena u Kotorskim spomenicima, XIV-XVI да је постојало (тада 1581.) село Храњевићи - Мarco Мichailovich de Bagnani de villa Chragnienichi/ Марко Михаиловић из Бањана из села Храњен(в)ићи. Зато село Ковијанић мисли да је село Краљачића ???

занимљиви су наводи Е. Куртовића из "Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača",и Ћира Трухелке- из "Starobosanski mramorovi"


Да ли постоји могућност да је ово Chragnienichi заправо Chraguieuichi. Размишљам због сличности облика писања слова У и Н на латинском писму, које је напоменуо г. Степановић.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Косаче
« Одговор #121 послато: Април 28, 2020, 11:52:27 поподне »

Да ли постоји могућност да је ово Chragnienichi заправо Chraguieuichi. Размишљам због сличности облика писања слова У и Н на латинском писму, које је напоменуо г. Степановић.

наравно да и та могућност постоји, мада би код Chraguieuichi писар/штампар морао 2x грешити, док код Chragnieuichi само 1x.

напоменуо бих, да осим села Храњевићи код Горажда и село Храњевац код Вишеграда постоји.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Косаче
« Одговор #122 послато: Април 29, 2020, 12:29:56 пре подне »
наравно да и та могућност постоји, мада би код Chraguieuichi писар/штампар морао 2x грешити, док код Chragnieuichi само 1x.

напоменуо бих, да осим села Храњевићи код Горажда и село Храњевац код Вишеграда постоји.

Ако је погрешно преписано код првог У, онда би свакако преписивач направио исту ту грешку и код другог У, јер су слова иста.

Било би савршено, ако се некако може доћи до скенираних копија тих докумената.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косаче
« Одговор #123 послато: Април 29, 2020, 09:23:33 пре подне »
наравно да и та могућност постоји, мада би код Chraguieuichi писар/штампар морао 2x грешити, док код Chragnieuichi само 1x.

напоменуо бих, да осим села Храњевићи код Горажда и село Храњевац код Вишеграда постоји.

Да, али можда су ово u и v, где се v некада писало као u. На примерима илирских грбовника, где можете поредити двадесетак записа истог презимена у различитим преписима, видећете доста таквих примера. Уосталом, у истом грбовнику постоји и породица Крагујевић, која се у Бечком (1636-1638) и Оловском грбовнику (пре 1689) наводи као Kragueuich.


Крагујевић у Бечком грбовнику


Крагујевић у Оловском грбовнику



Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Косаче
« Одговор #124 послато: Април 29, 2020, 02:26:31 поподне »
наравно да и та могућност постоји, мада би код Chraguieuichi писар/штампар морао 2x грешити, док код Chragnieuichi само 1x.

напоменуо бих, да осим села Храњевићи код Горажда и село Храњевац код Вишеграда постоји.
У истом региону (сјевероисточно од Горажда) постои село Рањен или Храњен већ како ко изговара јавља се у оба облика... Шта је исправно ни сам незнам али можда има везе са вашом темом. Уписивано је на разним картама различито...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Косаче
« Одговор #125 послато: Август 31, 2023, 12:46:22 пре подне »
сваки прилог о француском племићком роду - de Caussach de Saint Jean, је добродошао.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Грабеж

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954, Трескавац/Растока
Одг: Косаче
« Одговор #126 послато: Март 04, 2024, 10:20:19 поподне »
Недавно сам посјетио гроб Катарине Косаче Котроманић у Риму па сам се мало позабавио том племићком породицом и нађох ово:

https://www.knezevina-hercegovina.com/sr_RS/potomak/

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Косаче
« Одговор #127 послато: Март 05, 2024, 11:41:32 пре подне »
Иако увек постоји промил шансе ово написано једноставно није довољно да буде основа за ову тврдњу. Имали смо таквих случајева много. Случајева да више породица тврди да потичу од истог средњовековног властелина да би генетски тестови показали да припадају дијаметрално различитим хаплогрупама. Те тврдње, још ако се презимена и славе подударају, су суштински служиле како би се поправио углед, поштовање и самопоштовање у тешким временима. Једини исправан начин је да се тестирају остаци некога ко је несумљиво припадао Косачама и да се тај резултат упореди са његовим. Ако се коцкице сложе онда свака част али ако не шта ћемо тада. Ево, скоро је на Пројекту тестирано неколико особа које тврде да су потомци Танаска Рајића и добили смо не један, не два, већ три различита резултата. При томе је хронолошки гледано Танаско Рајић буквално јуче живео, тако да сам врло скептичан када су овакве тврдње у питању. Морамо разумети да је по доласку Турака већина властеле или избегла или је прешла на ислам јер су имали шта да изгубе и при томе били под већим притиском од остатка популације. Сценарио по коме се неко повлачи у илегалу је могућ али мало вероватан.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5228
Одг: Косаче
« Одговор #128 послато: Мај 18, 2024, 10:11:14 поподне »
Недавно сам посјетио гроб Катарине Косаче Котроманић у Риму па сам се мало позабавио том племићком породицом и нађох ово:

https://www.knezevina-hercegovina.com/sr_RS/potomak/

Нема сумње да је римокатоличка црква веома вјешто искористила чињеницу да је Катарина Котроманић умрла као католкиња у Риму, претходно уздржавана од папа. Данас се поштовање посљедње босанске краљице Катарине, веома често представља као фолклорна баштина босанских католика, а на ту тобожњу баштину се у посљедње вријеме калеми и митологија босанских муслимана. Заправо за промоцију култа погрешно назване посљедње босанске краљице (јер није посљедња) заслужни су нововјековни мартирологијуми фрањеваца. На причу око краљице Катарине се каче:

- средњобосански католици са подијељеним босанским и хрватским идентитетом, али са јаким католичким црквеним идентитетом, она је за њих прије свега локална блажена

- херцеговачки католици, за које је она прије свега Херцеговка, углавном потискују оно "босанско" у причи о њој, а истичу мјесто рођења у Херцеговини, Косаче и католицизам

- босански муслимани, величају је као оличење државотворности Босне, иако су управо исламски освајачи, са којима се босански муслимани и данас идентификују проузроковали највеће трагедије у животу управо ове краљице (Турци су јој узели дјецу и потурчили их).

Ево како изгледа та идентитетска шизофренија

<a href="https://www.youtube.com/v/DUmCqnw25wk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DUmCqnw25wk</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/jbxwy8cC6CE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jbxwy8cC6CE</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/cmeQGLRPcsc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cmeQGLRPcsc</a>
« Последња измена: Мај 18, 2024, 10:39:40 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5228
Одг: Косаче
« Одговор #129 послато: Мај 18, 2024, 10:27:28 поподне »
Једини који се за краљицу Катарину Котроманић не каче данас су Срби. Што је крајње чудно, јер оно што је писало и пише на надгробној плочи краљице Катарине у Риму има највише везе са српским идентитетом. Оригинални текст на њеној надгробној плочи је гласио


Овдје треба поменути да овај оригинални транскрипт није онај исти натпис на латинском који сада стоји у цркви у Риму. Тај уклесани натпис је лош и не сасвим тачан превод на латински са ћириличног оригинала. Срећом ћирилични оригинал је објављен још 1545. године, прије него је оригинални натпис крајем тог истог вијека био уништен. Овај оригинални ћирилични натпис сачуван је у књизи "Libro di M. Giovambattista Palatino cittadino romano : nelqual s'insegna à scriuer ogni sorte lettera, antica & moderna, di qualun que natione, con le sue regole, & misure, & essempi : et con vn breve et vtil discorso de le cifre" Књига се иначе бави врстама писама и сасвим је случајно та надгробна плоча краљице Катарине ту стављена као примјер српске ћирилице.

Књигу је доступна на мрежи
https://archive.org/details/librodimgiovamba00pala/page/n113/mode/2up

а дио о којем је ријеч може да се нађе на 114 страни



Оно што видимо из овог кратког натписа јесте да је нађено за сходно да се посебно нагласи краљичино поријекло од Немањића и војводство њеног оца од Светога Саве. На плочи се каже да је краљица од порода Јелене (Јелене Лазаревић) из куће цара Стипана (цара Душана). Краљица Катарина је само преко бабе била повезана са Немањићима, али кад су је сахрањивали нашли су за сходно да управо ту везу истакну.

 
« Последња измена: Мај 18, 2024, 10:32:40 поподне drajver »